Premijera predstave "Tajna stare vodenice" večeras u Nišu

U utorak, 29. septembra u Narodnom pozorištu u Nišu, održaće se premijera pozorišne predstave “Tajna stare vodenice”, povodom 60. godina rada Akademskog pozorišta pri SKC-u u Nišu.

Predtstava je rađena po istoimenom romanu Miloša Petkovića – mladog pisca iz Niša.

Na “Tajni stare vodenice” su radili: rediteljski duet Miloš Cvetković i Aleksandar Mihailović, koautorski tandem Petra Nešić i Miloš Petković, dvanaestoro glumaca, scenografija i Dragana Breza i Dušan Stanković) – zaduženi za kostimografiju.

Karata za premijeru neće biti u slobodnoj prodaji zbog trenutne epidemiološke situacije. Publici će predstava, nakon premijer, biti dostupna u digitalnom formatu.

Ova predstava je – kako je najavio pisac Miloš Petković, i svojevrsna najava novog izdanja knjige “Tajna stare vodenice” (Edicija Fantazija), i stripa na kom radi Srđan Todorović iz Zaječara.

Šesta sezona biće finalna za “Supergirl”

Supergirl, doktorska disertacija o katastrofama na polju specijalnih efekata konačno će se završiti. Šesta sezona biće i finalna, a poslednjih dvadeset epizoda biće prikazane u 2021. godini.

Snimanje pete sezone prekinula je pandemija, te je priča morala stati na 19. epizodi što ovu sezonu čini najkraćom u televizijskom životu serije. Slična je situacija bila i sa ostatkom tzv. “Arrowverzuma”, a priča je stala sa cliffhangerom – Leks Lutor je pobedio Levijatana i čitava porodica Lutor je sada nikad veća opasnost po planetu. Džon Krajer koji glumi Leksa verovatno će se vratiti da “potpiše” eventualni prelaz više likova u spinoff serijal Superman & Lois koji je u pripremi za CW mrežu.

Supergirl ima turbulentnu produkcijsku priču iza sebe – serija je inicijalno prikazivana na “korporativnoj sestri” CW mreže, CBS-u od oktobra 2015. godine. Već od druge sezone, serija se seli na CW, započevši zapravo impresivnu tradiciju crossover specijala u kojima su se spajali likovi iz više serija, počev od Supergirl i Flash-a.

Od tog momenta Supergirl je integralni deo Arrowverzuma, ali zbog ukidanja serije čelnik CW mreže Mark Pedovic najavio je crossover specijal znatno manjih dimenzija nego što je to ranije bio slučaj. Štaviše, verovatno će se spojiti samo Supergirl i Batwoman, što je takođe dovedeno u pitanje od kada je glavna glumica Ruby Rose odlučila da joj se ne umara previše na snimanjima i otišla iz serije.

Za potrebe Batwoman, CW je panično osmislio novu i veoma “ivičastu” heroinu, dodelivši joj zadivljujući spektar grehova iz prošlosti, uključujući i rasturanje droge.

Vekovnici konačno u integralnom izdanju!

Jedan od najboljih srpskih strip serijala “Vekovnici” autora Marka Stojanovića konačno je dobio integralno izdanje kakvo zaslužuje.

U ovom izdanju nalazimo radove crtača: Aleksandar Sotirovski, Borivoje Grbić, Dejan Nenadov, Denis Dupanović, Marko Nikolić, Radomir Izgarević, Tihomir Čelanović i Vladimir Aleksić.

Naslovnicu su radili Dalibor Talajić i Velibor Stanojević.

Kako bi uspeo da pokrene i kasnije održi danas kultnu strip seriju Vekovnici Marko Stojanović je potražio pomoć mnogobrojnih domaćih strip crtača. Ideja je bila da zbog nedostatka finasijskih sredstava svi oni daju svoj mali, a pokazaće se, ogroman doprinos u stvaranju serijala. Tako su mnogi crtači, umesto da budu stalno angažovani na radu svakog od 10 do sada objavljenih albuma dali svoj doprinos sa po nekoliko tabli koje su uradili besplatno.  Tako se kao crtači u ovom serijalu pojavljuje blizu sto umetnika iz Srbije, Hrvatske, Grčke, Slovenije, Rumunije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Crne Gore i Makedonije. Mnogi od domaćih autora su svoj profesionalni angažman našli u evropskim prestonicama stripa, Francuskoj i Italiji ali su prihvatili da „pro bono“ podrže ovaj veliki poduhvat.

Radi se o avanturističkom strip serijalu koji prati doživljaje misterioznog vampira Čena i besmrtnika Kraljevića Marka. Radnja je smeštena u period s kraja 18. veka, a ova dva junaka se susreću sa mitološkim bićima kao što su vampiri, psoglavci i todorci. Pored ovih bića, tu su i istorijske ličnosti kao što su Mocart, Stevan Sinđelić, Miloš Obilić ali i likovi iz književnosti: Doktor Faust, D´Artanjan iz Tri Musketara, Frankeštajn uz mnoge druge slične.

Stripovi iz serijala „Vekovnici“ i „Beskrvni“ osvojili tridesetak nagrada na Međunarodnim salonima stripa u Beogradu i Velesue.

Strip adaptacija romana “Večiti rat!” Džo Haldemana

Strip adaptacija kultnog romana Večiti rat (1974) Džoa Haldemana, objavljena je u izdanju Čarobne knjige po prvi put na srpskom jeziku, javlja Art-Anima. Scenario za ovu grafičku novelu uradio je Haldeman, dok je za crtež bio zadužen belgijski strip autor Marvano.

Hadelmanov roman (koji je objavljen kod nas 1986. godine u Monolitu broj 3) predstavlja osudu Vijetnamskog rata (u kome je autor svojevremeno učestvovao), ali i osudu svih drugih ratova, što se jasno potcrtava prikazom brojnih motiva ljudske agresivnosti i destruktivnosti.

Kroz osnovnu tematsku okosnicu koju čini hiljadugodišnji rat ljudi i vanzemaljaca, grafička novela upućuje kritiku na račun totalitarističkih režima i njihovih nastojanja da sputaju individualno razmišljanje i ostvarenje pojedinca na ličnom nivou.

Radnja romana i grafičke novele prati Vilijama Mandelu, vojnika bačenog kroz prostor i vreme kako bi se borio u hiljadugodišnjem međuplanetarnom ratu protiv nepoznatog i neosvojivog neprijatelja. On čini sve što je potrebno da preživi teška iskušenja i vrati se kući.

Ali, relativnost vremena koje svemirsko putovanje izaziva – dok za Mandelu protiču meseci, na Zemlji prolaze vekovi – učiniće da će ga povratak u domovinu užasnuti više nego rat u kojem je učestvovao.

Prevod grafičke novele sa francuskog jezika uradio je Ilija Čanak.

RTS: Nikola Tesla na filmu – od vampira do najveće inspiracije Holivuda

Fascinacija Teslom ne prestaje! „Tesla“ je najnoviji holivudski film gde ovog genijalnog naučnika glumi Itan Hok. Kao lik, Tesla se pojavljuje u desetinama filmova, zato nije ni čudo kada u Gugl ukucate Nikola Tesla dobijete više od milion i po internet stranica. Manji broj odnosi se na naučna dostignuća, a veći na njegovo mesto u popularnoj kulturi 20. veka.

Filozof Nikola Tanasić o odnosu prema Tesli kao fenomenu kaže: „Treba razlikovati Teslu kao pop-kulturni fenomen i kao fenomen istorije nauke.

Kao fenomen istorije nauke, Tesla je jedan velikana ljudske misli, on izaziva fascinaciju na isti način kako to čine Galilej, Njutn, Ajnštajn.

On je figura koja će uvek privlačiti sve ljude koji su zainteresovani za nauku i tehnološki razvoj, bez obzira na to da li su to Turci, Ukrajinci, Japanci, Kinezi, možemo da vidimo koliko orijentalnih turista iz istočnjačkih zemalja vole da posećuju Muzej Nikole Tesle i koliko im je to zanimljivo.

S druge strane, kao pop-kulturni fenomen imamo Teslu koji je sebe gradio kao figuru superzvezde, kao nekoga je štrčao, kako je privlačio pažnju, kako se oblačio.

On je u isto vreme bio i šarmer i gospodin, jako kulturan, veoma se dobro snalazio u socijalnim prilikama, ali je imao i te svoje bubice preko kojih je demonstrirao svima da ne drži preterano do njihovog mišljenja i u tom smislu je zaista jedna pop-kulturna ikona“, kaže Tanasić.

Današnja pop-kulturna ikona počela je od crtanih filmova. U animiranom filmu iz 1942. godine, Supermen se bori protiv Nikole Tesle, koji je ovde prikazan kao ludi naučnik koji svojim zracima smrti želi da uništi grad.

Taj ludi naučnik obožavao je umetnost, a koliko je voleo film?

„Tesla je jako voleo film. Bio je zaljubljenik“, kaže pisac Vladimir Pištalo, autor romana „Tesla, portret među maskama“.

„Odlazio je u bioskop, nekada bi gledao i tri predstave istovremeno i govorio je da može da gleda i kroz film a da pritom i misli. Jedan od njegovih omiljenih filmova je bio ‘Frankeštajnova mlada’ i to je bila ideja da čovek može da napravi sam sebi ženu od elektriciteta.

To je kao golem koji stvara čoveka ni iz čega i pogotovo to što je on imao predstavu o idealnoj ženi. Ta ideja u ‘Frankeštanovoj mladoj’ i oni navoji i čitava ona oprema, to je manje-više direktno iz njegove laboratorije i to nije slučajno, to su ljudi koji su pisali scenografiju radili namerno, to se zna.

I on je uživao da gleda svoju laboratoriju u kojoj se stvara život, i u kome on ima ulogu tog imaginarnog živototvorca i ako se sećate, frankeštajnova mlada ima te pramenove jako interesantne kao da joj struja prolazi kroz kosu i na platnu stvaraju ženu od elektriciteta“, kaže Pištalo.

Pisac Goran Skrobonja o Tesli kaže: „Tesla je fenomen uopšte, ne samo na filmu, nego u svim vidovima popularne kulture, film je naravno najprominentniji, ali ga ima i u knjigama i u stripovima. 

Ja sam dobio društvenu igru ‘Rat struja’, gde imate ulogu Tesle ili Edisona, tako da je očigledno da ono što je Tesla postigao za svog života jeste toliko veliko, sveobuhvatno i bitno za čovečanstvo kao celinu, da on ostaje fenomen koji neće zgasnuti“, kaže Skrobonja.

Jedina srpska reč na engleskom jeziku je vampir, i onda je i Tesla morao da bude vampir. Godine 1944. u filmu „Povratak vampira“, vampir se zove Armand Tesla.

Da li su ga sa vampirima i sličnim pojavama povezivali zato što su ga smatrali čudakom, ili je zbog svoje ekscentične ličnosti upravo postao naučnofantastični brend?

Nikola Tanasić kaže: „Tesla kao ikona globalne kulture je neko ko je pravi gromobran za teorije zavere, paranormalne teorije i maštarije, i nije iznenađujuće što se on prosto pojavljuje kao figura, kao naučnofantastični brend u različitim delima fikcije koja nemaju nikakve pretenzije da budu biografski i istorijski relevantna.

I to nas ne treba iznenaditi jer pogotovo američka filmografija, koja tu dominira, nema tu vrstu pijeteta prema istorijskim ličnostima. To je filmografija koja snimi Linkolna kao lovca na vampire, pa zašto jedan od tih vampira ne bi mogao da bude i Tesla“, kaže Tanasić.

Međutim, polako, lik Nikole Tesle izlazio je iz žanra naučne fantastike. Gde danas, skoro osamdeset godina od prvog filma, možemo pronaći lik Nikole Tesle?

Pisac Goran Skorobonja ga je u svom romanu „Čovek koji je ubio Teslu“ smestio u žanr naučne fantastike.

„Ja sam ga smestio u žanr alternativne istorije, koji je jedan od podžanrova naučne fantastike, i to je sasvim realno i logično, jer Tesla se bavio naukom i zaista je pokrenuo promenu civilizacije, što niko pre njega ni posle njega nije uspeo.“

Pisac Vladimir Pištalo o Teslinoj percepciji na filmu kaže: „Uzeli bi u tim filmovima kako on briše noževe 12 puta, pa šta? To je najniži nivo. On nije mogao da prođe pored prosjaka da mu ne dodeli nešto, to je bilo komplusivno.

Znate, to je bilo pre mašina, kad su ljudi kopali njujoršku podzemnu železnicu pijucima i lopatama. I taj skotski rad koji su radili ljudi, a inače rade životinje, on je to gledao još kao mlad čovek i uvek je želeo da oslobodi čovečanstvo od tog volovskog i konjskog rada, da bi ljudi mogli da se posvete onome u čemu je on mislio da su najbolji – da misle i da stvaraju.

Ti drugi humaniji aspekti Teslinog života mislim da je ono čime će se baviti budući filmovi. Ali interes za Teslu ne prestaje i to mi daje nadu da će ti filmovi biti i snimljeni“, kaže Pištalo.

„Tajna Nikole Tesle“ jedini je biografski film snimljen u jugoslovenskoj kinematografiji. Teslu je igrao mladi Petar Božović. A kasnije je po filmu snimljena i serija u kojoj Teslu igra Rade Šerbedžija.

„Kad ste me pozvali, razmiljao sam malo o tom vremenu kada su se te dve stvari pojavile, serija i film, i shvatio sam da je Tesla i u to vreme bio superzvezda, pošto smo živeli u velikoj Jugoslaviji, on je bio jedna superzvezda iz različitih sfera, u rangu Vuka Karadžića, Tita, Piksija itd.

Mi smo kao omladina u to vreme imali zaista mnogo takvih uzora, Tesla je bio jedan od njih, ali udaljeniji od ovih savremenih, jer je živeo pre našeg doba“, kaže Skrobonja.

Filozof Nikola Tanasić kaže: „Što se tiče Božovićevog filma, on je pokušavao u nekom smislu da zahvati i ono što je biografska dokumentaristika, jer svaka kultura mora da proizvodi biografske poglede na svoje velikane, ali je pokušavao donekle, pomalo stidljivo, da zahvati taj veliki upliv lika i dela Nikole Tesle u narodnu mitologiju.

Jer naš narod, kao što znamo, voli da priča fantastične priče na fantastične načine, jer priče koje se pričaju po slavama i kafanama o Tesli nisu ništa manje senzacionalističke nego one što izmišlja holivudska industrija magije“, navodi Tanasić.

A u toj holivudskoj industriji magije za Teslu bio je zainteresovan i Kristofer Nolan, jedan od najvećih reditelja današnjice. U „Prestižu“, odličnom Nolanovim filmu, Tesla pomaže jednom od mađioničara da izvede komplikovan trik. Teslu u ovom filmu igra Dejvid Bouvi.

“Meni je vrlo interesantno to da veliki svetski glumci i popularni glume Teslu i očigledno je njima interesantno da se posvete tom liku, ali moram nekako da napomenem, nije sada to lokalpatriotizam, nego realno stanje stvari da niko Teslu nije bolje portretisao nego Šerbedžija i Petar Božović u seriji odnosno u filmu ‘Tajna Nikole Tesle’“, kaže pisac Goran Skrobonja.

Nikola Tanasić o fimu „Prestiž“ kaže: „Nolanov film ‘Prestiž’, o dvoboju dvojice mađioničara, zaista pokušava da zahvati Teslu i kao velikana istorije nauke i kao jedan centar naučnofantastične mitologije, ne samo po tome što on njega pokazuje ne prosto kao neshvaćenu osobu koja je našu savremenu tehnologiju pokušavala da progura pre 100 godina, nego kao nekoga ko je u stanju da smisli i stvori stvari koje mi danas ne možemo da pojmimo.

I u tom prikazu Tesle, Nolan stvarno ide najdalje i on ga mitologizuje na način koji je veoma sličan sećanju na Teslu u našem društvu“, kaže Tanasić.

U našem društvu, slika o Tesli obično je drugačija nego u velikom svetu. To je iskusio i pisac romana „Tesla, portret među maskama“, Vladimir Pištalo.

„Diskaveri čenel je napravio jednu seriju o Tesli, čija sam žrtva bio ja i mnogi ljudi ovde u Beogradu. Oni su intervjuisali ljude, i ljudi bi pokušavali da im kažu nešto interesantno.

Od početka je kao otprilike u režiranom rijalitiju, kada je rijaliti osmišljen. Oni su imali ideju da je Tesla ubijen, i čitava je to neka potraga, neki triler. Ovo vam govorim zato što se veoma često u ovom trenutku Tesli prilazi na nivou trilera.

Ja bih voleo i nadam se da će budući filmovi biti dublji od nivoa trilera. Jer je on bio zaista interesantna osoba, i ono što ja kažem metafizički aspekt, on je bio šaman dendi, koji je istovremeno jako elegantan, ali imao je osećaj i za energiju i za stvari.“

Pored poznatih filmova, Tesla se pojavljuje i u velikom broju serija. Od jedne od najpoznatijih kanadskih serija „Merdokove misterije“ u kojoj se detektiv Merdok obraća za pomoć Tesli, koji u tom trenutku radi u Torontu na uvođenju naizmenične struje.

Zatim se pojavljuje u popularnoj seriji „Doktor Hu“, gde u epizodi pod naslovom „Teslina noć terora“, genijalnog naučnika igra hrvatski glumac Goran Višnjić.

Nikola Tanasić kaže: „U ovim ‘Merdukovim misterijama’, on se pojavljuje kao Arčibald Rajs kod nas u ‘Senkama nad Balkanom’. On je prosto jedan dežurni genijalac kog uzimamo iz datoteke dežurnih genijalaca kako bi to dobilo malo istorijski profil.“

Konflikt Tesle i Edisona tema je filma „Rat struja“, koji je izašao 2017. godine. A ove, 2020. godine izašao je film „Tesla“, u kom ovog genija iz Smiljana igra Itan Hok. Da je posle Hokovog Tesle promenjena percepcija, gde Tesla umesto čudaka postaje glavni junak?

„Meni se čini da sve te površinske stvari, te ekscentričnosti ili bizarnosti polako prestaju da budu interesantne, jer je današnji trenutak pun takvih bizarnosti i ekscentričnosti još gorih i čudnijih, tako da ove Tesline ostaju vrlo pitome i na nivou anegdote već se fokus menja potpuno ka suštini.

Prema njegovom delu prevashodno, a ne prema njegovom liku, i ja i dalje čekam pravi biografski film na svetskom nivou koji će pokazati i Teslino delo, a ne samo njegov lik.

Tu bi taj način na koji je živeo, hranio golubove dok je živeo sam i kako je završio, da li je voleo žene ili nije voleo, da to bude potpuno sporedna stvar u odnosu na ono glavno, u odnosu na ono što je on ostavio za sobom“, kaže pisac Goran Skrobonja.

„Bilo je više filmova kada pogledamo, od nekog crtanog filma iz 1945. do filmova koji se sada prave, i nekako ne stišava se interes za Teslu, naprotiv. I sada će biti malo interesantno. I ono što se desilo i ono što su ljudi ubedili sebe da se moralo desiti – ovo je Andrićeva rečenica, i ta predstava o životu jednog čoveka postaje sada posebna priča. I ovo nije kraj“, kaže pisac Vladimir Pištalo.

U blizini Njujorka pre nekoliko dana podignut je spomenik Nikoli Tesli. Na njegov spomenike u Holivudu nećemo dugo čekati, jer bežične komunikacije, zelena energija, odgovornost prema zajednici, interes za javno dobro, sve što je Tesla govorio pre 90 ili 100 godina, sada odgovara savremenim globalnim trendovima.

Testiran džinovski japanski robot iz anime serije

Gigantski japanski robot dizajniran po uzoru na lik iz animirane serije ” Mobile Suit Gundam ” testiran je u gradu Jokohama.

Ogromni humanoid koji liči na robota iz anime serije koja se prikazivala 1970-tih godina može da hoda, kleči i gestikulira, što je prikazano na snimcima sa testiranja objavljenim na Tviteru.

Robot, na kojem se radi od 2014. godine visok je oko 18 metara i težak 24 tone, a sastavljen je od više od 200 delova napravljenih od mešavine plastike ojačane čelicnim i ugljeničnim vlaknima, saopštila je kompanija koja ga je dizajnirala.

Kako prenosi CNN , robot će biti atrakcija u zabavnom parku Gundam factory u Jokohami, koji je trebalo da bude otvoren u oktobru, ali će zbog pandemije prve posetioce primiti kasnije.

Anime, poseban japanski stil crtanja pojavio se početkom 20. veka, ali je produkcija bila skupa, pa je pao u senku uspeha kompanije Dizni.

Tokom Drugog svetskog rata žanr je doživeo ekspanciju, nakon što je japanska vlada naredila animatorima da prave propagandne filmove.

U novije vreme pažnju svetske javnosti na anime su skrenuli komercijalni hitovi kao što su “Pokemon” i ” Dragon Ball Z “.

Nevid teatar iz Banja Luke zatvorio konkurs za najlepše bajke

Javni regionalni konkurs za originalne bajke i basne za decu Nevid teatra iz Banja Luke u okviru projekta “Obrazovanje kroz igru”, nedavno je zatvoren. Projekat je rađen u partnerstvu sa Udruženjem dramskih umetnika Srbije kroz Zajednički regionalni program UN-a “Dijalog za budućnost”.

Na konkurs je stiglo 317 prijava, 134 iz Bosne i Hercegovine, 133 iz Srbije i 50 iz Crne Gore, gde najmlađi učesnik konkursa ima pet, a najstariji 79 godina. Neki učesnici napisali su više bajki i basni i tako je u konkurenciji za nagradu ukupno 368 priča, a samo 10 će biti nagrađeno kao najbolje, gde je glavna tema – kulturne razlike.

Tekstovi su stigli iz 110 gradova i opština, pri čemu je najviše prijava iz Beograda (42), onda Banja Luke (24), Smedereva (22), Podgorice (21) i Sarajeva (17).

Najbolje autorske tekstove izabraće Aleksandra Čvorović, višestruko nagrađivana književnica iz Banja Luke u saradnji sa dramskim umetnicima iz Nevid teatra.

Nagradni fond iznosi 3 000 kovertibilnih maraka, i najbolji autori će podeliti taj iznos na jednake delove.

Od njihovih bajki ili basni Nevid teatar će štampati ilustrovanu knjigu, objaviti audio-knjigu i verziju tog formata za decu sa posebnim potrebama. Na veb sajtu projekta biće dostupna i elektronska verzija ilustrovane knjige.

Nevid teatar će objaviti rezultate konkursa, analizu odgovora o obrazovanju i mrežu regiona svih autora 30. septembra na veb stranici projekta: http://www.obrazovanjekrozigru.com .

Takođe, osim rezultata takmičenja, teatar će organizovati i javno čitanje najlepših bajki i basni za decu u cilju promovisanja autorskog dramskog stvaralaštva u regiji i tom prilikom će pozorište ugostiti 10 najboljih stvaralaca iz regiona.

Uskoro stiže “Regia Fantastica 6”

Beogradsko Udruženje fanova naučne fantastike Sci&Fi neumorno radi i nastavlja sa pripremama antologija ex-YU zbirki SF&F&H dela pod zajedničkim nazivom “Regia Fantastica”. Šesti broj je u pripremi – naslovnica je urađena, ostaje samo da se privede kraju konkurs za ovaj broj i odštampa planirani tiraž.

Podesećamo – peti broj ove angologije, koja okuplja pisce sa prostora svih bivših jugoslovenskih republika, je bilo objavljeno “u vreme korone” – tačnije u aprilu ove godine kada je bio prvi udar pandemije na ovim prostorima..

Serija “Watchman”, dobitnik jedanaest Emi nagrada

Serija Nadzirači ili “Watchman”, osvojila je sinoć ukupno jedanaest Emija, od kojih je jedan za najbolju mini – seriju. Reč je o ekranizaciji legendarne graficke novele Alana Mura koja se bavi rasizmom u Americi. Distopijska superherojska drama u produkciji televizije HBO, bazirana na stripu

Serija je vodila i u nominacijama, te je imala ukupno 26 nominacija na ovogodišnjoj dodeli. Najavljivana od početka 2019. godine, kada se serija “Igra prestola” priblažavala kraju, “Watchmen” je obećavao da će popuniti prazninu obožavatelja pomenute kultne serije i da će im pružiti novu epsku sagu o kojoj će moći danonoćno da pričaju. Režiser je Damon Lindelof, koga znamo kao autora popularnih „Lost“ i „The Leftovers“.

“Nadzirači“ je serija čija se radnja dešava u alternativnoj, savremenoj stvarnosti u SAD, u kojoj su superheroji prognani zbog svojih nasilnih metoda. Uprkos tome, neki od njih žele da dignu revoluciju, dok drugi pokušavaju da ih spreče. Do sada je objavljena jedna sezona koja se sastoji od devet epizoda.

Reći da je Lindelof mirno mogao da osmisli „Nadzirače“ i sa saradnicima ih snimi pod sasvim drugim nazivom i tako izbegne svaku vezu sa čuvenim stripom Alana Mura i Dejva Gibonsa bilo bi apsolutno tačno i samo malo nefer. Lindelofovi „Nadzirači“ ni na jedan suštinski način se, barem za sada, ne nastavljaju na Moorovu i Gibbonsovu priču.

Kritičari, koji su dali pozitivne ocene, navode da nema suštinske sličnosti između serije i stripa. Dok se u stripu junaci prikazuju kao emocionalni nestabilni, HBO je odlučio da glavnu poruku posveti suzbijanju rasizma u Americi, stoga “Forbes” navodi da u ovom ostvarenju najviše uživaju marginalizovane grupe u SAD, koje direktno mogu da se poistovete sa pričama super junaka.

Interesantno je da se u jednoj od epizoda pojavljuju izmišljeni lik Vil, koji je bio žrtva zlostavljanja samo zbog toga što ima drugu boju kože. Njegova supruga mu je stalno govorila da je “previše ljut”, te da treba da pronađe filter za svoju agresiju. Gledaoci s druge strane, tako nešto nisu mogli da osete posmatrajući seriju i ovu konkretnu epizodu. U jednom trenutku, istina, Vil odlučuje da ubije članove klana koji su koristili tehnologiju za kontrolu uma nad tamnoputim Amerikancima, međutim, na emotivnom planu gledalac – superjunak, posledica nema. Vil je i dalje divan superjunak koji se bori za pravdu.

Kritičari takođe navode da je pored teme rasizma koja je sveprisutna u seriji, prava čar serije zapravo neverovatan talenat koji poseduju glumci.

Redžina King predvodi glumačku ekipu kao Andžela Abar, koja nosi dve maske; jednu, glavne detektivke u policiji Talse i drugu, supruge i majke troje dece. Džeremi Ajrons glumi ostarelog i uobraženog britanskog lorda, Don Džonson je Džad Kroford, šef policije u Talsi, Džin Smart je agent FBI-ja, Lori Blejk, a Tim Blejk Nelson je detektiv Uveličavajuće Staklo.

Amerika osamdesetih godina prošlog veka – pojava američkih superheroja izmenila je tok svetskih događaja: Sjedinjene Američke Države su pobedile u Vijetnamskom ratu, Nikson je još uvek predsednik i hladni rat je u punom zamahu. U svom stanu u Njujorku ubijen je Edvard Blejk, penzionisani superheroj poznat pod imenom Komedijaš. Kad neko ubije jednog od njih, bivše kolege iz tima moraju to da istraže. Istraga, međutim, kreće neočekivanim tokom, a zavera koju će otkriti izvući će na površinu njihove skrivene traume i uvrnute psihologije, da bi, na koncu, postavila pitanje gde leži tanka linija koja razdvaja junaka od zlikovca.

Sofisticirana obrada superherojske teme u Nadziračima naišla je na nepodeljene pohvale kritike i čitalaca širom sveta zbog svoje psihološke dubine i realističnosti, kao i zbog filozofskih promišljanja o ljudskoj prirodi, pre svega o njenoj destruktivnoj strani i zlu. Često se kaže da su stripovi ovim naslovom konačno sazreli.

Kombinujući dodatne sadržaje dvaju najreprezentativnijih američkih izdanja (Absolute Edition i Deluxe Edition), Čarobna knjiga vam predstavlja najpotpunije izdanje Nadzirača koje se ikada pojavilo na našim prostorima.

Uz Murove detaljne opise svih glavnih junaka, propraćene skicama i crtežima, u njemu su i kod nas nikad neobjavljene beleške, šeme i skice Dejva Gibonsa na osnovu kojih je kreirano ovo remek-delo devete umetnosti.

Dž.R.R. Tolkin – profesor koji je “imao sposobnost da učionicu pretvori u birtiju”!

Pre tačno 83 godine svetlost dana ugledalo je prvo izdanje knjige “Hobit”. Teško da negde postoji osoba koja nije čula za Hobita, Gospodara prstenova i njihovog tvorca. Ovo su neke od zanimljivosti o Džonu Ronaldu Ruelu Tolkinu.

Kao lingvista i stručnjak za staroenglesku i staronorvešku književnost, Tolkin je bio profesor na Oksfordskom univerzitetu od 1925. do 1959. godine. Takođe, bio je i neumorni mentor. Održavao je između 70 i 136 predavanja godišnje (prema ugovoru, 36 je bilo dovoljno).

Mada tih i neupadljiv u javnosti, Tolkin nije bio tipični tihi profesor koji dođe “da odradi svoje”. Za njega se vezuju najluđe priče: tako je jednom došao na žurku obučen kao polarni medved, a drugi put je jurio komšiju odeven kao anglosaksonski ratnik, sa sve sekirom u ruci, prenosi Mental Floss.

Jedan od njegovih učenika je rekao kako Tolkin “ima sposobnost da učionicu pretvori u birtiju”.

Tolkin je sebe video prvo kao učenjaka, a tek onda kao pisca. Hobit i Gospodar prstenova bili su uglavnom Tolkinov pokušaj da izgradi mit, a njihov uspeh ga je uhvatio nespremnog.

Proveo je godine menjajući i kritikujući adaptacije svog dela za koje nije verovao da na najbolji način oslikavaju “epski duh i plemenitu svrhu” koje im je namenio. Takođe, bio je i krajnje sumnjičav prema većini obožavalaca Gospodara prstenova, za koje je verovao da nisu sposobni da zaista cene nečiji rad i trud.

Tolkinov kolega sa Oksforda, K. S. Luis (poznat po tome što je napisao Letopise Narnije), često se spominje kao Tolkinov najbolji prijatelj. Međutim, njihov odnos bio je mnogo komplikovaniji od toga.

Istina, njih dvojica su isprva bili veoma bliski, čak toliko da je Tolkinova supruga Idit navodno bila ljubomorna na njihovo prijateljstvo i to koliko vremena provode zajedno. Takođe, upravo je Tolkin bio taj koji je ubedio K. S. Luisa da se vrati hrišćanstvu, jer je bio ateista.

Njihova veza je, ipak, polako postajala sve tanja i njihov odnos se komplikovao zbog toga što je Tolkinu smetalo to što Luis vodi prilično skandalozan život. Mada se nikada nisu vratili na staro u potpunosti, Tokin je žalio za starim prijateljstvom.

Zato je, kada je Luis preminuo, Tolkin svjoj ćerki u pismu napisao: “Do sada sam se osećao poput starog drveta koje jedno po jedno gubi sve listove. Ovo deluje kao udarac sekirom blizu korena”.

Kao što smo utvrdili, Tolkinov zanat bila je filologija. Održavao je um “u formi” izmišljajući raznorazne jezike, od kojih je neke opsežno koristio i u svojim knjigama (poput vilinskih jezika – kvenijskog i sindarinskog), a čak je i pesme pisao na tim izmišljenim jezicima.

Pored toga, Tolkin je radio na rekonstrukciji i pisanju na izumrlim jezicima poput srednjovekovnog velškog i langobardskog. Njegova pesma “BagmÄ“ BlomÄ” (Cvet drveća) možda je prvo originalno delo napisano na gotskom jeziku u poslednjih hiljadu godina.

Tolkinovi akademski spisi o staronorveškoj i germanskoj istoriji, jeziku i kulturi bili su izuzetno popularni među nacističkom elitom, koja je bila opsednuta ponovnim stvaranjem drevne germanske civilizacije.

Međutim, Hitler i ekipa su se gadili Tolkinu, i to nipošto nije krio. Čak je razmišljao i o tome da zabrani nemački prevod Hobita nakon što je nemački izdavač, u skladu sa nacističkim zakonom, od njega zatražio da potvrdi da je “arijevac”.

Umesto toga, napisao je oštro pismo u kome kaže kako mu je žao što nema jevrejskih predaka. O njegovim osećanjima svedoči i pismo koje je napisao svom sinu.

“U ovom ratu imam lične animozitete – što bi me verovatno učinilo boljim vojnikom u 49. godini nego što sam bio u 22. Radi se o toj đavolskoj maloj neznalici Adolfu Hitleru. On uništava, izopačuje i predstavlja pogrešno taj plemeniti severnjački duh, koji volim i pokušavam da predstavim u pravom svetlu”, napisao je Tolkin.