Džordž R. R. Martin upozorava: Moje knjige su odlutale od serije "Igra prestola"

Džordž R. R. Martin, autor knjiga na osnovu kojih je snimljena “Igra prestola”, priznao je da se u pisanju završetka serijala “Pesma leda i vatre” sve više “udaljava” od događaja u seriji i da je on zamislio sasvim drugačiji kraj svoje sage.

“Radio sam u svojoj zimskoj bašti. Stvari rastu i menjaju se, kao što to biva sa nama baštovanima. Stvari se izokrenu, promene, dođu mi nove ideje, ispostavi se da stare na rade i ja pišem, iznova pišem, restruktuiram, sve cepam i krećem ispočetka”, napisao je Martin na svom blogu.

On se našalio da njegov proces pisanja sigurno deluje “ludački”, ali je obećao i da će ljubitelji njegovih knjiga dobiti drugačiji kraj od žestoko osporavane završnice serije.

“Ono što sam primetio je da me moje baštovanstvo vodi sve dalje i dalje od serije. Da, neke stvari koje ste videli na HBO u ‘Igri prestola’ takođe ćete videti i u ‘Vetrovima zime’ (mada ne na isti način), ali će ostatak većinom biti sasvim drugačiji. Neće svi likovi koji su preživeli do kraja ‘Igre prestola’ preživeti i u ‘Pesmi leda i vatre’, niti će svi likovi koji su umrli u ‘Igri prestola’ umreti i u ‘Pesmi leda i vatre’. Neki naravno hoće. Možda i većina. Ali definitivno ne svi. Naravno, mogu se sledeće nedelje predomisliti dok pišem sledeće poglavlje. To je baštovanstvo”, napisao je Martin.

Knjiga “Vetrovi zime”, koja će biti šesta u seriji, sada kasni već punih 11 godina za prethodnim delom “Ples sa zmajevima”. Pisac je u jednom intervjuu ranije rekao da bi voleo da su knjige išle u korak sa serijom.

“Kada su počeli da snimaju seriju, već sam imao gotove četiri knjige, a peta je izašla baš u vreme početka ‘Igre prestola’ 2011. Imao sam prednost od pet knjiga i to velikih; nikad nisam mogao ni da pomislim da će me prestići, ali jesu. Stigli su me i prestigli. Zato je došlo do malo čudne situacije, jer je serija otišla u nekom drugom pravcu. Tako da, ja još radim na knjizi, a moj kraj pročitaćete kad bude gotova”, rekao je tada Martin.

Martinovo kaskanje za serijom i neprestano odlaganje lansiranja “Vetrova zime”, postalo je i predmet šale na internetu, pa se čak i pisac svojevremeno našalio na sopstveni račun u emisiji “Konan”.

On je ranije na svom blogu objasnio da mu očekivanja prave još veći pritisak, a onda i kreativnu blokadu.

“Kad se mnogo stvari dešava velikom brzinom, ja sve više i više zaostajem. Sada u velikom zaostatku, a pokušaji da sustignem mi stvaraju sve veći pritisak”, rekao je Martin.

Novi trejler za „Prstenove moći“ nas vraća u Srednju zemlju

Upečatljiva prostranstva, patuljački gradovi, grandiozni Numenor, uzvišeni vilenjaci, Galadrijela i Elrond, epske borbe i sudari neprijatelja – sve je stalo u malo više od dva minuta novog trejlera za „Prstenove moći“.

„Amazon“ je konačno objavio pravi trejler za Prstenove moći, predstojeću TV adaptaciju dela Dž. R. R. Tolkina, koja će debitovati 2. septembra.

Pregršt novih likova, ali i nekih dobro poznatih iz Džeksonove trilogije, pejsaži koji ostavljaju bez daha, grandiozni gradovi i napete scene borbi – ukazuju da se „Amazon“ potrudio da napravi pravu stvar.

TV serija “Srpske narodne bajke” stiže na jesen

Početkom jula u studiju 9 u Košutnjaku završeno je snimanje nove serije Srpske narodne bajke Školske redakcije Obrazovno-naučnog programa Radio televizije Srbije, prenosi Art-Anima. Serija će u četiri epizode, uz bogate ilustracije i animacije govoriti o četiri teme – poreklo bajki, progonjene devojke, kršenje zabrana u bajkama i nadmetanje sa nadmoćnijima.

O ovim temama govoriće se uz tumačenje bajki: „Zlatna jabuka i devet paunica“, „Pepeljuga“, „Baš Čelik“, „Đavo i njegov sluga“ i „Devojka cara nadmudrila“.

Ovo je prvi put da se radi serija o našim bajkama ovakvim postupkom. Uz naratorska vođenja iz „čarobne sobe“ uz kamin i sveće, u kojoj se čitaju bajke, i tumačenje akademskih profesora, serija uključuje i doigravane scene, ilustracije i animirane crtane scene koje rade: Aleksa Gajić, Vukašin Gajić, Tijana Marjanović, Branko Đukić.

Biće korišćeni i crteži čuvenog Đorđa Lobačeva, a crtežima u seriji učestvuju i Bob Živković i Boban Savić Geto. Maštovite ilustracije u pesku za seriju radi psiholog i slikarka Anja Kononenko.

Serija je snimana i u Resavskoj pećini, u Tršiću, na Bibinoj plaži na Drini, iznad naših raskošnih tvrđava Kalemegdan, Maglič i Golubac i u vinskim lagumima u Karađorđevoj ulici.

Kako nastaju bajke? Ko su njihovi junaci? Kakvi su zapleti i dramaturgija? Kakva je simbolika pojedinih elemenata u bajkama, kakve su specifičnosti srpskih narodnih bajki? Da li mi pričamo bajke ili smo, dospevajući u ovaj svet pali u mnoštvo bajki, i one pričaju nas, pitamo se u seriji Srpske narodne bajke.

Stručni saradnici i učesnici u seriji su profesori književnosti, etnolingvistike i pshilogije: prof. dr Boško Suvajdžić, prof. dr Ljiljana Pešikan Ljuštanović, dr Tijana Tropin, prof. dr Ljubinko Radenković, prof. dr Dejan Ajdačić, prof. dr Jasmina Ahmetagić, prof. dr Jelenka Pandurović i prof. dr Žarko Trebješanin.

Scenarista, reditelj i urednik serije je Valentina Delić. Izvršni producent Biljana Ivanić, producent Biljana Dautović, montažer Ksenija Savićević, direktor fotografije Rade Bubalo, vođa rasvete Dejan Mitić, scenografkinja Mira Andrejević, kostimografkinja Aleksandra Aleksandrić, tonski snimatelji: Miroslav Radišić i Zoran Karajlović.

Rad na seriji ulazi u fazu postprodukcije i ona će se emitovati krajem jeseni i tokom zime ove godine.

Pre 40 godina okarakterisan je kao promašaj – danas taj film pokazuje budućnost

Pre 40 godina izašao je “Tron”, film koji mnogi smatraju najneobičnijim Diznijevim filmom. Iako je tada u javnosti doživljen kao popriličan neuspeh, “Tron” je naučnofantastičnu industriju promenio više nego verovatno ijedan film pre, a možda i posle njega.

Virtuelni avatari i “drugi život” u digitalnom svetu danas su stvari koje se mnogima čine potpuno normalnim, ali osamdesetih to je bilo skoro nezamislivo, sve dok nije došao “Tron”. Radnja filma vrti se oko programera koji je uvučen u internet-mrežu, a on mora da se izbori za svoj opstanak u svetu iz video-igre.

Zamisao o životu u kompjuteru, odnosno na mreži, danas se čini kao naučnofantastični kliše, ali svaki današnji film sa tom radnjom mnogo toga duguje filmu “Tron”. U vreme kad je izašao, taj Diznijev prvenac u tom žanru dobio je vrlo podeljene kritike i završio je u minusu. Kritike su se usredsredile na radnju koja je do tada bila nezamisliva u mejnstrim medijima, ali i na estetiku filma koja se tada smatrala čudnom.

Naime, specijalni efekti i računari u osamdesetim godinama nisu bili ono što su danas pa je zbog raznih kompjuterskih animacija i ograničenja kompjuterskih programa pozadina u većem delu filma morala da bude crna. To je sve filmu dalo minimalističko-futurističku estetiku, koja se nije svima dopala.

“Tron” je takođe imao nesreću što je izašao u istom periodu kao i dva SF megahita – “E.T.” i “Zvezdane staze: Kanov bes” – što ga je još više dotuklo. Bez obzira na sve negativne kritike iz prošlog doba, danas, 40 godina kasnije, nesporno je da je “Tron” postavio temelje za ceo novi podžanr naučne fantastike.

Neki su značenje koje će taj film imati predvideli još tada, pa kad su Džefa Bridžisa, koji je u tom trenutku imao dve nominacije za Oskara, pitali zašto bi ugrozio reputaciju ozbiljnog glumca glumeći lik poput Trona, on je odgovorio: “Shvatio sam taj film ozbiljno, jer sam video da probija nove puteve.”

I bio je u pravu.

U Japanu je otvoren tematski "Stranger Things" bar

Manija za serijom “Stranger Things” ne prestaje, a profit pršti sa svih strana. Tako je poznata pevačica Kejt Buš (ponovo) ostvarila milionsku zaradu zbog svoje genijalne pesme iz 80-ih „Running Up That Hill“, a koja se provlači kroz seriju.

Priči o muzici tu nije kraj jer u poslednjem delu serije možemo da čujemo i poznate taktove pesme „Master Of Puppets“ što je celu jednu novu generaciju upoznalo sa legendarnom grupom „Metallica“ o kojoj mladi ne prestaju da pričaju nakon što pogledaju seriju.

Producenti Matt i Ross Duffer ostvarili su toliko veliku zaradu da su odlučili da otvore i svoju sopstvenu produkcijsku kuću „Upside Down“ kako bi nastavili da štancaju sadržaj u vezi sa serijom, ali svašta pored toga. Čini se da će ova “Stranger Things” postati franšiza u stilu one koja je nastala iz filmova o Hariju Poteru, a ako iko zna kako da maksimalno iskoristi popularnost zapadnjačkih serija i filmova, to je onda Japan. Naime, japanski cafe bar „Pronto“ u Tokiju se pre nekoliko dana pretvorio u uzbudljivi Stranger Things pop-up cafe.

Kako bi proslavili izlazak četvrte sezone serije „Stranger Things“, cafe bar u Tokiju ušao je u saradnju sa Netflixom i napravio kompletni tematski makeover. Lansiran pod nazivom „Stranger Pronto“, kafić je od 9. jula pa do 4. septembra uređen u stilu serije što će uključivati i tematski jelovnik, mesta za fotografisanje, umetnička djela i još mnogo toga.

Stranger Things jelovnik napravljen je po uzoru na klasični američki dinner koji se pojaviljuje u seriji pa se na njemu nalazi 13 jela, uključujući prvi hamburger koji je Eleven pojela i sladoled inspirisan Dustinovom ljubavlju prema čokoladi. Postoji i nekoliko nekonvencionalnih jela poput crne „Demogorgon paste“ sa kriškama pečene govedine složenim tako da izgledaju kao glave čudovišta. Od pića možete da isprobate milkšejk od banane u stilu 80-ih ili šejk po imenu „Dark Side Mocha“ koji dolazi sa slamkom u obliku Demogorgona.

Osim hrane „Stranger Pronto“ cafe bar uređen je u potpunosti kao scene iz serije pa će tako svi gosti ušetati u kuću Byersovih sa poznatim božićnim lampicama iz prve sezone, videće ulice Hakinsa i moći da se slikaju sa čudovišnom figurom Demagorgona u prirodnoj veličini. Prava poslastica za fanove serije!

Šta sve znamo o petoj sezoni "Stranger Things"

Četvrta sezona “Stranger Things” već nekoliko meseci je glavna tema među ljubiteljima tog serijala, naročito nakon bombastičnog završetka, koji je mnoge obeshrabrio u pogledu toga kakva budućnost čeka stanovnike Hokinsa.

Iako peta sezona još nije ni počela da se snima, o njoj cirkuliše mnogo informacija, a njeni tvorci, braća Met i Ros Dafer, odali su neke detalje o onome što možemo da očekujemo u finalu serije.

Kada će peta sezona biti dostupna na Netfliksu?

Još nema zvaničnih rokova za lansiranje pete sezone, koja je najavljena kao poslednja, ali ponešto može da se zaključi iz dosadašnjeg ritma objavljivanja.

Primera radi, prva sezona objavljena je 15. jula 2016. godine, a druga 15 meseci kasnije – 27. oktobra 2017.

Treća sezona stigla je na male ekrane 4. jula 2019. odnosno dvadesetak meseci nakon prethodne, a zahvaljujući pandemiji, na premijeru četvrte sezone čekali smo čak 35 meseci.

Prosek je dakle 23,5 meseci odnosno oko dve godine, piše Collider.

U prilog tome da novu sezonu ne treba očekivati prebrzo ide i izjava Meta i Rosa Dafera da im je kvalitet važniji od brzog završetka.

Koliko epizoda će imati peta sezona?

Ni tu nema zvaničnih potvrda, ali se očekuje da će peta sezona imati osam ili devet epizoda.

Braća Dafer su takođe u jednom intervjuu izjavili da su uzeli u obzir pritužbe na preduge epizode i da će u petoj sezoni epizode trajati oko sat vremena ili manje.

Ipak, takođe su nagovestili da bi poslednja epizoda trebalo da bude “epska” i da će verovatno trajati preko dva sata.

Ko će nastradati u petoj sezoni?

I Mili Bobi Braun, koja igra Jedanaesticu i Noa Šnap koji glumi Vila Bajersa, prozvali su braću Dafer, zato što nisu “ubili” nikoga od originalnih protagonista i što su u seriji nastradali samo sporedni likovi.

Iako nisu direktno odgovorili na pitanja da li će se to promeniti u petoj sezoni, oni su rekli da “Stranger Things” “nije ‘Igra prestola'” i da ne žele da ubijaju likove samo da bi šokirali gledaoce.

Šta nas očekuje nakon “Stranger Things”?

Nakon pete i poslednje sezone serije, u planu je snimanje spinof serije, koja će biti “potpuno drugačija” od ove.

Takođe, braća Dafer nadgledaće produkciju predstave zasnovane na “Stranger Things”, a sa Netfliksom su pokrenuli novu produkcijsku kuću pod nazivom “Upside Down Pictures”.

Osim nove spin-of serije, rade i na novoj miniseriji “Talisman” prema knjizi Stivena Kinga i to u saradnji sa Amblin Partners kućom u vlasništvu Stivena Spilberga.

Čarobna knjiga objavljuje nova izdanja knjiga o Hariju Poteru

Serijal o Hariju Poteru spada u najpopularnije i najvoljenije serijale u istoriji izdavaštva. Izuzetne po zapletu, stilu pisanja, uzbudljive i neočekivane knjige iz ovog serijala stekle su milione obožavalaca širom sveta.

Prevedene su na više od 80 jezika (čak i na starogrčki i latinski!) i prodate u neverovatnih pola milijarde primeraka. Neretko se kaže, sasvim s razlogom, da je Hari Poter doprineo da mlađi čitaoci širom sveta zavole knjigu i da ljubav prema čitanju ne uzmakne pred drugim, savremenim oblicima zabave.

Ni Srbija nije bila izuzetak iz ovog pravila. Mlađa publika, ali i čitaoci starijih generacija pomno su pratili izuzetnu priču koja se protezala kroz sedam nastavaka. Serijal je zadržao svoju popularnost i nakon izlaska poslednjeg nastavka i ostao omiljeno štivo za domaće čitaoce sve do danas.

Nažalost, u poslednjih nekoliko godina, srpsko izdanje nije moglo da se nađe u našim knjižarama.

Zato verujemo da će ljubitelje „Čarobnjačkog sveta“ Dž. K. Rouling obradovati saznanje da će Čarobna knjiga, koja je obezbedila prava na ovaj serijal, u najkraćem roku objaviti nova izdanja svih sedam nastavaka, prenosi Art-Anima!

Knjige će biti opremljene novim koricama, koje je ilustrovao sjajni Džoni Dadl, a za novo izdanje, izvrsni prevodioci Vesna Roganović i Draško Roganović vratili su se svom delu, ponovo ga iščitali i poboljšali.

Nova izdanja prve dve knjige – Hari Poter i kamen mudrosti i Hari Poter i dvorana tajni – objavljena su 8. jula 2022. Ostale knjige će uslediti u kratkom periodu, pa će tako Hari Poter i zatvorenik iz Askabana izaći 19. jula, zajedno sa svetskom premijerom scenarija Fantastične zveri i gde ih naći 3 – Tajne Dambldora, a zatim će svakog sledećeg meseca izlaziti novi nastavci, kako bi ceo serijal bio kompletiran do Međunarodnog beogradskog sajma knjiga u oktobru 2022. godine.

Ljubiteljima fantastičnih priča iz „Čarobnjačkog sveta“ tako će vrlo brzo ponovo biti dostupni svi nastavci serijala, uz već prisutnu „Hogvortsku biblioteku“ i scenarije filmova iz serijala „Fantastične zveri i gde ih naći“, koje takođe objavljuje Čarobna knjiga.

Najstrašniji domaći film slavi 40. rođendan!

Epidemija koja bukti i zahvata sve pred sobom. Država koja pokušava sve da sakrije i škrtari na informacijama. Ljudi koji sve to prihvataju poprilično olako, a mnogi pokušavaju i da profitiraju od svega. Mislili ste da je ovo još jedan tekst o prethodnih par godina, ali u pitanju je samo” prepričavanje filma Variola vera koji ovog leta navršava 40 godina od svoje premijere.

Po uvek nepotpunim, škrtim i neproverenim informacijama koje možete naći na sajtu imdb, 9. jula 1982. je bila svetska premijera čuvenog filma o epidemiji velikih boginja iz 1972. godine koji stoji u vrhu horor produkcije naše kinematografije. Dobro, to nije kod nas ikad bio nešto razgranat žanr, zbog čega se on nikad nije mnogo ni merio sa drugim domaćim ostvarenjima, ali je zato britanski časopis Sight & Sound uvrstio Variolu veru u top 100 filmova strave i užasa svih vremena.

Kako je Goran Marković jednom prilikom rekao, on je želeo da napravi relativno vernu rekonstrukciju događaja iz decenije pre toga, sa nekoliko izmena u faktografiji i preradama stvarnih ličnosti. Sam istorijski fogađaj je iz 1972. godine u kom je Albanac iz Đakovice Ibrahim Hoti, doneo virus velikih boginja, nakon kog su zaraženi ljudi i nakon kog je u Beogradu napravljeno osam zvaničnih karantina koji su dobro čuvani. U filmu zaista i vidimo Albanca koji u užasnom stanju biva prevezen u bolnicu „Dragiša Mišović” gde kreću nova zaražavanja i karantin. Naravno, koristeći vešte trikove, masku i zombirane bolesnike pod boginjama Marković se malo više zaigrao i napravio je horor zbog kog su mnogi od nas spavali sa upaljenim svetlom.

Kažem zaigrao jer bez obzira na svu stravu i užas, Markovića je više zanimalo pričanje o sistemu koji se urušava iznutra kao i ismevanje našeg mentaliteta. To stoji i postoji u filmu naravno, ali do toga dolazite tek kad krenu da se ljušte slojevi, da ne kažem kraste od strašnih boginja. Tako da ako ste se oduvek divili karpenterskoj zloćudnoj atmosferi zatvorenih ljudi u jednoj prostoriji, ona se možda desila slučajno.

Sam fim je bio bioskopski hit i imao je veliku gledanost što je bio povratak, makar u bioskopsku formu za Markovića, jer je njegov prethodni film Majstori, majstori, koji danas svi prepoznajemo kao kultni klasik, bio krajnje nepopularan kad se pojavio i imao je slab bioskopski život. Variola vera se u svom središtu fokusirala na sudbine lekara i pacijenata, zatvorenih u karantinu. Kroz spoj horora, drame i svakodnevnog humora, razotkrivena su sva lica i naličja sitnih duša ali i herojskih podviga. S tim što ni negativci nisu bili kao iz crtanog filma već prosto jadni i mali ljudi poput upravnika bolnice kog je tumačio Rade Marković, kao što ni heroji nisu bili karikaturalni kao iz nekog partizanskog filma, poput doktorki koje su tumačile Dušica Žegarac ili Varja Đukić. Rade Marković je uleteo u tu ulogu pred sam početak snimanja i napravio fantastičnu ulogu. Upravnika bolnice je trebalo da igra drugi glumac koji je naspustio ceo projekat, jer kako je Goran Marković to posle pričao, nije želeo više da glumi Nemce. Rade Marković je očinski učinio sinu i uleteo u film ali i u istoriju velikih filmskih negativaca domaće kinematografije.

U toj celoj celoj frci, simpatije odnose čuveni i uvek pripiti doktor Grujić, jedna od najvećih kreacija Radeta Šerbedžije na filmu, kao i niz sporednih likova od kojih mnogi i nisu glumci, kako to obično biva u ranoj fazi filmova Gorana Markovića. Sam Šerbedžija izgovara jednu od najvulgarnijih replika domaćeg filma koja se primila u narodu, a koju je posle i Rambo Amadeus semplovao u pesmi posevećenoj filmu ali i ložaču Miletu kog nije zaobišla Variola.

Glumačkoj postavi sa sjajnim minijaturama pridružio se i Erland Josefson, čuveni švedski glumac kog znamo iz Bergmanovih radova Fanny and Alexander i Scenes from a Marriage, dok je tu bio i „jugoslovenski Nemac” Petar Karsten sa maskom preko glave, kom je jezivi glas iz bureta pozajmio Mihajlo Viktorović. Ipak i pored Variole i svega, glavni negativac je oličen u sjajnoj epizodi Aleksandra Berčeka, magistra koji koristi sve ovo što se dešava da se probije u svojoj političkoj karijeri. U poslednjoj sceni vidimo da frula koju je Albanac doneo u Beograd, završava u njegovim rukama, tako da je štafeta preneta i bolest je našla svoj način da se proširi.

Što se tiče ličnih percepcija ovog horora, sigurno svako od nas ima neki svoj „upiškio sam se u gaće” momenat. Moj nema veze sa boginjama, hororom i mrakom, već potpuno suprotno, sa suncem. Za mene najstrašnija scena se dešava na kraju kad Bogdan Diklić umre zbog toga što je zaspao na suncu sunčajući se, što me je obeležilo kao klinca i upozorilo da nikad ne smem da zaspim na suncu.

Variola vera je film nikad aktuelniji evo već drugu godinu, jer… pa svi znamo zbog čega. Međutim, i pored toga, nešto se ne sećam da su ljudi pohitali da ga gledaju kad je izbila korona. Verovatno je dovoljan horor bio da pogledaju vesti, pročitaju novine ili jednostavno bace pogled kroz prozor.

Turnir Warhammer 40.000 u Ada mall Shopping Centru

Regionalni Warhammer 40.000 turnir u Srbiji – najpopularnija stono-strateška ratna igra sa minijaturama na svetu, posebno popularna u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Američkim Državama, u subotu 9. jula od 10h do 22h održava se na trećem spratu Ada Mall Shopping Centra.

Kao i u drugim stono-strateškim minijaturnim ratnim igrama, igrači vode bitke koristeći minijaturne modele vojnika, borbenih vozila i različitih čudovišta. Prostor za igru je tabla modelovana kao bojno polje, koje se sastoji od modela zgrada, brda, drveća i drugih vrsta terena. Svaki igrač se naizmenično pokreće svoje minijature vojnika, vozila i čudovišta po bojnom polju suprotstavljajući se protivnikovim minijaturama. Ove borbe se rešavaju pomoću komplikovanih pravila, metra, kockica i jednostavne aritmetike.

Radnja igre Warhammer 40.000 smeštena je u daleku mračnu budućnost, gde ljudsku civilizaciju opsedaju neprijateljski raspoloženi vanzemaljci i natprirodna stvorenja. Modeli i rase u igri su raznovrsne od ljudi, robota, vanzemaljaca i natprirodnih čudovišta, koja raspolažu futurističkim naoružanjem i natprirodnim moćima.

Futuristički roman Nenada Ilića “I-SKY”

Roman „I-SKY“ Nenada Ilića futuristička je priča u najboljem duhu „Matriksa“. Otac Nenad Ilić, poznat i po svojim objavama i blogovima, prvi put se predstavlja kao SF autor.

Din, amsterdamski stručnjak za marketing, poreklom Srbin, izolovan od realnosti fizičkog sveta, dobija od korporacije u kojoj radi I-SKY zadatak da napravi kampanju za umirenje široke publike zbog širenja epidemije gašenja JA-oblaka.

Uznemireni Din, do tada udobno uljuljkan u svoju izolaciju, na jednom od retkih poslovnih sastanaka uživo, upoznaje Saru, mladu ženu koja ga privlači. Kako bi joj se približio, Din s mukom savlađuje prepreke sopstvene neurotičnosti. Ispostavlja se da Sara spada u radikalne protivnike JA-Neba…

„Kad je počela korona, i meni se kao i mnogima učinilo da sam se zatekao u Sci-Fi filmu. Ubrzo je postalo jasnije da se u celoj toj situaciji proglašene pandemije ubrzavaju procesi koji su postojali i ranije. Pošto trenutno živim u Holandiji koja je tehnološki i socijalno bliže od Srbije skiciranoj budućnosti sveta, nisam mogao da odolim da ne zavirim i malo dalje u budućnost. ’I-SKY’ je roman o potrazi za ljubavlju i besmrtnošću. Nekada su te dve potrage bile čvršće povezane, a sada se pokušava sa njihovim razdvajanjem. Tehnika i nauka pokušavaju i jednu i drugu da obuhvate. Naravno da tako dolazi do problema. Napisao sam knjigu kakvu volim da čitam. Zanimljiva priča, ali koja nudi i teme za razmišljanje. I tako je nastala knjiga – futuristički ljubavni roman sa elementima trilera i erotike, ali koja se bavi i važnim duhovnim temama. Nadam se da će i čitaocima biti zanimljivo ono što sam otkrio čeprkajući po budućnosti“, kaže Ilić.