Prizori iz sveta fantastike

Još pre sedam godina u Parizu, u ateljeu Ljube Popovića, rodila se ideja o knjizi “Fantastika u srpskom slikarstvu”, a u susret objavljivanju ove luksuzne monografije, u utorak u 19 časova, u beogradskom Umetničkom prostoru “Pariski krug”, biće predstavljena izložba sa istim imenom, izbor radova naših eminentnih umetnika. Postavku na kojoj će se, pored radova Ljube Popovića, naći i dela Omčikusa, Veličkovića, Šobajića, Jankovića, Markovića, Miletića, Đurovića, Ulardžića, Dolovačkog, Mitrovića, Krunića i Pirkovićeve, otvoriće istoričari umetnosti Dragan Jovanović Danilov i Dejan Đorić, likovni kritičar “Večernjih novosti”.

Ljuba Popović, "Lavirint apokalipse" /Miloš Šobajić, La piscine

– Planirano je da knjiga izađe u roku od godinu dana. Svest o tome koliki bi značaj imala u našoj sredini, pomoć Ljube Popovića i afirmisanih stručnjaka, svih profila, motivisali su me da je pripremim i objavim po evropskim standardima – otkriva,  Živojin Žika Ivanišević. – Već posle nekoliko meseci imao sam tekstove naših eminentnih istoričara umetnosti i likovnih kritičara – dr Stanislava Živkovića, Srete Bošnjaka, Dejana Đorića i Dragana Jovanovića Danilova, a u martu 2013. učestvovali smo na konkursu za sufinansiranje kapitalnih knjiga u Ministarstvu za kulturu i informisanje.

Zbog situacije u zemlji, objašnjava sagovornik, dobili su simbolična sredstva, nedovoljna da se projekat uspešno realizuje, pa su odustali od ove ideje. A onda su počeli da odlaze ljudi vezani za projekat – prvo umire Milan Komnenić, potom Ljuba Popović, pa Sreto Bošnjak i Petar Omčikus. Ali, sve ovo vreme “Pariski krug” okuplja slikare čije stvaralaštvo može da se podvede pod fantastiku. Pre dve godine, izložba je organizovana povodom objavljivanja drugog proširenog i preuređenog izdanja monografije “Ljuba”, a za postavku “Fantastika – sećanje na Ljubu Popovića”, lani se odazvao veliki broj naših najuglednijih autora.

– Nadam se i iskreno verujem da će u bliskoj budućnosti u Valjevu biti otvoren muzej “Fantastika u srpskom slikarstvu”, a tim povodom i promovisana dugo očekivana i potrebna knjiga istoga imena – zaključuje Ivanišević.

DUBOKI ZVUK TAMNE BOJE

Umetnici koji su se priklonili fantastici su u organizam srpskog slikarstva uneli jedan novi ton – duboki zvuk tamne boje, koji nam otkriva svet sujeverja i atavističkih strahova naroda, dodajući našem balkanskom senzibilitetu notu severnjačke filozofije i mistike – tvrdi dr Stanislav Živković.

Advertisements

Danas u 19.00 svečano otvaranje izložbe “(Naučno) fantastični Bob“

Večeras u 19.00 otvaranje aprilske KROKODILove izložbe: Dobrosava Boba Živkovića,“(Naučno) fantastični Bob“. Izložba će trajati do 5. maja.

KROKODILov Centar za savremenu književnost nalazi se u Karađorđevoj 43 (ulaz iz Bašte).

Izložba je prodajnog karaktera.

Dobrosav Bob Živković (1962, Pirot), od rođenja pokazuje izuzetni antitalenat za fudbal, užasno je loš u atletici, najgori u košarci i ekstremnim sportovima. Nije bio ni za ratnika, ni za pesnika, tako da je seo i crtao. Crtao je u osnovnoj školi na časovima likovnog, ali i matematike, geografije, muzičkog. Crtao je u srednjoj dizajnerskoj školi i Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. I dalje crta.

VEČERNJE NOVOSTI: Miloš Hulku dao život

Srpski umetnik iz Pariza Miloš Trifunović stvara junake u Diznilendu. Njegovih ruku delo su i Ajron Men, Crni Panter, Spajdermen, Supermen… U poslednje dve godine uradio je, kao zvanični izvođač skulptura, mnoštvo zanimljivih scena, koje privlače mališane iz celog sveta

Miloš i "Crni panter"

Marvelov  superheroj Hulk zategao mišice u borbenom stavu i otpozdravlja svom snagom najmlađoj publici oduševljenoj svetom čarolija i mašte u kome se može sve, pa i da se bude jak. Razrogačene oči detinjstva upijaju svaki zamišljeni pokret ovekovečenog junaka mladosti u novom tematskom parku Diznilenda. Život mu je udahnuo naš Miloš Trifunović!

Srpski umetnik iz Pariza deo je ekipe koja Diznijevom zabavnom parku nadomak francuske prestonice daje novo lice. Njegovih ruku delo su i Ajron Men, Crni Panter, Spajdermen, Supermen… Sve ono bez čega ne može da se zamisli nijedno klasično odrastanje.

– Sjajan je osećaj biti deo poznate svetske priče. Ulazim, tako, u lik, postajem njegov deo, a samim tim, na neki način, i čuvenog stripa, što je retka privilegija – kaže Trifunović, za “Novosti”.

Istovremeno, vraća se u detinjstvo, zabavlja se i “odrasta” radeći, iako je posao muktrpan.

– U ovim skulpturama pronalazim sebe, neko svoje davno, ali i buduće vreme. Svi smo mi pomalo deca, u pravom smislu te reči. Svet je tada uvek nekako lepši – ističe naš sagovornik.

Hulk i kompanija postavljeni su u novom delu Diznilenda posvećenom studiju “Marvel”. Premeštaju ih, zavisno od sezone. Ogromne su skulpture, od po nekoliko metara.

– Hulk ima pet metara, a stoji na postamentu visokom dva metra. Sve to deluje impozantno, a zahteva naročitu strukturu, proračune i proceduru da bi delovalo realno i bilo stabilno.

Hulk

Skice i ideje za lični pečat u realizaciji detalja prethodno nastaju u Miloševom ateljeu u pariskom južnom predgrađu Šoazi le Roa. Zatim se, prema originalnim projektima iz licence, koji ne bi mogli da se realizuju bez mnogo talenta, Supermen, Spajdermen i drugari izlivaju od različitih plastičnih masa, otpornih na atmosferske uticaje. Onda dolazi boja, pa dečji osmeh i uzdasi.

– Konkretno, ovaj projekat je radilo nas desetak umetnika nekoliko nedelja. Sve je ispalo dobro, na opšte zadovoljstvo. Posmatram Hulka, deluje mi, na kraju, kao da je tu sam došao. Uživaju deca, ali i mi odrasli.

Nije “Marvelova” ekipa jedini proizvod Miloševih ruku. U poslednje dve godine, koliko njegove dve matične dizajnerske kuće koje su ga angažovale, “Duša dekora” i “Fabrika sa pet nogu”, sarađuju s Diznilendom, uradio je, kao zvanični izvođač skulptura, mnoštvo zanimljivih scena, koje privlače mališane iz celog sveta.

Njegov je, tako, u centralnom delu parka, u starom delu, i čarobni mač, u fontani zaboden u kamen, čarobnjaka Merlina, koji se pojavljuje u legendama o kralju Arturu. A o praznicima, podivljali ružičnjak na zidu dvorca, u priči o Trnovoj Ružici, preraste u krilatog zmaja, pod umetničkom palicom Miloša Trifunovića i nekolicine njegovih kolega.

– U Diznilendu se neprestano nešto dešava. Obeležavaju se godišnjice, Dan veštica, Božić, Nova godina… Iznova pravimo dekore i skulpture. Nikada nije dosadno. Odnosno, stalno je zabavno. Na umor se, onda, nekako zaboravi – poručuje Miloš.

Poslednja u nizu projekata, pred Novu godinu, bila je scena za svemirski brod iz “Ratova zvezda”. Posebnu dimenziju celoj priči daje činjenica da sve skulpture i dekori nastaju noću, jer Diznilend radi non-stop, pa posetioci ne mogu da se uznemiravaju.

– U početku je neobično, ali se čovek brzo navikne i na noćne uslove. Završavamo oko osam sati ujutro, pre nego što nastupe prvi posetioci. Već za pet minuta sve bude popunjeno. Ponekad, pre povratka kući, ostanem nakratko i posmatram njihove reakcije. To je zanimljiva interakcija, koja daje određenu satisfakciju za uloženi trud.

Naročito je zadovoljstvo kada se iza svega pojavi dečji osmeh.

– Svaki čovek je ispunjen kada obraduje decu. To je prirodno – ističe Miloš.

Zanimljiv je i tim s kojim radi.

– Nekada nas je desetak, nekada samo dvoje-troje. Ali dobro se slažemo. Sve su to veliki, talentovani umetnici. Počastvovan sam što sam u toj ekipi – skroman je naš sagovornik.

Ceo ovaj posao ima i važnu umetničku stranu.

– Dopada mi se to što su dekori u Diznilendu figurativni, reklo bi se, čak, barokni – naglašava Trifunović, koji u dekoracijama scena ima gotovo dvadeset godina iskustva.

Prethodno je radio i dekore za čuveni Komedi Fransez. Sve se to odražava i na njegovo autonomno stvaralaštvo, jer u svom ateljeu voli da posveti pažnju skulpturi, iako je po vokaciji prvenstveno slikar.

– Figirativne skulptorske epizode pojavljuju se periodično, a vezuju se na slikarstvo iz studentskih dana, kada sam radio slike u tri dimenzije – nalazi Miloš vezu.

A njegove slike su uglavnom monohromne. Nastaju u poslednje vreme markerom, i vuku referencu na vozove i grafite.

– Voz me vraća u davna vremena, u sećanja na moju zemlju i detinjstvo. Veoma je karakterističan za naše podneblje u vreme kada sam odrastao. Uz pomoć voza ljudi se sreću, odlaze u život, ali i u smrt. Budi razne emocije i asocijacije. Predstavlja snagu, brzinu, efikasnost. Neke podseća na logore, istrebljenje, neke na tragediju, udese, neke na odlazak na more. Kreće se između trijumfa i poraza, od putanje koja ide uzlaznom linijom do one koja je zakovana za dno. Život je pun te dualnosti. Kad god se spomene voz, imam osećaj nostalgije. Voz juri kroz pejzaž u moje sećanje i prolazi ispod Jerininog grada, tvrđave Maglič. A u svakoj nostalgiji ima pomalo tuge.

Manevarke, kenedijevke i elektromotorke kod njega su sive. Kroz metalnu gamu slika pejzaže. Fleševi vraćaju boju. To postiže markerima, sprejovima i naročitim tintama za farbanje kože kojima tageri ostavljaju grafite po vozovima i duž pruge. Svojevrsna je to inverzija urbane pop-kulture.

– Ne crtam po vagonima, ja vagone crtam. Uvek me je inspirisao flomaster, delovao je zanimljivo i misteriozno. Težak je za rad i kontrolisanje. A sprejovi mi omogućuju brzo popunjavanje velikih površina. Volim da stvar izađe odjednom iz ruke, što je brže moguće. Drag mi je eksperimentalni pristup umetnosti. Ne volim utabane staze.

Gradske vlasti u Sent Uenu, u severnom pariskom predgrađu, angažovale su svojevremeno nekoliko umetnika da grafitima oslikaju školski zid u pešačkoj zoni i mladima koji tu provode svoje dane usade ljubav prema umetnosti. Među njima je bio i Miloš. Grafiti, kao prirodni nastavak sanjarenja iz vozova detinjstva u mašti Diznilenda.

Osvrt na zapostavljenu staroslovensku mitologiju

“Slovenski krug” je izložba slika u Kragujevcu Marka Stamatovića koja predstavlja osvrt na zapostavljenu staroslovensku mitologiju kroz prikaz u 14 slika boginje majke prirode.

“Cela ideja ove priče jeste da se objasni taj odnos starih Slovena sa prirodom i da se objasni to njihovo shvatanje životnog ciklusa i mi smo to probali da uradimo na najbolji mogući način kroz boginje godišnjih doba. Tu smo našli mesto da možemo da uradimo nešto novo jer se o staroslovenskoj mitologiji jako malo zna”, rekao je Marko Stamatović, foto-umetnik.

panel sa četkicama

Priča o zaboravljenoj magiji verovanja, načinu shvatanja ciklusa života i smrti staroslovenskih naroda kroz mitologiju i običaje prikazana je kroz odrastanje jednog modela na slikama.

“Meni se stvarno dopalo i ovo je bilo nezaboravno iskustvo. Drago mi je što sam učestvovala na ovom projektu jer nisam videla da se na našim prostorima uopšte stvara umetnost ove vrste kroz fotografije i baš mi je drago što je Marko odabrao baš mene da predstavim ovu veliku ulogu”, rekla je  Sofija Đorđević, model.

“Bukvalno smo počeli sa njom da radimo kada je imala 13 godina, završili smo sada kada ima skoro 16 godina. Od devojčice do odrasle žene tako da smo prikazali i kroz njeno odrastanje ali i kroz kostime taj odnos životnog ciklusa kroz smenu godišnjih doba, kroz te neke smene plodnih dana, smrti i ponovnog rađanja”, dodao je Marko.

Kroz fotografije umetnik Marko Stamatović želeo je da da svoje viđenje staroslovenske mitologije i prikaže deo univerzuma naših predaka.

Nišlijka izlaže slike inspirisane slovenskom mitologijom

Prirodne pojave, imaginarna bića, božanstva i misteriozni obredi slovenske mitologije, počivaju na slikama Nišlijke Anite Milić, koja u njih unosi “gotovo dečju radost stvaranja i neicrpnu maštovitost”. Izložba “Slovenska mitologija” je otvorena u četvrtak, 30. avgusta uSalonu 77 u niškoj Tvrđavi.

slike Anite Milić

Grafička dizajnerka iz Niša na svojim radovima istražuje drevnu civilizaciju i oživljava imaginarne svetove mistične slovenske mitologije.

Ilustracijom objašnjava prirodne pojave u koje su Sloveni verovali, u kojima dominiraju sukobljene sile poput jave i stvarnosti, noći i sumraka, jalovog i plodnog, patnje i zadovoljstva, reda i haosa, zlobe i dobra, stvaranja i razaranja, svetlosti i senki… – kažu u Galeriji.

Radovi koji će biti prikazani na izložbi dopunjeni su kratkim tekstovima pisca Nenada Gajića, kažu u GSLU, koji objašnjavaju ilustracije. Uz slike, u Salonu 77biće izloženo i 13 bogova slovenskog panteona na kamenu, kao i dve knjige.

Ova postavka će biti u Salonu 77 sve do 15. septembra.

Moć fantastike: Izložba posvećena Ljubi Popoviću

Veliko još neostvareno zaveštanje slikara Ljube Popovića bilo je otvaranje muzeja fantastike. Znajući da je za njega fantastika bila najviši vid slobode u umetnosti, galerista Živojin Ivanišević odabrao je da u svom prostoru “Pariski krug” večeras otvori vrata ovog čudesnog sveta, viđenog očima Popovićevih kolega.

 Živojin Ivanišević i Ljuba Popović

Na fotografji: Živojin Ivanišević i Ljuba Popović

– Približava se dve godine otkako nas je Ljuba napustio i izložba “Fantastika… sećanje na Ljubu Popovića” je svojevrstan omaž umetniku, ali i slikarskom pravcu – kaže Ivanišević. – Ljuba nije pripadao nijednom pravcu, ali su njegove slike, ispunjene čudnovatim bićima, okruženim predmetima, zdanjima i pejzažima iz mašte, često bivale okarakterisane kao fantastične ili nadrealne. Na izložbi su i radovi slikara, koji su stvarali pod Ljubinim uticajem.

Slike Vladimira Veličkovića, Petra Omčikusa, Miloša Šobajića, Ratka Lalića, Ljubodraga Jankovića Jaleta, Branislava Markovića, Milana Miletića, Vasilija Vase Dolovačkog, Željka Đurovića, Gorana Mitrovića. Slavka Krunića i Marka Tubića karakterišu različiti stilovi, ali ih svojom čarobnom privlačnošću okuplja nešto nesvakidašnje.

– Niko na Balkanu nije učinio više od Popovića za iracionalno, magično i metafizičko stvaralaštvo – napisao je likovni kritičar Dejan Đorić u katalogu.

– Fantastika je pored naive jedino što Srbiju u Evropi i svetu u slikarskoj umetnosti čini posebnom i jedinstvenom – kaže Ivanišević. – Srbija ima jednu od najjačih likovnih scena te vrste, uz parisku i bečku, nesumnjivo najkvalitetniju. Ljuba je govorio da su najbolji slikari u Parizu srpski i južnoamerički.