Danas otvaranje Izložbe ilustracija Ivice Stevanovića

U Galeriji RTS u četvrtak 14. novembra u 19 časova održaće se otvaranje izložbe autora Ivice Stevanovića u okviru ovogodišnjeg 50. Zlatnog pera Beograda (ULUPUDS), javlja Art-Anima.

Naziv izložbe „Spodobe i leševi, veštice i vampiri“ oslikava bogat i zanimljiv ilustratorski opus autora. Na njegovim radovima, kao u mimohodu promiče karneval iščašenih bića-kreatura, bolje rečeno monstruma, oblikovanih autorovom nepresušnom maštom i bravuroznim crtežom, gradeći jedan čudan svet gde spodobe, zmajevi, leševi i ko još zna kakve aveti i demoni nisu zli, već su više kao nevaljalo dete koje beži od noćne more realnosti.

Ivica Stevanović

Horor efekat provejava ilustracijama Ivice Stefanovića, kao deo jednog modernog eksperimenta, u okviru nedovoljno zastupljenog žanra u našoj umetnosti, grafičkog romana (ili pripovesti), čija su neka od osnovnih obeležja, strašno, mračno i kriminalno, upravo bliski sa modernim izrazom stripa.

Alternativna estetika autorovih ilustracija, iščašenih demonskih bića isplaženih jezika, izbuljenih od straha očiju, deformisanih likova kao u krivom ogledalu, skeleta, životinja koje vas čudno, urokljivo gledaju, aveti, zmajevi, đavoli, veštice, vampiri i ko zna još kakvi monstrumi, dovedena je do te tačke da ne izaziva strah kod posmatrača, već osećaj, neke poznate, davno u prostorima sećanja na detinjstvo prevaziđene noćne more uklopljene u svakodnevicu.

Međunarodno prepoznavanje i afirmaciju doživljava kada njegove ilustracije objavljuju u projektima američkih izdavača: ilustracije objavljene u knjizi Steampunk Reloaded, Tachyon, 2010,  antologiji The Thackery T. Lambshead Cabinet of Curiosities, Harper Collins 2011, Wonderbook, Abrams 2013. kao  i u knjizi Vampire Junction, Centipede Press, 2019.

Zmajevi se izdvajaju kao trajna inspiracija autora i zauzimaju posebno mesto, kako u srpskoj mitologiji tako i u opusu Ivice Stefanovića. Ilustracije u knjizi Iščezli iz edicije „Srpska mitologija“, Orfelin, Novi Sad, 2019, determinišu u najboljem svetlu, kako autorov stil tako i njegovo shvatanje ilustracije, u kome na prvi pogled dominira minuciozan crtež, izveden do najsitnijih detalja, inspirisan srednjevekovnim gravurama i otiscima, kao i renesansnim grafikama Albrehta Direra. Istovremeno nas, svojom ekspresijom, autor uvodi u sopstveno viđenje, tog mitskog bića, u svoj imaginativni svet, definisan demonologijom kao ličnom estetikom, spajajući ih u svoj originalni likovni jezik.

Što se duže posmatraju demoni i monstruozne spodobe autorovog ilustratorskog imaginarijuma, nekako nam postaju bliske, prepoznatljive i skoro ljubazne, tako zarobljene u njihovom okruženju.

Iščašeni likovi koji nas posmatraju sa njegovih ilustracija, izazivaju potrebu, da im se uvek iznova vraćate u želji da još jedanput uplovite u taj demonski svet i da istražujete njegov narativ.

Ivica Stevanović rođen je u Nišu 1977, a diplomirao je 2000. na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, gde je i magistrirao 2004. na ilustrativno-imaginarnoj enciklopediji likovnih demona – Leksikon likovnih legija(demonologija kao alternativna estetika). Od 2000-te radi na novosadskoj Akademiji umetnosti. Redovni je profesor i trenutno predaje Dizajn knjige, Ilustraciju i predmet Strip.

Pored nekoliko hiljada ilustracija u udžbenicima i slikovnicama, izdvajaju se: Bukvar (ZUNS, 2003),Carevo novo odelo (Kreativni centar, 2005), Daj mi krila jedan krug (Kreativni centar, 2006), Jezik, jezik e pa šta je… (Kreativni centar, 2008), Meteorologija (Kreativni centar, 2009)… U nekoliko prethodnih godina, Ivica Stevanović intenzivnije sarađuje sa američkim izdavačima, ilustrujući uglavnom dečje knjige: The Royal Treasure Measure (Millbrook Press, 2012), Where’s My Tushy? (Carolrhoda Books, 2014), i Gross Gods Stone (Arch Books, 2019).

Opus Ivice Stevanovića determinišu grafički romani, kao specifičnog autora, njegove ilustracije počinju da objavljuju u svojim projektima američki izdavači. Najznačajnije grafičko delo Ivice Stevanovića Ljubazni leševi zvanično je predstavljeno američkoj publici 2016, kao Kindly Corpses, u izdanju kanadskog izdavača Chizine Publications.

Dobitnik je više priznanja i nagrada iz oblasti dizajna, ilustracije, karikature i stripa.

VEČERNJE NOVOSTI: POGLED ISKOSA: Fantastika u srpskom slikarstvu (izbor)

Galeriju Pariski krug u centru Beograda već petnaest godina vodi Živojin Ivanišević, koji je u galerijskom poslu trideset godina. Reč je o jednom od naših najuspešnijih galerista i izdavača, koji je o likovnoj umetnosti objavio devetnaest knjiga i oko šezdeset kataloga. Veliki deo svog galerijskog nastupa Ivanišević je vezao za akademika Ljubu Popovića, čija je dela isključivo on predstavljao u Srbiji. Idući tragom tog velikog majstora umetničke mašte, Pariski krug sada izlaže slikare koji pripadaju Ljubinom svetu, izložba je i svojevrsna posveta Ljubi. Na njoj su zastupljene slike samog Ljube, Vladimira Veličkovića, Petra Omčikusa, Ljubodraga Jankovića Jaleta, Miloša Šobajića, Branislava Markovića, Milana Miletića, Željka Đurovića, Vasilija Vase Dolovačkog, Dejana Ulardžića, Slavka Krunića, Gorana Mitrovića i Kristine Pirković. Pojedini kao Ljuba, Omčikus i Marković nisu više živi, a drugi kao Kristina Pirković pripadaju najmlađoj generaciji. Ivanišević je objavio tim povodom publikaciju na šezdeset četiri strane u tvrdom i mekom povezu sa kratkim tekstovima Stanislava Živkovića, Dragana Jovanovića Danilova, Milana Komnenića, Sreta Bošnjaka i Nikole Kusovca.

srpska fantastika u slikarstvu

Umetnički prostor Pariski krug, do 1. septembra

Srbija ima jednu od najmanjih ali likovno najsnažnijih scena fantastične umetnosti u svetu, kako misle i vodeći svetski eksperti za tu vrstu slikarstva. Počivši Etjen Šaton iz Švajcarske, mlađi Luj del Mastro iz Australije i Feliks Lašans iz Kanade decenijama su pratili i prate rad naših slikara, posedujući njihove monografije i kataloge. Umetnički svet danas je prepun mimetičara, raznih realista i ilustratora koji nisu uspeli da formiraju umetnički izraz. Ljuba i njegovi naslednici ne duguju nikome ništa jer neguju čistu likovnost, ponajmanje Salvadoru Daliju iz čijeg su šinjela izišli legioni hiperrealista i novih slikara fantastike. Kako je upozoreno, moramo biti veoma oprezni kada o Ljubinom opusu govorimo u terminima opštih mesta kakvo je fantastika. Dali je prvi slikao u hiperrealističkom duhu, pisao uvodne eseje u pionirskim monografijama tog pravca ali je i prvi ismejavao hiperrealiste. Još su gori oni, koji idući Dalijevim tragom, nastoje da slikaju fantastiku na hiperrealnoj osnovi. Vekovima moćna alternativa zvaničnim umetničkim tokovima, ponornica koja u svakom vremenu izbija na površinu, fantastika sada presušuje. Svet umetnosti prepun je u ovom vremenu vešto rađenih, anatomski majstorski koncipiranih figura, ali u idejnom smislu vulgarnih slika, ilustracija koje nisu ništa više nego vid savremenog kiča. Što je još gore, fantastiku je podlegla komercijalnoj estetici, slike su sada nalik plakatima za holivudsku A produkciju, bez bilo kakve suptilnosti i intuicije ili, još gore, karikaturalni su andergraund. Tim slikarima bez začaranosti, harizme i ideje, nije posvećena ova izložba.

U staroj kući u Švajcarskoj pronađene skice „Malog princa“

Skice „Malog princa“ koje je napravio francuski pisac i pilot Antoan de Sent-Egziperi, pronađene su u jednoj staroj kući na severu Švajcarske gde ih je čuvao jedan bogataš zajedno sa nekoliko desetina hiljada drugih umetničkih dela.

Korice "Malog princa"

Crteži, kupljeni pre više od 30 godina na jednoj aukciji u Švajcarskoj, nalazili su se u kartonima i dobro su očuvani, izjavila je Elizabet Grosman, predstavnica Fondacije za umetnost, kulturu i istoriju u kantonu Ciriha.

Prema njenim rečima, pronadjene su tri skice radjene na papiru za avionsku poštu.

Vlasnik je kolekcionar Bruno Stefanini koji je preminuo decembra 2018, a skice je kupio 1986. godine.

Za sada se još ne zna o daljoj sudbini crteža dela koje je Sent-Egziperi napisao u Njujorku.

Pisac je sam i napravio crteže i ilustraciju za knjigu.

Knjiga „Mali princ“ je prevedena na 250 jezika i prodata u 145 miliona primeraka, čime je postala jedna od najprodavanijih u svetu.

Prema njoj je 1974. snimljen američko-britanski igrani film, četiri godine kasnije i japanska TV-serija, a bilo je i muzičko-scenskih dela s tom temom.

Prizori iz sveta fantastike

Još pre sedam godina u Parizu, u ateljeu Ljube Popovića, rodila se ideja o knjizi “Fantastika u srpskom slikarstvu”, a u susret objavljivanju ove luksuzne monografije, u utorak u 19 časova, u beogradskom Umetničkom prostoru “Pariski krug”, biće predstavljena izložba sa istim imenom, izbor radova naših eminentnih umetnika. Postavku na kojoj će se, pored radova Ljube Popovića, naći i dela Omčikusa, Veličkovića, Šobajića, Jankovića, Markovića, Miletića, Đurovića, Ulardžića, Dolovačkog, Mitrovića, Krunića i Pirkovićeve, otvoriće istoričari umetnosti Dragan Jovanović Danilov i Dejan Đorić, likovni kritičar “Večernjih novosti”.

Ljuba Popović, "Lavirint apokalipse" /Miloš Šobajić, La piscine

– Planirano je da knjiga izađe u roku od godinu dana. Svest o tome koliki bi značaj imala u našoj sredini, pomoć Ljube Popovića i afirmisanih stručnjaka, svih profila, motivisali su me da je pripremim i objavim po evropskim standardima – otkriva,  Živojin Žika Ivanišević. – Već posle nekoliko meseci imao sam tekstove naših eminentnih istoričara umetnosti i likovnih kritičara – dr Stanislava Živkovića, Srete Bošnjaka, Dejana Đorića i Dragana Jovanovića Danilova, a u martu 2013. učestvovali smo na konkursu za sufinansiranje kapitalnih knjiga u Ministarstvu za kulturu i informisanje.

Zbog situacije u zemlji, objašnjava sagovornik, dobili su simbolična sredstva, nedovoljna da se projekat uspešno realizuje, pa su odustali od ove ideje. A onda su počeli da odlaze ljudi vezani za projekat – prvo umire Milan Komnenić, potom Ljuba Popović, pa Sreto Bošnjak i Petar Omčikus. Ali, sve ovo vreme “Pariski krug” okuplja slikare čije stvaralaštvo može da se podvede pod fantastiku. Pre dve godine, izložba je organizovana povodom objavljivanja drugog proširenog i preuređenog izdanja monografije “Ljuba”, a za postavku “Fantastika – sećanje na Ljubu Popovića”, lani se odazvao veliki broj naših najuglednijih autora.

– Nadam se i iskreno verujem da će u bliskoj budućnosti u Valjevu biti otvoren muzej “Fantastika u srpskom slikarstvu”, a tim povodom i promovisana dugo očekivana i potrebna knjiga istoga imena – zaključuje Ivanišević.

DUBOKI ZVUK TAMNE BOJE

Umetnici koji su se priklonili fantastici su u organizam srpskog slikarstva uneli jedan novi ton – duboki zvuk tamne boje, koji nam otkriva svet sujeverja i atavističkih strahova naroda, dodajući našem balkanskom senzibilitetu notu severnjačke filozofije i mistike – tvrdi dr Stanislav Živković.

Danas u 19.00 svečano otvaranje izložbe “(Naučno) fantastični Bob“

Večeras u 19.00 otvaranje aprilske KROKODILove izložbe: Dobrosava Boba Živkovića,“(Naučno) fantastični Bob“. Izložba će trajati do 5. maja.

KROKODILov Centar za savremenu književnost nalazi se u Karađorđevoj 43 (ulaz iz Bašte).

Izložba je prodajnog karaktera.

Dobrosav Bob Živković (1962, Pirot), od rođenja pokazuje izuzetni antitalenat za fudbal, užasno je loš u atletici, najgori u košarci i ekstremnim sportovima. Nije bio ni za ratnika, ni za pesnika, tako da je seo i crtao. Crtao je u osnovnoj školi na časovima likovnog, ali i matematike, geografije, muzičkog. Crtao je u srednjoj dizajnerskoj školi i Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. I dalje crta.

VEČERNJE NOVOSTI: Miloš Hulku dao život

Srpski umetnik iz Pariza Miloš Trifunović stvara junake u Diznilendu. Njegovih ruku delo su i Ajron Men, Crni Panter, Spajdermen, Supermen… U poslednje dve godine uradio je, kao zvanični izvođač skulptura, mnoštvo zanimljivih scena, koje privlače mališane iz celog sveta

Miloš i "Crni panter"

Marvelov  superheroj Hulk zategao mišice u borbenom stavu i otpozdravlja svom snagom najmlađoj publici oduševljenoj svetom čarolija i mašte u kome se može sve, pa i da se bude jak. Razrogačene oči detinjstva upijaju svaki zamišljeni pokret ovekovečenog junaka mladosti u novom tematskom parku Diznilenda. Život mu je udahnuo naš Miloš Trifunović!

Srpski umetnik iz Pariza deo je ekipe koja Diznijevom zabavnom parku nadomak francuske prestonice daje novo lice. Njegovih ruku delo su i Ajron Men, Crni Panter, Spajdermen, Supermen… Sve ono bez čega ne može da se zamisli nijedno klasično odrastanje.

– Sjajan je osećaj biti deo poznate svetske priče. Ulazim, tako, u lik, postajem njegov deo, a samim tim, na neki način, i čuvenog stripa, što je retka privilegija – kaže Trifunović, za “Novosti”.

Istovremeno, vraća se u detinjstvo, zabavlja se i “odrasta” radeći, iako je posao muktrpan.

– U ovim skulpturama pronalazim sebe, neko svoje davno, ali i buduće vreme. Svi smo mi pomalo deca, u pravom smislu te reči. Svet je tada uvek nekako lepši – ističe naš sagovornik.

Hulk i kompanija postavljeni su u novom delu Diznilenda posvećenom studiju “Marvel”. Premeštaju ih, zavisno od sezone. Ogromne su skulpture, od po nekoliko metara.

– Hulk ima pet metara, a stoji na postamentu visokom dva metra. Sve to deluje impozantno, a zahteva naročitu strukturu, proračune i proceduru da bi delovalo realno i bilo stabilno.

Hulk

Skice i ideje za lični pečat u realizaciji detalja prethodno nastaju u Miloševom ateljeu u pariskom južnom predgrađu Šoazi le Roa. Zatim se, prema originalnim projektima iz licence, koji ne bi mogli da se realizuju bez mnogo talenta, Supermen, Spajdermen i drugari izlivaju od različitih plastičnih masa, otpornih na atmosferske uticaje. Onda dolazi boja, pa dečji osmeh i uzdasi.

– Konkretno, ovaj projekat je radilo nas desetak umetnika nekoliko nedelja. Sve je ispalo dobro, na opšte zadovoljstvo. Posmatram Hulka, deluje mi, na kraju, kao da je tu sam došao. Uživaju deca, ali i mi odrasli.

Nije “Marvelova” ekipa jedini proizvod Miloševih ruku. U poslednje dve godine, koliko njegove dve matične dizajnerske kuće koje su ga angažovale, “Duša dekora” i “Fabrika sa pet nogu”, sarađuju s Diznilendom, uradio je, kao zvanični izvođač skulptura, mnoštvo zanimljivih scena, koje privlače mališane iz celog sveta.

Njegov je, tako, u centralnom delu parka, u starom delu, i čarobni mač, u fontani zaboden u kamen, čarobnjaka Merlina, koji se pojavljuje u legendama o kralju Arturu. A o praznicima, podivljali ružičnjak na zidu dvorca, u priči o Trnovoj Ružici, preraste u krilatog zmaja, pod umetničkom palicom Miloša Trifunovića i nekolicine njegovih kolega.

– U Diznilendu se neprestano nešto dešava. Obeležavaju se godišnjice, Dan veštica, Božić, Nova godina… Iznova pravimo dekore i skulpture. Nikada nije dosadno. Odnosno, stalno je zabavno. Na umor se, onda, nekako zaboravi – poručuje Miloš.

Poslednja u nizu projekata, pred Novu godinu, bila je scena za svemirski brod iz “Ratova zvezda”. Posebnu dimenziju celoj priči daje činjenica da sve skulpture i dekori nastaju noću, jer Diznilend radi non-stop, pa posetioci ne mogu da se uznemiravaju.

– U početku je neobično, ali se čovek brzo navikne i na noćne uslove. Završavamo oko osam sati ujutro, pre nego što nastupe prvi posetioci. Već za pet minuta sve bude popunjeno. Ponekad, pre povratka kući, ostanem nakratko i posmatram njihove reakcije. To je zanimljiva interakcija, koja daje određenu satisfakciju za uloženi trud.

Naročito je zadovoljstvo kada se iza svega pojavi dečji osmeh.

– Svaki čovek je ispunjen kada obraduje decu. To je prirodno – ističe Miloš.

Zanimljiv je i tim s kojim radi.

– Nekada nas je desetak, nekada samo dvoje-troje. Ali dobro se slažemo. Sve su to veliki, talentovani umetnici. Počastvovan sam što sam u toj ekipi – skroman je naš sagovornik.

Ceo ovaj posao ima i važnu umetničku stranu.

– Dopada mi se to što su dekori u Diznilendu figurativni, reklo bi se, čak, barokni – naglašava Trifunović, koji u dekoracijama scena ima gotovo dvadeset godina iskustva.

Prethodno je radio i dekore za čuveni Komedi Fransez. Sve se to odražava i na njegovo autonomno stvaralaštvo, jer u svom ateljeu voli da posveti pažnju skulpturi, iako je po vokaciji prvenstveno slikar.

– Figirativne skulptorske epizode pojavljuju se periodično, a vezuju se na slikarstvo iz studentskih dana, kada sam radio slike u tri dimenzije – nalazi Miloš vezu.

A njegove slike su uglavnom monohromne. Nastaju u poslednje vreme markerom, i vuku referencu na vozove i grafite.

– Voz me vraća u davna vremena, u sećanja na moju zemlju i detinjstvo. Veoma je karakterističan za naše podneblje u vreme kada sam odrastao. Uz pomoć voza ljudi se sreću, odlaze u život, ali i u smrt. Budi razne emocije i asocijacije. Predstavlja snagu, brzinu, efikasnost. Neke podseća na logore, istrebljenje, neke na tragediju, udese, neke na odlazak na more. Kreće se između trijumfa i poraza, od putanje koja ide uzlaznom linijom do one koja je zakovana za dno. Život je pun te dualnosti. Kad god se spomene voz, imam osećaj nostalgije. Voz juri kroz pejzaž u moje sećanje i prolazi ispod Jerininog grada, tvrđave Maglič. A u svakoj nostalgiji ima pomalo tuge.

Manevarke, kenedijevke i elektromotorke kod njega su sive. Kroz metalnu gamu slika pejzaže. Fleševi vraćaju boju. To postiže markerima, sprejovima i naročitim tintama za farbanje kože kojima tageri ostavljaju grafite po vozovima i duž pruge. Svojevrsna je to inverzija urbane pop-kulture.

– Ne crtam po vagonima, ja vagone crtam. Uvek me je inspirisao flomaster, delovao je zanimljivo i misteriozno. Težak je za rad i kontrolisanje. A sprejovi mi omogućuju brzo popunjavanje velikih površina. Volim da stvar izađe odjednom iz ruke, što je brže moguće. Drag mi je eksperimentalni pristup umetnosti. Ne volim utabane staze.

Gradske vlasti u Sent Uenu, u severnom pariskom predgrađu, angažovale su svojevremeno nekoliko umetnika da grafitima oslikaju školski zid u pešačkoj zoni i mladima koji tu provode svoje dane usade ljubav prema umetnosti. Među njima je bio i Miloš. Grafiti, kao prirodni nastavak sanjarenja iz vozova detinjstva u mašti Diznilenda.

Osvrt na zapostavljenu staroslovensku mitologiju

“Slovenski krug” je izložba slika u Kragujevcu Marka Stamatovića koja predstavlja osvrt na zapostavljenu staroslovensku mitologiju kroz prikaz u 14 slika boginje majke prirode.

“Cela ideja ove priče jeste da se objasni taj odnos starih Slovena sa prirodom i da se objasni to njihovo shvatanje životnog ciklusa i mi smo to probali da uradimo na najbolji mogući način kroz boginje godišnjih doba. Tu smo našli mesto da možemo da uradimo nešto novo jer se o staroslovenskoj mitologiji jako malo zna”, rekao je Marko Stamatović, foto-umetnik.

panel sa četkicama

Priča o zaboravljenoj magiji verovanja, načinu shvatanja ciklusa života i smrti staroslovenskih naroda kroz mitologiju i običaje prikazana je kroz odrastanje jednog modela na slikama.

“Meni se stvarno dopalo i ovo je bilo nezaboravno iskustvo. Drago mi je što sam učestvovala na ovom projektu jer nisam videla da se na našim prostorima uopšte stvara umetnost ove vrste kroz fotografije i baš mi je drago što je Marko odabrao baš mene da predstavim ovu veliku ulogu”, rekla je  Sofija Đorđević, model.

“Bukvalno smo počeli sa njom da radimo kada je imala 13 godina, završili smo sada kada ima skoro 16 godina. Od devojčice do odrasle žene tako da smo prikazali i kroz njeno odrastanje ali i kroz kostime taj odnos životnog ciklusa kroz smenu godišnjih doba, kroz te neke smene plodnih dana, smrti i ponovnog rađanja”, dodao je Marko.

Kroz fotografije umetnik Marko Stamatović želeo je da da svoje viđenje staroslovenske mitologije i prikaže deo univerzuma naših predaka.