Video-igra “God of War” postaje dečija knjiga

Video-igra God of War (Bog rata) je dodala novu dimenziju pomalo jednoličnom hack-and-slash žanru, time što je sve začinila ličnom pričom. Za one koji žele dobru priču, ali ne bi baš da igraju, uskoro će biti objavljena dečja knjiga rađena po ovim motivima.

God of War book

Najavio ju je izdavač Insight Editions, a napisala Andrea Robinson, koja je radila i na franšizi Buffy the Vampire Slayer.

Dečja knjiga možda nije ono što bi fanovi video-igre očekivali naročito s obzirom na to da je igra puna krvi i ubistava. Međutim, iako je u pitanju zaista dečja knjiga, ona se na Amazonu kategorizuje kao “knjiga za odrasle”.

Možda je razlog i to što je ilustrator rekao da je u pitanju “knjiga većim delom prilagođena deci”.

Ovaj potez kreatora video-igre je priliično razumljiv kada ga stavimo u širi kontekst i kada znamo kako tržište funkcioniše.

Video-igra God of War je ostvarila neverovatan uspeh kod svih Sony PlayStation igrača jer je prodata u više od 3 miliona primeraka za prva tri dana od kako je objavljena, pa su, izgleda, odlučili da zarade dodatno na uspehu.

Do 1. septembra otvoren konkurs za slanje filmova na 14.Festival srpskog filma fantastike

Udruženje Mladi kadrovi iz Beograda raspisuje konkurs za slanje filmova na 14. Festival srpskog filma fantastike. U obzir će, kao i ranijih godina, biti uzeti filmovi koji se bave najširim spektrom filmske fantastike i horora, nezavisno od produkcijskih uslova i budžeta.

FSFF logo

Festival srpskog filma fantastike biće održan u oktobru 2020. godine, a filmski program festivala pratiće brojne promocije, tribine i gostovanja. Kao i ranijih godina, uvod u festival biće ‘’šetnja zombija’’, i to će joj biti sedmo izdanje.

Zvanična nagrada festivala je „Koskar” i dodeljuje se u domaćoj (srpskoj) selekciji, regionalnoj selekciji (zemlje bivše Jugoslavije bez Srbije) i međunarodnoj (ostvarenja iz celog sveta).

Za Koskara se takmiče filmovi na slobodnu temu, u sledećim kategorijama:

  1. Najbolji film
  2. Najbolja režija
  3. Najbolji scenario
  4. Najbolji vizuelni efekti
  5. Najbolji film iz regiona (ex-yu)
  6. Najbolji strani film
  7. Specijalni doprinos filmskoj umetnosti

Filmovi koji se takmiče za nagradu “Koskar”, treba da obrađuju neku od tema fantastike (horor, epska, folklorna, urbana, naučno-fantastična… pustite mašti na volju). Engleski titlovi su obavezni za filmove koji konkurišu za “Koskara”.

Posebna napomena – Inostrani celovečernji filmovi  neće moći da se takmiče za nagradu “Koskar”, ali će biti prikazani u off programu Festivala srpskog filma fantastike, dok se domaći dugometražni filmovi mogu prijaviti za nagradu ‘’Koskar”. Cilj ove odluke jeste podsticanje domaće produkcije filmova iz oblasti fantastike.

Rok za slanje radova je 1. 9. 2020. godine.

Prijavnice možete preuzeti OVDE

Slati filmove u obliku transfera na mejl festivala: serbianfantasyfilmfestival@gmail.com

Objavljena Tolkinova biografija

U izdanju Publik Praktikuma nedavno je objavljena knjiga Dž.R.R. Tolkin: Biografija (1976) iz pera Hamfrija Karpentera – delo koje se smatra najboljom i najpotpunijom biografijom oca moderne epske fantastike, javlja Art-Anima.

Tolkin - Biografija i autor

Hamfri Karpenter je ovu knjigu zasnovao na razgovorima sa prijateljima i porodicom Dž.R.R. Tolkina, kao i kroz potpun pristup Tolkinovim zapisima, dokumentima, pismima, dnevnicima i drugim pisanim dokumentima koja su mu omogućila da pronikne u sve piščeve tajne. 

Knjiga pruža širok uvid u relativno miran Tolkinov život i otkriva kako su nastali legendarni junaci iz univerzuma Srednje zemlje, kako su Tolkinova porodica i profesorska karijera uticali na piščevo delo, koliko mu je vremena trebalo da stvori vilovnjačke jezike, i mnoge druge zanimljivosti.

Centralno mesto u Karpenterovoj pripovesti čini Tolkinova preokupacija mitologijom koja dolazi do najvećeg izražaja u njegovoj posthumno objavljenoj knjizi Silmarilion, ali i u ranijoj vilovnjačkoj poeziji, Hobitu i nezaobilaznom Gospodaru prstenova.

Kroz priču o mitologiji, Karpenter u pozadini skicira Tolkinov život počev od bolnog detinjstva i gubitka oba roditelja i dragocenog uticaja oca Frensisa, preko ratnih iskustava, romanse i kasnije braka sa Edit, pa do filološkog rada, pridruživanja književnom kružoku Inklinga i prijateljstva sa K.S. Luisom.

Prevod knjige uradila je Tatjana Bižić.

„Čarobnjak iz Oza“ u prodaji od 4. jula

Knjiga „Čarobnjak iz Oza“ L. Frenka Bauma je šesti roman u Laguninoj ediciji „Klasici književnosti za decu“ i jedno od najpopularnijih dela američke književnosti za decu. Ova knjiga nas uči da su upornost, hrabrost, prijateljstvo i velikodušnost vrednosti koje će nam pomoći da savladamo sve prepreke. One se nalaze u svakom od nas, samo treba da se dobro zagledamo u sebe da bismo ih pronašli.

Carobnjak iz Oza

Kada strašan ciklon pogodi Kanzas i odnese njihovu kućicu, devojčica Doroti i njen pas Toto obrešće se u čarobnoj Zemlji Oz. Doroti više od svega želi da se vrati kući, a u tome joj može pomoći jedino Veliki i Strašni Oz, čarobnjak koji živi u Smaragdnom gradu. Na čudesnom, uzbudljivom, ponekad i opasnom putovanju, Doroti i Toto će doživeti mnoge avanture, a usput će steći neobične prijatelje kojima će pomoći da ostvare svoje snove.

 

„Čarobnjak iz Oza“ doživeo je mnogobrojne adaptacije i ekranizacije, od kojih su među najznačajnijima mjuzikl nastao neposredno nakon objavljivanja knjige, za koji je sam Baum pisao tekstove, i holivudska adaptacija iz 1939. godine sa mladom Džudi Garland u glavnoj ulozi.

„Frankenštajn u Bagdadu“ u bašti knjižare Delfi SKC

Julski Lagunin književni klub održaće se u bašti knjižare Delfi SKC u petak 3. jula od 18 sati uz poštovanje svih mera opreza.

Tema razgovara 65. tribine biće knjiga koja se našla u najužem izbor za Bukerovu nagradu, „Frankenštajn u Bagdadu“ Ahmeda Sadavija, roman koji je sa užasom i crnim humorom uhvatio nadrealnu stvarnost savremenog Iraka.

Knjizevni klub Frankenstajn u Bagdadu
Bagdad je pod američkom okupacijom. Na ulicama, među ruševinama leže tela i ostaci poginulih. Hadi, lokalni čudak i staretinar, prebira po šutu. On sakuplja delove ljudskih tela i sastavlja ih ne bi li vlada u njima ponovo prepoznala ljude koje treba sahraniti kako im dolikuje. Nakon što jedno od Hadijevih sastavljenih tela nestane, gradom se širi talas jezivih ubistava. Pristižu izveštaji o zločincu sablasnog izgleda koji ne umire ni kad ga ustrele. Hadi ubrzo shvata da je stvorio čudovište koje mora da se hrani ljudskim mesom ne bi li opstalo. U početku se zadovoljava telima ljudi koji zbog nečeg nose krivicu, ali ubrzo počinje da proždire svakog ko mu se nađe na putu.

Prelazeći od parabole do realizma, „Frankenštajn u Bagdadu“ je upečatljiva alegorija na temu divljaštva čoveka prema čoveku koja savršeno dočarava besmisao, haos i tragediju rata.

O knjizi će govoriti Zorana Šuvaković, novinarka, kolumnistkinja Al Jazeere Balkans i književna kritičarka.

Džek Trbosek na Vračaru

Priča o najozloglašenijem serijskom ubici u istoriji, Džeku Trboseku, tema je interaktivne predstave “Igra uma/In his mind”, koja će premijerno biti odigrana 2. jula na Vračaru u Ulici Ðorđa Vajferta 5 – od 19.00, 20.30 i 21.50.

InHisMind

U ovoj interaktivnoj predstavi publika će biti ujedno i učesnik, a zbog specifičnog ambijenta može prisustvovati najviše 15 ljudi tokom jednog izvođenja, što će, kako autorski tim najavljuje, doprineti dodatnom “osećaju intimnosti i probijanja četvrtog zida”.

– Uzbudljiva, provokativna i sa puno obrta, predstava “Igra uma” je smeštena u poseban ambijent, u staroj kući na Vračaru, koju je grupa scenografa za ovu priliku uredila i dizajnirala u viktorijanskom stilu sa primesama steampunk uticaja – kažu organizatori.

Publika će biti u mogućnosti da se kreće po kući kroz sobe na tri nivoa i prati glumce i glumice, i da, kako objašanjavaju, na nesvakidašnji i misteriozan način svedoči agresivnoj i brutalnoj prirodi Džeka Trboseka, zajedno sa njegovom dijametralno suprotnom romantikom prema svojoj ljubavnici Eleanor, a sve kroz priču i moderan ples.

Pored činjenice da će aktivno učestvovati u radnji, publika će biti u prilici da uživa u posebno kreiranim koktelima i u džež nastupima pre i posle predstave.

“Igra uma” je komad koji je okupio veliku ekipu kreativnih ljudi u Beogradu, u želji da doprinese kulturnoj ponudi grada, a tim američko-srpskih scenarista – Jordan Parkes i Jovan Ristić radili su i scenario i režiju.

Za specifičnu scenografiju zaduženi su Ilija Višnjić i Magdalena Vlajić, koreografski tim čine Aleksandar Ilić, kao izvršni koreograf uz asistenciju slovenačke koreografkinje Mojce Majcen i uvežbača Branka Mitrovića.

Muziku je radio Damjan Ćirilović, dok je za kostime bio zadužen Igor Jagić, a iza produkcije i organizacije ove zahtevne predstave stoje Sonja Ilić i Jovana Radovanović.

– Inspirisana popularnim njujorškim interaktivnim teatrima, ”Igra uma” će beogradskoj publici pružiti priliku da doživi i iskusi nešto što pretenduje da bude nova atrakcija u kulturnoj ponudi Beograda – ističu autori.

Glumačku ekipu čine iskusni internacionalni glumci i plesači – iz Francuske, Kalifornije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije – Uroš Petronijević, Ðorđe Grgur, Gala Šalipur, Julie Le Ray, Aleksandra Kolarov, Hana Japundžić, Joana Knežević, Katarina Bućić, Katarina Orlandić, Luka Miljković, Ðorđe Galić, Marija Novaković, Marija Stanković, Nikola Pavlović, Vladimir Čubrilo.

Premijera predstave je 2. jula, nakon koje će se igrati četiri puta nedeljno u tri termina (od četvrtka do nedelje), a karte se mogu rezervisati na sajtu.

Treći deo serijala „Okean od papira“ – „Ključ katedrale“ u prodaji od 2. jula

Ako ste ljubitelj književnosti Terija Pračeta i Nila Gejmena, ili volite stripove, sigurno ste čuli za serijal „Okean od papira“ nagrađivanog autora Zorana Penevskog. U knjižare stiže treći deo ovog serijala, „Ključ Katedrale“, sa sjajnim ilustracijama Dušana Pavlića.

Okean od papira 3

Šesnaestogodišnji Tarvin traži lek za svoju bolesnu sestru u Petogradu, mestu sastavljenom od pet gradića čiji su simboli životinje.

Dan Temeljiteljevog prikazanja se bliži, a situacija u Petogradu je sve ozbiljnija. Tavrinu nije ostalo još mnogo vremena da povrati Knjigu Moći. Ipak, otkriće da ima saveznike koji su, iako tajno, sve vreme uz njega. Talasi okeana od papira su sve opasniji. Let ptice Omine sve nemirniji. Šta li se krije u Katedrali Velike opomene?

„Evo nas na trećem talasu ’Okeana od papira’ i nadam se da je svima jasno da ova pustolovina ne liči ni na jednu prethodnu. Petograd ima drugo lice ispod svojih pet životinjskih, a mračne stranice na kraju knjige odvešće čitaoce tamo gde Tarvin nije očekivao da će se naći“, ističe Zoran Penevski.

„Srećan sam što smo stigli na polovinu priče i ulazimo u njen opasniji i teži deo. Dušanove ilustracije su fenomenalne, hvala mu za to, i hvala Rotografici iz Subotice koja svojom štampom odlično prenosi naše ideje u privlačne knjižice. Ovaj novi svet, malo drugačiji od našeg, selimo u trećem delu do Katedrale Velike opomene u Medvedgradu. U njemu se strašni elementi menjaju sa smešnim, a kao i u svim delovima, tu je i zagonetka koju sami čitaoci mogu da rešavaju sa Tarvinom. Ovde je u pitanju jelovnik iz restorana ’Dva ista slova’.”

Ova originalna priča, bogato ilustrovana saga za ljubitelje fantastike, humora i magije, smeštena je u imaginarni prostor koji nalikuje na pozni srednji vek. Inteligentno i maštovito ispripovedana, puna je misterije, jeze, neobičnih junaka, i duhovitih i mudrih poređenja.

„Okean od papira 3 – Ključ Katedrale“ stiže u prodaju 2. jula.

Novi “Konan” stiže iz Strahora

Do kraja jula u izdanju Strahora izlazi druga knjiga priča Roberta E. Hauarda o Konanu – “Kraljica Crne obale i druge priče” u prevodu Gorana Skrobonje.

ilustracija Zorana Jovičića

U njoj će se naći sledeći naslovi:

– Kraljica Crne obale
– Bog u zdeli
– Dolina izgubljenih žena
– Bit-Jakinove sluge
– Ksutal, grad sumraka
– Ljudožderi Zambule

Naslovnicu i ilustracije radio je Zoran Jovičić

Završena nemačka vremeplovna SF tv-serija “Dark”

”Nakon nestanka deteta, četiri porodice očajnički traže odgovore i rešenje zagonetke koja obuhvata tri generacije.“ Tako Netfliks na svom portalu predstavlja seriju ”Dark“ čija je treća i poslednja sezona sa osam epizoda puštena prošle subote.

TV-series Dark

”Dark“ je bila prva nemačka serija za Netfliks. Prva sezona emitovana je krajem 2017. i veoma brzo je postala popularna širom sveta. Serija je kompletno nemački proizvod. Čak i oni koji ne vole misterije i naučnu fantastiku priznaju: kada je reč o zanatu i estetici „Dark“ nadmašuje gotovo sve što je ranije dolazilo iz Nemačke.

Univerzum u kojem se priča odvija prostorno je mali – to je gradić po imenu Vinden, što na nemačkom znači uvrtatnje, upredanje, vijuganje, ali i vetrovito mesto. Međutim, putovanjima kroz vreme mali Vinden postaje ogroman i složen. Toliko složen da fanovi na forumima i društvenim mrežama razmenjuju teorije, porodična stabla i vremenske odrednice kako bi grafički povezali i bolje razumeli radnju.

Protagonisti se stalno susreću sa sobom u prošlosti ili u budućnosti – to zavisi od tačke posmatranja. U svakom slučaju, morate biti oprezni i ostati koncentrisani. Neki kritičari čak kažu da serija od gledalaca zahteva previše – u trećoj sezoni likovi se kreću u dve alterantivne dimenzije u rasponu od 165 godina. Desetak protagonista ”putuje“ u 1888, 1910, 1921,1953, 1954, 1986, 1987, 2019, 2020, 2052. i 2053. godinu.

Zapletenost radnje, tragedija i mistika u seriji pomalo podsećaju na nemačke sage, a i gradić Vinden je okružen – toliko opevanom nemačkom borovom šumom.

”Pakao je prazan, svi su đavoli ovde“ kaže jedan lik. ”Početak je kraj, a kraj je početak“, stalno ponavljaju stalno stanovnici Vindena. Tu je i apokalipsa koja se događa 2020, ali i ”Šredingerova mačka“.

Ipak, kada se uklone svi ti metafizički slojevi, u suštini ostaje vrlo ljudska priča o gubitku, tuzi i ljubavi – a to su sastojci koje mora da ima svaki dobar scenario. I toliko o sadržaju.

Serija je već posle prve sezone 2018. dobila značajnu nemačku nagradu „Grimme“ u kategoriji fikcija.

Pored mnogih kritičara, prve dve sezone veoma su impresionirale publiku: u proleće 2020. korisnici rejting platforme „Rotten Tomatoes“ mogli su da ocene internet-produkciju Netfliksa: stiglo je 2,5 miliona glasova – i „Dark“ je proglašena za najbolju seriju ostavivši iza sebe 63 konkurenta.

Takvi uspesi i naravno zaplet serije, bili su povod za raznorazne igrarije: na početku druge sezone pre godinu dana, preduzeće za gradski prevoz u Berlinu imalo je u ponudi dnevnu kartu „Dark“ koja je važila tog 21. juna 2019. i 21. juna 2052. godine. Jer kao što rekosmo, u seriji „Dark“ se putuje kroz vreme.

Autori serije su bračni par Baran bo Odar (1978) i Jantje Frize (1977). Njih dvoje su ljudi iz struke, studirali su na Fakultetu za film i televiziju u Minhenu gde su se i upoznali. Imaju jednu ćerkicu.

Zajedno su napisali scenario za poznati i višestruko nagrađivani trilera „Who Am I – Kein System ist sicher“ (Ko sam ja – nijedan sistem nije siguran) koji se 2014. pojavio u bioskopima, spada u najgledanije nemačke trilere i čak se preporučuje đacima u okviru vanškolske nastave.

Radnja tog filma koji je režirao Baran Bo Odar odvija se u Berlinu i govori o grupi nemačkih hakera. Zahvaljujući tom filmu, Netfliks ih je zapazio i ponudio im da od filma naprave seriju. Umesto toga, njih dvoje su razvili ideju za seriju „Dark“.

Dva filma o Piratima sa Kariba, ni u jednom Džonija Depa

Nakon što se pojavila vest da će Margo Robi producirati i glumiti u novom projektu sa tematikom uspešne franšize „Pirata sa Kariba“, mnogi obožavaoci filmske sage traže od „Diznija“ da vrati Džonija Depa i lik kapetana Džeka Speroua.

Novi film sa Robi neće imati direktne veze sa prethodno najavljenim petim nastavkom Pirata sa Kariba, koji će predvoditi potpuno ženska postavka, što znači da „Dizni“ planira dva filma slične tematike.

Džoni Dep kao kapetan Džek Sperou

U svakom slučaju, Džoni Dep se ne pominje ni u jednom, najviše zbog kontroverzi koje su usledile nakon njegovog burnog razvoda sa glumicom Amber Herd, koja ga je optužila za fizičko nasilništvo tokom braka.

Ubrzo su skoro svi filmski studiji raskinuli saradnju sa glumcem, a uprkos tome što su se tvrdnje protiv Depa ispostavile kao netačne, „Dizni“ izgleda ne želi da ga angažuje u predstojećim projektima.

Međutim, obožavaoci su na društvenim mrežama jasno stavili do znanja da žele da vide kapetana Džeka Speroua ponovo na bioskopskim platnima i da ne veruju da bi bilo koji naredni film sa tom tematikom mogao da bude uspešan bez Depa, kojeg mnogi vide kao glavni razlog zbog kojeg su Pirati sa Kariba jedna od najuspešnijih filmskih franšiza svih vremena.