“The Viral Curtain” – prva istočnoevropska SFF antologija

Prvu antologiju naučne fantastike i fantazije (SFF) Istočne Evrope čine priče autora iz deset država, saopštili su organizatori ovog međunarodnog projekta koji je pokrenut u Rumuniji, javlja Art-Anima.

The Viral Curtain

Zbornik SFF-a pod nazivom “Virusna zavesa” (The Viral Curtain), čine priče o pojavi i brzom širenju hemoragijske groznice u jednoj istočnoevropskoj državi zbog čega su ostale zemlje na tom području stavljene u strogi karantin, navodi za portal refesticon.com, koordinator projekta Darius Hupov, iz Temišvara.

Prvo zajedničko izdanje čine priče na engleskom jeziku odabranih autora iz Crne Gore, Rusije, Grčke, Mađarske, Rumunije, Ukrajine, Srbije, Slovačke, Estonije i Slovenije. Autor naslovne strane zbirke koja će se pojaviti u julu je Kristian Vikol, rumunski pisac i ilustrator.

Urednik časopisa „Galaxy 42“ i direktor Internacionalnog filmskog festivala fantastike „Galaktički imaginarijum“ (The Galactic Imaginarium) Darius Hupov ističe da će se zbornik promovisati na nacionalnim i međunarodnim konvencijama i očekuje da će premijera biti krajem juna na devetom Refesticon-u u Bijelom Polju.

„Smatramo da je najbolji način za promociju pisaca ovog žanra prikupljanje i objavljivanje kratkih priča u zajedničkoj zbirci, zbog čega smo i pokrenuli celi projekat prošle godine“, navodi Hupov dodajući da je knjiga nastala nakon što su nacionalni koordinatori odabrali priče pristigle na konkursima koji su objavljeni širom Istočne Evrope.

Lista autora sa nazivima priča:

  • Dragić Rabrenović – Svi smo mi grešni (Crna Gora);
  • Kostas Karitos – Grčko pitanje (Grčka);
  • Kristian Vikol – To peče! (Rumunija);
  • Šandor Seleši – Ići ćete, vratićete se (Mađarska);
  • Oleh Silin – Blagoslovljeni groznicom (Ukrajina);
  • Aleksej Vert – Dečak koji nikada nije rekao laž (Rusija);
  • Majda Arhnauer Subašič – Bes boginje Ekvorne (Slovenija);
  • Ivana Molnarova-Dubcova, Marek Brenišin – Ubod škorpiona (Slovačka);
  • Miloš Petrik – Poslovi kao i obično (Srbija);
  • Meelis Kraft – Poslednji dan izgubljene decenije (Estonija).

Antologija “The Viral Curtain” prvo predstavljanje doživeće na konvenciji Refesticon.

Marsonikon ove godine u onlajn formatu

Jubilarno, deseto izdanje konvencije Marsonikon ove godine će biti održano u onlajn varijanti u subotu 5. juna s početkom u 12 časova, prenosi Art-Anima.

Marsonikon 2021

I pored raznih poteškoća uzrokovanih situacijom sa Covid-19 pandemijom, organizatori, članovi društva ljubitelja fantastike „Marsonikon“ iz Slavonskog Broda, uspeli su da pripreme raznovrstan sedmočasovni program.

Ovogodišnja konvencija posvećena je žanru epske fantastike, što će biti propraćeno festivalskom zbirkom koju čini jedanaest odabranih priča pisanih u adekvatnom maniru.

Mlada izdavačka kuća Alienus opredeljena isključivo za objavljivanje dela iz domena fantastike, predstaviće svoja najnovija dva naslova: roman Orao i Zvijezde Marijana Šiška i zbirku priča Par lavandi za ormar Ratka Martinovića.

I ove godine u okviru konvencije dodeljuje se nagrada Pero Marsonica za najbolju priču objavljenu u poslednja dva broja časopisa Marsonic.

Biće organizovana i nagradna igra, nekoliko promocija i poučnih predavanja, a spremne su i vredne nagrade za najbrže odgovore, i još mnogo toga.

Sav program biće emitovan onlajn na zvaničnoj facebook stranici konvencije.

Preliminarni program za Marsonikon 2021

  • 12:00h – Otvaranje online Marsonikona 2021
  • 12:30h – Predstavljanje zbirke Marsonic 19 – urednik Leon Maglić
  • 13:00h – Promocija knjige Orao i zvijezde – Ivan Lutz i Marijan Šiško, autor
  • 14:00h – Fantastika na filmu – Hrvoje Gažo
  • 15:00h – Elementi fantastike u pričama Ivane Brlić-Mažuranić – Sandra Vukoja
  • 16:00h – Promocija knjige Par lavandi za ormar – Gordan Sundać i Ratko Martinović, autor
  • 16:45h – Fantastika u klasičnoj književnosti – Ina Ćurković
  • 17:30h – Dodela nagrada „Pero Marsonica“ za 2021. godinu
  • 18:00h – Anti nagradna igra

Srđan Dragojević snima seriju po romanu “E baš vam hvala”

Reditelj Srđan Dragojević, nakon što je završio film Nebesa, počeo je da radi seriju po motivima romana E baš vam hvala Marka Vidojkovića, prenosi Art-Anima. „Presrećan sam što baš on to radi, to je za mene san snova, jer je on moj omiljeni reditelj, a scenario je fantastičan“, kaže Vidojković.

Srdjan Dragojevic E bas vam hvala

„Radim seriju po motivima romana Marka Vidojkovića E baš vam hvala. Pišem sada scenario, a govori o tome kako je u jednoj dimenziji, u kojoj se događa naša radnja, SFRJ preživela tako što je tajna služba raketirala Bled i ubila Miloševića, Tuđmana, Izetbegovića, sve njih i SFRJ je preživela. I to je sad jedna korporativna Kina, na primer, i tu zemlju kontroliše tajna služba, ali je tu mnogo bolji standard i ljudi žive mnogo bolje nego kod nas. I onda se otvara portal ka tom drugom svetu i počinje interakcija između ovog našeg sveta punog kontroverzi sa onim svetom, takođe punim kontroverzi – ispričao je, između ostalog, Dragojević, govoreći u Narodnoj biblioteci Srbije o svom radu i delima Marsela Emea kojima je inspirisan film Nebesa.

Nakon filma u kom se bavio uticajem božanskog čuda na pojedince tri različita perioda na prostorima nekadašnje Jugoslavije, poduhvatio se i neke vrste alegorijske distopije.

Ima takvih romana i serija, dodaje Dragojević, navodeći kao primer Čoveka u visokom dvorcu Filipa K. Dika, za koga kaže da je jedan od njegovih omiljenih romana.

Serija trenutno, prema našim saznanjima, ima radni naslov Crveni i trebalo bi da ima više od jedne sezone, ali je tek u fazi pisanja scenarija i još se ne otkriva ko bi sve u njoj mogao da igra.

Marko Vidojković je roman E baš vam hvala objavio 2017. godine i ta knjiga postala je bestseler, ne samo u Srbiji, nego i u regionu. Pre dve godine je, kaže autor, prodao prava produkcijskoj kući „Emoušn“, a u nekom trenutku javio mu se Dragojević.

„Rekao mi je da je počeo da piše scenario i da hoće da režira seriju i počeo je da mi šalje epizode, jednu po jednu, čisto da vidim kako je on doživeo taj jugoslovenski univerzum i kako je razradio priču u odnosu na roman. Presrećan sam što on to radi, to je za mene san snova, jer je Dragojević moj omiljeni reditelj. Znao sam i da će sa tom knjigom biti posla jer je ona relativno kratka za seriju. Ona bi, onakva kakva je, mogla da se preradi za film, ali pojavio se Dragojević koji je u njoj video seriju, proširio je dosta, dodao je nove likove, radnju je prilično usložnio, ali je sve to uradio na fantastičan način i pravo mi je uživanje to što mi pristižu epizode i mogu da gledam kako on to radi“, kaže Vidojković.

Pisac romana navodi i da je više nego zadovoljan time kako je scenarista i režiser nadogradio priču.

„Kada se čita scenario vide se one neke uobičajene fore vezane za Dragojevićev rad i sve se to nestvarno lepo uklopilo u taj SFRJ univerzum, odnosno u E baš vam hvala i sve ono što se dešava u knjizi. On je to sve doživeo na svoj način i mogu slobodno da kažem da je poboljšao priču, pošto je serija različito umetničko delo u odnosu na roman“, priča Vidojković.

Iako poznaje Dragojevića, nije mogao ni da pretpostavi, kaže, da će on režirati seriju po njegovom romanu.

„Očekivao sam da će roman proći odlično i da će biti bestseler, a kada je nešto bestseler očekuje se da se dogodi i neka ekranizacija. Ali da će to da bude baš serija koju će pisati i režirati Srđan Dragojević, koji je inače moj prijatelj, ali nismo do sada sarađivali, to nisam mogao da pretpostavim. To su one stvari o kojima ne želiš ni da maštaš, nego pustiš da vidiš kako će život i sudbina da odrede kuda će ta knjiga da ide dalje“, navodi Vidojković.

On trenutno piše E baš vam hvala 2, ali kaže da taj roman „nema dodirnih tačaka sa prvim“.

„Videćemo kako će proći i E baš vam hvala 2 i da li će i nju neko ekranizovati. U svakom slučaju, ovo sa serijom koju radi Dragojević za sada je stvarno super. Scenario je prvi korak“, zaključuje Vidojković uz osmeh.

Raspisana pretplata za knjigu “Čovek koga je drveće volelo”

Rapisana je pretplata na najnoviju, 23. po redu, knjigu u Orfelinovoj ediciji „Poetika strave“ – zbirku priča Čovek koga je drveće volelo Aldžernona Blekvuda, prenosi Art-Anima.

To je treća knjiga odabranih priča engleskog velikana horora koja će se naći u „Poetici strave“ (prethodno su publikovane zbirke priča Vrbe i Drevna svetla), a zanimljivo je da proza Aldžernona Blekvuda do Orfelinovih izdanja nikada nije prevođena na srpski jezik.

Covek koga je drvece volelo Aldzernon Blekvud

Prema najavama urednika edicije i priređivača ovog izdanja, dr Dejana Ognjanovića, domaći čitaoci će imati priliku da u ovoj ediciji čitaju još najmanje jednu knjigu sa izborom Blekvudovih priča.

Svoja najuspešnija dela Blekvud je nadahnuo ličnim iskustvom stečenim lutanjima širom sveta i kontemplacijama o prirodi. Kao pomni posmatrač prirode beskrajno fasciniran stalnim transformacijama pejzaža oko sebe, nudio je veoma posebne interpretacije odnosa između „prirode“ i „duha“ razmatrane u najširoj primeni oba termina.

„Malo je pisaca, ne samo u okvirima horora nego i šire od toga, kojima je priroda bila od tako vitalne važnosti kao što je to bio slučaj sa Aldžernonom Blekvudom. Ona je za njega bila i izvorište životne energije i uvek pouzdano utočište od grdobe sveta, u jasnom kontrastu sa tzv. normalnim životom u koji je odbijao da se uklopi“, u pogovoru izdanju ističe Ognjanović.

Tragajući za sopstvenom idejom božanskog, Blekvud je došao do panteističkog misticizma Prirode kao svoje lične duboko proživljene svete religije. Priroda je za njega bila Hram a život ispunjen poštovanjem prema njoj jedna velika, neprekidna Ceremonija – naglašava priređivač.

Knjigu Čovek koga je drveće volelo čine dve veoma obimne novele, jedna pripovetka, dve kraće priče, kao i pogovor Dejana Ognjanovića „Aldžernon Blekvud: Drugde i drugačije“:

  • „Čovek koga je drveće volelo“ (novela)
    Čovek i Žena stanuju na ivici velike šume. Drveće za Čoveka nosi čudnu vrstu privlačnosti, ali Žena (Hrišćanka) se pribojava mračnih slutnji i paganskog zova koji dopire otuda…
  • „Ostrvo duhova“
    Student je sam na pustom ostrvu, u kolibi gde sprema ispite. Međutim, ubrzo počne da viđa sablasni kanu sa dvojicom Indijanaca koji kruži oko ostrva, primičući mu se sve bliže…
  • „Potajno obožavanje“
    Englez na proputovanju kroz Nemačku reši da siđe s voza u Švarcvaldu, i da poseti školu u kojoj je pre više decenija živeo i učio. Zalazi duboko u Crnu Šumu, ali u staroj školskoj zgradi vidi da su se nekadašnji nastavnici izmenili nagore… A tu negde je i detektiv natprirodnog, Džon Sajlens…
  • „Vukovi božji“
    Čovek se vratio iz divljine Kanade na jedno englesko ostrvo, ali kao da nosi neku tajnu sa sobom. Njeno razrešenje desiće se u klimaksu jedne olujne noći…
  • „Preporod Lorda Ernija“ (novela)
    Dvadesetogodišnji mladić, Lord Erni, mlitav je i beživotan. Njegov učitelj, koji s njim putuje po Evropi, reši da ga odvede u jedno selo u Švajcarskim Alpima, gde bi mogla da mu se rasplamsa životna varnica pod uticajem čudnih planinskih ljudi i njihovih obreda vezanih za sile vatre i vetra…

Sve priče preveo je Luka Račić, a ilustracije za knjigu uradila je Tijana Jevtić.

Zbirka Čovek koga je drveće volelo u pretplati košta 900 dinara (sa uračunatom poštarinom). Uplatu je moguće izvršiti na račun Orfelin izdavaštva, Kosovska 23, Novi Sad (broj računa 220-73108-85), a potrebno je da pretplatnik svoje podatke (ime i prezime, adresu i broj telefona), uz naslov naručene knjige pošalje na: orfelinns@gmail.com.

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” (ONLINE): Dan peškira!

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka, od 19 sati u Tribinskoj sali, na prvom spratu Doma omladine.

Zbog aktuelnih mera za sprečavanje širenje pandemije korona virusa – današnji sastanak se održava online! Budite od 19.00 na Fejskub kanalu LK-a: https://www.facebook.com/events/294541985545984

LK Društvo ljubitelja fantastike

Naši stariji članovi znaju šta je predstavljao 25. maj nekada, ali u sadašnjem svetu to je Dan peškira.

Naravno, u pitanju su ljubav i poštovanje prema Daglasu Adamsu. Sećamo se velikana i analiziramo 42. Svi ste pozvani.

Tribina je virtuelna na YouTube kanalu Društva.

Konkurs za priče na temu “Virus 21” produžen do 1. juna

Organizatori devetog Regionalnog festivala fantastične književnosti Refesticon 21, produžili su rok konkursa za kratke priče do 1. juna, prenosi Art-Anima. Kako je saopšteno, ovo je krajnji datum do koga će pisci iz država regiona i učenici iz Crne Gore moći da dostave priče sa temom Virus 21, koja je odabrana kao omaž delima Borislava Pekića.

Virus 21 Refesticon

Odlučeno je da se zainteresovanim autorima omogući dodatni period zbog sveukupne situacije, navode predstavnici organizacionog odbora, ističući da će nastojati da u drugoj polovini juna održe deveto izdanje festivala u Bijelom Polju.

Realizator projekta Refesticon 21 je Lokalni javni emiter Radio Bijelo Polje, suorganizatori su NVO Akademija društvenih nauka i JU Ratkovićeve večeri poezije, dok su partneri srodni festivali iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slovenije, Rumunije i Italije. Pokrovitelj je Opština Bijelo Polje.

Propozicije konkursa za autore iz regiona:                                                                                

  • Tema zbirke – Virus 21;
  • Na konkurs se mogu slati neobjavljene priče iz žanra fantastike;
  • Potrebno je da se kao motiv obradi virus, a radnja se može odvijati u prošlosti, sadašnjosti ili budućnosti;
  • Priče mogu biti na crnogorskom, srpskom, hrvatskom ili bosanskom jeziku, (priče na slovenačkom i makedonskom će biti prevedene u saradnji sa autorima);
  • Preporučena dužina priče od 3 do 8 stranica, u Word-u (font Arial, veličina 12);
  • Priču treba poslati isključivo elektronskom poštom na adresu refesticon@gmail.com i to sa naslovom, imenom i prezimenom autora/autorke, kratkom biografijom (do 300 riječi) i kontakt podacima;
  • Jedan autor/autorka može poslati jednu priču za čije autorstvo i odgovara;
  • Autor/autorka dostavljanjem priče prihvata uslove konkursa i pravila festivala o objavljivanju priče;
  • Rok za dostavljanje priča je 1.6.2021. godine;
  • Odabrane priče se ne honorarišu i ne dodeljuju se nagrade za najbolju;
  • Izbor pristiglih priča će obaviti međunarodni žiri, dok će rezultati biti objavljeni pre održavanja festivala;
  • Autori/autorke čije priče budu objavljene biće pozvani da predstave priču u skladu sa programom festivala i aktuelnom zdravstvenom situacijom;
  • Odabrane priče će biti objavljene u zbirci „Virus 21“ koja će premijerno biti predstavljena na 9. Regionalnom festivalu fantastične književnosti REFESTICON 21, koji će se održati u Bijelom Polju.

Šešir Indijane Džounsa na aukciji

Šešir Indijane Džounsa prodaje se za vrtoglavu cifru na aukciji u Los Anđelesu. Aukcijska kuća “Prop Store”, organizuje aukciju koja će se održati od 29. juna do 1. jula.

šešir i bič Indijane Džonsa

Za šešir koji je nosio Harison Ford u fimu “Indiana Jones” iz 1984. godine se očkuje da će biti procjenjen u rasponu od 150.000 do 250.000 dolara.

“Producenti su šešir naručili od londonskog proizvođača šešira Herberta Džonsona”, rekao je Brendon Alinger, direktor aucijske kuće.

Peti nastavak filma “Indiana Jones” bi trebao biti i posljednji u kojem Harison Ford (78) tumači ulogu neustrašivog arheologa.

Premijera filma je odložena nekoliko puta, a prema poslednjim informacijama ostvarenje u bioskope stiže 29. jula 2022. godine, više od četiri decenije nakon što je javnosti predstavljen prvi deo franšize (“Raiders of the Lost Ark”).

Osim šešira Indiane Džounsa, na aukciji će se naći 1.200 predmeta iz Holivuda, uklučujući štap i naočare koje je nosio Danijel Redklif u “Hari Poter” filmovima, potom i mač Toma Cruza iz filma “Poslednji samuraj”, kao i auto za golf Breda Pita iz filma “Bilo jednom… u Holivudu”.

Horor krimi roman nobelovca otkriven posle 90 godina

Godinama pre nego što je postao jedan od najslavnijih američkih pisaca, Džon Stajnbek napisao je najmanje tri nikada objavljena romana. Dva je sam uništio dok se još trudio da stekne ime, ali je treći, krimić sa pričom o vukodlaku pod nazivom „Ubistvo pod punim mesecom“, preživeo u arhivi, gde se nalazio još od kada je odbijen za štampanje 1930. godine. Izučavaoci Stajnbekovog dela traže sada od njegovih naslednika da im dozvole da konačno objave roman koji je slavni pisac završio nakon debitantskog „Ćupa zlata“ (1929) i skoro deceniju pre „Plodova gneva“ (1939), remek-dela o Velikoj depresiji i borbi farmera da im se omogući da rade i da prežive.

Džon Stajnbek

„Postoji ogromno interesovanje u javnosti za potpuno nepoznati roman o vukodlaku iz pera jednog od najpoznatijih I najčitanijih američkih pisaca 20. veka. Za taj roman zaista niko nije znao. To je Stajbekov završeni roman. Neverovatno!“, rekao je profesor Gevin Džons, specijalista za američku književnost na Univerzitetu Stenford,

Rukopis od 233 stranice bio je pohranjen u dubinama arhiva Centra “Hari Rensom” na Univerzitetu u Teksasu nakon što je Stajnbeku propao pokušaj da ga objavi pre više od 90 godina.

Stajnbek se dugo borio da ga priznaju kao pisca, a na kraju je dobio Nobelovu nagradu za književnost 1962. godine. Njegov otac pomagao ga je novčano na počecima, ali se i on sam izdržavao kao fizički radnik pre nego što je napisao svoja danas klasična dela kao što su „Crveni poni“ (1933), „Tortilja Flet“ (1935), „O miševima i ljudima“ (1937), „Plodovi gneva“ (1939), „Istočno od raja” (1952)…

Roman „Ubistvo pod punim mesecom“, smešten u fiktivni primorski kalifornijski grad, donosi priču o stanovnicima užasnutim nizom jezivih ubistava u noćima kada je mesec pun. Istražitelji strahuju da je počinilac natprirodna zver iz obližnje močvare. Među likovima su reporter na početku karijere, tajanstveni vlasnik lokalne streljane i ekscentrični detektiv-amater, spreman da razrešava zločine koristeći se tehnikama kakve je video u jeftinim krimi romanima, opisuju roman u „Gardijanu“ i dodaju da su u rukopisu i dva crteža autora kojima je ilustrovao pod zgrade gde se zločin dogodio, uključujući tu i tela žrtava. (U knjizi te ilustracije predstavljaju crteže jednog od likova koji pokušava da razreši ubistva.)

Profesor Džons navodi da roman pruža sasvim različitu perspektivu i daleko je od sveta Velike depresije koji je Stajnbek oslikavao u svojim delima, što bi moglo da objasni i zašto ga je napisao pod pseudonimom Piter Pajm.

„Iako je različit od Stajnbekovih drugih dela i potpuno je drugog žanra, on je u vezi sa njegovim zanimanjem za transformaciju čoveka u nasilnika. Tu vezu između ljudi i životinja ćete naći svuda u njegovom delu i to njegovo zanimanje za nasilje masa ili za to kako su ljudska bića u stanju da dospeju u druga stanja uma, uključujući tu posebno ubijanja“, priča Džons.

Knjiga bi, ne sumnja on, privukla mnogo čitalaca.

„To svakako nije Stajnbek realista, ali jeste Stajnbek naturalista, zainteresovan za ljudsku prirodu. To je horor, zbog čega verujem da će čitaocima biti čak i zanimljiviji od knjiga tipičnijih za Stajnbeka. To je potpuno nov Stajnbek, preteča detektivskih romana kalifornijskog noara. To je i uznemirujuća priča, čiju atmosferu čini zlokobna tajna obavijena maglom“, slikovit je Džons.

Razmišljajući o tome zašto su roman izdavači onomad odbili, stručnjak za Stajbekovo delo misli da su možda smatrali da je previše mračan, a posebno zato što ga je napisao tada još nepoznati autor.

Međutim, literarni agenti iz kuće „Mekintoš i Otis“, koja zastupa Stajnbekova dela, navode da taj roman neće biti objavljen.

„Pošto je Stajnbek napisao ‘Ubistvo pod punim mesecom’ pod pseudonimom i nije hteo da ga objavi za života, smatramo da je njegova volja da ne bude objavljen. Kao agenti njegove zadužbine, ne eksploatišemo njegove radove izvan onoga što je bila autorova i njihova želja“, navode oni.

Džons, međutim, to vidi drugačije.

„Stajnbek je nameravao da tu knjigu objavi na počecima karijere, a nije uništio rukopis kao što je uradio sa nekolicinom drugih. Mnogim piscima dela budu objavljena i posthumno, i pod pseudonimom“, navodi on.

I Stajbekov biograf Vilijam Sauder, autor hvaljene knjige „Ljut na svet: Život Džona Stajnbeka“ (2020), takođe predlaže zadužbini da objave roman.

„Zašto završen roman slavnog pisca ne bi ugledao svetlo dana? Nadam se da hoće“, kaže on.

Serija "Beležnica profesora Miškovića", od 22. maja, na Superstar TV

Nova tv-serija u režiji Miroslava Lekića, “Beležnica profesora Miškovića”, rađena po istoimenom romanu aktuelnog ministra Ratka Dmitrovića, uvodi nas u žanrovski svet misterije, fantazije i detektivskog trilera.

scena iz serije

Kako se najavljuje od 22. maja, u 21.00, vikendom na Surepstar TV, “pratićemo zagonetni zaplet, nesvakidašnje likove, natprirodne elemente, neočekivane obrte i uzbudljivu atmosferu”. Scenario za 12 epizoda, u produkciji “Telekoma Srbije”, RTS i “Košutnjak filma”, potpisuju Đorđe Milosavljević, Kosta Peševski i Radoslav Lale Pavlović.

Šta nas očekuje u samoj seriji? Naizgled dosadan intervju sa Jelisavetom (Anica Dobra) udovicom etnologa, profesora Miškovića, pretvara se u početak živopisnog putovanja u nepoznato za glavnog junaka Boška (Momčilo Otašević), mladog i radoznalog novinara beogradskog lista “Argument”.

– Čuveni etnolog, profesor Arsenije Mišković, u malom crnom notesu zapisao je misterije koje nije moguće naučno objasniti. Dragocenu beležnicu namenio je, pred smrt, novinaru Bošku. Ispostaviće se da je Boškov otac Velja, inače penzionisani policajac i pripadnik Državne bezbednosti, bio upleten u neke od opisanih događaja, te u mladosti bio povezan sa udovicom Jelisavetom Mišković. Tako se iz 2002. kroz “čitanje” slučajeva opisanih u beležnici vraćamo u sedamdesete godine prošlog veka – najavljuje umetnički direktor serije Slobodan Terzić.

Nakon što dobije beležnicu, Boško, rešen da odgonetne njene tajne, kreće putem koji će ga odvesti do ljudi, mesta i situacija o kakvima nije mogao ni da sanja. U lavini čudnih događaja, pokušavajući da otkrije istinu i shvati povezanost prošlosti i sadašnjosti, stvarnosti i iluzije, Boško, njegov prijatelj Milenko (Miloš Samolov) i devojka Jelena (Milena Radulović) dospeće u životnu opasnost i otkriti da je realnost neobičnija od svake fantazije.

– Mnogo detalja u scenariju je utemeljeno na pojavama koje su se zaista dešavale u Srbiji.

Uglavnom je reč o slučajevima misterioznih iskustava ljudi koja su neobjašnjiva na prvu loptu. Međutim, kada čovek uđe u svet natprirodnog sve postane logično i objašnjivo.

Zanimljivo mi je što Milenko, koji je zaluđenik za misterije, od samog početka veruje i neprikosnoveno prihvata neobične okolnosti. Drugi likovi pak sumnjaju u takvu “logiku”, ali na kraju poveruju – objašnjava Miloš Samolov.

Anica Dobra u "Beležnici"

Scenarista Đorđe Milosavljević nedavno je istakao da “Beležnica profesora Miškovića” i “Kalkanski krugovi” imaju dodirnih tačaka:

– Utoliko što se bave nepoznatim, neistraženim fenomenima, na pragu fantastičnog, s tim što je “Beležnica” po stilu i žanru bliža, recimo, antologijskoj seriji “Dosije iks”.

Snimanje je trajalo od jula do oktobra na Staroj planini, Avali, Magliču, u Beogradu, Pirotu, Kladovu, Valjevu, Ivanovu, Kraljevu…

U “Beležnici” se smenjuju epohe, koje nas vraćaju skoro dvadeset, odnosno pedeset godina unazad. Zato Jelisavetu Mišković u mladosti tumači Tijana Čurović, a profesora Arsenija Miškovića sve vreme igra Nebojša Kundačina. Uloge u seriji tumače i Svetozar Cvetković, Danica Radulović, Miodrag Krivokapić, Aleksandar Srećković, Irfan Mensur, Ivan Zarić, Aleksandra Balmazović, Dejan Lutkić, Frano Lasić, Dragana Varagić, Aleksandar Đurica, Nebojša Milovanović…

Dungeons & Dragons: Najbolja godina do sada

Igra Dungeons & Dragons je osamdesetih godina prošlog veka doživela veliki proboj, budući da je dospela i na televiziju, te u filmove kao što je E.T.  Skoro četrdeset godina kasnije igra je ponovo skrenula pažnju zahvaljujući seriji Stranger Things, a s pandemijom se povećao broj igrača.

D&D infografika

Izdavači su nedavno objavili da je 2020. godina bila najbolja godina od početka Dungeons & Dragons ere, te se prodaja poznate tabletop RPG uvećala za čak 33%. I prethodnih šest godina igra je beležila lagani povratak, a s policijskim časom se povećao broj igrača koji su poželeli da ublaže vreme provedeno u kući. Zainteresovani su prošle godine dobili i priliku da besplatno preuzmu materijal za igru, a u okviru inicijative Stay at Home, Play at Home.

Planovi za 2021. uključuju i jednu video igru – Dark Alliance, koja stiže 22. juna, a radi se i na filmu u kojem igraju Chris Pine, Hugh Grant, Rege-Jean Page, Michelle Rodriguez, Sophia Lillis, te Justice Smith.