Zatvorite Džordža R.R. Martina!

“Imate puno pravo da me zaključate”, izjavio je pisac serijala knjiga “Pesme leda i vatre”, Džordž R.R. Martin. To je, naime, poruka njegovoim fanovima zbog neispunjenog obećanja!

Džordž R.R. Martin

Naime, prošlog maja autor je najavio da se nada da će njegova nova knjiga biti završena do ovogodišnje manifestacije “World Con” i da će, ako ne uspe u tome, dozvoliti svojim obožavateljima da ga “zatvore u malu kabinu”.

Na Martinovu nesreću, “World Con” je trebalo da se održi 29. jula 2020. godine, iako je otkazan zbog pandemije koronavirusa.

Iako knjiga “Vetrovi zime” još nije sasvim spremna, Martin je otkrio u junu kako napreduje u pisanju.

Ovaj 71-godišnji pisac otkrio je da postiže “stalni napredak” na šestoj knjizi u seriji “Pesme leda i vatre”.

“Juče sam završio novo poglavlje, još jedno pre tri dana, drugo prethodne nedelje“, objavio je tada na svom blogu.

TV-serija “Sendmen” biće smeštena u sadašnjosti

Nil Gejmen je u nedavnom intervjuu za Digital Spy otkrio da su napisani scenariji za jedanaest epizoda prve sezone TV serije Sendmen, koja će biti snimljena u produkciji Netflixa, javlja Art-Anima.

The Sandman poster

Gejmenov Sendmen spada među najznačajnije strip serijale devedesetih godina prošlog veka. Autor je inspiraciju za ovaj serijal crpeo iz mnogobrojnih svetskih legendi, okultnih mitova i bajki.

Sendmen prati avanture sedmoro antropomorfnih entiteta, poznatijih kao Svevremeni (San, Smrt, Sudbina, Strast, Stihija, Sumanutost i Sunovrat) u svim epohama ljudske civilizacije i najrazličitijim odnosima.

Serijal je izlazio u periodu od 1989. do 1996. godine. U originalnom američkom izdanju objavljeno je 75 epizoda koje su naknadno štampane u 10 tomova. Kasnije je urađeno i nekoliko manjih serijala koji su proizašli iz originalnog.

U prvoj sezoni TV serije biće obrađena priča iz uvodnog toma „Preludijumi i nokturna“ i delimično iz drugog toma „Lutkina kuća“.

Samom poslu adaptacije, Gejmen je prišao sa svežom perspektivom, pa će za razliku od originalnog strip ostvarenja, radnja TV serije biti prilagođena 21. veku i odvijaće se u 2021. godini.

Tako će San ili Morfeus u ovoj ekranizaciji biti zarobljenik 105 godina, a ne 70 koliko je bio zatočenik u izvornom serijalu grafičkih novela, pre nego što se obreo u stvarnosti u pokušaju da povrati izgubljene artefakte i moć.

Osim promene vremena radnje, Gejmen je nagovestio da i rod glavnog junaka može biti preispitan.

Iako je snimanje trebalo da bude započeto tokom maja, još uvek nije poznat sastav glumačke ekipe. Uz Nila Gejmena, kao scenaristi i izvršni producenti biće potpisani Alan Hajnberg (Wonder Woman) i Dejvid S. Gojer (Mračni vitez).

Peti beogradski Games.con privremeno se seli na internet

Peti po redu, beogradski festival igara i pop kulture Games.con je odložen. Razlog je aktuelna pandemija Covida-19. No, prema najavama Games.con se seli online, bar za sada.

Slika sa prošlog Games.Con-a

“Tokom oktobra i novembra “preselićemo” festival u digitalnu formu, uz bogat program i seriju velikih online turnira u trenutno najpopularnijim igrama i esports disciplinama. IGN Lockdown (online zajednica u organizaciji IGN Adria i Games.con festivala) je tokom karantina prošao odlično, pružio nam je veliko iskustvo i dokazao nam još jednom da su gejmeri sjajna zajednica koja se može ujediniti oko zajedničkog cilja, naročito ako uz to ide dobra zabava. Zato smo sigurni da će ovaj peti, nazovimo ga za sada “Games.con Online”, takođe privući veliku pažnju i bar malo olakšati svima nama ovu užasnu godinu – poručuju organizatori.

Distopijska vizija skorije budućnosti – roman „Krug“ Dejva Egersa u prodaji od 31. jula

Tiranija transparentnosti, prisustvo na društvenim mrežama, potreba da se predstavimo u najboljem svetlu, informacije koje o nama imaju vlada, Gugl i Fejsbuk… Sve su ovo teme kojima se u romanu „Krug“ bavi jedan od vodećih američkih autora Dejv Egers. On upozorava na opasnosti u društvu opsednutom tehnologijom, predstavljajući zastrašujuću viziju budućnosti u kojoj privatnost nestaje.

Krug Dejv Egers

Mej Holand ne može da veruje koliku sreću ima. Zaposlila se u savršenoj kompaniji – najnaprednijoj, najhumanijoj, najuticajnijoj na svetu, centru čitavog svetskog napretka.

Krug je savez sjajnih umova generacije. Ovde je Mej okružena istomišljenicima, svi je vole, njen rad je cenjen. Oduševljava je modernost ove kompanije sa sedištem u ogromnom kampusu u Kaliforniji, gde žurke traju celu noć, poznati muzičari sviraju na travnjaku, održavaju se sportske aktivnosti, klubovi, trpeze…
Moćniji od Gugla i Fejsbuka, Krug je tehnološki gigant koji je razvio najpopularnije društvene medije, najefikasniji sistem pretraživanja interneta, hiljade aplikacija koje znatno pojednostavljuju život ljudi. Lični imejl nalozi korisnika, njihovi profili na društvenim mrežama, onlajn plaćanja povezani su univerzalnim programom kontrole. Rezultat: svako ima samo jedan identitet na mreži.

Došla je nova era otvorenosti i duha zajednice. Krug stvara novi svet, u kojem nema zločina, gde svi znaju sve jedni o drugima, gde je vaš život otvorena knjiga, svet bez tajni, bez zavisti i zla. Ali ako želite da budete sami – pazite se. Čovečanstvo želi da vas prigrli i neće se zaustaviti ni pred čim. Uostalom, ako ne radite ništa loše, zašto biste uopšte morali da se krijete?

„Krug“ lidera novog talasa američke literature, koji su kritičari nazvali „savremenom 1984“, inteligentan je, duhovit i zastrašujuće relevantan roman koji postavlja pitanja o našem sećanju, istoriji, privatnosti, demokratiji i granicama ljudskog znanja. U knjižare stiže u petak 31. jula.

Priče inspirisane Pekićem „Pre vremena čuda“ u prodaji od 30. jula

Izdavačka kuća Laguna u ediciji „Talasi“ danas objavljuje jedinstvenu antologiju inspirisanu Pekićem „Pre vremena čuda“ i time se pridružuje obeležavanju devedesete godišnjice rođenja velikog pisca.

Šesnaest domaćih autora, različitih senzibiliteta i književnog izraza, prihvatilo je poziv da u slavu jednog od najvećih i najplodnijih srpskih pisaca napiše priče koje će nas, svaka na svoj način, još jednom podsetiti na „Besnilo“, „Vreme čuda“, „Zlatno runo“, „Godine koje su pojeli skakavci“, „1999“, „Pisma iz tuđine“ i mnoge druge Pekićeve knjige koje su, ispostavlja se, danas mnogo aktuelnije nego što su to bile u vreme kada su nastajale.

Pre vremena cuda korica

„’Besnilo’ Borislava Pekića se od izbijanja pandemije kovida-19 čita kao svojevrsna vakcina. Ko je ’primio’ dovoljnu dozu Pekića, stekao je dovoljan broj književnih antitela da sve ono što nas tek čeka pregura bez većih problema. Jer šta god da se desi – Pekić je o tome već pisao“, istakao je pisac Vule Žurić koji je i priredio ovu knjigu i dodao: „Ova činjenica je mogla da pomogne ali i odmogne domaćim piscima koje smo početkom godine pozvali da daju svoj pripovedački doprinos obeležavanju devedesete godišnjice rođenja Borislava Pekića. Mogli su, dakle, da pišu o zarazi, o distopiji, o neupokojenim vampirima, odbrani i poslednjim danima, uspenju i sunovratu, godinama koje su pojeli skakavci, da pišu ’kao’ Pekić ili da pišu ’o’ Pekiću. Pandemija je uticala da nekoliko pozvanih pripovedača izabere upravo ’Besnilo’ kao polaznu tačku svojih omaža velikom majstoru beskrajnog pripovedanja, ali ova zbirka jeste i svojesvrstan indeks svih najvažnijih Pekićevih tema i književnih postupaka koje je koristio.“

Knjigu otvara dokumentarni zapis Filipa Davida o londonskim susretima sa Pekićem. Potom sledi 14 priča u kojima ćete ili sresti Pekića kao glavnog književnog junaka ili ćete prepoznati neku od omiljenih Pekićevih tema. Na samome kraju čekaju vas dva nova, pekićevska pisma iz tuđine, iz pera Vesne Goldsvorti.

Nolanov “Tenet” u srpskim bioskopima pre premijere u Americi

Holivudski studio “Vorner Bros” (Warner Bros) saopštio je da će dugo očekivani naučnofantastični triler “Tenet” Kristofera Nolana biti pušten u distribuciju 26. avgusta u određenom broju zemalja Evrope i Azije, među kojima je i Srbija, dok će publika u Sjedninjenim Američkim Državama, prema sadašnjim planovima, blokbaster od kog se očekuje da vrati gledaoce u bioskope i spase distributere bankrota, gledati tek od 3. septembra.

Tenet poster

Iz holivudskog studija saopšteno je da “Tenet” neće imati tradicionalnu bioskopsku premijeru, s obzirom na to da je Severna Amerika kao najveće filmsko tržište i dalje zatvorena, ali su se ipak odlučili za distribuciju u drugim zemljama “koje otvaraju bioskope i kojima su preko potrebni novi holivudski naslovi da bi privukli publiku”.

Neobična strategija američkog studija, prouzrokovana situacijom sa pandemijom, podrazumeva da će film pre Amerike biti prikazan u 70 zemalja, uključujući i Australiju, Kanadu, Veliku Britaniju, Italiju, Francusku, Japan, Koreju i Rusiju.

Film najpre, prema pisanju “Varajetija”, stiže u Belgiju, Bugarsku, Hrvatsku, Dansku, Egipat, Estoniju, Finsku, Francusku, Holandiju, Mađarsku, Island, Indoneziju, Italiju, Koreju, Letoniju, Litvaniju, Portugal, Srbiju, Slovačku, Švedsku, Švajcarsku, Tursku, Ukrajinu i Veliku Britaniju.

Ipak, situacija je još rizična za Nolanov film, čiji je budžet 200 miliona dolara. “Vorner Bros” čeka i trenutak kada će film moći u kineske bioskope, s obzirom da je reč od drugom po veličini svetskom tržištu.

Kada je počelo otvaranje bioskopa u Kini, prikazivači su isključivo birali filmove kraće od dva sata zbog primene mera dezinfekcije (“Tenet” traje dva i po sata), ali u poslednje vreme rezervisali su filmove “Hari Poter i kamen mudrosti”, “Početak” i druge starije naslove koji traju i duže, što upućuje na ublažavanje mera.

Od “Taneta” prikazivači u celom svetu su očekivali da ponovo privuče publiku u bioskope, koji su zatvoreni u martu, ali novi nalet korone i mere koje se primenjuju, dodatno su zakomplikovali situaciju. U Srbiji su bioskopi još zatvoreni, a početkom jula domaći distributeri i prikazivači naveli su da će otvaranje biti prolongirano za najmanje mesec dana.

Američki najveći bioskopski lanac AMC najavio je ponovno otvaranje bioskopa od sredine avgusta, dok “Regal” i “Sinemark” (Cinemark) još ne otkivaju svoje strategije. Neki nezavisni prikazivači su bioskope otvorili u pojedinim američkim državama, ali u Njujorku i Kaliforniji još uvek razmatraju kada bi publika mogla da se vrati u bioskopske sale, piše “Gardijan”.

Manje od 20 odsto bioskopa je trenutno otvoreno u SAD.

“Tenet”, u kom igraju Džon Dejvid Vošington i Robert Petinson, trebalo je da bude u bioskopima još sredinom jula, ali je početak distribucije Nolanovog blokbastera već treći put je odložen.

Stiven Lang, zvezda filma "Avatar", snima horor film u Beogradu

Dugo očekivani nastavak jednog od najvećih holivudskih hitova “Ne diši” snima se u Srbiji, a čuvena holivudska ekipa producenata i slavni glumac Stiven Lang stigli su iz Njujorka kako bi se upoznali sa lokacijama snimanja i proveli neko vreme u našoj zemlji snimajući delove ovog filma.

Stiven Lang

Stiven Lang je zvezda filma “Avatar” i prvog dela čuvenog horora “Ne diši”, a od njegovog nastavka se očekuje još veći uspeh.

U vreme gotovo potpunog zastoja u svetskoj filmskoj produkciji koju je pandemija koronavirusa naglo zaustavila, čuveni holivudski producenti odabrali su našu zemlju kao bezbednu i atraktivnu lokaciju za snimanje drugog dela horor remek-dela, koji svetska publika željno očekuje već četiri godine.

Snimanje u Srbiji trajaće 12 nedelja, a uz preliminarni budžet od osam miliona dolara koji će biti potrošen kod nas, ekipa od preko 300 ljudi u glavnoj produkciji radiće na raznim lokacijama uz saradnju velikog broja naših filmskih stručnjaka i radnika.

Glavna uloga ponovo je poverena maestralnom Stivenu Langu, čija je uloga slepog veterana u prvom delu ovog ostvarenja fascinirala i najtvrđe kritičare.

Najviše Emi nominacija za “Nadzirače”

Serija “Nadzirači” (Watchmen) vodi ove godine sa 26 nominacija za televizijske Emi nagrade, saopštili su organizatori. Distopijska superherojska drama u produkciji televizije HBO, bazirana na stripu, nominovana je za najbolju seriju u ograničenom trajanju, a dobila je i nominacije za glumačku postavu, uključujući Redžinu King i Džeremija Ajronsa.

The Watchmen HBO

Serija “Mandalorijan”, posvehena svetu “Zvezdanih ratova” dobila je 15 nominacija.

“Sluškinjina priča” je tako nominovana za najbolju dramsku seriju, gde će joj konkurenti biti i “Mandalorijan” i “Čudnije stvari”.

Ceremonija dodele Emi nagrada uz domaćina Džimija Kimela biće održana 20. septembra.

U ovom, 27. izdanju Emi nagrada, gigant Netfliks jasno prednjači ispred svog rivala televizije HBO sa 160 nominacija u odnosu na 107, što je novi rekord.

Tolkinove “Nezavršene priče” u novom izdanju

Publik Praktikum je u junu ove godine objavio redigovani prevod knjige “Nezavršene priče” Džona Ronalda Ruela Tolkina, javlja Art-Anima. Poslednje izdanje na srpskom jeziku (u prevodu Milice Simić), rasprodato je pre dvanaest godina. U oktobru će biti tačno četrdeset godina otkako je, pod uređivačkim perom Kristofera Tolkina, knjiga objavljena prvi put u Velikoj Britaniji.

Nezavrsene price

Pokazalo se u protekle četiri decenije da su “Nezavršene priče” bile utemeljivač za organizovanje mnogobrojnih neobjavljenih Tolkinovih spisa, koje je njegov sin Kristofer brižljivo uređivao i objavljivao od 1980. do 2018. godine.

Prva verzija tragične sage Deca Húrinova ugledala je svetlost dana upravo u ovoj zbirci, da bi tek 17 godina kasnije „izrasla“ u samostalno izdanje.

Koncept Nezavršenih priča sinhronizovan je sa konceptom Tolkinovog legendarijuma, tj. Dobima, na koja je njegov mitološki opus izdeljen: tri glavna odeljka knjige posvećena su trima dobima, a četvrti odeljak je u isto vreme i dodatak.

U prvom odeljku, po prvi put je objavljena legenda o smrtnom heroju Tuoru i njegovom pronalasku skrivenog vilenjačkog grada Gondolina i saga o Húrinovoj deci, koje hronološki pripadaju Prvom dobu Tolkinove mitologije.

Drugi odeljak prikazao je kreacionistički i eshatološki mit o Númenoru – Tolkinovoj Atlantidi i kratak, nedovršeni nacrt priče o VI numenorejskom kralju Aldarionu i njegovoj kraljici Erendis, te Galadrijelina i Kelebornova seljenja duž Srednje zemlje do utemeljenja u Lorijenu.

Treći odeljak doneo je neobjavljenu priču o gondorskom domostrojitelju Kirionu i njegovom ratnom prijateljstvu sa severnjakom Eorlom koji će osnovati kraljevstvo Rohan, te Gandalfovu verziju pohoda na planinu Erebor, koji se odigrao u Hobitu.

Četvrti odeljak posvećen je majarskim čarobnjacima Istarima (u koje se ubrajaju Gandalf i Saruman), dalekovidim kamenovima Palantirima i gorštačkoj rasi ljudi – Drúedainima, budući da je četvrto Doba Tolkinovog legendarijuma ostalo rudimentirano.

Priče nisu povezane u celinu, tako da se mogu čitati nezavisno i u bilo kom redosledu. Knjiga je organizovana u formi udžbenika ili vodiča, pre nego kao moderni roman, budući da je narativ ispresecan brojnim fusnotama i komentarima urednika o izmenama koje je Tolkin vršio u toku pisanja, a na kraju svakog odeljka data su i opsežna, dodatna objašnjena, vezana za određene segmente narativa.

Nezavršene priče su, dakle, svojim konceptom, slojevitošću i složenošću indirektan uvod u dvanaestotomni udžbeničko-enciklopedijski serijal Istorija Srednje zemlje i nezaobilazno štivo za ozbiljne poštovaoce Tolkinovog literarnog opusa.

Hamilov telefon otkriven u “Novoj nadi”

Franšiza “Zvezdanih ratova” vrvi od tzv. “Easter eggs”, odnosno skrivenih znakova i pojavljivanja u scenama, kao što je, npr, E.T. vanzemaljac u nastavku “Fantomska opasnost”.

Harison Ford i Mark Hamil

Mark Hamil je nedavno rekao kako je njegov broj telefona izgovorio Harison Ford u sceni iz filma “Zvezdani ratovi epizoda IV: Nova nada”.

“U sceni gde pokušavamo da izađemo iz mašine za đubre, trebalo je da kažem: “C3PO, otvori … i onda neki dugački serijski broj. Međutim, sve vreme sam planirao da kažem samo sve vreme da kažem samo broj ‘dva’ i onda svoj broj telefona, kako bih ga zauvek sačuvao na filmu”, rekao je Hamil.

Međutim, zbog načina na koji je scena snimana, Ford je na kraju govorio u toj sceni, a Hamil ga je sve vreme terao da kaže njegov broj telefona.

“Harison je pročitao moj broj i rekao ‘Jesi li zadovoljan sad, velika bebo’. Smejali smo se tada, a ja sam znao da se ponašam kao dvogodišnjak”, prisetio se Mark Hamil.