“Morbius” od danas u bioskopima

Superherojski spektakl “Morbius” donosi nam jednog od Marvelovih najintrigantnijih, ali u isto vreme i najkompleksnijh likova. Njega je konačno na velikom platnu oživeo Oskarovac Džereda Letoa, koji se preobratio u zagonetnog antijunaka Majkla Morbiusa.

Majkl Morbius je čuveni njujorški naučnik sa retkom, neizlečivom bolesti krvi je koja ga polako ubija. Uz pomoć retkih slepih miševa planira da izvede radikalni eksperiment kojim bi konačno izlečio opaku bolest. Taj potez koji mu spasava život donosi i nepredvidive posledice. Morbius stiče posebne moći, ali mu je potrebna sveža ljudska plazma da bi preživeo. Drugi će morati da umru da bi on mogao da živi.

Morbijusovo putovanje počinje u Marvelovim stripovima kada se pojavio kao antagonista u Čudesnom Spajdermenu #101. Kao tvorevina pisca Roda Tomasa i umetnika Gila Kejna postao je zvezda svojih priča i u stvaranju ovog filma, producenti su inspiraciju crpeli iz njegovih mnogih inkarnacija.

Film spada u Spajdermenov univerzum Marvelovih superjunaka studija Soni Pikčers gde se pored njega pojavljuju još i Spajdermen i Venom, premda će u ovoj priči o svom postanku Morbius biti sam. Režiser je Danijel Espinoza (Laka lova, Sigurna kuća, Dete 44), a glumačku postavku čine glumac iz filma Dr. Hu, Mat Smit, koji glumi Majkla, bliskog Morbiusovog prijatelja, dok Tajris Gibson i Al Madrigal donose dašak vedrine ozbiljnim ulogama agenata FBI koji prate aktivnosti superjunaka.

Film je od 31. marta u domaćim bioskopima.

Od danas stiže epska avantura "La Brea", za sve ljubitelje misterija

Za ljubitelje kultne serije “Lost” i sličnih misterioznih drama, FOX kanal spremio je seriju “La Brea”, koju od 30. marta možemo da pratimo svake srede u 22.00.

Epska avantura počinje kada se ogromna vrtača otvori usred Los Anđelesa, na mestu katranskih jama, poznatih kao La Brea, i Bulevara Vilšir, i povuče stotine ljudi, vozila i zgrada (uključujući jedinstveni Muzej automobila Petersen) u mračne dubine.

U potrazi za odgovorima, porodica Haris, razdvojena ovom nesrećom, moraće da otkrije tajne neobjašnjivog događaja, kako bi ponovo bila zajedno. Ponor i iznenadna pojava Teratornisa, izumrlih ptica grabljivica tokom poslednjeg

ledenog doba, privukli su pažnju Ministarstva za unutrašnju bezbednost SAD, čiji pripadnici proučavaju sličan događaj koji se odigrao u pustinji Mohave. Kako radnja napreduje, istražitelji shvataju da vrtače predstavljaju privremeni portal na istu lokaciju pre 10.000 godina. U međuvremenu, preživeli se bore da pronađu put nazad kroz portal, pre nego što se zatvori…

Autor i producent serije je Dejvid Eplbaum, koji je potpisao krimi-dramu “Mornarički istražitelji: Nju Orleans”.

Stripovi Marka Stojanovića i njegovih kolega stižu na tri kontinenta

Za velike inostrane izdavačke kuće u oblasti stripa iz Srbije radi pedesetak autora, a među crtačima je i jedan scenarista. Marko Stojanović je u protekloj godini objavio stripove na tri kontinenta.

U pionirskom poduhvatu strip izdavaštva u Kini, učestvovala je reprezentacija scenarista, crtača i kolorista iz ostatka sveta, koja je adaptirala naučno-fantastične romane bestseler pisca Liju Cisina.

Uz autore koji danas rade na planetarno popularnim serijalima poput Konana, Tarzana i Spajdermena, našla se i ekipa autora sa ovih prostora u kojoj su Milorad Vicanović Maza, Desimir Miljić i scenarista Marko Stojanović.

Oni su u strip preneli novelu Liju Cisina koja je nastala pre dvadesetak godina, a čija je tema danas aktuelna.

„Nije to predviđanje bilo daleko od istine, iako je ta novela nastala krajem devedesetih. Ona se bavi Trećim svetskim ratom na teritoriji Rusije, kada NATO savez u toku nekog civilnog rata, vrši invaziju na Rusiju“, objašnjava Marko Stojanović.

Sa svojim saradnicima među kojima su crtači nagrađivani na Međunarodnom salonu stripa, Dražen Kovačević i Siniša Banović, Marko Stojanović objavljuje stripove u Francuskoj i Sjedinjenim Državama, u žanrovima koji su nastali u tim zemljama – istorijski strip i vestern.

„Jednostavno namećete se kvalitetom. Nudite im nešto što već nisu videli i što im neko drugi nije nudio. Mi smo to radeći na tekovinama našeg stripa i mešanim uticajima američkog, francuskog i evropskog stripa, napravili nekakvu sublimaciju svega toga koju smo mi mogli da im ponudimo, a neko drugi tamo nije“, objašnjava Stojanović šta je ključ uspeha kod stranih izdavača.

U toku su pripreme za 24. Balkansku smotru mladih strip autora, manifestaciju koja nije prekidala program za vreme pandemije. U Leskovcu će krajem juna ponovo gostovati strip autori iz cele Evrope, a u fokusu će biti savremeni poljski strip.

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” (ONLINE): Fantastična čitaonica #98: Kazuo Išiguro “Klara i sunce”

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka, od 19 sati u Tribinskoj sali, na prvom spratu Doma omladine.

Zbog aktuelnih mera za sprečavanje širenje pandemije korona virusa – današnji sastanak se održava online! Budite od 19.00 na Fejskub kanalu LK-a: https://www.facebook.com/events/1391076751311835

Klara je VP (veštački prijatelj) – android koji roditelji kupuju svojim tinejdžerima kako bi im obezbedili društvo i podršku.

Čak i za jednog androida izuzetno pronicljiva i inteligentna, Klara se hrani sunčevim zracima, a stvarnost, za razliku od ljudi, vizualizuje kroz osnovne geometrijske oblike poput pravougaonika ili kruga. Klaru za VP-a odabira Džozi, 14-godišnjakinja krhkog zdravlja, koja pati od iste bolesti koja je ubila njenu sestru. Između devojčice i robota razvija se pravo prijateljstvo, ali da li bi Klara trebalo da očekuje mnogo od ljudskih obećanja? Ovo je prvi Išigurov roman koji je objavio nakon što mu je dodeljena Nobelova nagrada za književnost 2017.

Tribina je virtuelna na Fejsbuk stranici Društva.

“Dina” osvojila šestOskara

U Los Anđelesu je održana 94. dodele Oskara, a najviše zlatnih statueta uzela je „Dina“ ukupno šest!

Poslednji u nizu trofeja osvojili su očekivano i potpuno opravdano – Brajan Konor, Tristan Majls, Pol Lambert, Gerd Nefcer. Njima je pripala nagrada za najbolje vizuelne efekte za svoj fantastični rad u Dini.

Greg Frejzer podigao je pozlaćenu statuetu za najbolju fotografiju, a naučnofantastični blokbaster Dina odnela je pre toga i statuete u četiri kategorije – najbolji zvuk, muziku, scenografiju i montažu.

Višestruka dobitnica Gremija Bili Ajliš sada je i oskarovka. Sa bratom Fineasom dobila je statuetu za najbolju pesmu na dodeli Oskara proglašena je numera No Time To Die iz istoimenog filma o Džejmsu Bondu.

Sjajna kritika novog Živkovićevog romana u Americi

Vratio se! Baš ovim rečima započinje svoj sud o Beloj sobi, novom romanu našeg pisca Zorana Živkovića ugledni američki književni kritičar Glen Rasel – prenosi Art-Anima.

Zoran Živković, kako u svojoj kritici podseća Glen Rasel, od 1993. do 2016. napisao je 22 romana, što je maltene po jedna knjiga godišnje. Takođe, i da nam je sada, u 73. godini, darovao 23. roman Bela soba (The White Room).

Po mnogo čemu ova knjiga je, kako piše američki kritičar, posebna. Najpre zbog toga što je sam narator – lično Zoran Živković, koji već na prvoj strani ispisuje kriznu situaciju.

„Nakon što je sam večerao (tako čudno, Ivana je već trebalo da se vrati kući) Zoran Živković sedi na petom spratu svog beogradskog stana i shvata da je Ivana, dama s kojom živi dve godine, nestala”, ovako Rasel sumira početak knjige, nakon čega glavni junak sebi postavlja ključno pitanje – Šta uraditi?

Ono što ovaj roman čini izuzetnim, po mišljenju potpisnika recenzije, jeste distinktivan autorski glas, koji opisuje kombinacijom Roalda Dala, Borhesa i srednjeevropske fantastike (Gogolj, Buglakov, Kafka).

Ljubitelje Živkovićevog opusa, po oceni kritičara, čeka niz prijatnih iznenađenja – mnogo je tu već znanih tema koje dobijaju novi obrt u ovoj metafizičkoj fantaziji, navodi Glen Rasel u opširnoj recenziji na sajtu Goodreads.

„Sa Belom sobom ne da imamo ples Erosa i Tanatosa, već i posebno i lično spajanje srca i uma“, piše Rasel, uz zaključak da je u pitanju dirljiv portret autorove vizije sopstvenog života i pisanja.

Roman Bela soba objavio je književnikov američki izdavač „Kadmus Pres“ i to u dva izdanja: sa tvrdim i mekim koricama, koje je naslikala poznata japanska umetnica Juučan Ito. Izdanje na srpskom objaviće krajem proleća Zavod za udžbenike.

I to nije sve. Podsetimo, radiodramsku novelu „Budilnik na stočiću“ Zorana Živkovića, našeg najprevođenijeg pisca u inostranstvu emitovao je krajem prošlog meseca Radio BBC 4 Ekstra, a slušaocima britanskog javnog servisa predstavila ju je poznata engleska glumica Ana Mesi.

Naš najprevođeniji živi pisac Zoran Živković, kako je već izvestila Nova.rs, potpisao je početkom godine ugovore sa pet stranih izdavača koji će u prvoj polovini godine publikovati deset novih izdanja njegovih proznih knjiga.

Mađarski izdavač časopisa „Galaktika“ već je objavio, kao posebno izdanje uz prvi ovogodišnji broj ovog mesečnika, Živkovićev roman Pet dunavskih čuda. Grčki izdavač „Agnosti kadat“ kupio je prava za čak četiri romana iz ciklusa „Nemoguće priče“: Vremenski darovi, Nemogući susreti, Biblioteka i Koraci kroz maglu.

Turski izdavač „Ketebe“ doneće tri romana takođe iz ciklusa „Nemoguće priče“: Vremenski darovi, Biblioteka i Sedam dodira muzike, a italijanski „Lema pres“ uskoro objavljuje završni deo „Trilogije Papirus“ – roman Zbornik mrtvih, a za drugu polovinu godine predviđen je izlazak Vremenskih darova.

Tamara Lujak: U svetu mitologije Starih Slovena i Srba

U prostorijama Opštinske narodne biblioteke u Opovu održan je književni susret i predstavljanje dve knjige Tamare Lujak – „Rečnik srpskih mitoloških bića“ i „Rečnik slovenske mitologije“, čiji je izdavač Laguna.

Autorka je nakon kratkog uvoda vrlo brzo uspostavila interakciju sa prisutnima (među kojima je bilo najviše mladih) tako da je u neposrednom razgovoru bilo dosta pitanja na koje je odgovarala. Mada je tema bila više naučna, prisutni su pokazali veliko interesovanje za ove teme, pa se tako, između ostalog, razgovaralo o vilama, vampirima, demonima, starim bogovima, njihovim personifikacijama i svemu što čini bogatu mitološku folkloristiku Srba i Starih Slovena.

Tamara Lujak (1976, Beograd) po obrazovanju je arheolog, piše kratke priče, aforizme, epigrame, haiku, književne prikaze i dr. Bavi se prevođenjem. Književnik, novinar, saradnik i urednik mnogih časopisa. Objavljivana je u časopisima, zbornicima i antologijama.

Deset 10 filmova koji su (nepogrešivo) predvideli budućnost

Mnoga ostvarenja sedme umetnosti poznata su po tome što su decenijama pre nastaka određenih pojava donela prilično jasne poruke o njima.

1. Trumanov šou

“Trumanov šou” je američki film iz 1998. godine koji je režirao Piter Vir i predvideo je stvaranje popularnih rijaliti emisija poput “Velikog brata”, “U korak sa Kardašijanima” i mnogih drugih. Naime, radnja se vrti oko Trumana Burbanka (Džim Keri) koga je po rođenju usvojila jedna televizijska kuća kako bi se snimala emisija bazirana na voajerizmu. U tu svrhu napravljen je čak i gradić u kojem 5.000 kamera neprestano emituju svaki Trumanov korak, od jutra do mraka.

2. Ratne igre

Režiser Džon Bedem snimio je 1983. godine ostvarenje pod nazivom “Ratne igre”, koje je previdelo sajber ratovanje. Film prati kompjuterskog genija Dejvida Lajtmena (Metju Broderik) koji slučajno provaljuje u tajni super-kompjuter koji kontroliše celokupni nuklearni arsenal Amerike i tada igrica počinje.

3. Videodrom

Ovaj film Dejvida Kronenberga snimljen je pre više od tri decenije i u njemu se glavni junak Maks Ren susreo sa televizijskim kanalom sličnog sadržaja kao što je to danas Jutjub.

4. Zabranjena planeta

Junaci ovog filma snimljenog davne 1956. godine koristili su se malim komunikacionim, bežičnim spravama, koje su mogli da nose svuda sa sobom. Tako je ovaj filmski klasik predvideo upotrebu mobilnih telefona.

5. Žena na Mesecu

“Žena na Mesecu” je nemački nemi naučnofantastični film snimljen 1929. u režiji Frica Langa, baziran na istoimenom romanu njegove supruge Tee fon Harbou. Inače, decenijama pre nego što je NASA poslala čoveka na Mesec, u njemu su date zapanjujuće tačne prognoze o budućnosti istraživanja svemira.

6. Crevna napast

Džim Keri je u “Crevnoj napasti” 1996. godine glumio instalatera kablovske televizije koji je ukazao na sve pogodnosti kućne zabave: uskoro će svako američko domaćinstvo imati integrisanu televiziju, telefon i kompjuter! Ljudi će moći da na jednom kanalu posete Luvr, a na drugom da gledaju žensko rvanje. Takođe, moći će da kupe sve što im padne na pamet od kuće ili da igraju Mortal Kombat s prijateljima iz Vijetnama. Mogućnosti će zapravo biti brojne!

7. Večni sjaj besprekornog uma

Ova romantična fantazija iz 2004. govori o zahvatu brisanja sećanja. Naime, to je danas i moguće, jer su holandski naučnici uspeli da izbrišu traumatska sećanja pacijenata.

8. 2001: Odiseja u svemiru

Oskarom nagrađeno postignuće legendarnog Stenlija Kjubrika ukazalo je na mnogo stvari koje čine savremeni život: danas ne samo da koristimo tablete, već je pokrenut i trend svemirskog turizma.

9. Zvezdane staze

U prvom filmu naučnofantastičnog serijala “Zvezdane staze”, predviđeni su gedžeti koje danas koristimo: blutut slušalice, univerzalni prevodioci na našim smartfonima itd.

10. Zaraza

Film “Zaraza”, delo Stivena Soderberga iz 2011. godine, doživljavelo je novu popularnost zahvaljujući korona virusu. Ostvarenje originalnog naziva “Contagion”, prati širenje virusa MEV-1 dok se globalni zdravstveni sistem i naučnici trude da mu “stanu na kraj”.

,Prema statistici “Zaraza” je bila traženija otkako se pojavio koronavirus, nego u vreme kad je bila aktuelna, budući da situacija iz filma dosta podseća na koronavirus koji je trenutno rasprostranjen širom sveta, iako, za razliku od virusa iz filma, stanje nije toliko dramatično.

Film “Zaraza” premijerno je prikazan 2011. godine. Sa budžetom od 60 miliona dolara, zaradio je oko 130 miliona. Uloge tumače neka od najslavnijih imena savremenog filma: Met Dejmon, Kejt Vinslet, Gvinet Paltrou, Džud Lo i mnogi drugi.

Predstavljen roman “Poplavljeni um” Jovana Ristića

rvi roman Jovana Ristića Poplavljeni um je psihološki triler smešten u svojevrsnu zonu sumraka koji je, uz pregled ključnih teorija zavera, pogodan za film ili seriju, ocenjeno je sinoć na promociji knjige.

Govoreći u knjižari Delfi SKC izdavačke kuće Laguna, reditelj Mladen Đorđević je ocenio da se već u Ristićevoj noveli „HAARP i druge priče“, iz koje je kasnije izrastao roman Poplavljeni um, mogao videti potencijal za film i seriju.

Đorđević je rekao da je osnovu za film osetio u noveli, koju je potom Ristić „lepo nadogradio u roman“, u kome „postoji dosta materijala za seriju“.

Đorđević je primetio i da ga put glavnih junaka Ristićevog romana podsetio na aktere iz Čarobnjaka iz Oza.

Oni sa svojim problemima dođu do čarobnjaka, putem od žutih cigala, u ovom slučaju idu do HAARP-a, ali kada se na kraju ispostavi da je čarobnjak prazna ljuštura dolazimo do odgovora da je problem u njima samima, ocenio je Đorđević.

Prema njegovom mišljenju, Poplavljeni um je „odličan vodič kroz teorije zavere“.

Teorije zavere ipak govore o kreativnosti ljudske rase. To su lepo osmišljene priče. U korenu teorije zavere postoji ispravan osećaj da svet funkcioniše tako što postoje određeni centri moći koji nisu transparentni, rekao je Đorđević.

Imunolog Srđa Janković je pohvalio izbor teme poplava u Srbiji 2014. godine, kada se „osetila promena klime i atmosfere kao neki novi prizvuk da je vrag odneo šalu“.

Uvek su postojale marginalne pojave, da ljude poberu ideje koje su sumanute. Međutim na našim prostorima je to prešlo neku neuhvatljivu granicu. Mnogi su osetili da ovo nije kao pre. Kao neki prelaz kvantiteta u kvalitet, rekao je Janković.

Poplavljeni um je Jankovića podsetio na Vergilija, kada je kod njega boginja Fama označena kao veća opasnost od vojske koja treba da bije bitku, zatim na opis erupcije Vezuva kod Plinija Mlađeg i studiju Karla Gustava Junga o letećim tanjirima.

Ristić je rekao da se njegov roman rodio iz novele, koja je opet proizašla iz novinarskog istraživanja nakon što je na internetu našao u vreme poplava u Srbiji 2014. godine na peticiju „Uklonimo HAARP iz srpske zemlje“.

Prema njegovim rečima, peticija je bila prikupila 20.000 potpisa za nedelju dana, dok je prateća fejsbuk grupa okupila 40.000 ljudi, ne samo iz Srbije, čiji je bojni poklič bio „Smrt HAARP-u i antenama“.

Ristić je rekao da je u tome video fenomen, o kome je bio odlučio da napiše članak, a čak je sa prijateljima posetio selo Beljina kod Barajeva gde se navodno nalazila HAARP antena.

„Odatle je krenulo. Seli smo u kola i otišli tamo. Imali smo zanimljive sagovornike. Došli smo do sestre vlasnika polja. Rekla je: ‘Niste prvi koji dolazite. Dolazile su razne ekspedicije’“, prisetio se Ristić.

Prema njegovim rečima, roman je „definitivno psihološki triler ali u zoni sumraka“, koji govori o jednoj takvoj grupi „koja je otišla da nađe jedno, a našla drugo“, uz fatalne posledice zbog njihovih uverenja.

Imaju problem u svojim životima, a ne mogu da se pobune. Nerviraju ih neke stvari u društvu. I šta rade? Idu da traže HAARP, rekao je Ristić.

Urednik izdanja Zoran Penevski je ocenio da se Ristić pojavljuje kao sjajan pripovedač u Poplavljenom umu, koji je nastao ukrštanjem „dve naizgled različite stvari – psiho trilera i klasičnog ‘road movie-a’”.

„Kako objediniti te dve ravni – nešto što je duboko unutrašnji doživljaj i brz prolazak kroz stvarnost? To je majstorski izvedeno u celom romanu. Vi ste sve vreme na dvostrukim šinama“, rekao je Penevski.

Prema njegovim rečima, čitalac prati četiri junaka u potrazi za HAARP-om i njihovu interakciju u naelektrisanoj atmosferi, a Ristić održava tenziju koju kao pravi pripovedač vodi do eksplozije.

Sprema se novi "Dosije Iks" – ali bez Moldera i Skali

Od sredine devedesetih do ranih dvehiljaditih, ako ste imali problem sa stvarima koje se dešavaju noću, neobjašnjivim pojavama ili velikim vladinim zaverama, nije bilo boljeg dvojca koji biste mogli da pitate o čemu je reč od agenata FBI-ja Foksa Moldera i Dejne Skali.

Zahvaljujući njima “X Files” je postala jedna od najintrigantnijih serija tokom decenije. Pa, sada bismo mogli da se vratimo u taj svet, iako Molder i Skali možda neće učestvovati. Najnovija ekskluziva! “Giant Freakin Robot” iz njihovog pouzdanog i proverenog izvora objavljuju da je nova serija “X Files” trenutno u razvoju.

Detalji o ovoj seriji još su šturi, a serija je očigledno u vrlo ranoj fazi razvoja. Čini se da je malo verovatno da će se glavni glumci Dejvid Duhovni i Džilijan Anderson vratiti u seriju, iako je Duhovni nedavno izjavio da “nema ništa protiv toga, ako Kris Karter to bude hteo”.

Ali s obzirom na novi talas sadržaja koji ovih dana gađa pre svega gledaoce na lajv strimu, verovatnije je pokretanje sasvim nove serije s istim nazivom, ili nešto što bi trebalo da bude nastavak. Kako prenosi “Giant Freakin Robot”, više detalja znaće se uskoro.