Dvoboj svetlosnim mačevima postao zvanični sport

Džedaji i sitovi su se ujedinili u slavlju jer su dobili svoj Star Wars sport. To je ozvaničila francuska Mačevalačka federacija koja je priznala dvoboje svetlosnim mačevima kao sportsku disciplinu.

Star Wars svetlosni mač

Francuska ima dugu tradiciju mačevanja, pa je zato odluka o borbama svetlosnim mačevima utoliko značajnija. Mačevalačka federacija priznaje tri kategorije: floret, mač i sablja, a sada je tu i dvoboj svetlosnim mačevima (ili ako ćemo da budemo čistunci – svetlosne sablje, tj. lightsaber).

Ustanovljena su i pravila borbe kako bi svi koji poseduju Silu znali šta je dozvoljeno. Treba naglasiti da je upotreba Sile apsolutno zabranjena, naročito davljenje, manipulacija umom i predmetima za bacanje.

Runde traju tri minuta, a prvi borac koji postigne 15 pobeda je pobednik. Koriste se svetlosni mačevi, tačnije LED osvetljene polikarbonatne replike. I dok neki poseduju jednostavnije modele, dozvoljeno je boriti se i sa mačevima koji proizvode specifičan zvuk prilikom borbe.

Glavna razlka između ovog i klasičnog mačevanja je to što se od takmičara zahteva da zamahuju mačevimaiza sebe pre nego što udare protivnika. Federacija je ozbiljno shvatila dvoboj svetlosnim mačevima, tako da se klubovi već opremljuju novo opremom, dok se ubrzano obučavaju budući instruktori. Federacija je i objasnila otkud ova pomalo čudna odluka, koju svakako pozdravljamo.

“Mladi se ne bave sportom i jedino vežbaju svoje palčeve dok igraju igre. Postalo je sve teže ubediti ih da se bave sportom umesto da sede u fotelji. Zato smo kreirali vezu između nove discipline i modernih tehnologija. Na ovaj način će im učestovanje u sportu doći prirodno.”

Star Wars filmovi su ostavili veliki trag ne samo na fanove  naučne fantastike, već i na naučna dostignuća. Ratovi zvezda su mnogo više od filmova pa su tako određe Star Wars tehnologije postale stvarnost.

Advertisements

Zvezdani ratovi Epizoda 9 – Stiže na zimu 2019

Eatovi zvezda 9 stižu na zimu 2019, tačnije 20. decembra, baš pred praznike. Režiser J.J. Abams još uvek nije objavio detalje, Ali sada imamo bar prvu fotku sa seta.

slika sa snimanja Epizode 9

Na njoj su glavni akteri Daisy Ridley, John Boyega i Oscar Isaac.

Abrams je time obeležio kraj snimanja filma Star Wars: Episode IX.

„Nema adekvatnih reči kojima bih zahvalio magičnoj ekipi i postavi. Zauvek sam vaš dužnik“, napisao je.

“Poslednji Srbin u Hrvatskoj” 1. marta na FEST-u

Hrvatska je bankrotirala, a zaražena voda pretvara Hrvate u zombije. Imuni su jedino lokalni Srbi. Ovo je zaplet filma “Poslednji Srbin u Hrvatskoj”, ostvarenja koje je i pre snimanja postalo tema tabloida i zgražavanja nacionalista sa obe strane.

scena iz Poslednjeg Srbina u Hrvatskoj

Premijera filma u Srbiji biće 1. marta na beogradskom Festu, nakon čega će uslediti tri reprize. Od 7. marta film će se naći na redovnom bioskopskom repertoaru.

Što se radnje tiče, u filmu stradaju svi, samo Srbi ostaju kao najmnogobrojnija manjina u Hrvatskoj, kaže reditelj Predrag Ličina. To je tako, kaže on u šali, jer ih ima najviše pa će se najlakše izlečiti nego recimo Mađari ili Italijani.

“Na kraju nije dobro, ali moram reći da je ipak hepi end”, kazao je on.

Sa druge strane, glumica Hristina Popović kaže da je “samo jedan lik uspeo da izgura do kraja”.
“Nekako me reditelj zavoleo pa me ostavio da preživim za sledeći film”, otkriva ona.

Kada je u pitanju sam naziv filma, kod hrvatske desnice Srbin u naslovu nije dobro, pa makar i bio poslednji, kaže Ličina.

“Po njima bi se film trebalo zvati ‘Poslednji Srbin u Hrvatskoj umire u teškim mukama’, pa bi onda bili zadovoljni. Međutim, oni su izmislili svoj scenario o gej paru Hrvatu i Srbinu koji tokom Oluje iz Knina nešto beže. Međutim, kako je izašao trejler, nisu znali šta da napišu i sad više nema nikakvih reakcija”, ističe on.

Nova “Dina” i zvučna imena

Nova filmska verzija kultnog romana “Dina” stiže nam od Denisa Vilneva, a objavljeno je i ko će tumačiti glavne uloge.

U “Dini” ćemo gledati glumce kao što su Timoti Šalame, Havijer Bardem, Džoš Brolin, Džejson Momoa, Dejv Bautista, Šarlot Rempling, Rebeka Ferguson, Oskar Ajzaks…

Vilnev je SF publiku osvojio filmovima “Dolazak” i “Blejd Raner 2049”, a sada će pokušati da udahne novi život svemirskoj avanturi u kojoj se prepliću politika, religija i čovekov odnos sa prirodom.

Detalj iz originalne Dine

Po romanu Frenka Herberta već je snimljen jedan film, koji važi za “treš” klasik naučne fantastike. Režirao ga je Dejvid Linč 1984. godine, a glavne uloge tumačili su Kajl Meklahlan, Virdžinija Medsen, Sting i drugi. Verzija koja je stigla u bioskope toliko se razlikovala od onoga što je Linč zamislio, da se javno ogradio od filma koji je zaradio deset miliona dolara manje nego što je koštao.

Takođe, čileansko-francuski filmski velikan Alehandro Hodorovski imao je svoju viziju ovog dela, koja nikada nije snimljena. O tom kapitalnom, ali neostvarenom projektu snimljen je i izvanredan dokumentarac “Jodorovsky’s Dune”.

Snimanje nove “Dine” počinje ovog proleća na lokacijama kao što su Budimpešta i Jordan.

Kineski film koji obara sve moguće rekorde

Prvi kineski visokobudžetni naučnofantastični film „Zemlja koja luta“ obara sve rekorde gledanosti. Posle prvog dana prikazivanja blokbaster je u Kini zaradio više od 200 miliona dolara.

Zemlja koja luta je priča o epskom projektu preseljenja naše planete i njenih tri i po milijarde stanovnika u udaljeni sistem zvezda u bliskoj budućnosti, kako bi sprečili umiruće Sunce da je proguta.

Prema procenama stručnjaka, za najviše 100 godina nestabilno Sunce moglo bi da se proširi toliko da bi Zemlja nestala u njegovoj utrobi, dok Sunčev sistem ne bi imao šanse da preživi više od tri veka.  

Vlade najmoćnijih zemalja ujedinjene su u pokušaju da reše problem – uz pomoć 10.000 gigantskih letelica Zemlju će izbaciti iz orbite i povesti je na put od 4,2 svetlosne godine.

Jupiterovo gravitaciono polje trebalo bi da dâ našoj planeti inicijanu brzinu za napuštanje „komšiluka“, međutim zbog kvara Zemlja ostaje zarobljena pored Jupitera i preti joj nova opasnost… 

Reditelj filma Guo Fan ističe da se Zemlja koja luta od svih do sada viđenih holivudskih blokbastera o apokalipsi dosta razlikuje.

„U mnogim filmovima ljudi jednostavno beže i napuštaju Zemlju kada problemi nastupe. U našoj priči mi takođe bežimo, ali ovoga puta našu planetu vodimo sa sobom. Osnovna poruka mog filma jeste da je ovo naša planeta i da je nikada ne ostavljamo na cedilu“, poručio je reditelj.

Bajkoviti jezik braće Grim

Kako su braća Grim počela sa sakupljanjem bajki, slučajno promenila kurs lingvistike i pokrenula novu oblast u izučavanju folklora.

Nekada davno u Hanauu živela su dva brata čija je porodica zapala u probleme. Otac im je preminuo i ostavio suprugu i šestoro dece potpuno bez novca. Njihovo siromaštvo je bilo toliko da su imali samo jedan obrok dnevno.

Zbog toga su braća morala da krenu u svet kako bi pronašla svoju sreću. Uspeli su da dođu do fakulteta u Marburgu i upišu pravo, ali ih ni tamo sreća nije služila. Siromašnu braću pratila su silna poniženja i prepreke dok su pokušavala da steknu obrazovanje daleko od kuće.

Negde u to vreme, kada je Jakob morao da napusti studije kako bi izdržavao porodicu, celo nemačko kraljevstvo Vestfalije postalo je deo francuskog carstva pod osvajačkom vladavinom Napoleona Bonaparte. Nalazeći spas u biblioteci, braća su provodila sate učeći i tražeći priče, poeme i pesme koje su govorile o ljudima koje su ostavili za sobom. U vreme ratova i političkih previranja, nostalgija za pričama o prošlim vremenima, o životima ljudi u malim mestima, na poljima i u šumama, delovala je važnije nego ikada.
Ovo je priča o dva bibliotekara, Jakobu i Vilhelmu Grimu, koji su pošli u potragu za bajkama i slučajno promenili kurs lingvistike i pokrenuli potpuno novu oblast u izučavanju narodne umetnosti.

Sakupljanje bajki
Braća Grim su radila kao bibliotekari što u to vreme, kao uostalom ni sada, nije bio unosan posao čak ni kada radite za novog kralja u privatnoj kraljevskoj biblioteci. Mladi, nezaposleni Jakob je posao dobio nakon što ga je preporučio kraljev sekretar, a zaboravili su da mu provere kvalifikacije i, kako je Jakob pretpostavljao, niko drugi se za taj posao nije ni prijavio. Uskoro mu se pridružio u Vilhelm. Imali su dovoljno slobodnog vremena pa su se bavili lingvistikom i sakupljanjem narodnog stvaralaštva.
Većina ljudi zna za to da su braća Grim sakupljala bajkovite priče na zadovoljstvo dece širom sveta. Za racionalne ljude vođene logikom priče u kojima su veštice, vile, princeze i prinčevi, drvoseče, krojači, izgubljena deca i životinje koje govore bile su najčešće nešto čudno, luckasto, nikada ozbiljno i pre svega nikako vredno izučavanja. Pa zašto bi trebalo da nas zanimaju ovakve priče?

Ono što je verovatno podstaklo braću da se bave jezikom i folklorom bila je nostalgija za domom. Čak i dok je bio školarac, Jakob je veoma dobro znao da jezik nekome može pomoći da se oseti da je kod kuće ili kao stranac. Nikada nije zaboravio kada mu se u školi jedan od nastavnika uvek obraćao u trećem licu dok je drugoj deci ukazivao poštovanje. Nedostajale su mu šetnje sa ocem do susednih sela i slušanje seljana kako govore o svakodnevnim stvarima obavijeni duvanskim dimom i jarkom sunčevom svetlošću.
Na studijama su braća imala sreću da upoznaju pesnika Klemensa Brentana koji ih je zamolio da mu pomognu u sakupljanju narodnjih pesama i poezije. Grimove su posebno zanimale priče koje do tada niko nije zapisivao. Priče starih žena bile su za stare žene i decu, nikako za izučavanje, ali braća Grim su osetila potrebu da ih zapišu i „sačuvaju ih od nestajanja poput rose na vrelom suncu“.

Napoleonovi ratovi su ovaj period učinili politički i društvno nestabilnim. Carstvo u kome se govorilo na nemačkom je napuklo i mnogi nemački učenjaci, među kojima su bili i Jakob i Vilhelm, vođeni nacionalizmom pokušavali su da na brzinu sačuvaju nemačko nasleđe. U srcu pokreta ležao je nemački romantizam sa svojom emotivnom žudnjom za autentičnošću. Romantičari su verovali da se istina može pronaći u jednostavnijim rečima i mudrostima običnih ljudi, vraćanjem u nostalgičnu, glorifikovanu prošlost.

Upravo to su radila braća Grim sakupljajući koliko god je bilo moguće priča širom zemlje, bez obzira na to koliko su bile nasilne, neprijatne ili mračne. U to vreme, bajke koje su bile popularne u društvenim krugovima više klase bile su književne i sadržale moralne poruke. Braća Grim su smatrala da ovaj pročišćeni francuski stil deluje izveštačeno, da im je jezik veštačko književni i očigledno je namenjen obrazovanim klasama. Njihov pristup je podrazumevao da narodne priče budu prenesene na narodnom jeziku, i zapisivali su ih tako ne samo zarad književnosti nego i zarad nauke.

knjiga bajki

Lingvistika i Grimov zakon
Ono što je manje poznato u lingivističkom svetu jeste da je Jakob Grim lingvista po kome Grimov zakon nosi ime. Takođe se ne zna da je njihovo delo „Kinder und Hausmärchen“ („Dečje i porodične priče“) prvobitno napisano kao naučna knjiga o lokalnoj kulturi, a ne za decu. Kako je Jakob zapisao: „Nisam napisao knjigu priča za decu, iako se radujem što im se dopada; ali na njoj ne bih radio sa toliko zadovoljstva da nisam verovao da će biti važna za poeziju, mitologiju i istoriju najozbiljnijim starijim ljudima u koje i sebe uključujem.“

Braća Grim su, među prvima, uspostavila rigoroznu metodologiju sakupljanja i istraživanja usmene tradicije koja je zahtevala mnogo beležaka o govornicima, mestima i vremenima. Na taj način sačuvan je jezik, dijalekat i žargon pripovedača, a braća su pažljivo upoređivala različite verzije priča koje su im ispričane. „Naš prvi cilj u sakupljanju priča bili su egzaktnost i istinitost. Ništa svoje nismo dodali, nismo ulepšavali nijedan trenutak u pričama, ali smo im dali materijalni oblik onako kako smo ih i sami čuli“, zapisala su braća.

Ovo je zaista bio pionirski posao u folkloristici. Upoređujući priče dok je pokušavao da rekonstruiše daleki početak nemačke kulture, Jakob Grim je postao sve zainteresovaniji za lingvistiku. Jezik je bilo sredstvo da se zađe duboko u autentičnu i originalnu nemačku prošlost. Kako i zašto su se reči menjale u drugim nemačkim jezicima ili dijalektima, kao i kod drugih indoevropskih jezika.

Iako nije bio prvi koji se bavio ovim pitanjem, Jakobovo lingvističko istraživanje objasnilo je sveobuhvatnu i sistemsku zvučnu korespodenciju između germanskih jezika i njima srodnih indoevropskih – ovaj fenomen je danas poznat kao Grimov zakon.

I tek tako je nastala istorija nemačke lingvistike iz želje da se bolje razume poreklo narodnih priča, a razvijena je i nova oblast izučavanja – istorijska fonologija. Rad Jakoba Grima i njegovih savremenika doveo je do rigoroznijeg pristupa istoriji lingvistike koji se više bazirao na nauci što je na kraju stvorilo put za razvoj savremene formalne lingvistike kao nauke.

Zaplet postaje složeniji
Uz sva ova velika dostignuća, mogli bismo reći da su braća Grim živela srećno do kraja života. Ali naravno da svaka dobra priča ima preokret.

Slika koju bi neko imao zamišljajući sakupljanje ovog narodnog blaga bila bi kako dva bibliotekara putuju po unutrašnjosti zemlje i sakupljaju priče od seljana na blatnjavim poljanama i u pabovima, držeći u jednoj ruci kriglu piva, a u drugoj beležnicu. Nažalost, ta slika je lažna. U stvarnosti, mnogi njihovi izvori bili su književni ili su priče čuli od ljudi iz svoje klase, a mnogi od njih verovatno nisu ni bili Nemci poreklom.

Istraživanje Orina V. Robinsona pokazuje kako, uprkos insistiranju braće Grim da su priče beležili doslovno kako su ih i čuli, istina je da su one zapravo uređivane i menjane, a posebno je to radio Vilhelm. Promene se mogu videti kroz različita izdanja i rane rukopise koje je Klemens Brentano zaboravio da uništi. Iskustvo koje su braća imala sa narodnim pričama i lingvistikom koristili su da priče prerade i učine ih naizgled autentičnije nemačkim. Na primer, imena Ivica i Marica (originalno Hänsel i Gretel) koja toliko dobro znamo su odabrana samo zato što deluju kao autentična narodna imena iz određene oblasti. Prvobitno, priča je bila poznata kao „Mali brat i sestra“.

Iako su u prvim verzijama neke priče ispripovedane u indirektnom govoru ili na standardnom nemačkom jeziku koji je koristila srednja klasa, u kasnijim se javljaju dijalozi, često na regionalnim dijalektima, uključujući i narodne izreke i poslovice kao i „autentične“ narodne stihove i poeziju. Braća Grim su nesvesno otkrivala svoje moralne i polne predrasude menjajući zamenice za ženske likove čak i okviru iste priče. Poznato je da je Jakob imao problem u školi kada su mu se obraćali drugačijim zamenicama u odnosu na druge đake što stvari čini dodatno zanimljivim. Robinson ističe da kada su devojčice dobre ili veoma mlade, korišćena je neutralna zamenica „es“ dok je za loše devojčice ili odrasle žene korišćen ženski oblik „sie“. Takav kontrast u upotrebi jasno govori da nije reč o slučajnosti, posebno kada se priče uporede sa drugim izvorima u kojima se zamenice koriste konstantno na isti način.

Za neke je to što braća Grim nisu uspeli da ispoštuju sopstvene metode istraživanja katastrofalan gubitak za nemački folklor. Ali takođe bi trebalo imati na umu da je uređivanjem narativne strukture stvoren stilski format po kome danas prepoznajemo bajku i koji je praćen od tog trenutka. Nekada davno, uprkos svim manama, braća Grim su postigla nešto legendarno stvarajući nacionalno telo narodne književnosti. I zaostavština koju su za sobom ostavili u istoriji lingvistike i folkrolistici je živela zauvek srećno.

922. Pogled iz svemirskog broda od ponoći

Druženje na Beogradu 202 se nastavlja – novo izdanje emisije večeras tačno u ponoć. A u emisiji:

Retko kada jedan pisac može da se pohvali da mu u isto vreme izlaze dve knjige – ali to je upravo slučaj sa Tihomirom Jovanovićem, koji će sledeće nedelje predstaviti svoje dve nove zbirke priča, a nama otkriva šta nas u njima očekuje.

Andrej Ćirić nam predstavlja rad Društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić” u februaru – od priča o aktuelnim interaktivnim filmovima, preko novih stripova pa do razgovora o novim delima sa anglosaksonskog govornog područja, za one nestrpljive koji čitaju u originalu.

Na kraju vas vodimo i na promociju dela Zorana Petrovića „Praznik zveri”, serijalu knjiga koje samostalno mogu da stoje i koje će se i dalje tako razvijati. No, Zoran ne priča samo o svom književnom svetu već deli sa nama i neobične priče koje su mu se dešavale prilikom rada na ovim knjigama!