Majkl Majers se vratio!

Svetskom premijerom filma „Noć veštica“ koja je sinoć održana u Los Anđelesu, na veliko platno su se, verovatno poslednji put u ulozi Lori Stroud i Majkla Majersa vratili Džejmi Li Kertis i Nik Kasl.

Majkl Majers se vratio!

Pre 40 godina je postala Lori Stroud, kultni lik iz još kultnije franšize Noć veštica.

Da li se to Džejmi Li Kertis vratila da stavi tačku na krvavi pir Majkla Majersa?

Odgovor na to pitanje prvi su sinoć mogli da vide gledaoci u Kineskom teatru u Los Anđelesu, gde je održana svetska premijera devetog nastavka Karpenterovog originala iz 1978. godine, koji zapravo nema veze sa prethodnih osam (i dva rimejka) – reditelj Dejvid Gordon Grin je snimio direktan nastavak prvog filma.

Molitve Lori Stroud su uslišene… Maskirani ubica Majkl Majers beži iz autobusa koji ga je prevozio i vraća u svoj rodni grad Hadonfil da još jednom pokaže za kakve je sve užase sposoban.

Samo što Lori više nije mlada dadilja, ona je naoružana baka koja je spremna na sve da bi zaštitila svoju porodicu.

Njena ćerka (ulogu tumači Džudi Grir) misli da je Lori paranoična i da treba da potraži pomoć…

Nik Kasl se takođe vratio na veliko platno kao čuveni maskirani ubica, četiri decenije nakon što je glumio Majersa u prvom filmu franšize.

I legendarni Džon Karpenter je u ekipi filma kao izvršni producent i kao kompozitor slavne i nezaboravne zastrašujuće muzike.

Premijeri je prisustvovao i pevač Merilin Menson.

Advertisements

„Usnuli zmajevi“ Miloša Petkovića i Ace Seltika u prodaji od 18. oktobra

Knjiga „Usnuli zmajevi“ je epska avantura o Izabranim herojima i slovenskim bogovima, koju zajednički potpisuju Miloš Petković i Aleksandar Petrović, a u prodaji je od danas. Zasnovana je na literarnom folkloru i motivima iz bajki, a radnja se odvija na Zlatiboru, Rtanju, Fruškoj gori… Ovu prelepu bajkovitu priču koja pokazuje da, uz požrtvovanje, hrabrost i iskreno prijateljstvo, uvek ima nade u borbi protiv iskonskog zla ilustrovao je Igor Krstić.

korice Usnulih zmajeva

U drevno doba, kada su vile i lesnici hodili šumama, patuljci u srcima planina tragali za zlatom, srebrom i draguljima, a kentauri posmatrali zvezde sluteći u njima proročanstva, zmajevi-čuvari Zemsveta zaspali su dubokim snom. Zli Crnbog je u podzemnom Korensvetu probudio Mrakobes, da bi potčinio narode koji žive na površini.

Zato je huk kentaurovog roga sa vrha mističnog Rtnja okupio Izabrane koji su bili poslednja nada za Zemsvet. Predvođena ratnikom Vukmanom i vilom Kalinom na belom jelenu Krunorogu, nesvakidašnja družina istkaće niti priče koja odzvanja kroz vekove.

Družina će potražiti svetilišta posvećena starim bogovima, kako bi od Peruna Gromovnika, Mokoše, Dajboga i ostalih bogova slovenskog panteona zatražili pomoć da probude krilate čuvare Zemsveta i odupru se zlim silama Korensveta.

Izabrane će čuvati duhovi predaka, koji brinu za svoje potomke, uz njih će biti vile i džinovi, ali će tama da im suprotstavi svoje podanike: todorce, psoglave i ostale koji vrebaju iz mračnih dubina.

Zvanično potvrđen režiser nastavka filma “Crni panter”

Rajan Kugler tajno je završio pregovore oko režiranja nastavka filma “Crni panter”, kako prenosi Varajeti.

Ryan Coogler Black Panther 2
 
Svi su očekivali da će se režiser vratiti u ovu ulogu za film koji je učinio toliko popularnim, ali nije bilo poznato kada će dogovor biti finalizovan. Za sada nije poznato više informacija o datumu premijere ili sadržaju ovog nastavka, piše Bosonoga.

Očekuje se i da će se Čedvik Bouzmen vratiti u ulozi T’Čale, kralja fiktivne afričke države Vakande, međutim za sada ništa još nije potvrđeno.

“Crni panter” je oborio rekorde na blagajnama nakon premijere u februaru, premašivši očekivanja kompanije Marvel. Film je zaradio 1.3 milijsrde dolara širom sveta i 700 miliona u Sjedinjenim Američkim Državama i tako postao Marvelov najuspešniji film.

Kako prenosi Varajeti, produkcija bi trebala početi krajem 2019. ili početkom 2020. godine u zavisnosti od toga kada će biti spreman scenario.

Predstavljanje romana "Gorolom" u Kostolcu

Biblioteka u Kostolcu, Odeljenje Narodne biblioteke “Ilija M. Petrović” Požarevac organizuje danas, sa početkom u 19 časova, predstavljanje romana “Gorolom” pisca Aleksandra Tešića.

Plakat Gorolom u Kostolcu

“Gorolom” je istorijski roman objavljen u izdanju izdavačke kuće “Strahor” čija je radnja smeštena u srednji vek i Srbiju iz tog vremena. Ovo je priča o osveti, časti, ljubavi, zaverama i junaštvu. Iako je Tešić najpoznatiji po trilogijama epske fantastike inspirisane srpskom i slovenskom mitologijom „Kosingas“ i „Miloš Obilić“, njegov najnoviji roman je zasebno delo, koje neće imati nastavke. Jedinu direktnu vezu sa prethodnim serijalima ovaj roman ima u glavnom junaku, koji je pozajmljen iz trilogije „Miloš Obilić“.

Tribina Društva ljubitelja fantastike LK: O Hugoima i ljudima: 47/65 godina neformalne istorije

Tribina Društva ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” bila je ovog puta posvećena dodeli najčuveniji žanrovske nagrade za SF – “Hugo”, ali povod za to je bila knjiga Džo Volton koja upravo govori o toj nagradi. Sve je počelo kao serijal tekstova na blogu, da bi preraslo u knjigu “An Informal History of the Hugos: A Personal Look Back at the Hugo Awards, 1953-2000“. O ovoj knjizi, ali pre svega o dodeli Hugo nagrade i kontroverzama, govorili su Miodrag Milovanović, Ivana Damnjanović i Bojan Butković.

O Hugoima 2

Zašto je “Hugo” tako bitna nagrada? Zato što je utvrđeno da prakitčno jedino ona ima uticaj na prodaju knjige. Dodeljuje se svake godine na Svetskoj SF konvenciji (WorldCon), a istaknuto je da je prosto fascinantno koliko mali broj ljudi odlučuje o nagradi (registrovani posetioci konvencije) – svega 23 davne 1955. godine, dok je proteklih godina taj broj stigao do cifre od oko 2100.

Sama nagrada je prvi put dodeljena 1953. godine, ali je potom preskočena 1954. tako da je neprekidna od 1955.

Miodrag Milovanović je ispričao nešto više o samom istorijatu vezanom za 1926. godinu i pojavljivanju prvog SF časopisa “Amazing Stories” (mada u nazivu nije imao science fiction nego scientefiction) čija je izuzetna vrednost u tome što je okupio fanove naučne fantastike. Naime, Hjugo Gernsbek je objavljivao pisca čitalaca, sa sve adresom i tako je došlo do povezivanja fanova iz SAD.

Najviše ih je bilo u Njujorku, pa je tamo organizovan i prvi WorldCon 1939. godine (bilo je i par Kanađana pa otud “World”) i to se i vodi kao prva konvencija koja nije bila lokalnog karaktera. Učestvovalo je oko 240 ljudi i izuzetno je dobro dokumentovana tekstovima iz tadašnjih SF fanzina.

Tu je i veza između fanova i same konvencije gde se dodeljuje nagrada koja odavno važi za “Oskar popularnosti” u svetu SF-a, ali je sada, zahvaljujući jednom detaljnom pregledu kojeg je sačinila Džo Volton, uključivši i brojne komentare eminentnih urednika i pisaca, definitivno jasnije da je “Hugo” nagrada itekako dobar presek onoga što se dešavalo na sceni, bar kada je reč o romanima, iako su mnogi to priznanje davali “Nebuli”, koja je više esnafska nagrada – jer je dodeljuju pisci.

Inače, sama knjiga Džo Volton obrađuje period do 2000. godine, a pošto tu i dolazi do “eksplozije interneta” uz gašenje časopisa, što sigurno ima uticaja i na samu dodelu nagade.

Kada je reč o tome šta se od pobednika moglo čitati na srpskom (i srodnim jezicima iz okruženja), reč je o čak 73% pobedničkih naslova, dok su skoro svi ostali pisci takođe prevođeni, mada ne sa pobedničkim romanom. U svakom slučaju knjiga Džo Volton, bez obzira koliko god da su ocene davane iz ličnog ugla, predstavlja odlično delo koje vam daje uvid šta ste sve zapravo propustili da pročitate iz SF oblasti, te uz pomoć nje možete da krenete da “popunjavate rupe”.

Naravno, ne očekujte da će knjiga biti prevedena na srpski.

O Hugoima 3

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”: O Hugoima i ljudima: 47/65 godina neformalne istorije

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka, od 19 sati u Tribinskoj sali, na prvom spratu Doma omladine. Danas na programu:

LK Društvo ljubitelja fantastike

Od 1953. godine, kada je prvi put dodeljena nagrada nazvana po Hugu Gernšbeku, jednom od „očeva“ savremene naučne fantastike i očajno lošem piscu, proglašenje pobednika je centralni događaj godišnje Svetske konvencije naučne fantastike (Worldcon).

Tokom decenija pravila su se menjala, uvedene su nove kategorije kontroverze su se nizale, nekoliko puta je bilo nerešeno ali dve stvari su ostale iste: Hugo je nauticajnija nagrada koju dodeljuju fanovi (doduše samo oni koji kupe kartu za Worldcon) i jedina nagrada koja ima opipljivog efekta na prodaju knjiga.

Podstaknuta nerešenim rezultatom glasanja za najbolji roman 2010, kada su nagradu dobili i Grad i grad Čajne Mijevila i Mehanička devojka Paola Baćigalupija, kanadska spisateljica Džo Volton je počela da piše blog o pobedničkim i nominovanim romanima, koji su prerasli u u knjigu „An Informal History of the Hugos: A Personal Look Back at the Hugo Awards, 1953-2000“. Bez pretenzija na objektivnost, Volton pokušava da smesti i dobitnike i nominovane u širi kontekst događanja u svetu naučnofantastične književnosti, i usput ustanovi u kojoj meri su pobednički romani danas relevantni.

O prošlim i ovogodišnjim dobitnicima, o skandalima, i o Džo Volton pričaju Bojan Butković i Ivana Damnjanović.

907. Pogled iz svemirskog broda od ponoći

Druženje na Beogradu 202 se nastavlja – novo izdanje emisije večeras tačno u ponoć. A u emisiji:

Večeras nastavljamo da slušamo kako je tekao razvoj naučne fantastike u Srbiji do Drugog svetskog rata – a od Miodraga Milovanovića, autora knjige „Srpska naučna fantastika”, sada saznajemo nešto više od periodu između Prvog i Drugog svetskog rata.

Potom ćemo nešto više čuti o prvoj (po svojoj prilici i jedinoj sezoni) TV-serije koja obrađuje kraće priče čuvenog pisca Filipa K. Dika. O „Električnim snovima” pričaju Andrej Ćirić i Miloš Cvetković.