Mitološka bića i slovenska mitologija na Refesticon-u

Rečnici srpskih mitoloških bića i slovenske mitologije, autorke Tamare Lujak, promovisani su danas u Kući Rista Ratkovića, na 10. Refesticon festivalu u Bijelom Polju.

Nakon što je decenijama prikupljala građu o mitovima i mitološkim bićima, upoznajući se s njima kroz druge rečnike, bajke, epske pjesme, Lujak je uspjela da objavi ove rečnike.

„Više od dve decenije sam radila na ovim rečnicima, koji su imali i više verzija, sve dok nisam došla do one krajnje, kojom smo bili zadovoljni i izdavač i ja“, kazala je Lujak na promociji u Bijelom Polju.

Kada se spoje „Rečnik srpskih mitoloških bića“ i „Rečnik slovenske mitologije“, zapravo se dobija jedna knjiga.

„Trudila sam se odvojim mitove u dve knjige, međutim, ima ponavljanja, ali je pristup mitološkim bićima potpuno drugačiji, i u tome se i razlikuju“, navela je autorka u razgovoru sa crnogorskim piscem Markom Vujovićem.

Ona je istakla i da je kroz humor mitološka bića pokušala da prikaže onakvim kakva jesu, a mitove je topografski vezala za određena mesta i tako ispričala priču o njihovom nastanku.

„Verujem da mitološka bića postoje, a najviše volim vile oblakinje. Mislim da su među nama i da svakodnevno s njima komuniciramo“, istakla je Lujak, koja je inspiraciju za mitologiju pronašla u „Gospodaru prstenova“.

Kristijan Bejl ponovo Betmen? Samo ako Nolan režira!

Kristijan Bejl je izjavio da bi pristao da ponovo igra Betmena, ali samo ako Kristofer Nolan ponovo sedne u rediteljsku stolicu.

Glumac koji je legendarnog superheroja igrao u trilogiji “Mračni vitez”, rekao je za Varajeti da, uprkos određenim glasinama, niko od njega nije tražio da se vrati toj ulozi.

Međutim, ako bi ga Nolan zamolio da još jednom postane Betmen, Bejl tvrdi da bi njegov predlog odmah prihvatio.

“Imao sam pakt sa Krisom Nolanom. Rekli smo: ‘Hajde da snimimo tri filma, ako budemo imali sreće da to uradimo. A onda da odemo, da se ne zadržavamo predugo’. Kada bi mi Kris rekao da ima da ispriča još jednu priču i da želi da je ispriča sa mnom, pristao bih”, ističe glumac.

Bejl i Nolan su zajedno radili na filmovima “Batman Begins”, “The Dark Knight” i “The Dark Knight Rises”. Poslednja dva su ostvarila zaradu od preko milijardu dolara po filmu, prenosi “Daily Mail”.

Kristijana trenutno gledamo u filmu “Tor: Ljubav i grom” gde igra ulogu u kojoj je još jednom pokazao svoju neverovatnu moć transformacije.

Džoni Dep se neće ponovo pojavljivati u „Piratima sa Kariba“

Juče su u mnogim medijima počele da kruže glasine da će se Džoni Dep ponovo pojaviti u ulozi kapetana Džeka Speroua nakon što je australijski sajt Pop topik preneo informaciju da je glumčev povratak franšizi već ugovoren za oko 300 miliona dolara.

„Informacija je izmišljena“, rekao je Depo portparol za En-Bi-Si njuz.

O mogućnosti povratka u gusarsku sagu dosta se govorilo i tokom sudskog procesa između Depa i njegove bivše supruge Amber Herd.

„Ukoliko bi vam ‘Dizni’ došao sa ponudom od 300 milion dolara i milion alpaka, ništa vas ne bi nateralo da se vratite i radite sa ‘Diznijem’ na Piratima sa Kariba“, upitan je glumac tokom svedočenja.

„Tako je“, odgovorio je kratko.

Dep je igrao Džeka Speroua u pet filmova franšize, uključujući i poslednji Pirati sa Kariba: Salazarova osveta. Dva nova filma u serijalu su u produkciji i mnogi obožavaoci priželjkuju njegov povratak.

Onlajn peticija za njegov povratak sakupila je 800.000 potpisa.

Kako je veganka Natali Portman izgradila mišiće za ulogu u filmu "Tor: Ljubav i grom"

Novi nastavak filma “Tor” koji stiže u domaće bioskope 7. jula, već je pobrao odlične ocene američke kritike, a mnogi smatraju i da je najbolji od dosadašnjih Marvelovih ostvarenja.

Iako je transformacija glumca Kristijana Bejla u ulozi “boga kasapina” i zakletog Torovog neprijatelja, još od objavljivanja trejlera filma privukla veliku pažnju, u međuvremenu je došla do izražaja još jedna drastična promena imidža u ovom ostvarenju.

Reč je o glumici Natali Portman u ulozi Džejn Foster, koja je za potrebe filma izgradila impresivnu mišićnu masu.

Budući da u novom “Toru” Džejn može da rukuje čuvenim Mjolnirom, čekićem boga groma, morala je intenzivno da se posveti ishrani i teretani, kako bi izvajala nešto krupniju siluetu.

Iza njene transformacije stoji fitnes stručnjak Naomi Pendergast, koja je za časopis Variety otkrila u čemu je tajna izgleda slavne glumice.

“Inicijalni cilj je bio da izgradi definiciju ruku i trbušnih mišića. Ipak, da bi Natali bezbedno došla do tog cilja, a da se ne povredi, radili smo prvo na njenoj kondiciji oko četiri meseca. To je značilo da smo bezbedno povećavali opterećenje, tako da joj ne optereti zglobove”, ispričala je Pendergast.

Ona je rekla da je glumici bilo potrebno pet meseci pre početka snimanja da uđe u formu, kao i da je tokom celog procesa snimanja nastavila da vežba, kako bi održala mišićnu masu.

“Ukupno vreme koje smo provele trenirajući za film bilo je oko deset meseci”, rekla je Pendergast.

Glumica je trenirala pet dana nedeljno: tri dana radila je vežbe za ruke, leđa i grudi i vežbala boks, preskakanje vijače i trčanje, dok je preostala dva dana radila vežbe koje sprečavaju povrede, zasnovane na pilatesu, istezanju i ravnoteži.

“Radile smo oko sat i po do dva svakog dana, a kad je počelo snimanje, bila je toliko zauzeta, da smo trening zakazivali u 4.30 ujutro”, ispričala je trener.

Ona je istakla da se Natali i inače hrani zdravo i da zbog toga nije morala da napravi nikakve važnije promene u navikama.

“Natali je vegan, tako da bi dobila dovoljno proteina i izgradila mišiće, onako kako je trebalo, morali smo da povećamo unos tog nutrijenta dodavanjem proteinskog praha na biljnoj bazi nekoliko puta dnevno”, ispričala je Naomi.

Džordž R. R. Martin objavio radni naziv spinofa o Džonu Snežnom: "Snow”

Pisac Džordž R. R. Martin, autor “Pesme leda i vatre” prema kojoj je snimljena planetarno popularna serije “Igra prestola”, potvrdio je vest o tome da se snima spinof posvećen Džonu Snežnom.

“Radni naziv je ‘Snow'”, napisao je Martin u blogu na svojoj zvaničnoj internet strani, dodavši da ne može reći “ništa više dok HBO ne da zeleno svetlo”.

Pisac je rekao i da je Emilija Klark, koja je u “Igri prestola” glumila Deneris Targarijen, prva javila dobre vesti, kao i da je novi projekat zapravo ideja Kita Haringtona, glumca koji je igrao Džona Snežnog u originalnoj seriji.

“Ne mogu vam reći imena scenarista i autora, jer to još nije odobreno za objavljivanje, ali Kit je i njih doveo. To je njegov tim i sjajni su. Posetili su me u mojoj kući u Santa Feu i uradili smo odličan posao”, napisao je Martin.

Pisac je uključen u pripremu spinofa, ali i druge planirane serije zasnovane na njegovim hit knjigama.

“Znam da kruže razne priče o mojoj ulozi u ovim projektima i mogu reći da učestvujem u radu na svim, baš kao i na svim animiranim programima”, rekao je pisac.

Ipak, Martin je istakao da, iako za sve projekte iznikle iz “Igre prestola” postoje scenariji i planovi, nijedan još nije dobio zeleno svetlo.

“Sve je to još u fazi scenarija. Doduše, ne u fazi grubog scenarija, nego druge i treće dorađene verzije. Ipak, zasad je to sve. To je način na koji televizija funkcioniše. I nema garancija kada će i hoće li biti odobren “Snow” ili bilo koji drugi projekat”, napisao je je autor.

Ono što je sigurno jeste da ćemo od avgusta moći da gledamo prednastavak “Igre prestola” – “Kuću zmaja” – zasnovanu na knjizi “Vatra i krv” koja prati uspon i pad dinastije Targarijen.

40 godina „Blejd ranera“

Pre 40 godina snimljen je film Blejd raner (Blade runner) i premijerno prikazan u bioskopima 25.6.1982. godine.

Koncipiran je mnogo ranije, ali zbog specifičnih okolnosti 15 godina je bilo potrebno da se realizuje ovo sf remek delo.

Film je baziran na romanu poznatog sf pisca Filipa Dika „Da li androidi sanjaju električne ovce“ iz 1968 godine.

Režiser Martin Skorseze je prvi pokazao interesovanje da ekranizuje ovaj sf roman, ali zbog lošeg scenarija nije želeo da otkupi prava za ekranizaciju.

Tek kada je Hampton Fenčer napisao drugi scenarijo 1977. godine, producent Majkl Dili je angažovao britanskog režisera Ridlija Skota za ekranizaciju romana.

Snimanje počinje 9. marta 1981. godine. Ridli Skot angažuje Harisona Forda za glavnu rolu, a za ostale uloge bira manje poznate glumce: Deril Hanu, Šon Jang i Rutgera Hauera koje će film lansirati u svet poznatih holivudskih glumaca.

Filmsku muziku Ridli Skot je prepustio Vangelisu, a vizuelni futurizam Sid Midu poznatom umetniku i ilustratoru koji je zaslužan za neo-noar i sajber pank atmosferu, kojom film odiše, što ga čini vrlo specifičnim.

Specijalne efekte rade čuveni Daglas Trumbul i Ričard Juričić, na koje je film Frica Langa „Metropolis“ imao ogroman uticaj, te će se to u velikoj meri odraziti na samo delo Ridlija Skota.

Film će proročki ukazati na probleme ekologije, zagađenja i veliki uticaj korporacija na budućnost ljudskog društva, decenijama pre Karpenterovog „Avatara“ i počinje da se bavi emotivno-psihološkim odnosima između androida i ljudi.

Pisac romana Filip Dik kao da je želeo da naglasi da ljudska svest ne prati veoma brz razvoj tehnologije što će u sprezi sa prevelikom željom korporacija za profitom u budućnosti doneti ogromne probleme.

Film prikazuje budućnost u kojoj se roboti koriste za najteže poslove u kolonizaciji svemira, ali je njihovo prisustvo na zemlji zabranjeno, i specijalne policijske jedinice „blejd raner“ se angažuju za njihovo istrebljenje.

Film je posle premijere loše prošao u bioskopima i filmski kritičari mu nisu bili naklonjeni, ali treba naglasiti da je te iste godine izašao čuveni Spilbergov  „E.T.“ pa Karpenterov „Stvor“, zatim i poznati sf film „Tron“.

Međutim, „Blejd raner“ je kao staro vino godinama sazrevao i danas dostigao kultni status kao jedno od najboljih kinematografskih ostvarenja svih vremena.

Od premijere do danas prikazano je publici sedam verzija ovog filma, a 2017. snimljen je nastavak pod nazivom „Blade runner 2049“

Dvadeset i pet godina od prve knjige o Hariju Poteru

Kada je Najdžel Njuton, osnivač izdavačke kuće Bloomsbury Publishing, kući doneo rukopis za knjigu “Hari Poter i kamen mudrosti” tada još nepoznate Dž.K. Rouling, njegova ćerka Alis ju je opisala kao “verovatno jednu od najboljih knjiga koju deca od 8 ili 9 godina mogu da pročitaju”.

Dvadeset i pet godina kasnije, knjiga je postala jedan od najprodavanijih romana svih vremena, osvojivši srca i maštu dece širom sveta.

„Dao sam ga Alis, koja ga je odnela gore… Imali smo poglavlja do Zakutne ulice u tom trenutku. Sat vremena kasnije, spustila se niz stepenice i rekla – Tata, ova knjiga je bolja od svega što si mi pokazao“, rekao je Njuton za Rojters.

U nedelju će biti obeleženo 25 godina otkako je objavljena prva knjiga Dž.K. Rouling o čarobnom svetu veštica i čarobnjaka.

Rouling je nailazila na odbijanja sve dok Bloomsbury nije odlučio da objavi njen rad uz avans od 2.500 funti. Njena priča je zatim postala veliki uspeh širom sveta, a iz nje su proizašli čitava serija knjiga i ogromna filmska franšiza.

“Jesmo li znali da će se do leta 2022. prodati više od 500 miliona kopija? Ne, ali znali smo da je reč o odličnom književnom delu. Deca, a ne njihovi roditelji, su bila ta koja su izvorno prihvatila ovu knjigu”, rekao je Njuton.

Deca bi satima stajala u redovima ispred knjižara, čekajući na najnoviji dio Harijevih pustolovina, koje su svoj vrhunac doživele u knjizi “Hari Poter i relikvije smrti” iz 2007. godine.

Nekima, poput Žakline Hulber (23), serijal knjiga je pomogao da uživaju u čitanju.

“Bilo je jednostavno fenomenalno. Nije bilo slično ničemu što sam ranije pokušala da čitam, jer je priča bila dovoljno napeta da sam htela da nastavim sa čitanjem. Jer normalci (oni koji u knjigama ne poseduju čarobne moći) i svi koje poznajemo nisu znali da postoji taj skriveni svet gotovo nadohvat ruke”, rekla je Hulber.

Slika Harija kako stoji ispred Hogvorts Ekspresa, voza koji ga odvodi u čuvenu školu za čarobnjake, jedna je od najprepoznatljivijih naslovnica knjiga u dečjoj književnosti.

Izradio ju je književnik i ilustrator Tomas Tejlor, što mu je bio prvi rad te vrste. Tejlor, koji je tada imao 23 godine i radio u dečjoj knjižari, u izdavačkoj kući Bloomsbury je ostavio nekoliko svojih uzoraka crteža zmajeva.

“Nekoliko dana kasnije zazvonio je telefon i to je bio izdavač Beri Kaningam iz Bloomsburyja, koji me pitao da li bih hteo da izradim naslovnu stranu za novu knjigu nove autorke za koju niko nije čuo”, rekao je Tejlor, poznat po knjigama za decu “Eerie-on-Sea”.

“I bio sam poprilično uzbuđen, pa sam pristao i naravno da nisam imao pojma šta će postati”, dodao je Tejlor.

Zvezda Bondovih filmova kao Ledi Margo u nastavku “Dine”

Lea Sejdu, koju smo nedavno gledali u horor filmu Dejvida Kronenberga “Crimes of the Future” i u poslednjem filmu Danijela Krejga o Džejmsu Bondu “No Time to Die”, sada je u pregovorima da igra lik Ledi Margo u nastavku filma “Dina”, koji je druga polovina dvodelne adaptacija romana Frenka Herberta, u režiji Denisa Vilneva.

“Dedlajn” napominje da je u Herbertovom romanu lik Ledi Margo “dugogodišnja sluškinja Sestrinstva”.

Nebojša “48 sati” Stefanović KASNIO i na saslušanje o prisluškivanju Vučića (FOTO)

U prvoj polovini priče Ledi Margo nema veliku ulogu, da bi u drugom delu dobila ogroman prostor i verovatno je to jedan od razloga zašto su se producenti odlučili za glumačku zvezdu u usponu Leu Sejdu.

Očekuje se da će “Dune: Part Two” biti u produkciji ove jeseni, a cilj je da bude prikazan u bioskopima 20. oktobra 2023. godine.

Pored popularne francuske glumice, u nastavku “Dine” pojaviće se i legenda Kristofer Voken i glumac Ostin Batler koji trenutno osvaja svet sa ulogom kralja rokenrola u filmu “Elvis”.

Kejt Buš šokirana jer joj je serija "Stranger Things" proslavila staru pesmu: "Svet je poludeo"

Britanska pevačica Kejt Buš, čija je numera “Running Up That Hill” iz 1985. godine zbog neverovatne popularnosti aktuelne serije “Stranger Things” oborila rekorde i osvojila top liste, priznaje da je iznenađena i misli da je ceo svet poludeo.

“To je jednostavno izvanredno. To je tako sjajna serija. Mislila sam da će numera privući pažnju. Ali, jednostavno nisam zamišljala da će biti ovako nešto. Tako je uzbudljivo. Ali je zaista šokantno, zar ne? Mislim, ceo svet je poludeo”, iskreno je saopštila Buš.

Podsetimo, pesma Bušove dospela je na prvo mesto britanske liste, ali i svetskih top lista, 37 godina nakon što je objavljena.

Sa 63 godine, Buš je najstarija žena na vrhu liste, a pesma je ušla u istoriju jer joj je trebalo najviše vremena da od premijere dođe do vrha.

8. Festival fantastične književnosti ”Art-Anima”

VIII Festival fantastične književnosti „Art-Anima“ održaće se u ponedeljak i utorak, 04. i 05. jula 2022, u Klubu galeriji Polet (Cetinjska 15, Beograd).

Učešće na manifestaciji uzeće više od 20 govornika, među kojima će se naći i gošća iz Finske – autorka nagrađivanog distopijskog romana Nebesa, Pia Leino.

Festival će otvoriti proslavljeni srpski pisac, urednik, teoretičar i izdavač fantastike, Zoran Živković, a tokom dva dana trajanja manifestacije, o fantastici u književnosti govoriće: Goran Skrobonja, Vladislava Gordić Petković, Vladimir D. Janković, Predrag Ličina, Zoran Stefanović, Dejan Ognjanović, Adrijan Sarajlija, Marija Puslojić, Ana Marija Grbić, Igor Stanojević, Milena Dasukidis, Mihajlo Dasukidis, Marko Vasić, Miloš Petrik, Bojan Butković, Jelena Nidžović, Srđan Mitrović, Ranko Trifković i Dragoljub Igrošanac.

I dan – ponedeljak, 04. jul 2022.

Festival 04. jula u 18 časova otvara promocija časopisa Književna fantastika 2022 (8. broj), čiji je simbolični temat posvećen britanskom piscu Arturu Klarku. Uvodnu reč daće Zoran Živković a zatim će o svojim prilozima u časopisu govoriti: Adrijan Sarajlija, Predrag Ličina, Milena Dasukidis, Mihajlo Dasukidis i Marko Vasić.

Od 19.10h publika će imati priliku da isprati tribinu o novim izdanjima romana Hiperion i Pad Hiperiona Dena Simonsa o kojima će govoriti pisac i prevodilac Goran Skrobonja, pisac fantastike Miloš Petrik i voditelj tribina Društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“, Bojan Butković.

Poslednja programska celina prvog festivalskog dana biće posvećena gošći iz Finske, Pii Leino i njenom romanu Nebesa, koji je krajem 2021. godine objavljen na srpskom jeziku u prevodu Jasmine Teofilović. Razgovor sa Piom Leino vodiće ugledna književna kritičarka Vladislava Gordić Petković i urednica izdanja, Jelena Nidžović.

II dan – utorak, 05. jul 2022.

Drugog festivalskog dana, u utorak 05. jula od 18 časova, publici će se predstaviti mlada i inovativna kuća ŽIR izdavaštvo, u čijem izdanju će neposredno pred početak Festivala biti objavljen prvi deo iz popularnog serijala „Dosije Drezden“ Džima Bučera. O tom i drugim do sada objavljenim naslovima fantastike, kao i daljim planovima, govoriće vlasik ŽIR izdavaštva Srđan Mitrović i pisac i prevodilac Ranko Trifković.

Od 19.10 sledi tribina posvećena prevodu Tolkinove poeme „Beren i Lutijena“, za koji je prevodilac Vladimir D. Janković zavredio prestižnu nagradu „Miloš N. Đurić“ Udruženja književnih prevodilaca Srbije. O osobenosti i značaju slavnog Tolkinovog dela, kao i kompleksnosti njegovog prevođenja, pored Jankovića, govoriće tolkinolozi Marija Puslojić i Marko Vasić.

Ovogodišnje izdanje Festivala zatvoriće promocija zbirke priča Divlja kapela najpoznatijeg srpskog proučavaoca horora na filmu i u književnosti, Dejana Ognjanovića. Promocija je na programu od 20.20 časova, a razgovor sa autorom vodiće književnica Ana Marija Grbić i reditelj Igor Stanojević.

Kroz sve programske celine publiku će provesti domaćin Festivala, Zoran Stefanović – pisac, urednik, dramaturg, kulturni aktivista i vrsni poznavalac domaće i svetske književne scene fantastike.

VIII Festival fantastične književnosti „Art-Anima“ organizuju sajt Art-Anima.com i Kontrast izdavaštvo.

Ulaz na sva festivalska dešavanja je slobodan, a za udoban boravak i osveženje posetilaca pobrinuće se kompanija Frikom.

Detaljna satnica i dodatne informacije o manifestaciji nalaze se na adresi: art-anima.com/festival