Martin radi na romanu „Vetrovi zime“ i drugoj sezoni „Kuće zmaja“

Američki pisac Džordž Ar Ar Martin naveo je da radi na novom romanu “Vetrovi zime” i drugoj sezoni serije “Kuća zmaja”, priznavši da se odustalo od nekih projekata koji su trebali proisteći nakon svetske hit serije “Igra prestola”.

„Radim na toliko prokletih stvari da mi uskoro može glava pući. Da, ‘Vetrovi zime’. ‘Kuća zmaja’ druga sezona. I nekoliko drugih serija nastavaka koje razvijamo sa HBO“, napisao je Martin na svom blogu.

„Vetrovi zime“ su planirani šesti roman „Pesme leda i vatre“, književnog serijala koji je poslužio kao podloga tv seriji „Igra prestola“ (2011-2019), a koja je nedavno kao prednastavak dobila „Kuću zmaja“.

Prema njegovim rečima, neki od tv projekata se razvijaju brže od drugih, ali nijedan još nije dobio zeleno svetlo, iako postoji nada da će se to uskoro desiti.

„Par njih je zamrznuto, ali se neću složiti da su mrtvi. Možeš ponovo uzeti nešto podjednako kao što si ga odbacio“, naveo je pisac, dodavši da su na odluke zasigurno uticale promene u platformi HBO Maks.

Martin je dodao da je i dalje u razvoju televizijska serija pretežno zasnovana na knjizi „Fort Freak“ (2011) iz serijala knjiga „Wild Cards“, čiji je jedan od urednika.

Ponovo se "šuška" o mogućnosti snimanja rimejka filmova o Hariju Poteru

Holivud nikad nije oklevao da maksimalno iskoristi popularne franšize snimajući nastavke i rimejkove. Sada je po svemu sudeći na red došao Hari Poter.

Euronews piše da već neko vreme kruže glasine da Vorner Bros. razmatra snimanje rimejka popularnog serijala filmova zasnovanog na knjigama Džoan K. Rouling i to sa sasvim novom glumačkom podelom.

I sam izvršni direktor tog studija Dejvid Zaslav sugerisao je ranije ove godine da bi želeo da nastavi dalje sa razvojem Hari Poter franšize.

Međutim, sada je i na Tviter nalogu poznatom po tome da među prvima objavljuje “procurele” informacije iz “kuhinje” Vorner Bros. objavljeno da je pomenuti projekat u pripremi za period od narednih tri do pet godina.

I mada bi ljubitelje Harija i njegove družine ovakva odluka studija verovatno razbesnela, to nije nikakvo iznenađenje. Rimejk franšize je neizbežan, ako imamo u vidu koliko je novca donela tokom proteklih godina.

Prema sajtu Statista, “Hari Poter” je od 1997. godine doneo 25 milijardi dolara profita – od čega 8,5 milijardi na blagajnama, računajući i “Zločine Grindelvalda”, zatim 7,7 milijardi dolara od knjiga i još 9,3 milijarde od igračaka i prodaje DVD-a.

Pored toga, “Fantastične zveri” nisu uspele da oduševe širu publiku, pa je studiju očigledno potreban novi početak.

Ali da li to znači da je rimejk dobra ideja, naročito ako imamo u vidu da bi u legendarnim ulogama Harija, Hermione i Rona sada trebalo da se nađu potpuno nova, mlada lica?

Bez obzira na to šta publika misli da je najbolji odgovor na ovo pitanje, izvesno je da nijedna franšiza nije imuna na rimejkove.

“Projekat Očajnički pokušaj” – novi roman Endija Vira

U novoustanovljenoj biblioteci „Stela“ izdavačke kuće Publik Praktikum, nedavno je objavljen prevod novog romana Endija Vira Projekat Očajnički pokušaj, javlja Art-Anima. Radnja romana smeštena je u bliskoj budućnosti i prati Rajlanda Grejsa, izvanrednog srednjoškolskog nastavnika, koji nakon što se probudi iz dugotrajnog sna, shvata da se nalazi u svemirskom brodu u dubokom svemiru.

Rajland je jedini preživeli u očajničkoj svemirskoj misiji koja predstavlja poslednju šansu za čovečanstvo. Međutim, on to ne zna. Ne može da se seti ni sopstvenog imena, a kamoli prirode svog zadatka ili načina na koji će ga izvršiti. Zna samo da je veoma dugo spavao. A kada se probudio, otkrio je da se nalazi milionima kilometara daleko od kuće i da mu društvo prave samo dva leša.

Članovi posade – njegovi prijatelji – mrtvi su, a nejasna sećanja mu se postepeno vraćaju. Rajland vremenom shvata da se suočava s gotovo nemogućim zadatkom, ali i da je jedini koji može da otkloni opasnost koja preti da uništi Zemlju i dovede do izumiranja naše vrste. Dok grabi kroz svemir u svojoj maloj svemirskoj letelici, mora da odgonetne zakukuljenu naučnu tajnu. Ipak, zahvaljujući neočekivanom savezniku, stiče povoljnije izglede za uspeh.

Delom naučna misterija, delom zadivljujuće međuzvezdano putovanje, Projekat Očajnički pokušaj je priča o otkriću, mozganju i preživljavanju, napisana ujedno na duhovit, zabavan, domišljat i naučno utemeljen način, kako se i očekuje od Endija Vira.

Knjigu je preveo Srđan Ladičorbić.

Roman Projekat Očajnički pokušaj proglašen je od strane Goodreads-a za najbolje naučnofantastično delo 2021. godine. Iste godine roman se našao i u najužem izboru za prestižnu nagradu „Hugo“.

Nastavak Avatara, „Put vode" za dve nedelje zaradio milijardu dolara

Najnovije filmsko ostvarenje reditelja Džejmsa Kamerona Avatar: Put vode je za samo dve nedelje prikazivanja zaradilo milijardu dolara.

Dugo odlagani filmski nastavak pobrao je velike simpatije publike uprkos različitim kritikama.

Jedan je od tri filma koji su premašili sumu od milijardu dolara.

Za sada su to ostvarili Top Gan: Maverik i Svet iz doba Jure: Nadmoć.

Međutim, reditelj smatra da njegov tehnološki inovativni film treba da zaradi dve milijarde dolara kako bi se nadoknadili troškovi.

Film sa najvećom zaradom svih vremena jeste prvi deo filma Avatar iz 2009. – 2,97 milijardi dolara.

Analitičari sumnjaju da će nastavak uspeti da nadmaši tu cifru, jer posećenost bioskopa opada kao posledica padnemije korona virusa.

Na osnovu trenutnih podataka, film će verovatno prestići Top Gan: Maverik, najveći film 2022.

To može da iznenadi pojedine kritičare koji su prethodno izjavili da je u pitanju „grub film bez humora” u kome se „ništa smisleno ne dešava” kao i da je „priča je zaista prilično glupa”.

Bilo je i onih kojima se film dopao, nazivajući ga „impresivnim spektaklom” koji drži budnim.

Prvi deo Avatara je naučno-fantastična verzija Pokahontosa.

Prati priču pohlepnih, kolonijalista koji oduzimaju resurse udaljene planete Pandore.

Glavni junak Džejk Sali (Sem Vortington), vojnik sa planete Zemlje zaljubljuje se u domorodačku ratnicu Nejtiri (Zoe Saldana) i shvata koliko je važan Pandorin delikatno uravnotežen ekosistem.

Radnja se u nastavku zbiva nekoliko godina kasnije, dok se Sali i Nejtiri kreću ispod vode kako bi zaštitili sopstvenu planetu od još jedne ljudske invazije.

Paralelno pokušavaju da vode računa i o porodici.

Ovo je prvi od četiri planirana nastavka.

Njihovo emitovanje planirano je za 2024, 2026 i 2028.

Kameron je treći nastavak snimio paralelno sa Putem vode, kao i mali deo četvrtog nastavka kako bi se potrudio da njegovi glumci zadrže izgled koji odgovara vremenu priče.

„Volim Čudnije stvari, ali u seriji bi trebalo da su srednja škola, a izgledaju kao da imaju 27 godina”, pojasnio je Kameron.

U četvrtom delu Avatara deca glumci imaju šest godina i to negde u sredini priče.

„Zato sam morao da snimim sve pre toga, a ostalo ćemo uraditi kasnije”; objasnio je Kameron.

Reditelj, čije ime stoji iza filmova kao što su Terminator, Titanik i Ponor, priznaje da će na njegove planove uticati i koliki profit će filmovi ostvariti.

„Tržište bi nam moglo reći da smo gotovi za tri meseca, ili da smo polugotovi, što znači: ‘U redu, hajde da završimo priču trećim delom, a ne da nastavljamo u nedogled’, ako to jednostavno nije isplativo”,

„Svet se promenio u odnosu na period kada sam pisao ove stvari. Prvo pandemija, a onda se promenio i način emitovanja filmova.

„Možda ćemo podsetiti ljude šta je odlazak u bioskop. Ovaj film upravo tako deluje”, izjavio je on za časopis Total Film.

Pored toga što se film nalazi na vrhu svetske liste po broju prodati bioskopskih karata, drugi nastavak filma Avatar je broj jedan i u Velikoj Britaniji.

U ovoj državi je za dve nedelje prikazivanja od prodaje karata zarađeno oko 28 miliona evra.

IN MEMORIAM: Ruđero Deodato

Kontroverzni italijanski reditelj Ruđero Deodato preminuo je danas u 83. godini, preneli su tamošnji mediji.

Reditelj Ruđero Deodato, najpoznatiji po „ozloglašenom“ horor filmu „Kanibal holokaust“, uticao je na generacije filmskih stvaralaca, od Olivera Stouna do Kventina Tarantina.

Italijanski reditelj poznat po svojim hororima ostvarenjima, zbog kojih je čak i krivično gonjen, bio je pre pet godina i gost Srbije.

Ruđero Deodato rođen je 1939. godine u Potenzi, u Italiji. Filmom je počeo da se bavi kao asistent čuvenog sineaste Roberta Roselinija. Karijera mu kreće uzlaznom putanjom nakon velikog uspeha filma „Đango“ (1966), na kojem je radio kao reditelj druge ekipe. Samo 11 godina kasnije režira svoj film „Poslednji kanibal na svetu“, koji je odlično prošao zbog čega nastavlja da se bavi sličnom tematikom. I 1980. godine režira „Kanibal holokaust“, jedan od najozloglašenijih i najbrutalnijih filmova u istoriji kinematografije.

Ovaj naslov toliku je buru izazvao u svetskoj javbnosti da je bio zabranjen u više od 50 zemalja. Samo nekoliko dana nakon premijere u Italiji, originalnu kopiju filma zaplenila je italijanska policija, a Deodato je uhapšen pod optužbom da je širio razvrat, a čak su mu „stavili na vrat“ i optužbe da je odgovoran za ubistvo, nakon što je italijanska štampa pisala kako su neke scene ubistva u „Kanibalu holokaustu“ bile stvarne…

Deodato je baš zbog ovog filma dobio nadimak „Gospodin ljudožder“, a braneći pre nekoliko godina scene mučenja i ubistva životinja u tom kontroverznom ostvarenju italijanski sineasta je istakao za „Gardijan„:

– Dok sam odrastao, dosta sam vremena proveo na selu gledajući kako životinje bivaju ubijane. A smrt životinja, iako nepodnošljiva, uvek se dešavala i nastavljaće da se dešava.

Dodao je Deodato kako je film bio inspirisan stanjem u Italiji, i iskustvima ove zemlje s terorizmom tokom sedamdesetih godina 20. veka.

– Bilo je to vreme Crvenih brigada. Svake večeri biste na televiziji gledali scene ubistava…

Potpisao je i ostvarenja „Kuća na kraju parka“, „Pljačkaši Atlantide“, „Pakao uživo“ i „Kampovanje užasa“.

Pre pet godina bio je specijalni gost našeg festivala „Dead Lake“, jer je bio laureat nagrade „Bela Lugoši“, a takođe je prikazan njegov film „Balada“.

Poslednji film „Deathcember“ snimio je 2019. godine.

Netfliksova lista sa najgledanijim naslovima svih vremena – “Squid Game” ubedljivo prvi

Netfliks je godinama krio podatke o gledanosti na tom striming servisu, no ove godine krenuli su sa objavljivanjem lista svojih najpopularnijih serija i filmova, kao i globalnu listu svojih najgledanijih naslova svih vremena.

Lestvice se ažuriraju svake nedelje i poređane su prema ukupnom broju sati koje su pretplatnici proveli gledajući ih. Svrha ove liste je dati pretplatnicima uvid u najveće hitove na striming servisu kako bi mogli da otkriju nešto novo za gledanje.

Serijama i filmovima potrebna je stalna popularnost u mnogim zemljama kako bi dospeli na najgledanije lestvice svih vremena. To znači da neke naslove možete da vidite u Top 10 u Netfliks aplikaciji danima, ali još uvek nemaju dovoljno sati gledanja da bi došli na lestvicu najgledanijih svih vremena.

Gledanost se meri ukupnim satima gledanja

Najgledanije serije svih vremena na Netfliksu:

1. “Squid Game” (1. sezona) – 1.65 milijardi sati

2. “Stranger Things” (4. sezona) – 1.35 milijardi sati

3. “Wednesday” – 1.2 milijarde sati

4. “Dahmer” – 856.2 miliona sati

…

1. “Stranger Things” (3. sezona) – 582.1 milion sati

2. “Lucifer” (5. sezona) – 569.5 miliona sati

3. “All of Us Are Dead” – 560.8 miliona sati

4. “The Witcher” (1. sezona) – 541 milion sati

“Rama II” – novo izdanje romana Artura Klarka i Džentrija Lija

Čarobna knjiga je nedavno objavila novo izdanje romana Rama II u prevodu Zorana Jakšića. Roman važi za, uslovno rečeno, nastavak nagrađivanog naučnofantastičnog ostvarenja Artura Klarka Susret sa Ramom iz 1973. godine, ali i za prvi roman iz serijala knjiga smeštenih u univerzumu Rame, koje su u periodu od 1989. do 1993. godine, u četiri ruke, napisali Artur Klark i Džentri Li, javlja Art-Anima.

Drugačiji stil pisanja u odnosu na roman iz 1973. godine, Rama II duguje činjenici da je Džentri Li bio zapravo taj koji je imao ulogu primarnog pisca knjige. Ovaj ugledni američki naučnik, svemirski inženjer i scenarista nekih od epizoda kultne serije Kosmos Karla Segana iz 1980, u romanu Rama II kompetentno iznosi tehničke detalje, ali više pažnje posvećuje građenju likova i razvoju priče čija postavka je razumljivija savremenom čitaocu.

Radnja romana dešava se sedamdeset godina nakon što je vanzemaljski brod Rama proleteo kroz Sunčev sistem predočivši ljudskom rodu mnoga zapanjujuća otkrića, i prikazuje iznenadnu pojavu novog gigantskog vanzemaljskog objekta koji se približava Zemlji.

Ovog puta, Zemljani su spremni za kontakt. Posada sazdana od najvećih umova i najsposobnijih ljudi planete, sprema se za susret s vanzemaljskim brodom. Očekivanja su ogromna. Međutim, iako naoružani iskustvom prethodnog kontakta s ramanskom civilizacijom, članovi posade ostaju potpuno zatečeni onim što ih ovoga puta čeka na brodu.

Džentri Li i Artur Klark su zajedno radili na četiri romana i svi su se svojevremeno našli na listi najprodavanijih knjiga Njujork Tajmsa. Roman Rama II preveden je na preko dvadeset jezika.

Samostalno, Džentri Li je napisao još tri naučnofantastična romana: dva smeštena u univerzumu Rame (Bright Messengers i Double Full Moon Night), i jedan sa referencama na isti univerzum (Tranquility Wars).

Novo izdanje romana Rama II sadrži 480 strana i urađeno je u mekom povezu. Redovna knjižarska cena je 1.500 dinara dok promotivna cena kod izdavača (traje do 30. decembra) iznosi 1.000 dinara.

Četvrta premijera “Lepotice i zveri”

U pozorištu “Boško Buha” predstava “Lepotica i zver” imaće svoju četvrtu premijeru: prvi put bilo je to 70-ih godina prošlog veka, dok će ova premijera (u verziji Nikolasa Stjuarta Greja) biti 29. decembra, u rediteljskom čitanju Milana Karadžića.

– Isti naslov radili smo pre petnaestak godina u “Buhi”, po tekstu Stevana Koprivice, koji se više oslanjao na originalnu priču i Diznijeve filmove. Ova verzija Nikolasa Stjuarta Greja je iz sredine 20. stoleća, a pored elemenata bajke u njoj ima i ljubavne priče, komedije, pa i horora koji deca vole, a više je primeren filmu – ističe Milan Karadžić, kome je ovo 43. režija na “Buhinoj” sceni.

I ova premijera biće na podstanarskoj adresi, u Teatru “Vuk”. Kako kaže dramaturg Ivana Dimić, pisac Nikolas Stjuart Grej sasvim nestandardno interpretira bajku:

– To je ista bajka, ali posmatrana iz najbajkovitijeg ugla, kroz postupke i radnju dobrog i malo šašavog čarobnjaka Hodža. On je taj koji svojim mađijama, nespretno i nenamerno, učini da oholi Princ potpuno podivlja i postane prava Zver, ali onda upriliči i susret između Zveri i Lepotice, pomogne da ljubav potre sve nedostatke kod svih i dovede priču do srećnog kraja – ističe Dimićeva. – Uvođenjem ovog neobičnog čarobnjaka stvara se nežna ironična distanca u odnosu na scenski prikaz svima poznate bajke i ona postaje sasvim bliska savremenosti i, istovremeno, sasvim bajkovita.

Zanimljivo je da je Bratislav Platiša igrao čak u tri (od četiri) verzije ove predstave. Bio je Zver, Vuk, dok je sada otac tri kćeri:

– “Lepotica i zver” jedna je od najzahtevnijih bajki koje postoje, posebno za nas glumce – ističe Platiša. – Mučimo se sa svim što ova bajka nosi, glumac mora da prođe celu jednu transformaciju. Najteže je igrati horor na sceni: deca treba da se uplaše, ali i da zavole Zver. Inače, mala publika se najviše plaši zvuka i mraka, mada vole jake senzacije na sceni.

U predstavi igraju Nemanja Oliverić, Bojana Stojković, Nevena Mihailović, Đorđe Kadijević, Anja Pavićević, Jana Bjelica, Ivana Zečević, Nađa Dulić i Branislav Platiša.

Prevod potpisuje Srboljub Stanković, kostimograf je Zora Mojsilović, scenograf Boris Maksimović, kompozitor Aleksandar Lokner, a scenski pokret bio je zadatak za Mariju Milenković.

Stigao Emitor 497!

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” se lagano približava jubilarno 500-om broju svog fanzina “Emitor”. Stigla je 497-ica, ali treba napomenuti da je broj 498 već pred čitaocima. Znači samo još dva broja do jubileja – očekujemo ga sledeće godine kada klub bude proslavljao svoj 43. rođendan

Emitor broj 497 ima 80 stranica – tema je “aAvangarda i fantastika”.
U ovom broju: Ilija Bakić, Boško Tokin, Mihajlo Vitezović, Milan Peca Nikolic, Ana Stišović Milovanović, Miloš Jocić i Miodrag Milovanovic.
Umetnik korice: Milan Peca Nikolić.
Tiraž: 36 primeraka.

Šok koridor: Toksični šok

U okrviru ciklusa “Šok uživo/Koridori DOB-a”, danas od 20.00 u sali Amerikana Doma omladine Beograda – “Toksični šok”!

Govore: Nenad Bekvalac i Aleksandar Radivojević

Vreme je da se vratimo na aktuelne teme i da se bavimo ekologijom u šok filmu.

To je nešto što je oduvek bilo prisutno. Pedesetih su se pojedini autori bavili štetnim uticajem na sredinu i mutacijama flore i faune, koje su bile pogubne za lokalno stanovništvo. Kakav samo haos mogu da naprave zečevi koji su veći od automobila koji vozite? Šta može da se desi kada vas vršnjaci ubace u bure toksičnog otpada i kako se posle osvetiti zbog toga što su vas napravili nakazom. Ili kako se iz dubine zemlje s vremena na vreme pojave mitska bića kada čovečanstvo ugrozi opstanak zemlje, da reše situaciju. Možda je profit bitniji od bezbednog odlaganja hemijskog otpada i jednostavno vas baš briga koga će to ugroziti.