Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka, od 19 sati u Tribinskoj sali, na prvom spratu Doma omladine. Danas na programu:
Ko je voleo “Clout Atlas” i “Station Eleven”, sigurno će pronaći nešto i u ovom romanu, koji prati čvrsto povezane likove kroz stotine godina.
Čovečanstvo pokušava da ponovo izgradi društvo nakon katastrofe klimatske pandemije, izazvane otopljavanjem žrtve drevne bolesti. Nagamacuov roman se protože kroz vekove, kontinente, pa čak i nebeska tela i govori o ljudskoj sposobnosti da prevaziđe nevolje, ljudskom duhu i našoj beskrajnoj sposobnosti da sanjate. Ako do sad niste povratili, dođite da pričamo o debi romanu koga hvale svi.
Lisa Loring, glumica koja je glumila Sredu Adams u seriji “Porodica Adams”, preminula je u 64. godini od moždanog udara.
Lisa Loring je igrala Sredu Adams od 1964. do 1966. godine u prvoj adaptaciji “Porodice Adams”, preuzimajući ulogu kada je imala pet godina.
Rođena je kao Lisa En Desines na Maršalovim Ostrvima 1958. godine, a kasnije se sa majkom preselila na Havaje, a zatim u Los Anđeles. Počela je da se bavi modelingom kada je imala tri godine i ubrzo nakon toga je dobila prvu ulogu na televiziji, u medicinskoj drami “Dr Kildare”.
Sećate li se crtaća o plašljivom psu Skubiju Duu i ekipe koja je zajedno s njim rešavala misterije? Streaming servis HBO Maks je rešio da se otarasi psa i pruži nam sasvim novu, modernizovanu verziju popularnog serijala.
Ovog puta centralni lik je Vilma, koja je sada biseksualka južnoazijskog porekla. Rezultar? Serija je izazvala toliko negativne reakcije, da je postala najgore ocenjeni animirani serijal u istorji na sajtu IMDb.
Serija “Vilma” namenjena je starijoj publici, a prve reakcije kritičara su podeljene, tako da na Metacriticu ima ocenu 59.
Reakcije na društvenim mrežama su, s druge strane, većinom negativne.
Stoga i ne čudi da je na popularnom sajtu IMDb, gde korisnici mogu da ocenjuju filmove i serije na skali od jedan do i 10, „Vilma“ zaradila prosečnu ocenu od 1,3 posle više od 50.000 glasova. To je čini najgore ocenjenom animiranom serijom u istoriji, i treća najgore ocenjena serija uopšte.
Mindi Kaling, koja u seriji pozajmljuje glas Vilmi, je u nedavnom intervjuu za Varajeti objasnila zašto je likovima promenjeno rasno poreklo. Vilma je tako poreklom iz južne, a Dafni iz istočne Azije, dok je Norvil – koji je obožavaocima originalnog crtaća poznatiji po nadimku Šegi – Afroamerikanac.
“Originalni Skubi Du, čiji sam velika obožavateljka, ukorenjen u drugu eru i odražava kulturni pejzaž 60-ih i 70-ih i ono što ljudi tradicionalno prikazuju na TV-u. Imali smo osećaj da ako likovi mogu da budu bilo ko, zašto onda ne bismo uradili nešto novo”, rekla je Kaling.
Eksperimentalni horor film “Skinamarink” je već mesecima bio popularan na društvenim mrežama, a sada je hit na blagajnama. Budžet za “Skinamarink”, prvi igrani film kanadskog reditelja Kajla Edvarda Bola, iznosio je samo 15.000 dolara, a prikupio je više od 1,5 miliona dolara na blagajnama za nešto više od nedelju dana od objavljivanja, prema Comscore-u.
Neki filmski entuzijasti uporedili su eksperimentalni film sa horor klasikom “The Blair Witch Project” i nadrealističkim filmom Dejvida Linča “Eraserhead” iz 1977.
“The Blair Witch Project” zaradio je 140 miliona dolara 1999. sa budžetom manjim od 100.000 dolara, ali uspeh “Skinamarinka” pomaže da se definiše sadašnja era unosnih zastrašujućih filmova.
Prema podacima kompanije Comscore, horor žanr je generisao oko 700 miliona dolara u prodaji karata u zemlji u 2022. godini, manje od 10 odsto od 7,5 milijardi dolara ukupne prodaje na domaćim blagajnama. Veliki deo ove prodaje dolazi od objavljivanih horor filmova koji su imali budžet između 16 i 35 miliona dolara.
Shudder, striming servis fokusiran na horor, kojim upravlja AMC Networks uzeo je ekskluzivna prava na film. Film će biti premijerno prikazan na platformi 2. februara. “Skinamarink” trenutno ima “svež” rejting od 71 odsto na sajtu za prikupljanje recenzija Rotten Tomatoes.
Kajl Edvard Bol je ranije kreirao i objavio kratke filmove zasnovane na noćnim morama ljudi iz detinjstva za svoj YouTube kanal Bitesized Nightmares. Kanal, sa preko 11.400 pretplatnika, prikupio je nekoliko hiljada pregleda za kratke do petominutne horor filmove, kao i za njegov polusatni film “Heck”, prenosi CNBC.
Bol je koristio svoj dom iz detinjstva u Edmontonu, kao okruženje filma i svoje igračke iz detinjstva za rekvizite. Izdvojio je 15.000 dolara na opremu, osvetljenje i softver za montažu filmova, osim troškova filmskog festivala i pravne dokumentacije. Tražio je usluge kastinga i opreme.
Ne postoji “zaista način da se zaobiđe određeni budžet” u svim žanrovima, iako se Bol odlučio za neke kreativne alternative, kazao je Džoš Dok, izvršni producent “Skinamarink” i kreativni direktor u BayView Entertainment, koji kupio Mutiny Pictures.
“Mnogi filmski stvaraoci koji snimaju film, bilo po prvi put ili sa niskim budžetom, pokušavaju da oponašaju holivudski stil sa ljudima ispred kamere koji pričaju i glume, a možda nemaju pristup najboljim glumcima ili najboljem osvetljenju ili najboljoj opremi”, rekao je Dok.
Bol je izbegao neke troškove tako što nije ciljao u likove direktno, već ih je naterao da govore van ekrana ili pokazujući samo leđa ili stopala.
“Ne treba vam Džordž Kluni ispred kamere. Osvetljenje na mnogim snimcima dolazilo je samo od televizora ili noćnog svetla”, objasnio je Dok.
Nakon što je kupio film, Barkan je radio na tome da ga ubaci na “Fantasia International Film Festival” u Montrealu, gde je ranije bio član žirija. Ovo je bila “prva domina” u pokretanju njegovog uspeha, rekao je on.
“Teško je reći da postoji nešto novo pod suncem ili zaista originalno u našoj industriji, ali ovo zaista izgleda kao da nije samo eksperimentalni horor već i iskustveni horor. Mislim da vas stavlja usred noćne more iz koje se ne možete probuditi”, istakao je Dok.
Svetska premijera privukla je 22 kritike kritičara i privukla je Šuderovu pažnju. Ovo obaveštenje ga je dovelo do filmskih festivala u Evropi, od kojih je na jednom procurio čitav niz filmova.
Dok je produkcijski tim pokušavao da zadrži poklopac na filmu nakon što je bio piratski i da arhivira uklanjanje na ilegalnim sajtovima, snimci filma postali su viralni na TikTok-u. #Skinamarink sada ima preko 27 miliona pregleda na platformi.
Film je prvobitno bio namenjen za prikazivanje u bioskopima oko Noći veštica 2023. godine, ali su planovi propali jer je potražnja za gledanjem filma brzo rasla.
“Šuder se prilagodio i prihvatio ono što se dešava jer nije bilo načina da se to zaustavi. Umesto da se bore protiv toga, radili su s tim”, rekao ja Barkan.
Sa internetom i ilegalnim preuzimanjima koja su sve rasplamsala oko Dana zahvalnosti, Dok je rekao da film nije mogao da čeka još 10 meseci da se objavi. Film je pušten 13. januara u severnoameričkim bioskopima.
“U početku smo pričali o prilično ograničenom bioskopskom izdanju preko Shudder-a i IFC-a samo zato što za film njegove veličine nikada ne znate koliki je interes, a dobijanje velikog izdanja u bioskopima je uvek izazov. Ali snežna grudva je samo nastavila da se kotrlja niz brdo”, kazao je Dok
Šuder i produkcijski tim filma pristali su na ugovor o svim pravima, što znači da je Šuder imao ne samo prava na striming,već i ekskluzivne video usluge na pretplatu i video usluge koje se plaćaju po gledanju. Zatim je IFC Midnight, takođe u vlasništvu AMC Networks-a, doveden da radi u bioskopima pre njegovog ekskluzivnog izdanja.
“Kada smo videli neverovatan odziv na mreži, znali smo da moramo da prikažemo ovaj film u što je moguće više bioskopa širom zemlje. Kajl je napravio film za novu generaciju i još jednom je dokazao na šta su horor filmovi i njegova zajednica sposobni čak i sa najmanjim budžetom”, rekla je Arijana Boko, predsednica IFC Films i IFC Midnight.
Ono što se očekivalo da će biti 10 do 20 projekcija dovelo je do 692 pretežno u urbanim sredinama. Prvi vikend “Skinamarink” je zaradio skoro 900.000 dolara. Prošlog vikenda, film je stigao u preko 800 bioskopa i doneo bruto prodaju na blagajnama više od 1,5 miliona dolara – preko 100 puta više od budžeta.
“Snimiti film za 15.000 dolara, a zatim ga pustiti i privući ovaj nivo pažnje i ovoliko izdanja u bioskopima, i dostići ovaj nivo povraćaja na blagajnama, neverovatno je redak podvig”, zaključio je Dok.
Proslavljeni reditelj Alehandro Gonsales Injaritu nije promenio mišljenje o superherojskim filmovima.
Režiser je već jednom 2014. godine izjavio da su takvi filmovi “kulturni genocid”, a sada je na Čajanci BAFTA na Beverli Hilsu stao iza svojih reči.
Nazvavši superheroje “tužnim likovima”, Injaritu je za Variety rekao: “Heroje viđam svakodnevno. Vidim lepe ljude koji istinski prolaze kroz teške situacije i rade neverovatne stvari. To su ljudi s kojima mogu da se povežem. Ali takva vrsta heroja sa supermoćima, da li nam je uopšte potrebna?”
Injaritu nije jedini reditelj koji je izrazio svoje antipatije prema žanru koji već godinama dominira na bioskopskim blagajnama.
Njegov kolega Ridli Skot poznat po tome što “nema dlake na jeziku” kada govori za medije, rekao je jednom prilikom da je on lično napravio “tri superherojska filma sa odličnim scenarijem”, od kojih bi prvi bio “Osmi putnik”, drugi “Gladijator”, a treći “Blejd Raner”.
“To su superherojski filmovi. Zašto onda superherojski filmovi nemaju bolje priče? Žao mi je. Skrenuo sam s teme, ali mislim, stvarno… Superherojske filmove uglavnom spasavaju specijalni efekti, a to postaje dosadno svakom ko radi sa specijalnim efektima”, rekao je čuveni reditelj.
Ni oskarovka Džejn Kempion nije ljubiteljka superheroja. Ona je u novembru 2021. godine izjavila da nikada ne bi režirala takav film.
Dungeons & Dragons je jedna od onih igara koje su proslavile žanr fantazije a sada je i ekranizovana i to sa ekipom nekih od najtraženijih glumaca današnjice. Novi trejler najavljuje šta nas čeka.
Adaptacija kultnog gejmerskog naslova autorskog dua E. Geri Gajgaks i Dejv Arneson premijerno će biti prikazana u martu a priča prati šarmantnog lopova i grupa nesvakidašnjih avanturista koji su se upustili u epsku pljačku kako bi vratili izgubljenu relikviju. Međutim, kada se sukobe sa pogrešnim ljudima, stvari kreću po zlu.
Trejler za film koji bi mogao da postane i franšiza daje nam dosta dobar uvid u to koliko dobro je osmišljen ovaj izmišljeni svet ali daje i uvid u centralni sukob oko kog se sve i vrti u filmu.
U glavnim ulogama su Kris Pejn, Mišel Rodrigez, Rege Žan Pejdž, a tu je i Hju Grant.
Za nešto više od mesec dana prikazivanja, ostvarenje Džejmsa Kamerona Avatar: Put vode na koje se čekalo 13 godina do sada je u domaćim bioskopima pogledalo 250.000 gledalaca, dok je svoju poziciju stranog filma sa najvećom zaradom već uveliko pozicioniralo u istoriji srpskih bioskopa, zaradivši preko 190 miliona dinara.
Pre dva dana objavljene su nominacije za nagradu Oskar, a filmskom 3D spektaklu Avatar: Put vode dodeljene su četiri nominacije, od kojih i ona u kategoriji za najbolji film godine.
Da Kameronovo ostvarenje kontinuirano intrigira kako svetsku tako i domaću javnost, a da se na drugi deo filma sa nestrpljenjem čekalo i kod nas, govori i značajan broj gledalaca. Za nešto više od mesec dana nakon što je i održana svečana premijera u Beogradu, film je pogledalo 250.000 gledalaca.
Poslednjih dana mnogo se govorilo o samom filmu, kao i o tome da je u svetu već premašio zaradu od 2 milijardi dolara, postavši tako šesti film sa najvećom zaradom svih vremena, kao i to da je Džejms Kameron ušao u istoriju kao jedini reditelj čija su 3 filma zaradila više od 2 milijarde dolara na svetskim blagajnama (Avatar i Titanik).
Početkom januara, nakon tri nedelje prikazivanja kod nas, Avatar: Put vode je zvanično postao strani film sa najvećom zaradom u istoriji srpskih bioskopa, a do danas ostvario je ukupnu zaradu od preko 190 miliona dinara.
Kada se 2009. godine pojavio na velikom platnu kao pionirsko 3D naučnofantastično delo, Avatar je impresionirao gledaoce i vrtoglavom brzinom stekao veliki broj poštovalaca. Kako Avatar: Put vode ispunjava očekivanja autora kada je o samom uspehu filma reč, producenti su za 2024. i 2026. godinu najavili filmove Avatar 3, odnosno Avatar 4.
Treća beogradska promocija romana „Poplavljeni um“ Jovana Ristića biće održana u četvrtak 26. januara u Društvenom centru „Krov“ (Kraljice Marije 47), s početkom u 19 sati.
O knjizi će, pored autora, govoriti književnica Tamara Lujak.
Dinamični, vrhunski psiho-triler, Ristićev road-roman preko svojih odlično prikazanih likova (Momira – kome je dosta Fejsbuk revolucionara, Filipa – koji traži smisao u haosu savremenog života, Mrvice – koji je raspoložen za svaku vrstu rušenja, i Bebe – koja želi da raskrinka sve te gluposti) pogađa svaku našu misao o teorijama zavere, ali obuhvata i kolektivnu psihu društva u kojem živimo. „Poplavljeni um“ nije obično poglavlje „Dosije iksa“, već delo koje nam sugeriše da istina nije tamo negde…
Film Džejmsa Kamerona Avatar: Put vode podelio je publiku i kritičare, ali činjenica je da ljudi i dalje hrle u bioskope i da postoji šansa da će oboriti mnoge rekorde, pa je tako već premašio zaradu od 2 milijarde dolara u svetu.
S 19,7 miliona dolara prihoda tokom ovog vikenda (od petka do nedelje) u Sjedinjenim Državama i Kanadi, u poređenju s 31 milionom, koliko je zaradio prošlog vikenda, film Džejmsa Kamerona dominira na listi najuspešnijih već šestu nedelju zaredom,
Film je u Severnoj Americi zaradio gotovo 598 miliona dolara, a u ostatku sveta 1,43 milijarde, premašivši simboličnu granicu od 2 milijarde dolara.
U istoriji filma dosad je takvu zaradu ostvarilo samo šest filmova, među kojima su tri filmska ostvarenja ovoga uspešnog kanadskog reditelja (Avatar, Avatar 2 i Titanik). Dugo iščekivani nastavak naučnofantastičnog blokbastera iz 2009. smešten je više od deceniju nakon događaja iz prvog filma i odvija se pod vodom.
Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka, od 19 sati u Tribinskoj sali, na prvom spratu Doma omladine. Danas na programu:
U izdanju izdavačke kuće Fedon pojavila se nova monografija Artee Panajotović nastala na osnovu njene doktorske disertacije, “Ursula Le Gvin i daoizam”.
U njoj, autorka sagledava delo Ursule Le Gvin sa do sada retko zauzimanog stanovišta, pokazujući kroz analizu njenih najznačajnijih dela kako se u njenom opusu uticaji zapadne misli prožimaju s daoističkim pristupom odnosu sveta i pojedinca. Pridružite nam se u razgovoru o ovoj značajnoj novoj knjizi u kome će učestvovati i sama autorka. Tribinu vodi Tijana Tropin.
POGLED IZ SVEMIRSKOG BRODA 