“Životinjska farma” sa Orvelovim predgovorom

Sve životinje su jednake, ali neke životinje su jednakije od drugih – lajtmotiv je romana Životinjska farma Džordža Orvela, koji se nedavno (ponovo) pojavio u izdanju beogradske Lagune, u prevodu Gorana Skrobonje – prenosi Art-Anima.

Povod za nastanak Životinjske farme Džordža Orvela nalazio se u njegovoj analizi posledica Ruske revolucije koja je prerasla u totalitarni režim i diktaturu stvorenu oko kulta ličnosti, kao i u njegovom iskustvu stečenom tokom Španskog građanskog rata.

Iako je javnost često insistirala na momentu kritike sovjetske vlasti, Orvel je uvek naglašavao da se Životinjska farma, iako prvenstveno satira o Ruskoj revoluciji, odnosi na svaku nasilnu revoluciju koju predvode nemarni ljudi gladni vlasti.

„Hteo sam da naravoučenije bude da revolucije donose radikalno poboljšanje samo kad su mase budne i znaju kako da zbace svoje vođe čim ovi obave svoj posao. Trebalo je da prekretnica u priči bude trenutak kada svinje zadrže mleko i jabuke za sebe“, isticao je Orvel razočaran što je čitaocima možda promakao ovaj ključni momenat teksta.

I pored piščeve bojazni, ova alegorijska antiutopija odmah je privukla veliku pažnju.

Danas se smatra jednim od najboljih romana XX veka, postala je neizostavna lektira svakog savremenog čitaoca, a 1996. dobila je nagradu Hugo.

Danas je možda više nego ikad pre potrebno da ovo delo čitamo i razumemo. Orvel je za prvo izdanje napisao predgovor pod naslovom „Sloboda štampe“. Izdavač je odbio da ga štampa.

Tekst je bio gotovo zaboravljen do 1972. godine, kad je objavljen u Književnom dodatku Tajmsa. Sada se prvi put pojavljuje na srpskom jeziku.

“Vremenski darovi” na podkastu Radio Beograda

Na podkastu Trećeg programa Radio Beograda objavljen je fajl koji sadrži tročasovni audio snimak čitanja romana Vremenski darovi Zorana Živkovića, javlja Art-Anima.

Ovaj snimak najpre je emitovan u okviru emisije Putevi proze na talasima Trećeg programa Radio Beograda u devet nastavaka (od 15. do 23. novembra 2021. godine), da bi odnedavno bio objedinjen u jedinstveni audio fajl i učinjen dostupnim za besplatno preuzimanje.

Romanom Vremenski darovi Zoran Živković plete priču o tajanstvenom posetiocu koji se susreće sa četvoro ljudi prema kojima sudbina nije bila naklonjena, nudeći im mogućnost da promene tok događaja u minulim vremenima. Susreti podstiču filozofska pitanja koja zadiru u srž ljudskog postojanja, ali i pitanja koja se dotiču prirode samog vremena. Ovo delo postmoderne fantastike, otvoreno je za mnoga tumačenja, kako književna, tako i filozofska, i može se čitati na različitim nivoima.

U svetu je do sada objavljeno jedanaest izdanja romana Vremenski darovi: četiri u SAD, a po jedno u Engleskoj, Švajcarskoj, Nemačkoj, Španiji, Češkoj, Turskoj i Hrvatskoj. Tokom 2022. godine, ovo delo će doživeti izdanja na grčkom i mađarskom jeziku.

Tribina: Naučnofobični šok

Večeras od 20 časova u Domu omladine Beograda, sala Amerikana, biće održano novo izdanje “Šok uživo/Koridori DOB-a”.  Govore: Nenad Bekvalac i Aleksandar Radivojević

Od davnina među ljudima vladao je strah od napretka i promena. Taj večiti strah običnog sveta od naučnih dostignuća i neprihvatanja da je nešto moguće je doveo da proganjanja inovatora i linčovanja naučnika kroz istoriju. To se nije promenilo ni u modernim vremenima, u kojima sve više ljudi gura društvo natrag u Srednji vek.

U mračnom dobu za pomake u raznim oblastima se smatralo da dolaze od đavola. Očigledno da se niko od njih nije potrudio da pročita iz Biblije, knjige u koju su se kleli, gde u Genezi piše „A to je tek početak njihovog tvorenja, od sada njima neće biti ništa nemoguće, svejedno šta preduzimaju“. Sa druge strane pojedini naučnici su urušili svoj ugled prelazeći granice igrajući se Boga i izgubili ljudskost. Pridružite nam se u istraživanju NAUČNOFOBIČNOG ŠOKA.

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” (ONLINE): Fantastična čitaonica #94: The Best of World SF, Volume 1.

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka, od 19 sati u Tribinskoj sali, na prvom spratu Doma omladine.

Zbog aktuelnih mera za sprečavanje širenje pandemije korona virusa – današnji sastanak se održava online! Budite od 19.00 na Fejskub kanalu LK-a: https://www.facebook.com/events/1055868051620524

U želji da iskoračimo malo iz sve teskobnijih okvira dominantne američke fantastike okrenuli smo se Laviju Tidaru i njegovoj taze antologiji.

Tidar, izraelski pisac i urednik, već je decenijama jedan od najvrednijih pregalaca prozelitizacije neanglofonog SFa i u ovoj antologiji je skupio ono što on misli da je najbolje što ovih godina svet ima da ponudi. Čitamo 26 priča iz 23 različite zemlje, napisanih na mnogo jezika, s akcentom na diverzitetu i rodnoj ravnopravnosti. I onda satima raspravljamo o tome!

Tribina je virtuelna na YouTube kanalu Društva.

Zvezde "Dine" o nastavku: "Biću duže na snimanju"; "To je maraton, a ne sprint"

Jedan od najzanimljivijih i najiznenađujućih blokbastera koji se pojavio ove godine bio je “Dina”, koji je konačno oživeo pogled Denisa Vilneva na naučnofantastični roman Frenka Herberta.

Film u kome su se pojavile mnoge glumačke zvezde predstavio je prvu polovinu Herbertovog izvornog materijala i ostavio publiku u iščekivanju toga kako će se priča dalje odvijati.

U nedavnom intervjuu za “Deadline”, dve zvezde filma, Zendaja i Timoti Šalame, govorile su o nedavno najavljenom nastavku, kao i o tome šta fanovi mogu da očekuju.

“Pa, mogu da budem tamo duže, što je super”, rekla je Zendaja uz smeh.

“Želim da rastem sa likovima koje igram i sa ljudima od kojih mogu da učim. Svako ko je čitao knjige zna da ima još mnogo toga da se istraži. Ono što je bilo super jeste to što nisam bila tu dugo tokom snimanja, pa sam mogla da vidim film iz potpuno nove perspektive, jer nisam prisustvovala većini setova i scena iz prvog dela. I dok sam gledala delovalo je samo kao početak priče”, rekla je Zendaja.

“Bili smo spremni da se vratimo tada kada smo završili prvi deo”, dodao je Šalame.

“Ova priča je daleko od završene. Ovi likovi su daleko od svojih krajnjih tačaka. Ostvarenje sna je raditi sa Denisom na filmu ove veličine. I to je svakako maraton a ne sprint, tako da morate da imate samokontrolu. Ali ne želite da se umorite od zabave”, istakao je glumac.

Govoreći o tome kada bi moglo da se počne sa snimanjem nastavka, Vilnev je nagovestio da bi to najranije moglo da se dogodi u ovo vreme, sledeće godine.

“To je fantastična vest, ali je i vrsta tereta”, rekao je Vilnev u intervjuu za “The Holliwood Reporter”.

“Dobra vest je da je dosta posla već urađeno u vezi sa dizajnom, kastingom, lokacijama i pisanjem. Tako da ne počinjemo od nule. Nije dug vremenski period, ali pokušaću da se suočim sa tim izazovom jer važno mi je da publika što pre vidi drugi deo. Ne radi se o nekoj epizodi ili drugoj priči sa istim likovima, već o direktanom nastavku na prvi film. To je drugi deo velikog ogromnog filma što pokušavam da uradim – što pre to bolje”, prokomentarisao je reditelj “Dine”.

Objavljen “Podignuti veo”, važno delo viktorijanske fantastike

Važno delo viktorijanske fantastike, novela Podignuti veo (1859) koju potpisuje Džordž Eliot, uskoro će po prvi put biti objavljena na srpskom jeziku, zahvaljujući beogradskoj izdavačkoj kući Odysseus, javlja Art-Anima. U knjizi naslovljenoj upravo prema toj noveli naći će se i prozno ostvarenje Brat Džejkob. Obe novele prevela je Ivana Kolundžija.

Džordž Eliot (1819–1880) je pseudonim Meri En Evans, engleske književnice i autorke nekih od najznačajnijih klasičnih romana viktorijanskog doba, kao što su: Vodenica na Flosi, Adam Bid, Sajlas Marner, Danijel Deronda, Romola, Feliks Holt i remek-delo Midlmarč.

Za razliku od realistične proze po kojoj je Džordž Eliot najpoznatija, Podignuti veo, je novela s elementima gotskog horora, fantastike i naučne fantastike, često upoređivana s romanima Doktor Džekil i gospodin Hajd Roberta Luisa Stivensona, Frankenštajn Meri Šeli i Drakula Brema Stokera, a paralele bi se mogle povući i s pričom Činjenice o slučaju gospodina Valdemara Edgara Alana Poa.

Podignuti veo je jedino delo Džordž Eliot pisano u prvom licu. Priča je kružne kompozicije, koju, u času svoje smrti, pripoveda glavni lik, mračni usamljenik Latimer, obdaren „izuzetnom mentalnom sposobnošću“, zlom kobi koja ga odvaja od ljudi i života.

Novela je jasno oblikovana interesovanjima autorke za savremenu nauku, naročito fiziologiju, frenologiju i mesmerizam. U njoj se Džordž Eliot bavi pitanjima ekstrasenzorne percepcije, telepatije, odnosa prirodnog i natprirodnog, postojanja života posle smrti ili „dvostruke svesti“ i „izuzetne mentalne sposobnosti“.

Petnaest godina pošto je novela objavljena, autorka joj je dodala epitaf u stihu:

Ne dajte mi druge svetlosti, o Nebesa, do one što postaje
Snaga prijateljstva među ljudima;
Ni drugih moći do narastajućeg nasleđa
Što uceljuje čovečanstvo,

svojevrsnu poruku ove priče: od misterije, neuhvatljivog i nedokučivog sačinjeni su lepota i bogatstvo života; posegnuti za misterijom, zakoračiti na drugu stranu, podići veo, znači lišiti stvarnost njene lepote i raznolikosti.

S druge strane, Brat Džejkob, moderna satirična priča napisana 1860, a objavljena 1864. godine, predstavlja svojevrsni omaž Eliotove Vilijamu Tekeriju. I ova priča je retko štampana jer se, iako na drugačiji način nego Podignuti veo, takođe razlikuje od ostalih dela Džordž Eliot.

Međutim, obe priče, iako kontrastne, između ostalog govore o sličnim temama – o pitanju granica umetnosti, umetnika i čoveka, istinama koje postoje nezavisno od naše percepcije i ambivalentnosti ljudskih bića koja je postojala i u njoj samoj, u javnosti poznatom piscu Džordžu Eliotu, a privatno ženi, Meri En Evans.

Značaj književnih ostvarenja Džordž Eliot za englesku i svetsku kulturu i književnost je nemerljiv – u njima je opisala političke i društvene prilike u malim engleskim gradovima i stvorila likove čiji međusobni odnosi otkrivaju njeno duboko poznavanje psihologije. Svojim delima uticala je na brojne velike pisce XX veka, među kojima su Virdžinija Vulf, Henri Džejms, Vilijam Fokner i Džejms Džojs, a kritičar Harold Blum napisao je da je Džordž Eliot jedan od najznačajnijih pisaca Zapada svih vremena.

Novi film Dušana Kovačevića “Nije loše biti čovek” – premijera 7. decembra

Da li je kraj života istovremeno i kraj boravka na ovom svetu, ili postoji mogućnost da se život produži u nekom drugom obliku, pita se Dušan Kovačević u svom novom filmu “Nije loše biti čovek”, prvom rediteljskom poduhvatu nakon 18 godina.

Kako je naveo Kovačević, ovaj film je njegov omaž i zahvalnost prirodi i pametnim božjim stvorenjima oko nas, koji čini lepši deo planete koju uništavamo.

Ova komedija sa elementima drame slika je jednog običnog života sa neobičnim događajima, jedna fantazija u čijem središtu je odnos ljudi i životinja.

“Od kako znam za sebe živimo dva-tri paralelna sveta. Moje viđenje sveta je oduvek bilo pomalo sumnjičavo i nije bilo egzaktno tačno. Uvek je bio neki znak da postoji još jedan svet i univerzum koji mi ne možemo ili ne želimo da vidimo”, ističe reditelj i scenarista.

Vojin Ćetković, posle niza TV serija u kojima igra glavne ili prateće uloge, posle nekog perioda igra u bioskopskom filmu i to nastupa u glavnoj ulozi.

“Dušku sam definisao žanr filma, i nazvao sam ga – bajka. Ovaj film zaista to i jeste, prava bajka”, naveo je glumac.

Kako ne viđamo ovog glumca u ranjivim ulogama, pitali smo ga da li je ovaj film kritika naše ustaljene predstave o tome šta muškarac treba da predstavlja u društvu, na šta nam je on odgovorio:

“Svaki dobar scenario, drama, roman i film mora da ima dodirnih tačaka sa sadašnjim vremenom. U našoj kinematografiji, a čak i na televiziji, imamo malo dodira sa sadašnjim vremenom i ne oslikavamo ga onako kako bi trebalo. Svaki dobar film mora to da ima, i ovaj film to uspeva da uradi. Ne radi se o tome da li mi kritikujemo – mi postavljamo pitanja i ukazujemo na problem, ali ne zaključujemo, to radi publika. A to postoji u ovom filmu i to na najlepši mogući način, nije baš prst u oko, što svaka umetnost treba da učini.”

Film obiluje šalama usmerenim prema policiji, a kako je Kovačević rekao da je ovo ostvarenje odraz našeg društva trenutno, zanimalo nas je da li je pokušao dakritikuje policajce, ali je reditelj i scenarista to odmah demantovao.

“Moja želja je bila da budem inspektor ali nisam uspeo jer sam kratkih živaca. Ja se bavim policijom indirektno ili direktno u svakom svom radu. Ono što je zanimljivo u postojanju policijske organizacije je to što je ona starija od države, vlast se smenjuje a policija ostaje. To je težak posao i nije mi bio cilj da kritikujem policiju, naprotiv”, odgovorio nam je Kovačević.

Film je baziran na hit-predstavi “Kumovi” takođe prema tekstu Dušana Kovačevića, koja je na repertoaru Zvezdara teatra već duže od 10 godina.
Kompozitor je rok umetnik Bajaga, prvi put u karijeri je i u ulozi koproducenta, a glumačku ekipu čine vodeći dramski umetnici u Srbiji: Vojin Ćetković, Branka Katić, Hristina Popović, Nenad Jezdić, Srđan Žika Todorović, Lena Kovačević, Gordan Kičić, Mira Banjac, Milan Lane Gutović, a ovog puta imamo priliku da vidimo komičara Andriju Miloševića u ulozi negativca, bivšeg policajca, a sada kriminalca.

Premijera dugo očekivanog filma legendarnog scenariste i reditelja biće održana 7. decembra u Kombank dvorani i bioskopu Cineplexx Galerija Belgrade, a nakon beogradske premijere, film će imati dan kasnije prikazivanje u Novom Sadu, i onda širom Srbije.

Smrt streljanjem zbog krijumčarenja serije "Squid Game" u Severnu Koreju

Čovek koji je u Severnu Koreju prokrijumčario Netfliksovu seriju “Squid Game” je navodno osuđen na smrt pošto su vlasti uhvatile grupu srednjoškolaca kako gleda snimak, prenosi Radio slobodna Azija (RFA).

Prema Radiju slobodna Azija, kako prenosi Varajeti, vlasti su otkrile čoveka koji je „Netfliksovu“ seriju Squid Game prokrijumčario u Severnu Koreju nakon što su uhvatile grupu srednjoškolaca da je gledaju.

U izveštaju se navodi da je serija prokrijumčarena u zemlju iz Kine na USB fleš disku. Ova serija inače nije bila dostupna gledaocima u Kini, ali je i dalje popularna zahvaljujući piratskim veb lokacijama.

Navodno, krijumčar je osuđen na smrt streljanjem, dok učenicima koji su gledali seriju prete stroge zatvorske kazne.

Radio Slobodna Azija izveštava da će učenik koji je kupio disk dobiti kaznu doživotnog zatvora, dok je šestoro drugih učenika osuđeno na po pet godina teškog rada. Nastavnici i školska uprava su smenjeni, isključeni iz partije i prognani na rad u udaljenim rudnicima.

Inače, u decembru 2020. godine Severna Koreja je donela zakon o „eliminaciji reakcionarne misli i kulture“, koji zabranjuje unošenje i širenje kulturnog materijala poput filmova, predstava, muzike i knjiga u zemlji. Namera ove odluke je pre svega da se spreči širenje sadržaja iz Južne Koreje i Sjedinjenih Država, a oni za koje se utvrdi da su distribuirali ili konzumirali podležu kažnjavanju.

Prema brojnim izveštajima, u aprilu ove godine jedan čovek je javno pogubljen zbog prodaje diskova sa južnokorejskim medijskim sadržajima.

Prema „Netfliksovom“ izveštaju o zaradi u trećem kvartalu 2021. godine Squid Game se po gledanosti nalazi na prvom mestu u 94 zemlje i gledana je u 142 miliona domova širom sveta posle samo mesec dana prikazivanja.

Tokom oktobra serija je bila dostupna na oko 60 piratskih striming sajtova u Kini, i ambasador Južne Koreje je zatražio od Pekinga da preuzme mere kako bi sprečili ilegalno gledanje.

Tamara Radovanović kao Nedra u "Predstraži 4" (večeras na SCI FI)

Srpsku glumicu Tamaru Radovanović od večeras imamo priliku da gledamo i u četvrtoj sezoni serije “Predstraža” (Saj-Faj, 22.00). Na projektu su angažovani i naši reditelji.

– Imala sam privilegiju da dobijem baš veliku ulogu, Nedre, kao i da mi glavni partner bude glumac Ris Riči. Ona je ratnica “crne krvi” i Zedova (Ris Riči) drugarica iz detinjstva, koja je spasila decu “crne krvi”. Startujem u trećoj epizodi, pa nadalje. Ulogu sam dobila na kastingu. Naučila sam dosta toga novog o glumačkom zanatu. Uživala sam gradeći lik i radila sa osmehom na licu. Svi glumački partneri na setu bili su sjajni za saradnju i izuzetno ljubazni, kao i cela filmska ekipa iz produkcije “Balkanik” – otkriva Tamara Radovanović, koja lik Nedre tumači na perfektnom engleskom jeziku.

– Engleski govorim od šeste godine. Sluhista sam i nije mi teško da skidam akcente. Vežbala sam dodatno slušajući britanske glumce, gledala sam mnogo serija i filmova na tom jeziku i radila govorne vežbe. To je za mene bilo uživanje, jer od malih nogu govorim engleski. Ovo je bio dodatni izazov i trud da ga savladam, što bliže onome kako oni govore. Veliki je izazov opriroditi drugi jezik i misliti na njemu. A prelep je i osećaj kada si na tom putu uspešan i kada ti kolege postanu prijatelji.

Strip "Tajna stare vodenice” (prvi tom) i zvanično – gotov!

Oktobra 2015. godine objavljen je roman “Tajna stare vodenice” niškog pisca Miloša Petkovića, da bi septembra 2020. ona debitovala i kao pozorišna predstava – za 60-godišnjicu rada Akademskog pozorišta pri SKC-u u Nišu. Ovo delo svoj život sada nastavlja i kao – strip!

Scenario stripa je radio sam Miloš Petković (koji sada radi i kao scenarista video-igre za svetsko tržište), dok je Srđan Todorović, strip-crtač, bio zadužen da priču pretoči u slike.

Kako navodi sam autor na svom FB profilu: “Prvi deo stripa obuhvatiće prvu polovinu knjige “Tajna stare vodenice” i, u ovom trenutku, nalazi se kod izdavača na čitanju”.

Očekujemo da uskoro saznamo i datum izlaska stripa.