“Stanislav Lem” za 2021 Goranu Skrobonji

IKC Solaris i ove godine dodeljuje svoju nagradu “Stanislav Lem” za fantastiku u književnosti! Evo i njihovog saopštenja u kojem se otkriva ovogodišnji laureat:

Godina 2021 je u kontekstu fantastičarske književnosti planetarno jubilarna, budući da se navršava vek od rođenja Stanislava Lema. Naš doprinos ovom jubileju je proglašenje sedmog dobitnika nagrade koja nosi ime klasika svetske fantastike!

Dakle, žiri koji je radio u sastavu:  dr Sava Damjanov, Saša Radonjić i Brankica Đukić je kao i ranijih godina imao zadovoljstvo ali i tešku misiju da u konkurenciji tri izvrsna imena domaće fantastike – Jasmine Mihajlović, Adrijana Sarajlije i Gorana Skrobonje – izdvoji jedno ime. Jednoglasna je odluka da to bude ime Gorana Skrobonje (1962) a za žiri je presudno bilo to što Skrobonja nije samo prozaista i romansijer autentičnog fantastičarskog profila i formata, nego je i višedecenijski prevodilac dela svetske fantastike, priređivač panorama i antologija, urednik časopisa za fantastiku i izdavač dela ove provenijencije. Svim ovim angažmanima, Skrobonja je u konačnoj sumi na neuzvratan način zadužio korpus srpske žanrovske književnosti u celini.

Podsećamo da su dosadašnji dobitnici priznanja koje nosi ime Stanislava Lema: Zoran Živković, Filip David, Ilija Bakić, Đorđe Pisarev, Jovica Aćin i Goran Petrović.

Ceremonija uručenja nagrade će biti upriličena tokom meseca marta u Novom Sadu.

Četvrta sezona „Sluškinjine priče“ startuje od 28. aprila

Četvrta sezona serije “Sluškinjina priča” počinje da se emituje 28. aprila na servisu Hulu. Serija koja je osvojila 15 ‘Emi’ nagrada, nastavlja se novom sezonom čija je krilatica „Neka zavlada sloboda“.

„Nastavlja se tamo gde smo stali, borbom Džun za slobodu protiv Gileada. Ali rizici koje ona preuzima donose neočekivane i opasne nove izazove, a želja za pravdom i osvetom preti da je proguta i uništi najdraže veze“, najavljuju iz Hulu-a.

„Sluškinjina priča“ je američka serija koju je stvorio Brus Miler, kao adaptaciju istoimenog romana kanadske književnice Margaret Atvud. Radnja serije se odvija u alternativnoj sadašnjosti nakon Drugog američkog građanskog rata u kojoj su žene, zvane sluškinje, prisiljene na seksualno i porođajno ropstvo u novostvorenoj državi Gilead.

Glavnu ulogu u seriji igra Elizabet Mos. Serija se prikazuje od 2017. godine.

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” (ONLINE): Fantastična čitaonica #85: Jonathan Strahan – The Year’s Best Science Fiction, Volume 1.

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka, od 19 sati u Tribinskoj sali, na prvom spratu Doma omladine.

Zbog aktuelnih mera za sprečavanje širenje pandemije korona virusa – današnji sastanak se održava online! Budite od 19.00 na Fejskub kanalu LK-a: https://www.facebook.com/events/451530246284336

Prestanak saradnje Strahna sa prethodnom izdavačkom kućom i, na žalost, smrt Gardnera Dozoe poremetili su, pa već tradicionalno, septembarsko čitanje ovih pregleda “najboljih” kratkih priča iz prethodne godine. Stra(ha)n je naravno odmah potpisao novi ugovor i imamo priliku da razgovaramo o njegovom izboru čistog SFa kako ga bar naslovom predstavlja.

Prošireno, izmenjeno i dopunjeno izdanje „Alternativne istorije Srbije“

Od danas je u prodaji drugo izdanje “Alternativne istorije Srbije” Predraga J. Markovića i Čedomira Antića. Ovo nije beletrističko delo već istorijska razmatranja šta je moglo da bude drugačije i kao bi se istorija ovih prostora razvijala da su neki događaji imali drugačiji ishod. Možda će, stoga, biti inspiracija i domaćim piscima da neka od ovih ideja bude polazna tačka za njihovu dalju “razradu”.

Od Platona, Aristotela i Tukidida do Čerčila i Nila Fergusona mnogi pisci i istoričari bavili su se alternativnom i kontrafaktualnom istorijom. Knjiga „Alternativna istorija Srbije“ Čedomira Antića i Predraga J. Markovića pionirsko je delo kod nas.

Pre Markovića i Antića nije bilo istoričara koji su se odvažili da se „poigraju“ sa najkontroverznijim pitanjima iz naše istorije: šta bi se desilo da je Srbija postala katolička zemlja, kako su Srbi mogli da spasu svet 1938, zašto je propuštena srpska renesansa, šta bi se desilo da nije bilo 27. marta, da je Tito poginuo na Sutjesci, Ranković prevladao, da je osnovana Velika Srbija, kako bi se zemlja razvijala da je pobedio Draža ili da Đinđić nije ubijen, šta bi bilo da nije bilo Srebrenice i da su Srbi pobedili u ratovima devedesetih ili da su zvanično porazili NATO…

„U životu pojedinaca i naroda stalno iskrsavaju jedno te ista pitanja: Da li je moralo ovako? Šta da smo na raskrsnici drugačije skrenuli? Ova knjiga vas vodi u te druge istorijske stvarnosti“, istakao je Marković.
Pred čitaocima je prošireno, dopunjeno, izmenjeno, ali i neispravljeno izdanje „Alternativne istorije Srbije“. Zahvaljujući novim i proširenim starim tekstovima, ovo je jedna nova priča.

„Koliko je poznato, susedni narodi takve istorije još uvek nisu napisali. Profesora Markovića i mene su neki kritikovali i klasifikovali, poneki i vređali zato što smo se uopšte prihvatili da razmišljamo šta je sve moglo biti. Isti su se mnogo naljutili kada smo još nešto o tome i objavili. Drugi su pak bili zabrinuti zbog prevelike racionalnosti pretpostavljenog i zamišljenog. Mi smo se, naprotiv, sjajno zabavljali, a broj čitalaca ranijih izdanja govori o tome da nismo bili sami“, istakao je Čedomir Antić.

Knjiga sadrži i Alternativni istorijski atlas Srbije, u kome su predstavljeni zamišljeni pravci razvoja istorije srpske države i naroda. Mape su u boji, pravljene baš za ovu knjigu i ne mogu se naći ni na jednom drugom mestu. Vrlo je poučna, jer autori prvo daju originalno dešavanje, a zatim razvijaju alternativne scenarije međusobno se dopunjujući ili jedan drugome oponirajući stavovima.

Događaji su poređani hronološki, što praćenje i čitanje čini još jednostavnijim i preglednijim, a format knjige je veći i samim tim su i mape preglednije i atraktivnije, ali i to ovo izdanje čini lepšim i pogodnijim za poklon.

“Roman o mumiji i Avatar” Teofila Gotjea u jednoj knjizi

Izdavačka kuća Sumatra objavila je dva romana u jednoj knjizi Roman o mumiji / Avatar klasičnog francuskog pisca i pionira savremene fantastike Teofila Gotjea, javlja Art-Anima. Reč je o delima protkanim kulturološkim fascinacijama 19. veka poput otkrivanja drevne egipatske civilizacije u slučaju Romana o mumiji i istočnjačkih verovanja u seobu duše, u slučaju Avatara.

Roman o mumiji plod je Gotjeove celoživotne opčinjenosti pradrevnom egipatskom kulturom, smatra autor pogovora, dr Dejan Ognjanović. Delo je posvećeno francuskom arheologu Ernestu Fejdou čija je dvotomna studija Istorija pogrebnih običaja i grobnica drevnih naroda kod Gotjea pobudila izuzetno nadahnuće iz koga će proisteći niz značajnih kratkih priča i novela.

U Romanu o mumiji arheološka ekspedicija pronalazi sarkofag, ali umesto egipatskog faraona u sarkofagu otkriva – telo žene. Postavlja se pitanje ko je misteriozna žena Drevnog Egipta, toliko moćna da bude sahranjena u sarkofagu namenjenom bogatim i moćnim faraonima?

Avatar nudi prvu veliku, upečatljivu, umetnički zaokruženu obradu motiva seobe duše iz jednog tela u drugo, i to mnogo decenija pre drugih, znamenitijih varijacija na tu temu, npr. u pričama Barija Pejna ili H. F. Lavkrafta. Pored preseljenja duše tu je i drugi klasični motiv književne fantastike: sklapanje pakta sa đavolom. Gotje se ovim delom pokazuje kao značajan i još uvek uticajan pionir fantastike sa dobrim osećajem za atraktivnu temu i sa istančanim umećem za njeno slikovito, ali i idejno podsticajno književno ovaploćenje.

Ognjanović poredi Gotjeov pristup pisanju sa pristupom kakav je imao Edgar Alan Po: „Francuski književnik se nije nadahnjivao sam u neopipljivim sferama apstrakcije i snoviđenja, već i u itekako materijalnoj svakodnevici, budući da je, tokom celog života, poput svog američkog savremenika (koga je znatno nadživeo), Edgara Alana Poa, pisao za novine. Obojica su svoju fantastiku zasnivali na osobenom spoju romantičarske onirike i novinarskog realizma. Potonje u sebi uključuje i istančanu svest o tome šta je trenutno aktuelno, čitaocima intrigantno, budući da su obojica bili radoznali duhovi otvoreni za nove ideje i nova otkrića u kojima su nalazili inspiraciju za svoja dela“, ističe Ognjanović.

Roman o mumiji i Avatar preveli su Nikola Trajković i Gorica Dedović.

Šesta epizoda “Kosingasa” večeras u 23.00 – “Zmajat” I deo

Posle tromesečne pauze, konačno nova epizoda dramskog radio serijala “Kosingas”. Epizoda “Zmajat” I deo, biće emitovana od 23 časa večeras na prvom programu Radio Novog Sada.

Posle premijernog emitovanja, epizoda će se naći i na podkastu. Epizodu možete preslušati OVDE!

U bioskope danas stiže film "Lovac na čudovišta"

Poznata video-igra “Monster Hunter” dobijla je svoju verziju na velikom platnu! Kod nas je film preveden kao “Lovac na čudovišta”

Od danas, na bioskopskom repertoaru dolazi ova fantazija sa Milom Jovović u glavnoj ulozi. Reditelj filma, koji je ujedno i suprug Mile Jovović, Pol V. S. Anderson, peti put joj je poverio glavnu ulogu u jednom od svojih filmova.

Pored standardne verzije filma, “Lovac na čudovišta” će biti dostupan i u dolbi atmostehnologiji, koja, zahvaljujući specijalnoj tehnologiji zvuka i posebnom – RealD Ultimate- platnu. Takođe, tu je i MX4Dverzija filma.

Šta gledaoce čeka u ovom filmu?

Pored našeg sveta, postoji drugi – svet opasnih i moćnih čudovišta koja smrtonosnom žestinom vladaju univerzumom. Tokom neočekivane peščane oluje, kapetan Artemis (Mila Jovović) i njena jedinica (Ti Haris, Megan Gud, Dijego Boneta) bivaju prebačeni u novi svet i šokirani otkrićem da je nepoznato okruženje stanište ogromnih i užasavajućih čudovišta koja su otporna na njihova vatrena oružja.

U očajničkoj bici za opstanak, jedinica nailazi na misterioznog Lovca (Toni Đa), čije jedinstvene veštine omogućavaju da ostane jedan korak ispred moćnih stvorenja. Dok Artemis i Lovac postepeno grade međusobno poverenje, ona otkriva da je on deo tima koji vodi Admiral (Ron Perlman). Suočavajući se sa opasnošću tako velikom da preti uništenju sveta za koji znaju, hrabri ratnici kombinuju jedinstvene sposobnosti i udružuju se zarad krajnjeg obračuna.

Publika hoće da vrati Depa u „Pirate sa Kariba“

Peticiju da se glumac Džoni Dep vrati u franšizu „Pirati sa Kariba“, to jest da u nastavcima reprizira ulogu kapetana Džeka Speroua, već je potpisalo pola miliona ljudi.

Budućnost Džonija Depa i njegova uloga kapetana Džeka Speroua u franšizi Pirati sa Kariba visila je u vazduhu već neko vreme, a konačna odluka da dobije otkaz je navodno doneta posle tužbi za zlostavljanje koje je protiv njega iznela bivša supruga Amber Herd.

Posle pet filmova snimljenih tokom petnaest godina, Džoni Dep je dobio otkaz samo četiri dana pošto je Vašington post objavio tekst koji je Amber napisala u decembru 2018. godine.

Dep i Herd upoznali su se na snimanju filma Dnevnik ruma 2011. godine, a venčali se u Los Anđelesu u februaru 2015. Već naredne godine Herdova je podnela zahtev za razvod braka i istovremeno zatražila zabranu prilaska suprugu kojeg je optužila za fizičko zlostavljanje.

U pomenutom tekstu u Vašington postu, Herdova nije pomenula Depovo ime, ali je napisala da saoseća sa ženama koje su žrtve porodičnog nasilja, napominjući kako je i sama trpela zlostavljača.

Ubrzo zatim Depovi advokati su podneli tužbu protiv Amber i zatražili odštetu od 50 miliona dolara za povredu ugleda, tvrdeći da su iznete tvrdnje laž koju je ona smislila kako bi sebi obezbedila napredovanje u karijeri. U istoj tužbi Herdova se optužuje da je zbog njenih izjava Džoni Dep izgubio dugogodišnju ulogu Džeka Speroua u Piratima sa Kariba.

Iz kompanije „Dizni“ niko se nije javno izjašnjavao o ovom slučaju, niti je ikada do tada potvrđeno da Dep neće dobiti ulogu u mogućem nastavku Pirata sa Kariba 6 uprkos brojnim nagađanjima i neproverenim tvrdnjama da će njegov lik biti ugašen.

Peti nastavak, Pirati sa Kariba: Mrtva usta ne govore, plasiran je kao „Finalna avantura“, još pre objavljivanja 2017. godine, što sugeriše da su već postojali planovi da se na policu odloži lik Džeka Speroua iz originalne franšize.

U junu 2020. godine, pojavila se vest da će Margo Robi producirati i glumiti u novom projektu Pirata sa Kariba koju će predvoditi potpuno ženska postava.

Međutim, obožavaoci su na društvenim mrežama jasno stavili do znanja da žele da vide kapetana Džeka Speroua ponovo na bioskopskim platnima i peticija koja je pokrenuta ubrzo je dobila na hiljade potpisa. Trenutno, na njoj se nalazi pola miliona potpisa, a u njoj se kaže:

„Da li uopšte možete da zamislite da nema Džeka Speroua. Nema epskih scena, nema šaljivih dijaloga i najsrećnijeg i najbaksuznijeg momka svih vremena? Zar vam nije jasno da ćete bez Džonija Depa i Džeka Speroua potonuti, nikada nećete imati isto uživanje?

Čak i ako vam to ništa ne znači, ali molimo vas, potpišite ovu peticiju za one koji ZAISTA žele Džonija Depa kao svog kapetana Crnog bisera!

Moraju da ga vrate da ponovo vlada morima, OSIM AKO glumac sam ne odluči da se povuče iz uloge“.

Takođe se tvrdi da je ova peticija već imala neki efekat. Zapravo, kako je u januaru objavio Dejli ekspres, izgleda da u „Dizniju“ preispituju mogućnost da ožive originalnu franšizu.

Stiže novi "Čarobnjak iz Oza"

U pripremi je nova adaptacija klasičnog romana Čarobnjak iz Oza, koju će režirati Nikol Kasel.

Film će se temeljiti na romanu iz 1900. Lajmana Franka Bauma, fantastičnoj priči o devojčici Doroti i njenom kućnom ljubimcu, psiću Totu koje zahvati uragan i odnese ih daleko od rodne kuće u Kanzasu u neobičnu zemlju Oz.

Po istom šablonu tokom godina snimljeno je više filmova i TV emisija, a najpoznatija adaptacija je mjuzikl iz 1939. godine s Džudi Garland u glavnoj ulozi.

Producentska kuća “New Line Cinema”, obećala je “nov pristup” omiljenoj priči, uz obećanje da će klasični elementi, poput puta od žute cigle, Dorotininih crvenih cipelica i likova Strašila, Limenog čoveka, Drvoseče i Lava i ovaj put biti u središtu zbivanja, prenosi Indeks.

Spominjući svoju rediteljsku ulogu u ovome rimejku, Nikol Kasel, koja je nedavno režirala dramu “Sky Atlantic”, kaže da će i nova verzija filma biti svojevrsna počast klasičnom filmu s Džudi Garland.

Skrobonja, Mihajlović i Sarajlija u najužem izboru za nagradu “Stanislav Lem”

Žiri nagrade “Stanislav Lem” koju dodeljuje IKC Solaris za fantastiku u književnosti, a koji je radio u sastavu: prof. dr Sava Damjanov, (predsednik) Saša Radonjić (pisac) i Brankica Đukić (direktorica Solarisa) doneo je odluku da u najuži izbor za ovo priznanje budu uvršteni sledeći autori: Goran Skrobonja, Jasmina Mihajlović i Adrijan Sarajlija.

Dosadašnji laureati su: Zoran Živković, Filip David, Ilija Bakić, Đorđe Pisarev, Jovica Aćin i Goran Petrović, a pored plakete, nagrađeni dobija jedan vrhunski švajcarski ručni časovnik.

U međuvremenu je objavljena i antologija “Szavežđe Lem”gde su zastupljeni svi autori koji su se prethodnih godina našli u najužim izborima. Antologiju je priredio Saša Radonjić, a kao urednik i recenzent je potpisao Sava Damjanov.

Dobitnik za 2021. godinu će biti proglašen do kraja februara, a ceremonija uručenja će biti upriličena početkom marta na ovogodišnjem Salonu knjiga u Novom Sadu. (zavisno od uslova koje nalažu mere zaštite od pandemije)