Refesticon 2023: Konkurs za kratke priče na temu transhumanizma

Transhumanizam će biti tema 11. Regionalnog festivala fantastične književnosti REFESTICON, koji će se održati 2023. godine u Bijelom Polju, saopštili su realizatori projekta. Međunarodni konkurs za zbirku kratkih priča je raspisan za pisce koji stvaraju na ex-yu jezicima, dok je državni literarni konkurs namjenjen učenicima iz Crne Gore.

Tema transhumanizma, koja razvojem tehnologije i bioetike nameće nova pitanja o besmrtnosti, unapređenju čovjeka ili posljedicama po čovječanstvo, sve više je zastupljena u nauci, zbog čega joj pristupamo sa umjetničkog i književnog aspekta, navode organizatori. Iako se ovim fenomenom bave između ostalih fizika, biologija i filozofija, utemeljenja se mogu pronaći u literaturi, a posebno u načnoj fantastici kod književnika koji su pisali o robotima i androidima, bilo kroz utopijski ili distopijski pristup.

Zbog toga nam je značajno da iz današnje vizure razmotrimo ova pitanja i podstaknemo autore u regionu da daju svoj doprinos stvaranjem novih priča.

Propozicije konkursa za autore iz regiona:                                                 

1. Tema zbirke transhumanizam;

2. Na konkurs se mogu slati neobjavljene priče iz žanra fantastike;

3. Priče mogu biti na crnogorskom, srpskom, hrvatskom ili bosanskom jeziku, (priče na slovenačkom i makedonskom ćemo prevesti u saradnji sa autorima);

4. Preporučena dužina priče od 3 do 8 stranica, u Word-u (font Arial, veličina 12);

5. Priču treba poslati isključivo elektronskom poštom na adresu refesticon@gmail.com, sa naslovom, imenom i prezimenom autora/autorke, kratkom biografijom (do 300 riječi) i kontakt podacima;

6. Jedan autor/autorka može poslati jednu priču za čije autorstvo i odgovara;

7. Autor/autorka dostavljanjem priče prihvata uslove konkursa i pravila festivala o objavljivanju priče;

8. Rok za dostavljanje priča je 30.3.2023. godine;

9. Odabrane priče se ne honorarišu i ne dodeljuju se nagrade za najbolju;

10. Izbor pristiglih priča će obaviti međunarodni žiri, dok će rezultati biti objavljeni prije održavanja festivala;

11. Odabrane priče će biti objavljene u zbirci Regionalnog festivala fantastične književnosti REFESTICON.

Propozicije konkursa za učenike:      

1. Pravo učešća imaju učenici osnovnih i srednjih škola iz Crne Gore;

2. Tema zbirke je transhumanizam;

3. Na konkurs se mogu slati priče iz žanra fantastike dužine od 2 do 8 stranica u Word-u (font Arial, veličina 12);

4. Priču poslati elektronskom poštom na adresu refesticon@gmail.com sa naslovom, imenom i prezimenom autora/autorke, nazivom škole, navedenim razredom, adresom i kontakt podacima učenika i mentora;

5. Jedan učenik/učenica može poslati jednu do sada neobjavljenu autorsku priču;

6. Izbor pristiglih priča će obaviti stručni žiri, a za autore najbolje rangiranih priča biće obezbjeđeni plaketa, knjiga i Zmajevo jaje;

7. Odabrane priče će biti objavljene u zbirci Regionalnog festivala fantastične književnosti REFESTICON.

8. Rok za dostavljanje priča je 30.3.2023. godine.

“Novčić sudbine” – završni deo serijala ”Zelenbabini darovi” Ivane Nešić

Nedavno se u izdanju Kreativnog centra pojavila treća i poslednja knjiga Ivane Nešić u serijalu o dečaku Miki, kornjači Paunu i tajanstvenim bićima maljucima, Novčić sudbine, javlja Art-Anima.

Prva knjiga ovog serijala, Zelenbabini darovi, mnogima je već vrlo dobro poznata jer je ušla u program lektire za 5 razred.

Iako Mika kroz sve tri knjige uporno ne želi da bude heroj, niko ga ništa ne pita. Neko bi možda rekao, a neko možda i jeste rekao, da mu je takva sudbina. Ipak, Miku ta reč pomalo žulja, jer ne želi da poveruje da nije gospodar svoje sudbine. I tako, polazeći na naizgled beznačajnu misiju povraćaja slomljenog roga maljutka Pahuka, Mika polazi na mnogo ozbiljnije putovanje: potragu za odgovorom na pitanje da li je naša sudbina unapred zapisana. Na tom putu će se susresti s vilama, todorcima i, na kraju, onim ko mu može dati taj odgovor.

Kritika romane Ivane Nešić svrstava među najznačajnija savremena domaća ostvarenja fantastike za decu, a teoretičarka književnosti prof. dr Ljiljana Pešikan Ljuštanović ih ubraja među dela koja su dovela do vrednosnog i recepcijskog preokreta u okviru dečje književne fantastike kod nas.

Roman Zelenbabini darovi ovenčan je nagradom „Neven“ za najbolju dečju knjigu u 2013. godini, dok je Tajna nemuštog jezika nagrađena prestižnim priznanjem Zmajevih dečjih igara „Rade Obrenović“ za 2014. godinu.

Zajedno sa Novčićem sudbine, Kreativni centar je objavio nova izdanja prva dva romana iz trilogije. A čitav serijal o Miki i maljucima pojavio se u novom ruhu zahvaljujući likovnoj opremi za koju je bio zadužen Dobrosav Bob Živković.

“Tri oka u glavi” Ilije Bakića – knjiga eseja o fantastici

U izdanju Niškog kulturnog centra, u okviru biblioteke „Vertikala“ koju uređuje Zoran Ćirić, objavljena je knjiga eseja Tri oka u glavi jednog od najznačajnijih domaćih autora, kritičara i hroničara fantastike, Ilije Bakića.

Reč je o knjizi ogleda i analitičko-sintetičkih tekstova o naučnoj fantastici nastalih u periodu od gotovo tri decenije i prvobitno objavljivanih, između ostalog i u publikacijama kao što su novosadski dnevni list Dnevnik, magazin Nedeljni dnevnik, časopisi Eterna i Znak Sagite.

Knjiga se može čitati kao analiza pojedinih segmenata identiteta-ikonografije žanra ali i kao neformalna/fraktalna istorija fantastičkih žanrova, koja će svakako biti zanimljiva ambicioznijim čitaocima, odnosno, proučavaocima fantastika u literaturi, filmu i stripu.

„Pred znatiželjnim čitaocima rasprostiru se tekstovi nastajali u periodu od tri decenije pisani sa namerom da se načini horizontalni i vertikalni presek kroz određene žanrovske teme i dotadašnju, dostupnu ostavštinu odnosno pisani kao pokušaj da se ukaže na pojedina dela koja donose novosti i osveženja u žanrovski korpus“, zapisao je u uvodu izdanja Ilija Bakić.

„U međuvremenu raspored snaga u ponečemu se promenio, poneki stav se potvrdio, drugi relativizovao ili čak osporio ali to je neminovnost. Otuda ovo nije nikakva zaokružena istorija već pre skup fragmenata koji čine veliki mozaik (koji se, naravno, uz malo truda može nazreti). Ovo je i uvid u razvoj doživljaja naučne fantastike kao činjenice u trenutku prvobitnog pisanja teksta; naravno, sutra će to biti svedočanstvo o ispravnim zaključcima kao i zabludama o valjanosti nekih knjiga i spisateljskih opusa. Više od toga niko, pa ni skromni učesnik ovih vremena i ispisivač priloženih tekstova, (osobito u ovim smutnim vremenima) niti treba niti sme očekivati“, kaže u uvodu Ilija Bakić.

Knjiga Tri oka u glavi donosi 36 tekstova.

SADRŽAJ

• TRI OKA U GLAVI
• ČITANJA NAUČNE FANTASTIKE
• DEMIJURŠKI GREH I KAKO GA (SE) REŠITI
• KA (POLI)ŽANROVSKOM
• SF ELEMENTI
• DA (LI) SU NACISTI POBEDILI U DRUGOM SVETSKOM RATU
• NEGATIVNE UTOPIJE KAO (DOBAR) PRIMER
• DOBRA I LOŠA VREMENA SADAŠNJA
• DALEKI (NAM) SVEMIR
• PAKAO I RAJ GENETSKIH MANIPULACIJA
• GOVORITE LI KLINGONSKI?
• IZBEGLICE U SVEMIRU
• IZMEĐU LJUTE ZIME I ROŠTILJ LETA
• KNJIGE, KISELINE I KOMPAKT-DISKOVI ILI O VARLJIVOM TRAJANJU
• ĆELAVE ŽENE ŠETAJU KROZ BUDUĆNOST
• MALI ZELENI OKO NAS
• (NE)STVARNI SVETOVI KNJIŽEVNOSTI
• KNJIGE KOJE NIKADA NEĆETE PROČITATI
• U CARSTVIMA POSTLJUDI
• KIBER-DETEKTIVI U AKCIJI
• VEČITI RAT SA BOLEŠTINAMA
• SMRT POD ČIZMOM OLIGARHIJE
• NEPOSREDNA BUDUĆNOST: OD PROSPERITETA DO NUKLEARNE ODMAZDE .175
• STRELA VREMENA I PREČICE KROZ NJU
• ZRACI SMRTI
• SF SUNČEV SISTEM
• MERKUR: PRVI SUNČEV KOMŠIJA
• VENERA: OD SMRTONOSNIH DŽUNGLI
• DO JOŠ GORIH PUSTINJA
• DO MESECA I DALJE
• MARS: CRVENA PLANETA NADE I STRAHOVA
• JUPITER: DŽIN KOJI ĆE POSTATI SUNCE
• SATURN: DO PLANETE SA PRSTENOVIMA I OKO NJE
• URAN: PLAVO-ZELENKASTA TAJNA
• NEPTUN: TAMO GDE JE HLADNO I MRAČNO
• PLUTON: POSLEDNJA STANICA I PRVA PREDSTRAŽA
• PLANETA IKS I NJENE SESTRE
• NAPOMENA
• O AUTORU

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”: Predstavljanje Digitalne Dosade, izdavača kakvih nema mnogo u Srbiji

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka, od 19 sati u Tribinskoj sali, na prvom spratu Doma omladine.

Iako posluje već nekoliko godina, Digitalna Dosada je relativno novo ime na domaćoj izdavačkoj sceni.

Ono što razliku je Digitalnu Dosadu od ogromne većine drugih izdavača je koncentracija na elektronska i audio izdanja, a u njenom portfoliju mogu se naći dela raznih žanrova, pa i fantastike i horora, dok se na spisku autora mogu videti i poznata i nova imena.

Žanrovski deo Digitalne Dosade predstaviće Ivana Katić, direktorka, kao i ko se god zatekne od pisaca, a sa njom će razgovor voditi Miloš Petrik.

Vraća se "Vilou"

Netfliks ima “Vešca”, Prime Video “Gospodar prstenova: Prstenovi moći”, a HBO “Kuću zmaja” i zato je bilo samo pitanje trenutka, kada će i Dizni Plus naći svoj odgovor na rastuću popularnost žanra epske fantastike.

Ove jeseni konačno i stiže i to u vidu serije “Vilou”, dugoočekivane serije koja je nastavak istoimenog filma iz 1988. godine.

Iako je tada i publika i kritika imala podeljena mišljenja kada je reč o ovom “čedu” legendarnog Džordža Lukasa, s godinama je stekao status kultnog, a glasine o potencijalnom nastavku dugo su kružile.

Originalni film priča o mladom patuljku Vilouu Afgudu (Vorvik Dejvis), porodičnom čoveku koji u avanturi života, korak po korak postaje moćan čarobnjak.

U nastavku će Vilou okupiti novu generaciju heroja, za novu magičnu avanturu i biće to prvi projekat Lucasfilm firme pod okriljem Diznija, koji nije vezan za franšizu “Ratovi zvezda”.

Film je završen porazom zle čarobnice Bavmorde (Džin Marš) koja je vladala srednjevekovnom zemljom Nokmarom. Ona je proterana iz kraljevstva, kada su Vilou i njegova mentorka Fin Rejzi (Patriša Hejz) zajedničkim snagama uspeli da je savladaju.

Iako ne deluje da će se Bavmorda vratiti u nastavku, novi trejler nagoveštava dolazak neke nove zle sile.

U seriji ćemo ponovo videti legendarnog Vorvika Dejvisa, kao i Džoanu Vejli, koja je u originalu igrala Bavmordinu ćerku Soršu.

Val Kilmer, koji je igrao Madmartigana, neće moži da reprizira svoju ulogu, zbog bolestti, ali je izvršni producent Džonatan Kasdan najavio da će priča o tom heroju biti važan deo serije.

Potvrđeno je i da će ulogu u seriji dobiti Kristijan Slejter, kao Madmartiganov kolega i još jedan potencijalni saveznik u Vilouovom poduhvatu.

Novi protagonisti su i Soršina ćerka Kit (Rubi Kruz), Džejd (Erin Keliman), sluškinja Dav (Eli Bamber), dobrodušni lopov Burman (Amar Čada Patel) i neidentifikovani lik kog će igrati Toni Revolori.

Iako Revolori, kog znamo po ulozi u filmu “The Grand Budapest Hotel” u trejleru filma izgovara samo jednu rečenicu, kako se kao dete “pretvarao da je čarobnjak”, pojedini mediji spekulišu da je to naznaka da će u seriji Vilou dobiti svog šegrta kog će podučavati magiji.

U nekim scenama Vilou definitivno drži svoj čarobni štapić, ali ne preza ni od drugih oružja, pa čak ni bacača plamena.

Originalni film nije pretendovao da bude nešto naročito ozbiljan i subverzivan, a ako izuzmemo nekoliko mračnih scena u trejleru, deluje da će i u seriji biti dobrog humora.

Da li je tako, saznaćemo 30. novembra kada se očekuje premijera serije “Vilou” na servisu Dizni Plus.

Premijera pete sezone serije „Sluškinjina priča” 15. septembra

Peta sezona serije Sluškinjina priča (The Handmaid’s Tale) imaće premijeru na HBO Max striming platformi 15. septembra. Serija će takođe biti emitovana na HBO kanalu, gde će prva epizoda imati premijeru 19. septembra u 21.00h.

Džun se u novoj sezoni suočava s posledicama ubistva komandanta Voterforda dok se bori da ponovo odredi svoj identitet i svrhu. Udovica Serena pokušava da popravi svoj ugled u Torontu, dok uticaj Gileada dostiže i Kanadu. Komandant Lorens radi sa Nikom i tetka Lidijom pokušavajući da reformiše Gilead i dobije moć. Džun, Luk i Mojra se iz daljine bore protiv Gileada dok nastavljaju svoju bitku da spasu Hanu i ponovo se ujedine.

Adaptacija romana Margaret Atvud, Sluškinjina priča je priča o životu u distopiji Gileada, totalitarnom društvu u nekadašnjim Sjedinjenim Državama. Kao jedna od nekoliko preostalih plodnih žena, Fredova (Elizabet Mos) je Sluškinja u Komandantovom domaćinstvu i deo je kaste žena primoranih na seksualno ropstvo, što je poslednji očajnički pokušaj da se obnovi populacija.

U glavnim ulogama su Elizabet Mos, Bredli Vitford, Ivon Strahovski, Maks Mingela, O-T Fagbenle, Samira Vajli, En Daud, Medlin Bruer, Amanda Brugel i Sem Džeger.

Izvršni producenti Sluškinjine priče su Brus Miler, Voren Litlfild, Elizabet Mos, Danijel Vilson, Fren Sirs, Erik Tuhman, Jalin Čeng, Rejčel Šukert, Šejla Hokin, Džon Veber, Frenk Sirakuza, Stiv Stark i Kim Tod.  Iza produkcije stoji MGM Television, a za internacionalnu distribuciju zaslužan je MGM.

Počela prodaja karata za remasterizovan „Avatar“

Velikog interesovanja za najnovije ostvarenje istaknutog američkog reditelja Džejmsa Kamerona sećaju se mnogi, jer neki od njih su te 2009. i po više puta odlazili na projekcije spektakla „Avatar“, kako bi videli filmsko remek-delo prikazano u najnovijem 3D formatu budućnosti. Bio je to najnoviji Kameronov hit čije je novo delo publika čekala dvanaest godina, još od neverovatno popularnog “Titanika” i niko nije mogao tada ni da zamisli kakav će to fenomen postati.

Sa unapređenim visokodinamičnim zvukom i slikom u 4K rezoluciji, snimljena u najmodernijoj 3D tehnologiji ova filmska senzacija vraća se na veliko platno 21. septembra, a karte za premijerne projekcije su u prodaji.

Velika IMAX premijera je 21. u Cineplexx Galeriji Belgrade, a narednog dana (22. septembra) remasterizovani „Avatar“ zaživeće na repertoarima domaćih bioskopa.

Glavni lik avanturističkog epskog spektakla jeste marinac, paraplegičar, Džejk Sali koji biva poslat na planetu Pandoru s jedinstvenom misijom infiltracije među lokalno stanovništvo kako bi se domogao vredne rude za korporaciju za koju radi.

No, s vremenom, Džejk postaje rastrgan između izvršavanja naredbi s jedne strane i želje da zaštiti lokalno stanovništvo od uništenja koje im preti, sa druge.

Kao prvo kinematografsko 3D iskustvo, film je pomerio granice filmskog doživljaja i te 2009. zapalio blagajne širom sveta postavši jedan od najgledanijih filmova svih vremena sa zaradom od 2,84 milijarde dolara.

Osim što je postao jedan od najgledanijih i najprofitabilnijih filmova, „Avatar“ je pre trinaest godina bio i jedan od najnagrađivanijih osvojivši dva Zlatna globusa – za najboljeg reditelja i za najbolji film godine, potom i dve nagrade britanske Akademije BAFTA, te tri Oskara.

U filmu glavne uloge tumače: Sem Vortington, Zoi Saldana, Sigorni Viver, Mišel Rodrigez, Stiven Lang i drugi.

Nastavak priče, film „Avatar: Put vode“ na veliko platno stiže u decembru.

Nagrada “Stanislav Lem 2021” Otu Oltvanjiju

Žiri nagrade “Stanislav Lem” koju IKC SOLARIS dodeljuje za fantastiku u srpskoj književnosti a koji je radio u sastavu: dr Sava Damjanov (predsednik), Saša Radonjić (pisac) i Brankica Đukić (direktorica Solarisa) doneo je odluku da dobitnik za 2021. godinu bude Oto Oltvanji.

Oto Oltvanji (1971) odrastao je u Subotici, živi i radi u Beogradu. Autor je romana Crne cipele (2005), Kičma noći (2010) i Iver (2015). Od ranih devedesetih, objavio je četrdesetak pripovedaka u časopisima kao što su Znak sagite, Gradina, Koraci, Severni bunker i Politikin zabavnik, i antologijama kao što su Tamni vilajet, Beli šum, Gradske priče, Nova srpska pripovetka i Četvrtasto mesto.

Dosadašnji dobitnici priznanja su: Zoran Živković, Filip David, Ilija Bakić, Đorđe Pisarev, Jovica Aćin, Goran Petrović i Goran Skrobonja. Autori iz minulih najužih izbora su zastupljeni u antologiji “Sazvežđe Lem” koju je priredio Saša Radonjić a objavio Solaris. Pored plakete u drvetu i zlatotisku, lauret dobija i jedan vrhunski ručni časovnik.

Ceremonija uručenja nagrade će biti upriličena na Sajmu knjiga u Beogradu tokom zadnje dekade oktobra.

Na ovaj dan – 12. septembar, pre 101 godinu je rođen Stanislav Lem!

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”: Obi Van Kenobi i nepodnošljiva lakoća proizvodnje osrednjeg sadržaja

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka, od 19 sati u Tribinskoj sali, na prvom spratu Doma omladine.

Obi Van Kenobi je miljenik mnogih fanova tokom decenija, i svi smo jedva čekali da ponovo vidimo Juana Megregora u ovoj legendarnoj ulozi.

U mini seriji nazvanoj baš po njemu, gledamo Kenobijeve doživljaje u naizgled dosadnom periodu između uspona Imperije prve ozbiljnije akcije buntovnika. Da li smo dobili ono što smo tražili ili je ovo možda ipak nešto što nikom nije trebalo? Dođite i saznajte. Pored Kenobija, osvrnućemo se i na drugu sezonu Bobe Feta kao i najnoviji proizvod diznistarvors mašinerije – seriju Andor o onom liku koga se niko ne seća iz Odmetnika 1.

Sa vama su, kao i obično, Nikola Silić, Filip Đorđević (HoloNet) i Sofija Vuković Petrik, a možda bude i neki gost iznenađenja.

Izbor crnogorske fantastičke priče “Fantastica Montenegrina”

Od autorke monografija Književne opservacije (2021) i Putevima beskraja (2022), dr Marijane Terić, stiže izbor crnogorske fantastičke priče druge polovine 20. veka Fantastica Montenegrina, javlja Art-Anima.

U knjizi je zastupljeno devetnaest priča od trinaest autora koji su rođeni u Crnoj Gori, koji su stvarali u okvirima crnogorske književnosti ili koji su na neki drugi način vezani za crnogorsko književno-kulturno tlo, a u čijem su književnom stvaralaštvu zapaženo mesto zauzimala dela fantastike: Mihailo Lalić, Sreten  Asanović, Borislav Pekić, Miodrag Bulatović, Zuvdija Hodžić, Miodrag Vuković, Božidar Zejak, Danilo Kiš, Mirko Kovač, Ranko Krstajić, Ćamil Sijarić, Čedo Vulević i Lazar Komarčić.

Sva dela obuhvaćena izborom pripadaju stvaralaštvu iz druge polovine 20. veka, osim fragmenata romana Lazara Komarčića Jedna ugašena zvezda objavljenog 1902. godine. Priređivač odabir ovog dela obrazlaže rečima da ono nije moglo biti izostavljeno „budući da je reč o prvom autentičnom naučnofantastičkom romanu, koji deluje žanrovski superiorno u svetskim razmerama svoga vremena, zbog čega se može porediti s najboljim ostvarenjima britanskih pisaca naučne fantastike Herberta Džordža Velsa ili Artura Klarka“.

Raznovrsnost odabranog pripovedačkog materijala pruža uvid u najznačajnije narativne strategije i mehanizme karakteristične za književnu fantastiku, a svaku proznu celinu prate odrednice poput izvoda iz zbirke priča ili određenog romana, godine publikovanja tih dela, kao i biografski podaci o piscima odabranih dela.

U knjizi su zastupljena dela:

• Lazar Komarčić: „Naše nebo“ (Jedna ugašena zvezda)
• Mihailo Lalić: „Stara igra ’Jači – tlači’“ (Lelejska gora)
• Sreten Asanović: „Carstvo sunca“ (Ne gledaj u sunce)
• Sreten Asanović: „Gluho“ (Ne gledaj u sunce)
• Borislav Pekić „Čudo u Gadari“ (Vreme čuda)
• Miodrag Bulatović „Najveća tajna sveta“ (Vuk i zvono)
• Zuvdija Hodžić „Voda“ (Gluva zvona)
• Zuvdija Hodžić: „Igra“ (Gluva zvona)
• Miodrag Vuković: „Soba“ (Krug, soba)
• Božidar Zejak: „Kavez“ (Kavez)
• Božidar Zejak: „San“ (Kavez)
• Danilo Kiš: „Ogledalo nepoznatog“ (Enciklopedija mrtvih)
• Mirko Kovač: „Otac i njegove reči ili Nebeski zaručnici“ (Nebeski zaručnici)
• Mirko Kovač: „Florijan“ (Nebeski zaručnici)
• Ranko Krstajić: „Mržnja“ (Noći crnog meseca)
• Ranko Krstajić: „Nedovršena priča“ (Noći crnog meseca)
• Ćamil Sijarić: „Bijeli anđeo“ (Priče iz hiljadu i jedne noći)
• Ćamil Sijarić: „Sat“ (Izabrane pripovijetke I–X, treća knjiga )
• Čedo Vulević: „Ogrtač boje mirte“ (Ogrtač boje mirte)

Recenzenti su Adnadin Jašarević i prof. dr Vlada Urošević, a knjiga će uskoro biti dostupna u knjižarama i na sajtu Narodne knjige.