Izložba nadahnuta nasleđem srpske narodne književnosti

Izložba Među svetovima svet autorke Milice Cvetić biće otvorena u ponedeljak, 6. marta u 19 časova, u Galeriji Singidunum, javlja Art-Anima.

Stvaralački opus umetnice inspirisan je nasleđem srpske narodne književnosti i staroslovenske mitologije.

„U riznici narodne tradicije i čudesnom kosmosu mitova, predanja, bajki i epske poezije autorka otkriva i savremenim umetničkim vokabularom, kroz medij digitalne slike, odnosno crteža, (re)interpretira odabrane narative iz književnosti i mitova. Narativ, iako čini polaznu tačku, ne postavlja granicu umetničkoj imaginaciji. Kompozicijama naizgled lepršave i prozračne atmosfere, oživljavaju se likovi i teme srpskog folklora“, zapisala je istoričarka umetnosti Tijana Duka.

Milica Cvetić (32) diplomirala je i magistrirala na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu na Odseku primenjeno slikarstvo. O njenoj izložbi Među svetovima svet, Duka ističe:

„Vibrantnim, ali zasićenim i zagasitim koloritom umetnica dočarava pokret, uzburkana psihološka stanja, unutrašnje borbe, vrline i slabosti predstavljenih junaka. U uskovitlanim draperijama, mekim obrisima figura i začudnim lebdećim građevinama, materijalizuje se magijska aura, a upravo magičnost jeste prepoznatljivi izraz umetničkog rukopisa Cvetićeve. Zaodenuti u ruho digitalnog stvaralaštva i bliski vizuelnoj percepciji savremenog posmatrača, radovi Milice Cvetić načinom izvedbe evociraju tradicionalni slikarski medij, gradeći između istorije i fantazije, stvarnosti i imaginacije, jedan u potpunosti osobeni svet“.

Izložba je otvorena do 15. marta 2023. godine.

Kako izgledaju domaći filmovi u SF fazonu!

Bili Piton, ali stimpank? Flojd iz “Nacionalne klase” ili autobus iz “Ko to tamo peva”, ali kao izašli iz nekog filma po tekstu Isaka Asimova? Evo sjajnih ilustracija na ovu temu koja je deo popularnog “Midjourney art” delovanja.

Midjourney je text-to-image generator što znači da napredni AI, iliti veštačka inteligencija, dobija zadate tekstualne pojmove i kreira fotografije koristeći ogromnu bazu podataka. Pa su tako mnogi ljudi u poslednjih nekoliko nedelja i meseci testirali ovaj sistem, tako što su gledali kako AI zamišlja da će naši gradovi izgledati u budućnosti, ali i kako su izgledali neki veliki trenutci u prošlosti.

Nikolu SIlića smo već upoznali kao čoveka koji je napravio srpsku verziju animirane serije “Rik i Morti”, ili možda kao autora domaće youtube crtane serije “Elita”. Sad je rešio da “priupita” AI kako bi kultni domaći filmovi izgledali kao naučna fantastika, a rezultat je fenomenalan.

Na ovim radovima vidimo neke od likova, kao i prevoznih sredstava, iz filmova “Nacionalna Klasa”, “Maratonci trče počasni krug” i “Ko to tamo peva”, ali kao da su ih režirali Ridli Skot, Žan Pjer Žene ili Andrej Tarkovski.

“Ne mogu da verujem da konzumiram ovakav majndbloving sadržaj besplatno, remek delo”; “Love, death and robots animacija ako se ne varam” “Midjourney me do sada nije impresionirao uopšte. Do sada. Vau.” samo su neki od komentara oduševljenih ljudi sa društvenih mreža, kao i jedna od konstatacija da ako već postoji sajberpank i stim pank kao žanr ovakvih naučno-fantastičnih dela, onda je Silić možda ovim ilustracijama napravio Yugopank.

Helboj u fokusu izlobe u Srećnoj galeriji SKC

Promotivna izložba najnovijih strip izdanja kuće “300 čuda”, autora Ognjena Vučkovića, održava se od 4. do 14. marta u Srećnoj galeriji Studentskog kulturnog centra, u sklopu ciklusa “Strip i ilustracija”.

Vizija ove izdavačke kuće je da bude pionir u izdavanju najboljih ostvarenja iz sveta “devete umetnosti”, težeći da predstavi ljubiteljima stripa u Srbiji i regionu najbolje scenariste, crtače, kao i njihove junake.

Ovoga puta u fokusu je legendarni autor Majk Minjola i njegov najznačajniji rad, strip “Helboj” (omnibus je objavljen za “300 čuda”), odnosno istoimeni junak – rođen u paklu od ljudske majke, pravo ime mu je Anung Un Rama, čija je sudbina da služi kao preteča apokalipse, a inače je trenutno i legitimni kralj Engleske.

U Istanbulu izložba inspirisana Živkovićevom “Bibliotekom”

U Istanbulu je 15. januara otvorena samostalna izložba radova turskog umetnika Engina Bejaza „Virtuelna biblioteka“, nama naročito zanimljiva jer je inspirisana popularnim romanom Biblioteka Zorana Živkovića, javlja Art-Anima.

JEDAN OD RADOVA SA IZLOŽBE„VIRTUELNA BIBLIOTEKA“ ENGINA BEJAZA

Izložba je naslovljena prema uvodnom poglavlju Biblioteke, a većina zastupljenih radova nadahnuta je raznim epizodama iz tog dela.

Glavni junak Živkovićevog  romana je pisac, čije životno središte predstavljaju knjige i biblioteka. Upravo poput glavnog protagoniste romana, i sam umetnik oseća strast prema istim stvarima.

„Kao neko ko voli književnost i knjige, oduvek sam želeo da se moji radovi nekako susreću s njima“, kaže Bejaz ističući da je inspiraciju za zbirku radova „Virtuelna biblioteka“ dobio nakon čitanja romana proslavljenog srpskog pisca fantastike.

Prema rečima kritike, Bejaz u svojim delima prepliće vizije biblioteka iz prošlosti sa vizijama virtuelnih biblioteka savremenog doba, ideje minulih vremena sa idejama sadašnjeg trenutka, na taj način stvarajući mostove između drevnih i modernih mitova.

U Turskoj je do sada objavljeno više izdanja romana Biblioteka, koji je 2003. godine ovenčan prestižnom Svetskom nagradom za fantastiku (WFA).

Izložba Engina Bejaza održava se u poznatoj istanbulskoj galeriji Diani i biće otvorena do 03. februara 2022. godine.

Otvoreno prvo Bijenale fantastike

Prvo Bijenale fantastike u Srbiji, festival umetnosti nadrealnog, magičnog, vanpojavnog i metafizičkog, otvoreno je u Zadužbini Ilije M. Kolarca. Na izložbi su predstavljeni radovi 36 umetnika koje je odabrao stručni žiri u sastavu: dr um. Katarina Zarić, profesor Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, Dejan Đorić, likovni kritičar, i Vojislav Jovanović, direktor Moderne galerije u Valjevu.

Na otvaranju bijenala nastupio je gudački kvartet „Mistik čelo”, a zatim se publici obratila Mirela Pudar, direktorka Galerije ’73, objasnivši šta je to fantastika.

Tokom trajanja manifestacije u Maloj sali biće organizovano nekoliko tribina: „Veče sa dr Oliverom Tomićem, istoričarom umetnosti”, „Upoznajte kolekcionare”, „Naslednici grupe Mediala” i „Veče sa dobitnicima nagrada Bijenala fantastike”.

Manifestacija će biti svečano zatvorena 31. oktobra u 13 časova u Kolarčevoj zadužbini.

Naslovne ilustracije za Živkovićeve knjige na izložbi u Tokiju

U prestižnoj tokijskoj galeriji Eijiu upriličena je, od 9. do 17. juna izložba velike japanske grafičke umetnice Juučan Ito (Youchan Ito), javlja Art-Anima.

Središnje mesto na izložbi pripalo je njenim prelepim ilustracijama za korice sabranih proznih dela na engleskom našeg pisca Zorana Živkovića, u izdanju američkog izdavača Kadmus pres.

Juučan Ito ilustrovala je ukupno 32 korice za 11 izdanja u tvrdom povezu i 21 u mekom.

Izložba je bila veoma zapažena u japanskim medijima

Izložba posvećena fantastici u "Pariskom krugu"

Treća izložba koju je umetnički prostor “Pariski krug” namenio fantastici u srpskom slikarstvu posvećena je likovnim stvaraocima, istoričarima umetnosti i piscima, saradnicima ove galerije, koji su nas napustili poslednjih godina. Prema rečima osnivača i direktora Živojina Ivaniševića, “Fantastika 3”, organizovana je u znak sećanja na Ljubu Popovića, Vladimira Veličkovića, Petra Omčikusa, Batu Mihailovića, Milana Tucovića, Branislava Markovića, Sretu Bošnjaka i Milana Komnenića, a moći će da se obiđe od večeras u 19 časova.

Aktuelna postavka, koja će ujedno biti i poslednja na više od dve decenije prepoznatljivoj adresi “Pariskog kruga” (Makedonska 30, “Eurocentar”), predstaviće dela Miloša Šobajića, Vladimira Dunjića, Ratka Lalića, Milana Miletića, Branislava Markovića, Božidara Damjanovskog, Vase Dolovačkog, Željka Đurovića, Gorana Mitrovića, Slavka Krunića i Dejana Ulardžića.

Odabrani slikari fantastike prvi put su se našli na okupu u ovoj galeriji na izložbi organizovanoj godinu dana posle odlaska Ljube Popovića, njemu u čast (istovremeno je promovisana i monografija “Ljuba 2”). Slična postavka ponovljena je i 2018. Iako u naslovu svih ovih izložbi piše “fantastika”, prema Ivaniševićevim rečima, na njima nisu bili prisutni samo slikari koji se isključivo bave fantastikom, već i nadrealisti, ekspresionisti…

– Uostalom, veliki slikari – majstori nisu želeli da se eksponiraju kao predstavnici određenih pravaca – tvrdi Ivanišević, dodajući da su mu veliku pomoć u realizaciji ove serije izložbi pružili likovni kritičari Dejan Đorić i Dragan Jovanović Danilov.

U tekstu objavljenom u katalogu izložbe upravo Danilov navodi da je opredeljenjem da javnosti predstavi bogatstvo, mnogostranost i polifoničnost “irealističkog slikarskog idioma”, galerija “Pariski krug” usmerila naš pogled ka svetlim stihijama:

– Nasuprot naturalizmu i verizmu, kao njegovoj krajnosti, irealistički slikar predočava svet koji ne vidi pred sobom, već svet koji vidi u sebi. Irealistička slika jeste individualno i generičko ime za jednu posebnu vrstu slike koja prati izvesne entitete fantastičnog, čudnovatog, čudesnog, ezoteričnog. Irealistička slika je udaljena od realističke slike onoliko koliko je san udaljen od spoljašnjeg pojavnog sveta – zaključuje Danilov.

Superheroji današnjice!

U Novom Sadu, na uglu Dositejeve i Kisačke ulice osvanuo je grafit koji predstavlja medicinskog radnika rame uz rame sa superojima poznatim po svojoj hrabrosti i plemenitosti.

Danas otvaranje Izložbe ilustracija Ivice Stevanovića

U Galeriji RTS u četvrtak 14. novembra u 19 časova održaće se otvaranje izložbe autora Ivice Stevanovića u okviru ovogodišnjeg 50. Zlatnog pera Beograda (ULUPUDS), javlja Art-Anima.

Naziv izložbe „Spodobe i leševi, veštice i vampiri“ oslikava bogat i zanimljiv ilustratorski opus autora. Na njegovim radovima, kao u mimohodu promiče karneval iščašenih bića-kreatura, bolje rečeno monstruma, oblikovanih autorovom nepresušnom maštom i bravuroznim crtežom, gradeći jedan čudan svet gde spodobe, zmajevi, leševi i ko još zna kakve aveti i demoni nisu zli, već su više kao nevaljalo dete koje beži od noćne more realnosti.

Horor efekat provejava ilustracijama Ivice Stefanovića, kao deo jednog modernog eksperimenta, u okviru nedovoljno zastupljenog žanra u našoj umetnosti, grafičkog romana (ili pripovesti), čija su neka od osnovnih obeležja, strašno, mračno i kriminalno, upravo bliski sa modernim izrazom stripa.

Alternativna estetika autorovih ilustracija, iščašenih demonskih bića isplaženih jezika, izbuljenih od straha očiju, deformisanih likova kao u krivom ogledalu, skeleta, životinja koje vas čudno, urokljivo gledaju, aveti, zmajevi, đavoli, veštice, vampiri i ko zna još kakvi monstrumi, dovedena je do te tačke da ne izaziva strah kod posmatrača, već osećaj, neke poznate, davno u prostorima sećanja na detinjstvo prevaziđene noćne more uklopljene u svakodnevicu.

Međunarodno prepoznavanje i afirmaciju doživljava kada njegove ilustracije objavljuju u projektima američkih izdavača: ilustracije objavljene u knjizi Steampunk Reloaded, Tachyon, 2010,  antologiji The Thackery T. Lambshead Cabinet of Curiosities, Harper Collins 2011, Wonderbook, Abrams 2013. kao  i u knjizi Vampire Junction, Centipede Press, 2019.

Zmajevi se izdvajaju kao trajna inspiracija autora i zauzimaju posebno mesto, kako u srpskoj mitologiji tako i u opusu Ivice Stefanovića. Ilustracije u knjizi Iščezli iz edicije „Srpska mitologija“, Orfelin, Novi Sad, 2019, determinišu u najboljem svetlu, kako autorov stil tako i njegovo shvatanje ilustracije, u kome na prvi pogled dominira minuciozan crtež, izveden do najsitnijih detalja, inspirisan srednjevekovnim gravurama i otiscima, kao i renesansnim grafikama Albrehta Direra. Istovremeno nas, svojom ekspresijom, autor uvodi u sopstveno viđenje, tog mitskog bića, u svoj imaginativni svet, definisan demonologijom kao ličnom estetikom, spajajući ih u svoj originalni likovni jezik.

Što se duže posmatraju demoni i monstruozne spodobe autorovog ilustratorskog imaginarijuma, nekako nam postaju bliske, prepoznatljive i skoro ljubazne, tako zarobljene u njihovom okruženju.

Iščašeni likovi koji nas posmatraju sa njegovih ilustracija, izazivaju potrebu, da im se uvek iznova vraćate u želji da još jedanput uplovite u taj demonski svet i da istražujete njegov narativ.

Ivica Stevanović rođen je u Nišu 1977, a diplomirao je 2000. na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, gde je i magistrirao 2004. na ilustrativno-imaginarnoj enciklopediji likovnih demona – Leksikon likovnih legija(demonologija kao alternativna estetika). Od 2000-te radi na novosadskoj Akademiji umetnosti. Redovni je profesor i trenutno predaje Dizajn knjige, Ilustraciju i predmet Strip.

Pored nekoliko hiljada ilustracija u udžbenicima i slikovnicama, izdvajaju se: Bukvar (ZUNS, 2003),Carevo novo odelo (Kreativni centar, 2005), Daj mi krila jedan krug (Kreativni centar, 2006), Jezik, jezik e pa šta je… (Kreativni centar, 2008), Meteorologija (Kreativni centar, 2009)… U nekoliko prethodnih godina, Ivica Stevanović intenzivnije sarađuje sa američkim izdavačima, ilustrujući uglavnom dečje knjige: The Royal Treasure Measure (Millbrook Press, 2012), Where’s My Tushy? (Carolrhoda Books, 2014), i Gross Gods Stone (Arch Books, 2019).

Opus Ivice Stevanovića determinišu grafički romani, kao specifičnog autora, njegove ilustracije počinju da objavljuju u svojim projektima američki izdavači. Najznačajnije grafičko delo Ivice Stevanovića Ljubazni leševi zvanično je predstavljeno američkoj publici 2016, kao Kindly Corpses, u izdanju kanadskog izdavača Chizine Publications.

Dobitnik je više priznanja i nagrada iz oblasti dizajna, ilustracije, karikature i stripa.

VEČERNJE NOVOSTI: POGLED ISKOSA: Fantastika u srpskom slikarstvu (izbor)

Galeriju Pariski krug u centru Beograda već petnaest godina vodi Živojin Ivanišević, koji je u galerijskom poslu trideset godina. Reč je o jednom od naših najuspešnijih galerista i izdavača, koji je o likovnoj umetnosti objavio devetnaest knjiga i oko šezdeset kataloga. Veliki deo svog galerijskog nastupa Ivanišević je vezao za akademika Ljubu Popovića, čija je dela isključivo on predstavljao u Srbiji. Idući tragom tog velikog majstora umetničke mašte, Pariski krug sada izlaže slikare koji pripadaju Ljubinom svetu, izložba je i svojevrsna posveta Ljubi. Na njoj su zastupljene slike samog Ljube, Vladimira Veličkovića, Petra Omčikusa, Ljubodraga Jankovića Jaleta, Miloša Šobajića, Branislava Markovića, Milana Miletića, Željka Đurovića, Vasilija Vase Dolovačkog, Dejana Ulardžića, Slavka Krunića, Gorana Mitrovića i Kristine Pirković. Pojedini kao Ljuba, Omčikus i Marković nisu više živi, a drugi kao Kristina Pirković pripadaju najmlađoj generaciji. Ivanišević je objavio tim povodom publikaciju na šezdeset četiri strane u tvrdom i mekom povezu sa kratkim tekstovima Stanislava Živkovića, Dragana Jovanovića Danilova, Milana Komnenića, Sreta Bošnjaka i Nikole Kusovca.

Umetnički prostor Pariski krug, do 1. septembra

Srbija ima jednu od najmanjih ali likovno najsnažnijih scena fantastične umetnosti u svetu, kako misle i vodeći svetski eksperti za tu vrstu slikarstva. Počivši Etjen Šaton iz Švajcarske, mlađi Luj del Mastro iz Australije i Feliks Lašans iz Kanade decenijama su pratili i prate rad naših slikara, posedujući njihove monografije i kataloge. Umetnički svet danas je prepun mimetičara, raznih realista i ilustratora koji nisu uspeli da formiraju umetnički izraz. Ljuba i njegovi naslednici ne duguju nikome ništa jer neguju čistu likovnost, ponajmanje Salvadoru Daliju iz čijeg su šinjela izišli legioni hiperrealista i novih slikara fantastike. Kako je upozoreno, moramo biti veoma oprezni kada o Ljubinom opusu govorimo u terminima opštih mesta kakvo je fantastika. Dali je prvi slikao u hiperrealističkom duhu, pisao uvodne eseje u pionirskim monografijama tog pravca ali je i prvi ismejavao hiperrealiste. Još su gori oni, koji idući Dalijevim tragom, nastoje da slikaju fantastiku na hiperrealnoj osnovi. Vekovima moćna alternativa zvaničnim umetničkim tokovima, ponornica koja u svakom vremenu izbija na površinu, fantastika sada presušuje. Svet umetnosti prepun je u ovom vremenu vešto rađenih, anatomski majstorski koncipiranih figura, ali u idejnom smislu vulgarnih slika, ilustracija koje nisu ništa više nego vid savremenog kiča. Što je još gore, fantastiku je podlegla komercijalnoj estetici, slike su sada nalik plakatima za holivudsku A produkciju, bez bilo kakve suptilnosti i intuicije ili, još gore, karikaturalni su andergraund. Tim slikarima bez začaranosti, harizme i ideje, nije posvećena ova izložba.