“Čudesna žena 1984” je najveći torent hit

Worner Bros. Pictures i DC Comics toliko su zadovoljni uspehom Dajane tj. Čudesne Žene i njenog drugog modernog filma da su i glavna glumica i rediteljka već potpisale ugovor za treći nastavak, koji će se raditi po ubrzanom postupku.

Kritika je podeljena u vezi sa kvalitetom filma, ali je publika uglavnom oduševljena, što se vidi po popularnim sajtovima za ocenjivanje filmova.

Ipak, izgleda da je najveće oduševljenje vladalo na torentima, koji su u tolikom obimu delili nastavak Čudesne Žene da je ona postala (neslavna) rekorderka torenata! Wonder Woman 1984, kako je pun naziv filma, debitovao je na HBO Max striming platformi i u bioskopima širom sveta 25. decembra i postao instant hit. Film je, naravno, zahvaljujući kopiji sa striming servisa odmah “objavljen“ i na internetu tj. na torentima i postao je masivan, rekordno masivan hit!

Nakon samo 24 sata “prikazivanja“ na torentima Wonder Woman 1984 je zauzimao više od 10 posto svog torent saobraćaja na svetu u domenu videa – činjenica, koju dosad nikad nismo videli, objasnio je TorrentFreak. Sajt objašnjava da je ovaj podatak dobijen prikupljanjem broja preuzimanja i broja gledanja onlajn na ilegalne načine, ali da je realan broj pregleda i preuzimanja daleko veći, jer TorrentFreak nije u stanju da isprati baš svako onlajn gledanje i preuzimanje putem torent klijenata.

Poređenja radi, poslednji Avengers video na torentima dogurao je do manje od šest odsto ukupnog broja torent preuzimanja, pa vam je jasno koliki je hit Čudesna Žena u ovom trenutku.

Gal Gadot je najviše piratskih gledalaca imala u Indiji, SAD, na Filipinima i u Velikoj Britaniji.

Činjenica da je Čudesna Žena premijeru imala na striming servisu istovremeno kad i u bioskopima zauvek će promeniti filmsku industriju, koja će se verovatno prebaciti na takav, kombinovan način premijere. To dokazuje i Warner Bros. odluka da čak šest budućih DC Comic filmova istovremeno bude prikazano na taj način. Cena striminga ovog filma je bila čak 15 dolara na dan premijere, što je i tri puta više od mesečne naknade za mnoge filmske i serijske striming servise.

“Zaraza” dobija nastavak

“Zaraza” (Contagion), film koji govori o širenju misterioznog virusa iz Kine, a za koji mnogi misle da je predvideo pandemiju korona virusa, uskoro bi trebalo da dobije svoj nastavak.

Film je prikazao gotovo ceo tok pandemije onako kako smo ga doživeli – virus koji potiče od slepog miša, gužve u prodavnicama, policijski čas, korišćenje maski, privremene bolnice, kao i proizvodnju i primanje vakcina. O ovom filmu se naročito mnogo pričalo tokom ove godine.

Jeziva radnja je preplašila hiljade ljudi, ali mu je zbog toga popularnost samo rasla, iako je izašao još 2011. godine.

Glavne uloge su igrali Marion Kotiljar, Džad Lo, Gvinet Paltrou, Kejt Vinslet, Lorens Fišburn i Met Dejmon.

Sada je reditelj Stiven Soderberg najavio da sprema “filozofski nastavak” filma “Contagion”. Partner u novom poduhvatu Skot Burns, scenarista filma popularnog iz 2011. godine.

Naglasio je da neće biti direktan nastavak prethodnog filma, već da će prikazati da će imati “slične ideje i temu”. Stručnjaci se pitaju da li je ovo mudra ideja i zar nam nije dosta programa koji govori o korona virusu.

“Jednakost rituala” – ponovo!

Laguna je odlučila da ponovo objavi roman „Jednakost rituala“ Terija Pračeta, treći u serijalu o Disksvetu. Knjiga je dostupna u knjižarama od poslednjeg dana decembra.

Poslednje što je čarobnjak Dram Bilet uradio, pre nego što je Smrt položila svoju koščatu ruku na njegovo rame, bilo je da preda svoju palicu moći osmom sinu osmog sina. Na nesreću njegovih kolega u šovinističkom (da ne kažemo ženomrzačkom) svetu magije, zaboravio je da proveri pol novorođenog deteta…

Babica i veštica, baka Vedervaks pokušavala je da spasi situaciju i u godinama koje slede istrajavala u naporima da obuči devojčicu da postane veštica. Iako veoma nadarena za magiju, mala Eska se nije snalazila najbolje sa tajnama veštičarenja i baka je konačno uvidela da mora da prepusti devojčicu svojoj sudbini. Međutim, to je bio opasan presedan, jer do tada nije bio zabeležen nijedan slučaj da je čarobnjak bila žena. Uprkos tome, veštica i njena učenica su se zaputile u Ank–Morpork na Nevidljivi univerzitet na kome se obučavaju čarobnjaci.

Pračetove knjige prevedene su na više od 30 jezika i prodate u preko 65 miliona primeraka.

Nagrade za “Tajnu stare vodenice”

Na nedavno održanom Festivalu akademskih pozorišta Srbije (23. FAPS Novi Sad), predstava SKC-a ,,Tajna stare vodenice’ po romanu MIloša Petkovića, i dramskom tekstu koji je mladi niški pisac koautorski potpisao sa Petrom Nešić, a u režiji Aleksandra Mihailovića i Miloša Cvetkovića, Akademsko pozorište iz Niša osvojilo je sledeće nagrade:

1. Nagrada za najbolju epizodnu žensku ulogu dodeljuje se Anđeli Andrijević za ulogu Akire Musaši.

2. Nagrada za najbolju epizodnu mušku ulogu dodeljuje se Igoru Ivanovskom za ulogu Dž. R. R. Tolkina.

3. Nagrada za najbolji kostim dodeljuje se Dragani Breza i Dušanu Stankoviću.

4. Nagrada za najbolju scenografiju dodelju se Dragani Breza i Dušanu Stankoviću.

5. III mesto za najbolju predstavu u celini.

“Mandalorijanac” je najpiratizovana tv-serija ove godine

Reći da je „Dizni“ napravio pun pogodak sa „Mandalorijancem“ nije ništa novo, o čemu svedoče visoke ocene i milionska gledanost, i to ne samo na mestu gde se zvanično može naći – mreži Dizni+ već i preko ilegalnih torent kanala.

Druga sezona Mandalorijanca bila je toliko popularna da je čitava serija stekla titulu najpopularnije na piratskim torent kanalima.

Titulu koja je dugo pripadala Igri prestola nasledio je Mandalorijanac. Prošle godine bila je na trećem mestu, ali se čini da je uspeh prve sezone osigurao da drugu sezonu prati još veći broj ljudi.

Činjenica da je veoma piratizovana ne iznenađuje, jer kao i Igra prestola, Mandalorijanac zahteva pretplatu na „Diznijevu“ striming platformu. Osim toga, Dizni+ još nije dostupan u celom svetu, što je verovatno doprinelo šampionskom statusu na torent listama.

Zamke digitalizacije čekaju vas u futurističkoj sagi „Kvalitilend“

Objavljena je knjiga „Kvalitilend“, urnebesna futuristička satira nemačkog pisca Marka-Uvea Klinga koja je širom sveta prodata u više od pola miliona primeraka.

U budućnosti se sve odvija na najbolji način: algoritmi su optimizovali rad, slobodno vreme, veze i odnose. Agencija za automatsko pronalaženje partnera zna ko vam savršeno odgovara: zaljubićete se na prvi klik. Samovozni automobil zna kuda želite da stignete. A onaj ko se prijavi kao mušterija Šopa, pouzećem će primiti sve proizvode koje želi pre nego što ih i poželi, a kamoli naruči. Superpraktično. Niko više nije prinuđen da donosi teške odluke, jer u Kvalitilendu odgovor na sva pitanja glasi: OK.

Uprkos tome, uništavaoca nesavršenih mašina Petera sve više obuzima osećaj da s njegovim životom nešto nije kako treba. Ako je sistem zaista savršen, zašto uopšte postoje dronovi koji pate od straha od letenja ili borbeni roboti s posttraumatskim stresnim poremećajem? Zašto mašine postaju sve ljudskije, a ljudi sve više podsećaju na mašine?

Mark-Uve Kling (1982, Štutgart) nemački je pisac i stendap komičar. Studirao je filozofiju i dramaturgiju na Slobodnom univerzitetu u Berlinu. Ovaj flegmatični anarhista napisao je tri knjige o svom cimeru kenguru, pragmatičnom komunisti. Međunarodni uspeh je doživeo 2017. kada je napisao upravo roman „Kvalitilend“.

Film o čudesnoj ženi zaradio oko 36 miliona za vikend

Superherojski spektakl “Čudesna žena 1984” zaradio je oko 36,1 milion dolara u bioskopima širom sveta tokom božićnog prazničnog vikenda.

Pandemija kovida 19 i istovremeno objavljivanje na striming platformama u Sjedinjenim Državama umanjile su posetu bioskopima.

Od tog ukupnog broja, procenjeno je da 16,7 miliona dolara dolazi iz američkih i kanadskih bioskopa, objavio je danas distributer Vorner bros.

To je rangirano kao najveće otvaranje blagajni u zemlji od kada je koronavirus u martu zatvorio bioskope.

Izložba posvećena strip serijalu „Vekovnici“ u Trsteniku

U Likovnom salonu Doma kulture Trstenik otvorena je izložba posvećena strip serijalu „Vekovnici“, koja će biti postavljena do 15. januara 2021. godine.

Povod za gostovanje ove izložbe je objavljivanje integrala „Vekovnika“ „Život i smrt“, koji je izdat uz pomoć Grada Leskovca, a pre Srbije objavljen je i u Hrvatskoj, Rumuniji, Severnoj Makedoniji i Grčkoj. Izložba je nastala u sklopu projekta Art out Pavle u saradnji Doma kulture Trstenik, Narodnog univerziteta Trstenik i Osnovne škole „Ljubivoje Bajić“, a uz finansijsku odršku Opštine Trstenik.

Ideja projekta je traganje za vizuelnim identitetom srpskih milotoških stvorenja, između ostalog i vampira, o kojima u ovom kraju postoje brojna predanja i legende, što se savršeno poklopilo sa serijalom „Vekovnici“, koji se bavi domaćom istorijom, baštinom i mitologijom.

Na serijalu je do sada sarađivalo preko 200 strip crtača i ilustratora iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Rumunije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Crne Gore, Makedonije, Grčke, Turske, Španije, Slovačke, Nemačke, Rusije i Brazila, a imao je i više grupnih izložbi.

U Državnoj biblioteci za mlade u Moskvi, izložba je bila postavljena u sklopu strip festivala KoMisija, na taj način postavši prvi strip serijal sa prostora bivše SFRJ koji je imao izložbu na prostoru Rusije.

Šok koridor: Medicinski šok!

U okrviru ciklusa “Šok uživo/Koridori DOB-a”, danas od 18.00 u sali Amerikana Doma omladine Beograda – “Medicinski šok”!

Govore: Nenad Bekvalac i Aleksandar Radivojević

Organizatori tribine najavljuju da će pokušati da pokažu širok spektar ove teme od inovacija do zastarelih metoda koje primenjuju razni ludi naučnici i oni koji imaju kompleks boga. Pustiće se i po koji insert u kome će posetioci moći da vide kako su se nekada pravile vakcine ili barem pokušavale da se naprave, odnosno kako su nam to predstavili pojedini reditelji.

Agata Kristi u svetu natprirodnog – danas stiže “Poslednja seansa”

Agata Kristi je sinonim za detektivske romane, ali volela je i priče strave. Iako za motive svojih romana nije često uzimala natprirodne pojave, umela je takve elemente veoma vešto da koristi u pričama. Od danas, možete u takve njene priče i da zavirite!

U knjizi „Poslednja seansa“ sakupljeno je dvadeset najboljih, onih koje su izdržale sud vremena i koje i danas u čitaocu izazivaju jezu i nespokoj, a u nekima od njih pojavljuju se i čuveni Herkul Poaro i gospođica Marpl.

Vizije, stvorenja koja vrebaju iz senke, susreti sa božanstvima, čovek koji opseda telo mačke – proverite da li su vam sva svetla upaljena kad budete čitali ovu knjigu.