Kako izgledaju domaći filmovi u SF fazonu!

Bili Piton, ali stimpank? Flojd iz “Nacionalne klase” ili autobus iz “Ko to tamo peva”, ali kao izašli iz nekog filma po tekstu Isaka Asimova? Evo sjajnih ilustracija na ovu temu koja je deo popularnog “Midjourney art” delovanja.

Midjourney je text-to-image generator što znači da napredni AI, iliti veštačka inteligencija, dobija zadate tekstualne pojmove i kreira fotografije koristeći ogromnu bazu podataka. Pa su tako mnogi ljudi u poslednjih nekoliko nedelja i meseci testirali ovaj sistem, tako što su gledali kako AI zamišlja da će naši gradovi izgledati u budućnosti, ali i kako su izgledali neki veliki trenutci u prošlosti.

Nikolu SIlića smo već upoznali kao čoveka koji je napravio srpsku verziju animirane serije “Rik i Morti”, ili možda kao autora domaće youtube crtane serije “Elita”. Sad je rešio da “priupita” AI kako bi kultni domaći filmovi izgledali kao naučna fantastika, a rezultat je fenomenalan.

Na ovim radovima vidimo neke od likova, kao i prevoznih sredstava, iz filmova “Nacionalna Klasa”, “Maratonci trče počasni krug” i “Ko to tamo peva”, ali kao da su ih režirali Ridli Skot, Žan Pjer Žene ili Andrej Tarkovski.

“Ne mogu da verujem da konzumiram ovakav majndbloving sadržaj besplatno, remek delo”; “Love, death and robots animacija ako se ne varam” “Midjourney me do sada nije impresionirao uopšte. Do sada. Vau.” samo su neki od komentara oduševljenih ljudi sa društvenih mreža, kao i jedna od konstatacija da ako već postoji sajberpank i stim pank kao žanr ovakvih naučno-fantastičnih dela, onda je Silić možda ovim ilustracijama napravio Yugopank.

"Bambi" za odrasle – Diznijev klasik postaje horor

Čuveni Diznijev klasik, film “Bambi”, na kome su odrastale generacije širom sveta, uskoro će biti pretvoren u horor pod nazivom “Bambi: The Reckoning”.

Isti tim koji je dečjeg heroja Vinija Pua pretvorio u stvorenje iz najgorih košmara u filmu “Winnie The Pooh: Blood And Honey”, radi na novom projektu, koji bi svetlo dana trebalo da ugleda sledeće godine.

ITN Studios i Jagged Edged Productions rade na krvavoj verziji Bambija, a Skot Džefri je rekao da se prijavio za režiju, uz reditelja Rajsa Frejk-Voterfilda.

Snimanje bi trebalo da počne 2023. sledeće godine.

“Film će biti neverovatno mračno prepričavanje priče iz 1923. koju svi znamo i volimo. Nadahnut dizajnom korišćenom u Netfliksovom filmu ‘Ritual’, Bambi će biti opaka mašina za ubijanje koja vreba u divljini”, izjavio je Džefri.

Diznijeva adaptacija Bambija premijerno je prikazana u svetskim bioskopima 1942. godine, kao ekranizacija austrijskog romana iz 1923. “Bambi: Život u šumi”. Izvorna priča je u javnom domenu od 2016, a reditelju nije dozvoljeno da koristi bilo koji od Diznijevih elemenata u svojim likovima, uključujući Bambijev poseban prototip lika. Zato je nemoguće predvideti kako će izgledati ova verzija filma.

Frejk-Voterfild je najavio još jednu horor obradu čuvene Diznijeve priče. On, naime, planira da snimi mračnu verziju o Petru Panu u filmu pod nazivom “Peter Pan: Neverland Nightmare”.

Šok koridor: Jump Scare šok

U okrviru ciklusa “Šok uživo/Koridori DOB-a”, danas od 20.00 u Klubu Doma omladine Beograda – “Kratki šok”!

Govore: Nenad Bekvalac i Aleksandar Radivojević

Oni koje privlači gledanje horor filmova uvek žele da iskuse i dožive negativne emocije. Postoji više elemenata koji sačinjavaju dobar horor, a to je mesto na kome se dešava, likovi, priča ali i one iznenadne scene koje vas nateraju da skočite sa stolice.

Ovoga puta ćemo se baviti JUMP SCARE ŠOKOM i šta je potrebno da takva scena bude efektna. Pre nego što se ona desi morate da imate tajming, muziku i da je postavite do najmanjeg detalja, da  onaj koji gleda u tom trenutku bude toliko uplašen da se odvoji od sopstvenog tela na trenutak.

Među prvima je to uspešno radio Karpenter u svojim filmovima, odatle su preuzeli drugi autori, koji se takmiče ko će bolje iznenaditi publiku i naterati je da dobije koju vlas sede posle neočekivanog šoka.

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”: Fantastična čitaonica #102: Black Water Sisters, Zen Cho

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka, od 19 sati u Tribinskoj sali, na prvom spratu Doma omladine. Danas na programu:

Priča o neodlučnom medijumu koji otkriva da čačkanje tkanja sveta može da pusti na slobodu opasne sile. Ova savremena fantazija smeštena je u Maleziju, zemlju koju smo kod nas retko sretali. Džesamin Teo je uvučena u svet bogova, duhova, porodičnih tajni, ali i sporazuma sa duhovima.

Moderator: Bojan Butković.

Veštice u novom svetlu u knjizi „One tete što na metli lete“ Rastislava Durmana

Nakon sjajne knjige „Zmajevi, zmajke i zmajčad“ Rastislav Durman nam je spremio još zabave i lepe književnosti za decu u knjizi „One tete što na metli lete“.

Svi narodi na svetu pričaju o ženama koje se služe magijom i kojima ljudi rado prilaze ne bi li nešto ućarili, ali ih takođe ti isti ljudi i ugnjetavaju jer ih se plaše. Deci je važno pričati o vešticama jer je to jedan od načina da razviju svoju maštu i prošire granice svog sveta kako bi lakše razumela ovaj u kojem žive. Biti obazriv, čuvati se, negovati dobrotu, svojom požrtvovanošću štititi slabije – to su neprolazne vrednosti koje se nalaze i u ovim bajkama.

Iz bogate riznice maštanja Rastislav Durman je odabrao i preradio manje poznate bajke u kojima važnu ulogu imaju veštice, koje se razlikuju od priče do priče. Iz raznih krajeva i vremena, ove natprirodne sage i danas čitaocu mogu da pokažu značaj prikazivanja sveta u kojem ima magije, odvažnosti i ljubavi. Ova knjiga se razlikuje od ostalih i u tome što je autor u nekim trenucima šaljivo ukazao na zanimljiva mesta u pripovestima ili produžio grane priča koje su ostale nedorečene.

Ne zaboravimo da su veštice prve instruktorke letenja, prve heroine ekologije jer žive u šumi i prve šefice kuhinje jer kuvaju hranu najčarobnijeg ukusa.

„Veštice nisu samo osobe u poznim godinama sa bradavicom na nosu koje žive u kućama od kolača i drže pri ruci kotao u kome će skuvati Ivicu, Maricu ili neko drugo zalutalo dete“, kaže Durman i dodaje: „Nisu sve one takve, i nisu samo to. Neke od njih su vrlo porodična stvorenja privržena deci, ima ih vrlo spremnih da pomognu i oproste, a nisu retke ni one prave dobrice raspoložene da se svim snagama suprotstave lošicama, bez obzira na cenu koju moraju da plate (ako tu cenu baš nema da plati neko drugi).“

Veštice znaju mnogo toga: kako se pretvoriti u belog zeca ili neku drugu životinju, šta treba pitati kristalnu kuglu da bi se dobio pravi odgovor, gde treba tražiti koju travku i za šta treba da se koriste: „Veštičji karakteri su razni, pa su veštice i tvrdoglave i zlopamtila, ali i plemenite i zabavne; hoće da budu zlobne i surove, ali takođe nesebične i nežne. U dve reči, veštice su svakakve, baš kao i mi. S tim što, za razliku od nas, znaju da lete na metlama.“

Objavljena “Careva duša” Brendona Sandersona

Zahvaljujući ŽIR izdavaštvu, neposredno pred početak Beogradskog sajma knjiga, objavljen je prevod novele Careva duša proslavljenog pisca epske fantastike Brendona Sandersona, javlja Art-Anima. Ovo prozno delo nadahnuto Sandersonovom posetom Nacionalnom muzeju palate na Tajvanu i njegovim dvogodišnjim boravkom u Južnoj Koreji, prvi put je štampano 2012. godine, a naredne godine ovenčano je prestižnom „Hugo“ nagradom.

Radnja novele prati Šai, praktičarku moćne i opasne magije krivotvorenja, koja je uhvaćena u teškom prestupu, odnosno, pokušaju zamene mesečevog žezla besprekornom kopijom. Dok čeka na izvršenje smrtne kazne, carevi korumpirani savetnici joj neočekivano nude slobodu i bogatu nagradu.

Naime, nakon napada plaćenog ubice, car Ašravan ostao je u komi, ali taj detalj prošao je neprimećeno samo zbog smrti njegove supruge. Ako se car ne pojavi u javnosti po isteku stodnevne žalosti, Tekovinska frakcija će ostati bez vlasti, a carstvom će zavladati haos.

Kako bi predupredili takav razvoj događaja, savetnici su došli na očajničku ideju. Pred Šai je postavljen zadatak da krivotvori carevu dušu i utisne je u njegovo telo koje se nalazi u vegetativnom stanju. Za ispunjenje nemogućeg zadatka dato joj je stotinu dana, a na raspolaganju su joj pored podataka iz zvanične istorije, carev dnevnik i jedini nekorumpirani carev savetnik po imenu Gaotona…

Prepuna intriga i magije, ova vešto ispletena fantazija, odvija se u Selskom sistemu u kome se odvija i radnja Sondersonovog romana Elantris iz 2005. godine. Bez obzira na ovaj detalj, novela može da se čita kao potpuno zasebno delo. A prema najavama iz ŽIR izdavaštva tokom 2023. godine trebalo bi da bude objavljen i Elantris.

Prevod novele Careva duša potpisao je Ivan Jovanović.

Nova knjiga SF poezije Slobodana Vukanovića

Poznati crnogorski književnik Slobodan Vukanović objavio je novu knjigu naučnofantastične poezije Devedeset deveti je obožavao maslačak u izdanju Pegaza iz Bijelog Polja, javlja Art-Anima.

Jedan od pionira među jugoslovenskim pesnicima koji su stvarali SF poeziju još 70-ih godina prošlog veka i čija dela su zastupljena u čitankama crnogorskih osnovaca, novu zbirku pesama stvarao je punih dvanaest godina, od 2010. do 2022. U pesmama se bavi temama prolaznosti, smrti, nestajanja, filozofskim poimanjima, fantastičnim motivima.

Recenzentkinje Svetlana Čabarkapa i Natalija Đaletić tumače Vukanovićevu poeziju kao refleksivnu, stilizovane ritmičnosti, zvučnosti, simboličnosti, višedimenzionalnih značenja, dok pesnik i dalje ostaje tragač i Odisej svemirskih putovanja, kako smo i očekivali od njega.

On sam kaže: „Posle osvajačkih mapa, ostala nam je mapa genoma, sekvenciranja, projekat ljudskog SMO svoj hram čovekoloških zabluda, kao hodočasnici Mlečnog puta postaćemo jahači, tragači, ispitivači dimenzija: četvrte, pete, šeste…“

Miraš Martinović o pesmama zastupljenim u Vukanovićevoj novoj knjizi kaže: „Sve ovdje odiše vječnošću i životom, sve je sada u prostoru koji ne dotiče prolaznost. Vukanović je prisutan u ovdašnjem i današnjem životu, među ljudima, sitnicama koje nosi svakodnevlje, ali i ronilac koji je sišao u duboki okean, među ponorne rijeke i neprolazne oblike, među simbole koji pulsiraju i daju snagu i energiju, pred čime  je smrt ništavna, a život superioran.“

„Vukanović je moderan, ali i drevan, činjenica koja ide uz velike pjesnike. Ovo je knjiga kontinuiteta i diskontinuiteta. Pjesnik kroz staro stvara novo. Zapravo, u knjizi je sve novo: književni postupak, forma, stil. Pa se ova knjiga izdvaja među ostalim njegovim knjigama. Ona je zbir iskustva, pjesničkog i životnog, palimpsest koji otkriva pjesničke dubine, pjesnički brevijar koji ga sada izdvaja i čini zaokruženom književnom pojavom, bez koje bi crnogorska književnost bila drugačija i siromašnija. Sa njome je Vukanović ovoj književnosti podario neprolazno bogatstvo, magiju koja će obnavljati i ovog pjesnika i književnost kojoj pripada“, kaže Miraš Martinović posebno se osvrnuvši i na sam naslov knjige uz ocenu da je „jednostavan, intrigantan, i simboličan. Obični Ključ za ulazak u veliko carstvo poezije“.

Slobodan Vukanović je objavio deset knjiga za decu, tri romana. Ostavio je značajan trag u jugoslovenskoj avangardi 70-tih i 80-tih godina prošlog veka. Bogić Rakočević je u predgovoru antologije crnogorske poezije XX veka Poetika Montenegrina o Vukanoviću rekao: „Riječ je o jednom od naših najznačajnijih fantasta ili maštara, pjesničkih interpretatora i SF autora.“ A Vojćeh Kališevski u časopisu Wyspa: „Poezija Slobodana Vukanovića ima odličnu filozofsku crtu, koja dodiruje tajnoviti horizont, nepoznat, ali neizbežan, koji svakog od nas čeka“.

Harison Ford o svom kompjuterski podmađenom “ja – Malo je sablasno!

U uvodnoj sceni petog nastavka Indiana Džonsa, smeštenoj u 1944. godini, glavni junak će se pojaviti kompjuterizovano podmlađen, a rezultatom je iznenađen i sam Harison Ford.

“Ovo je prvi put da vidim nešto ovakvo i da verujem u to što gledam. Malo je sablasno. Mislim da čak i ne želim da znam kako funkcioniše, ali funkcioniše”, komentarisao je Harison Ford suočavanje licem u lice sa mlađim sobom.

Za pomlađivanje glavnog lika koristilo se nekoliko tehnika, uključujući softver koji je sveže snimljeni materijal doradio na temelju arhivskih snimaka mladog Harisona Forda.

“Nadam se da ćete samo pogledati i reći: ‘O moj Bože, upravo su pronašli stare snimke, ovo je nešto što su snimili pre 40 godina”, kaže producentkinja Ketlin Kenedi.

Reditelj Džejms Mangold želeo je u petom nastavku filma da zadrži jednaku energiju kao i njegovi prethodnici Stiven Spilberg i Džordž Lukas.

“Želeo sam publici da omogućim eksploziju adrenalina”, poručio je Mangold.

Film će zbog toga započeti u 1944. godini, u dvorcu prepunom nacista, a pre nego što se junak nađe u sadašnjosti, svratiće još u 1969. godinu, u vreme kada Amerikanci očajnički žele da prestignu Ruse u trci do Meseca.

“Na taj će način publika doživeti avanturistički duh tih ranih dana”, objasnio je reditelj.

“Film je pun avanture, pun smeha, pun pravih emocija”, zaključio je Harison Ford.

Stigao je novi trejler za „Avatar: Put vode“

Dugoočekivani nastavak „Avatara“ – „Avatar: Put vode“ zaintrigirao trejlerom; najavljuje posebne podvodne avanture.

Zvezde Avatara Sem Vortington i Zoi Saldana vraćaju se na film, koji bi trebalo da bude premijerno prikazan 16. decembra, a ulaznice su već u prodaji.

Film iz 2009. ostaje film sa najvećom zaradom svih vremena, sa više od 2,7 milijardi dolara na svetskim blagajnama. Trenutno se emituje na platformi Disney+ a reprizno je emitovan u bioskopima tokom ove godine.

Snimanje nastavka bilo je zaustavljano zbog pandemije koronavirusa, da bi potom bilo nastavljeno najpre na Novom Zelandu. Predviđeni troškovi snimanja ukupno iznose milijardu dolara.

Distributerska kuća je “20th Century Fox”, a Kameron, koji je poznat po filmovima Titanik i Terminator, prvobitno je najavljivao Avatar trilogiju, a potom i snimanje četvrtog dela.

U ostvarenju u režiji Džejmsa Kamerona, Vortington i Saldana kao Džejk Sali i Nejtiri, sada žive na planeti Pandori sa svojom porodicom.

Kameron, koji radi na Putu vode od 2013. godine, rekao je da je uveren da će film biti profitabilan i da „mora da bude treći ili četvrti film sa najvećom zaradom u istoriji”.

Sigorni Viver, Klif Kertis, Idi Falko, Mišel Jeo, Una Čaplin, Vin Dizel, Stiven Lang, Met Džerald, Džoel Dejvid Mur, Si-Si Ejč Paunder, Đovani Ribizi i Kejt Vinslet takođe igraju u filmu.

Film je prvi od četiri planirana nastavka Avatara. Treći, za sada neimenovani Avatar biće objavljen 20. decembra 2024.

“Ples galaksija” – program čačanske biblioteke posvećen SF književnosti

Ples galaksija – program posvećen naučnoj fantastici kao žanru i njenom uticaju na šire polje književnosti, druge umetnosti i popularnu kulturu, biće održan u utorak, 22. novembra u 19 časova u Gradskoj biblioteci „Vladislav Petković Disˮ u Čačku, javlja Art-Anima.

Tokom večeri biće reči o tome što je zaista važno u žanru naučne fantastike: rasvetljavanje činjenica koje upućuju na to da ona preko svojih raznolikih žanrova obezbeđuje izuzetno fleksibilan instrument za društvenu kritiku, da poseduje naročitu sposobnost preispitivanja nekih suštinskih problema u novom dobu nauke i tehnologije, i da je kao vrsta popularne književnost u stanju da se obraća znatno široj čitalačkoj publici nego što je to slučaj sa „ozbiljnom” literaturom. Drugim rečima, naučna fantastika u svojoj suštini ima poseban značaj koji daleko nadilazi njenu važnost kao pukog indeksa naše kulture.

Sastavni deo programa činiće i otvaranje izložbe „Predeli drugih svetovaˮ koja je upravo posvećena temi naučne fantastike u književnosti, a u okviru koje će biti prikazane publikacije iz fondova čačanske Biblioteke koje se odnose na ovu popularnu temu. Među izdanjima biće izložen i časopis Književna fantastika te će posetioci imati priku da i na taj način zavire u skrivene predele SF-a.

U programu učestvuju pisac Pavle Zelić i bibliotekar Nikola Peulić.