„Dina“ je priča o Zemlji razorenoj kapitalizmom i eksploatacijom

„Dina“, koja je napisana u 20. veku, zapravo predstava budućnosti nafte, kapitalizma i eksploatacije Zemlje. Danas su samo stvari gore – kaže reditelj Denis Vilnev o predstojećem naučnofantastičnom spektaklu, čija je premijera zakazana za 18. decembar.

Magazin Veniti fer objavio je ekskluzivne prve fotografije sa snimanja naučnofantastičnog spektakla Dina, na kojima se mogu videti glumci Timoti Šalame, Oskar Ajzak, Zendaja, Džoš Brolin, Havijer Bardem i Rebeka Ferguson u novoj adaptaciji istoimenog legendarnog romana Frenka Herberta.

Reditelj Denis Vilnev kaže da je od početka nameravao da podeli Herbertovu knjigu i snimi dvodelno ostvarenje.

„Ne bih pristao da pravim adaptaciju ove knjige da je bio u pitanju samo jedan film. Ovaj svet je previše složen. Njegova moć je u detaljima“, objasnio je Vilnev, koji je pre “Dine” režirao “Blejd raner 2049”, “Dolazak”, …

Glavna uloga poverena je Timotiju Šalameu kao Polu Atreidu, čija plemićka porodica prihvata namesništvo nad planetom Arakis. Za sve one koji nisu upoznati sa radnjom, Arakis je pustinjska planeta koja je jedini izvor najznačajnije supstance u univerzumu – začina melanž, droge koja daje nadljudske sposobnosti.

Prirodno, porodica Atreida zbog toga postaje neprijatelj rivalskih plemićkih porodica, kao i domorodačkog stanovništva Arakisa.

Upitan zašto je želeo da snimi “Dinu” u 21. veku, Vilnev kaže da se, nevezano za to u šta verovali, Zemlja menja i ljudi će morati da se adaptiraju.

„Zbog toga mislim da je Dina, koja je napisana u 20. veku, zapravo predstava budućnosti nafte, kapitalizma i eksploatacije Zemlje. Danas su samo stvari gore. Ovo je priča o tome, ali i poziv na akciju za mlade“, objasnio je Vilnev.

“Teško je biti bog” braće Strugacki – u novom prevodu

Nakon romana “Ponedeljak počinje u subotu”, izdavačka kuća Čarobna knjiga je domaćim čitaocima ponudila novi prevod još jednog od najpopularnijih i najuspelijih romana braće Strugacki – “Teško je biti Bog”, javlja Art-Anima.

Roman donosi priču, koja i posle više od pola veka od nastanka, deluje sasvim sveže, ističe univerzalnost ljudskih vrlina i mana te upozorava na krvav i težak put kojim se odvija čovekov napredak.

Iako su slavni ruski pisci fantastike pošli od ideje da napišu „zabavnu priču u duhuTri musketara“, okolnosti u sovjetskoj Rusiji tog doba navele su ih da, umesto lagane avanture, ponude uzbudljivu i potresnu priču o sudbini inteligencije utonule u srednjovekovni mrak okruženja koje se opire razvoju nauke i prosvećenosti.

Anton, operativac s buduće planete Zemlje, nalazi se na tajnoj misiji na tuđinskoj planeti, naseljenoj ljudima čije društvo u razvoju nije odmaklo dalje od našeg srednjeg veka. Na toj planeti on se zove don Rumata i u kraljevstvu Arkanar živi maskiran u arogantnog plemića, sklonog dvobojima i kavzi, koji nikad nije pobeđen, ali koji ne sme ni da ubije.

Načelo posmatrača sa Zemlje jeste da se nipošto ne mešaju u tuđinske poslove, ma koliko dobri ili loši oni bili. Međutim, ispunjen sumnjama i saosećanjem prema unesrećenima, a uz to i duboko naklonjen lokalnoj devojci po imenu Kira, Rumata želi da spase kraljevstvo od mahinacija don Rebe, kraljevog prvog ministra, i tako dolazi u sukob s naređenjima koja mora da sledi – sukob čije će posledice biti krupne i nezibrisive…

Roman Teško je biti Bog nekoliko puta je adaptiran za filmsko platno, a po njemu je nastala i rolplej igra.

Novi prevod romana sa ruskog jezika uradila je Marija Stamenković.

Kako je pesma Džona Lenona inspirisala Stivena Kinga da napiše ”Isijavanje’

Džon Lenon bio je kantautor koji je imao ogroman uticaj na sve oko sebe. Neki žanrovi, kao što su psihodelija i avangardna muzika ne bi bili isti bez njega. Iznenadujuće, njegov uticaj proširio se i na remek delo horor romana Stivna Kinga “The Shining” (Isijavanje).

“Isijavanje” je jedna od Kingovih najpoznatijih knjiga. Naslov knjige odnosi se na natprirodne sposobnosti koje dele neki od njenih likova. Termin je bio, verovali ili ne, inspirisan Lenonovim hitom “Instant Karma”.

Kao solo umetnik, Džon je često stvarao nekonvencionalnu muziku. “Instant Karma!” jedna je od njegovih “pristupačnijih” solo pesama i verovatno je zato postala tako veliki hit. Deo njenog uspeha svakako je bio i u keči refrenu “Svi sjajimo!”.

Kad je Lenon pisao tu pesmu, verovatno nije razmišljao o horor romanima. S druge strane, King nikad nije krio da je slušao muziku dok je pisao svoje knjige. “Trenutna Karma!” uspela je da izvrši znatan uticaj na “Isijavanje”. Refren pesme inspirisao je koncept “isijavanja” koji je ključan u romanu. Na neki način ideja da je “Instant karma!” inspirisala horor roman itekako ima smisla, jer je to pesma puna predosećaja u svojim stihovima.

Značajno je i da je knjiga tokom kreativnog procesa menjala naslove. King je prvobitno želeo da knjizi da vrlo sličan naslov – “Shiner”. Međutim, neko mu je ukazao da se termin “shiner” ponekad koristi kao uvredljiv za crnce. Zato je King odlučio da promeni naslov. Ali, u svakom slučaju, bila je to referenca na Lenonovu pesmu.

Nažalost, u čuvenoj filmskoj adaptaciji “Isijavanja” ne spominju se “Instant Karma!”, Džon ili Bitlsi. Medutim, franšiza “The Shining” nije završena. King je ispratio “The Shining” nastavkom: “Doctor Sleep”. A King je poznat po tome što u svojim romanima često ima reference na svoja prethodna dela koje služe kao uskršnja jaja njegovim fanovima fanove. Elem, u romanu “Doctor Sleep” postoji upravo referenca o Bitlsima koja se može lako protumačiti kao priča o poreklu “Isijavanja”.

Deni Torens, glavni lik iz “Isijavanja”, prolazi kroz sablasne nesreće u romanbu “Doctor Sleep”. U jednom trenutku čuje nekoga kako svira pesmu Beatlesa “Not a Second Time”. I sve je jasno. Denija su i ranije napadali duhovi i ne želi da to doživi po drugi put, pa upotreba pesme “Not a Second Time” odražava njegove emocije. Međutim, na drugom nivou, ova referenca mogla bi da bude pokušaj “povratka kući”.

“Isijavanje” je inspirisano pesmom koju je napisao Džon, pa je možda zato King odlučio da referira drugu pesmu koju je napisao Džon. Pametna zagonetka ili puka slučajnost? To morate da odlučite sami…

Objavljen roman “Gotika” japanskog pisca horora Ocuićija

Izdavačka kuća Tanesi objavila je roman “Gotika” (2003) japanskog pisca i reditelja Hirotake Adaćija (1978), poznatijeg pod pseudonimom Ocuići, kojim potpisuje i ovo romaneskno ostvarenje, javlja Art-Anima.

Koristeći vispren i pitak stil, brz tempo radnje i slikovitu oštrinu u posmatranju okruženja, Ocuići u svojim proznim delima ispituje granice brutalnosti.  

Roman Gotika donosi šokantnu priču strave i užasa o dvoje srednjoškolaca sociopata, koji postaju opsednuti serijskim ubistvima. Dok u amaterskom detektivskom maniru pokušavaju da otkriju ko su ubice, njihova opsesija raste i navodi na mračan put gde se noćne more pretvaraju u javu.

Pun psiholoških preokreta i emotivno buran, ovaj roman unosi sasvim novu struju u japansku tradiciju horora i na jedan nov način istražuje najmračnije strane ljudske psihe.

Prevod romana uradila je Dina Hrecak, japanolog i priređivač zapaženih antologija savremene japanske priče 13 (horor) i 14 1/2 (fantastika u najširem smislu).

Hrecak je u tekstu „Japanski vrtovi nestvarnog – Savremeni pisci naučne fantastike, horora i magijskog realizma“ objavljenom u časopisu Književna fantastika (2019), detaljnije predstavila trojicu popularnih pisaca, među kojima i autora Gotike – Ocuićija.

O njemu je, između ostalog, iznela i sledeća zapažanja: „Proslavio se vrlo rano, romanom Leto, vatromet i moj leš, koji je napisao dok je pohađao srednju školu. Svet njegovih romana i priča zapravo je duboko unutarnji svet njegovih likova, definisan jakim osećajem otuđenja, izopačenosti i (po)grešnosti. U njegovim delima stvarnost je daleko, poput vrlo tankog rama za platno na kome se odvijaju unutarnja previranja svesti, ili pak poput zidova zatvorske ćelije koja sputava nagone protagonista. Ni kod jednog japanskog pisca se ovaj osećaj izolacije pojedinca ne vidi ovako očito kao kod Ocuićija. Taj jaz je brutalan, definitivan i nepremostiv“.

“Izdisaj” Teda Ćanga – kolekcija devet vrhunskih SF priča

Booka je nedavno objavila prevod nove zbirke priča proslavljenog pisca kratke fantastičke proze Teda Ćanga Izdisaj (2019), javlja Art-Anima.

Ova zbirka priča predstavlja Ćanga u najboljem izdanju, kao dubokoumnog, saosećajnog i poučnog autora. Sadrži devet originalnih, provokativnih i uzbudljivih pripovetki a otvara je „Trgovac i alhemičareva kapija“, kojom je Ćang 2008. godine osvojio prestižne nagrade „Hugo“ i „Nebula“. U toj priči, portal kroz vreme primorava prodavca tkanina u drevnom Bagdadu da se uhvati u koštac sa greškama iz prošlosti i novim prilikama.

Naslovna priča „Izdisaj“, takođe ovenčana „Hugo“ nagradom, govori o tuđinskom naučniku, koji dolazi do preneražavajućeg otkrića sa posledicama koje su bukvalno univerzalne.

U priči „Nespokoj je vrtoglavica slobode“, koja se 2019. godine našla u najužem izboru za „Nebulu“, sposobnost zavirivanja u alternativne univerzume nalaže radikalno novo ispitivanje koncepata izbora i slobodne volje.

Pored ovih priča, zbirku čine i: „Ono što se očekuje od nas“, „Životni ciklus softverskih objekata“, „Dejsijeva patentirana automatska dadilja“, „Istinitost činjenica, istinitost osećanja“, „Velika tišina“ i „Omfalos“.

Prevod je, kao i u slučaju prve Ćangove zbirke Priče tvog života, uradio poznati pisac fantastike Goran Skrobonja.

Ted Ćang (kinesko ime Ćang Feng-Nan) američki je pisac spekulativne proze. Rođen je 1967. u Port Džefersonu, u državi Njujork. Diplomirao je na univerzitetu Braun na kibernetici. Radi u softverskoj industriji i živi blizu Sijetla. Njegova prva zbirka pripovedaka Stories of Your Life and Others (Priče tvog života) smatra se jednom od najuspešnijih kolekcija naučnofantstičnih priča svih vremena. Ćang je dobitnik brojnih priznanja i sa četiri nagrade „Nebula“, tri nagrade „Hugo“, jednom nagradom „Džon V. Kembel“ i tri nagrade „Lokus“ ubraja se među najnagrađivanije pisce SF žanra.

U bolnici kao iz filma o Hariju Poteru

Zdravstveni timovi jedne bolnice u Velikoj Britaniji koji se bore protiv koronavirusa, sada su motivisaniji zahvaljujući ljubavi prema svetski poznatom čarobnjaku Hariju Poteru.

Čelnici bolnice „Rojal Barnmaut” u Dorsetu, iskoristili su svetski poznatu seriju knjiga i filmova, kako bi lakše podneli krizu zbog koronavirusa. 

Osoblje je odlučilo da sektore i sale bolnice nazovu po „kućama” u školi za čarobnjake „Hogvorts” iz popularne franšize Hari Poter.

Sale za sastanke dobile su imena „Grifindor”, „Sliterin”, „Haflpaf” i „Ravenklo”.

Jedan od predstavnika bolnice, Alek Maslen rekao je da su imena koja su koristili poznata mnogim mlađim kolegama koji su odrastali na pričama o popularnom čarobnjaku. 

Kad je osoblje obavestilo autorku lika Harija Potera Džoanu. K. Rouling o završenom „redizajnu”, ona je odgovorila da se „retko kada osetila ponosnijom”.

„Odlučio sam da zahvalim Roulingovoj preko Tvitera za njenu ljupku poruku, rekavši da se retko osećala ponosnije. Toliko je uzbudljivo kada dobijete takvu poruku i meni je to mnogo značilo, kao i mojim kolegama”, rekao je Dr Majk Vebl.

„U ovim teškim vremenima je sjajno videti kako naše osoblje koristi svoju kreativnost kako bi se podigao radni elan i duh”, naveli su iz bolnice.

Kako se Dž.K. Rouling oporavila od posledica koronavirusa

Slavna britanska spisateljica, autorka knjiga o Hariju Poteru, Dž.K. Rouling u ponedeljak je na Tviteru objavila da se, nakon dve nedelje oporavila od verovatne zaraze koronavirusom, primenjujući za to vreme posebnu tehniku disanja, pri čemu joj je pomogao suprug lekar, prenosi Art-Anima.

„Premda nisam testirana, poslednje dve nedelje imala sam sve simptome zaraze koronavirusom“, napisala je Rouling na svom Tviter nalogu.

U video snimku je podelila tehnike disanja koje savetuju lekari i koje su joj, kako je istakla, pomogle pri ublažavanju najtežih simptoma od kojih je patila, a preporučio joj ih je suprug, britanski doktor.

„U potpunosti sam se oporavila i želela bih s vama da podelim tehniku disanja ​​koju preporučuju lekari. Ništa ne košta, nema neugodnih nuspojava, a moglo bi pomoći i vama i članovima vaših porodica“, poručila je obožavaocima.

Rouling (54) je još jedna u nizu slavnih osoba koje su objavile da su se oporavile od posledica koronavirusa, nastojeći da na taj način skinu stigmu sa zaraženih.

SFeraKon se odlaže za jesen!

I čuveni zagrebački SFeraKon će morati da bude odložen zbog aktuelne situacije vezane za korona virus. Za sada nije potvrđen novi datum, ali je data “najizglednija alternativa”. Evo dela obaveštanja objavljenog na zvaničnoj strani organizatora:

Kao što se donekle i očekivalo, iako smo pokušavali odgoditi odluku do posljednjeg trenutka, na kraju je nismo mogli izbjeći. Zbog aktualne situacije s pandemijom i karantenom, nažalost, prisiljeni smo pomaknuti datum održavanja SFeraKona. U ovom je trenutku najvjerojatnije da će se najveća SF konvencija u Hrvata održati na jesen. Najizgledniji je vikend 9.-11. listopada, no, naravno, nismo jedini koji odlučujemo …

…“Sve kupljene ulaznice vrijede i za novi datum. Ukoliko vam novi termin ne odgovara, povrat novca za ulaznice kupljene preko Entrio platforme (bilo online na entrio.hr ili gotovinom na jednom od Entrio prodajnih mjesta) potrebno je zatražiti isključivo preko reklamacije@entrio.hr najkasnije u roku od mjesec dana nakon prvotno planiranog početka događaja.

Napominjemo, povrat za ulaznice kupljene na prodajnom mjestu više nije moguće ostvariti na prodajnom mjestu!”  – Entrio

“Lavkraftova zemlja” Meta Rafa – subverzivni palp horor

Lavkraftova zemlja nagrađivani roman domaćim čitaocima malo poznatog američkog pisca mračne fantastike Meta Rafa, nedavno je objavljen u izdanju Čarobne knjige, javlja Art-Anima.

Reč je o delu iz 2016. godine, koje je privuklo pažnju književne kritike ali i HBO producenata, zahvaljujući čemu ćemo uskoro biti u prilici da gledamo i ekranizaciju u vidu desetodelne TV serije.

Roman je ovenčan nagradom „Endeavor“ 2017. godine, a našao se i u najužem izboru prestižnih nagrada kao što su „Lokus“ i „Svetska nagrada za fantastiku“(WFA).

Lavkraftova zemlja kombinuje sveprožimajući, drevni užas Lavkraftovog univerzuma s vrlo stvarnim, istorijskim užasom rasnih zakona Amerike Džima Kroua.

Radnja romana počinje u Čikagu, 1954. godine i prati dvadesetdvogodišnjeg vojnog veterana Atikusa Tarnera, koji kreće na put do Nove Engleske kako bi pronašao nestalog oca. Zajedno s njim u potrazi su i njegov stric Džordž, izdavač Vodiča za bezbedno putovanje crnaca, i školska drugarica Letiša.

Na putu ka kući gospodina Brejtvajta – naslednika imanja na kojem je Atikusova prabaka bila robinja – oni će se susresti kako sa svakodnevnim užasima belačke Amerike, tako i sa zlim dusima koji kao da su izašli pravo iz čudnovatih priča koje guta Džordž…

Ova romaneskna himera u čijim se epizodama prepliću priče o magiji, moći, nadi i slobodi prostire se kroz vreme i bavi se raznim članovima jedne crne porodice.

Met Raf na potpuno jedinstven način plete ovu fantastičnu pripovest, kombinujući jedan od najgorih perioda američkog društva s nepatvorenom ljubavlju prema kultnim klasicima žanra, i stvara roman koji je i sam petparački magazin sastavljen od priča-poglavlja inspirisanih velikanima fantastike prve polovine XX veka.

Prevod knjige uradila je Vesna Stojković.

Onlajn "Davitelj potiv davitelja", na sajtu Kinoteke od 17.00

Kolekcija filmova iz projekta VIP Kinoteka, bogatija je za još jedno kultno ostvarenje. “Davitelj protiv davitelja” legendarno delo Slobodana Šijana iz 1984-te, 15-ti je digitalno restaurirani film kojim se nastavlja misija očuvanja nacionalnog filmskog naslađa i u novim uslovima. Svetska premijera klasika nastalog u produkciji Centar filma, biće upriličena bespalatno “onlajn” na sajtu Jugoslovenske kinoteke danas od 17 časova.

“Je l si ti nekad prodala 120 karanfila za dan? Šta dižeš glas na roditeljicu svoju? To mi je zahvalnost što sam te vodila na more. Dodaj mi prut”. Dijalozi i legendarne uloge Taška Načića koji je savršeno otelotvorio edipovski lik Pere Mitića i Rahele Ferari u ulozi autoritativne i religijom opsednute majke, spadaju u korpus onih antoligijskih, nastalih u zlatnom dobu srpskog i jugoslovenskog filma 80-tih godina prošlog veka.

Beograd tog vremena, grad sa skoro dva miliona stanovnika, nekoliko stotina hiljada automobila, desetak muzeja, dve radio stanica – prikazani su u prvoj nadrealnoj horor-triler parodiji , Davitelj protiv davitelja čiji inovativni i briljantni scenario potisuju Slobodan Šijan i Nebojša Pajkić.

Sa autentičnošću u oslikavanju Beograda tokom 80-tih, kojim su dočarani proces urbanizacije, tadašnje stanje prestonice i moderna dekadencija, ovaj film je zaslužio status jednog od najoriginalnijih i najsmelijih u istoriji domaće kinematografije.

Važan element u Šijanovom delu u kome igru mačke i miša vode osim davitelja i mladi muzičar Spiridon Kopicl, inspektor Ognjen Strahinić i predstavnica samosvesnih žena Sofija Mačkić, je i povezanost muzike i filma ne samo u kontekstu njihove međusobne podrške, nego i tadašnjeg značaja novog talasa za širu publiku.

Pesma Beogradski davitelj , nastala u sklopu filma, delo je popularne grupe Idoli, vanvremenski hit koji se i danas rado sluša.