Džordž R. R. Martin: "Kuća zmaja" treba da ima 40 epizoda, da bi ispričala celu priču

Pisac Džordž R. R. Martin prema čijoj je prozi snimljena popularna serija “Kuća zmaja”, kaže da bi ta serija morala da ima 40 epizoda, ukoliko bi njeni tvorci želeli da u celosti ispričaju priču o Targarijenima.

DžRR Martin

U svom najnovijem blogu Martin je napisao da je zamislio da serija ima četiri sezone, ali za sada iz HBO nema potvrda da će tako i biti.

“Kada sam bio dečak, serije su imale 39 epizoda po sezoni. Do trenutka kad sam pisao za ‘Lepoticu i zver’, taj broj smanjen je na 22. Kablovska televizija taj broj je dodatno smanjila. ‘Porodica Soprano’ imala je 13 epizoda po sezoni, ali samo nekoliko godina kasnije, ‘Igra prestola’ imala je samo deset, a u poslednje dve sezone ni toliko. Kada bi ‘Kuća zmaja’ imala 13 epizoda po sezoni, možda bismo mogli da prikažemo sve stvari koje smo inače morali da preskočimo, iako bismo time rizikovali da se neki gledaoci žale na suviše ‘sporu’ radnju  i da se ‘ništa ne dešava'”, napisao je Martin.

On kaže da je ipak srećan i sa deset sati po sezoni, koliko su dobili za pričanje priče.

“Kao što ste možda primetili, ‘Prstenovi moći’ imaju samo osam, a moji ‘Mračni vetrovi’ (Dark Winds) na AMC imaju po šest epizoda po sezoni. Nadam se da će (za ‘Kuću zmaja’) tako i ostati. Biće potrebno punih četiri sezone od po deset epizoda da se kako dolikuje ispriča Ples sa zmajevima od početka do kraja”, naveo je pisac.

“Kuća zmaja” je u prvoj sezoni “pokrila” period od oko dvadeset godina, a Martin smatra da su dobro izvedeni vremenski skokovi, zbog kojih su mnogi glumci morali da budu promenjeni, kako bi tumačili starije verzije likova.

Pohvalio je i glumu Pedija Konsidina kao kralja Viserisa, naročito u osmoj epizodi, koja je bila i poslednja za tog glumca.

“Lik koji je stvorio u seriji je toliko moćniji, tragičniji i življi od moje verzije u ‘Vatra i krv’, da sam delom u iskušenju da se vratim toj knjizi, pocepam ta poglavlja i napišem novu istoriju njegove vladavine. Pedi zaslužuje Emi nagradu i samo za ovu epizodu. Ako je ne dobije, nema pravde”, napisao je on.

Deveta epizoda “Kuće zmaja” biće emitovana u nedelju na kanalu HBO i striming servisu HBO Max.

IN MEMORIAM: Piter Straub

Piter Straub, proslavljeni autor mračne fantastike i horora, preminuo je u nedelju, 04. septembra, nakon duge bolesti, u 79. godini života, javlja Art-Anima.

Straub je autor brojnih romana, kratkih priča i novela, a debitovao je 1975. godine horor romanom Julija. Roman Talisman iz 2010. napisao je zajedno sa Stivenom Kingom.

Piter Straub

Od velikana horor proze oprostile su se kolege. King je u utorak izrazio saučešće na Tviteru, nazvavši Strauba „dobrim prijateljem“ i „neverovatno talentovanim kolegom i saradnikom“.

„Rad sa njim bila je jedna od velikih radosti mog kreativnog života“, napisao je King. Njih dvojica su zajedno napisali i Crnu kuću, nastavak Talismana.

„Jedan od najboljih pisaca koje sam čitao, jedan od najboljih prijatelja koje sam poznavao“, napisao je Nil Gejmen u tvitu. „Uvek ljubazan, zabavan, briljantan. Jednom je u jogi, u muškom toaletu u Milvokiju, Viskonsin, obavljao poziciju Vrana, jer je bio neustrašiv i ponosan na svoju jogu. Nedostajaćeš mi Piter“.

„Nedostajaće mi knjige koje bi još uvek napisao, ali više od toga nedostajaće mi razgovori koje više nikada nećemo voditi“, dodao je Gejmen u drugom tvitu.

Piter Straub rođen je u Milvokiju, država Viskonskin, 2. marta 1943. Studirao je engleski jezik na Univerzitetu Viskonsin a magistrirao na Kolumbija Univerzitetu. Doktorske studije započeo je na Univerzitetu u Dablinu, ali ih nije priveo kraju. Umesto toga, objavio je dve zbirke pozije 1972. godine i svoj prvi roman 1973. Na predlog svog agenta, okrenuo se gotskoj fikciji, prvo romanom Julija, a zatim i kultnim ostvarenjem Priča o duhovima (1979).

Tokom karijere, desetak puta je bio nominovan za Svetsku nagradu za fantastiku, koju je osvojio četiri puta. Najprestižniju nagradu koja se dodeljuje za horor u književnosti, „Brem Stoker“, osvojio je čak deset puta iz četrnaest nominacija.

Stokerova nagrada za životno delo dodeljena mu je 2006. Dve godine kasnije Straub je od strane Međunarodnog udruženja pisaca horora proglašen za živu legendu, a 2010. mu je uručena Svetska nagrada za fantastiku za životno delo.

I "Kuća zmaja" je inspirisana stvarnom istorijom

“Kuća zmaja” je jedna od najiščekivanijih serija 2022. Radnja se odvija 200 godina pre “Igre prestola” smeštene u istom svetu i istražuje istoriju porodice Targarijen. Uprkos tome što je Vesteros, u kome se radnja odvija, izmišljen svet sa zmajevima i magijom, događaji koji se odvijaju u njemu inspirisani su stvarnim istorijskim događajima.

Zmaj iz serije

Svet Vesterosa kreirao je autor Džordž R. R. Martin u svojoj seriji knjiga “Pesma leda i vatre”. On je takođe 2018. napisao i “Vatra i krv”, roman odvojen od glavnog serijala. Ova knjiga opisuje svet stotinama godina pre “Igre prestola” i služi kao osnova za seriju “Kuću zmaja”.

Serija počinje porodičnim sukobima oko nasledstva kraljevske loze tokom vremena poznatog kao “Ples zmajeva”. Glavno je pitanje – ko će na tronu naslediti kralja Viserisa I Targarijana. Njegova ćerka, princeza Renira, očekuje da će to biti ona čime će postati prva žena na čelu Vesterosa. Međutim, to neće biti tako lako…

Na Komik konu u San Dijegu 2022, Martin je detaljnije govorio o događajima iz stvarnog sveta koji su inspirisali njegovu knjigu i seriju. Sličnosti sa nekim događajima iz istorije prilično su jasne…

Martin je inspiraciju za “Kuću zmaja” našao u istorijskom periodu poznatom kao “Anarhija” ili “Bezvlašće”, građanskom ratu u Engleskoj i Normandiji koji se odigrao između 1138. i 1153. Sukob je bio podstaknut engleskim kraljem Henrijem I koji je svoju ćerku Matildu imenovao za naslednicu nakon što je njegov sin umro prelazeći Engleski kanal.

Naterao je gospodare zemlje da joj se zakunu na vernost, što su svi oni zgodno “zaboravili” nakon Henrijeve smrti.

“Rekli su: Oh, to ne važi! i onda se pojavio njen rođak Stiven koji je brzo prešao kanal, ukrao riznicu i krunisao se za kralja (…) Postalo je užasno i krvavo”, objasnio je Martin.

Problemi nasleđivanja i građanskog rata koje je to izazvalo veoma su slični problemima sukcesije u “Kući zmaja”. Nakon smrti kralja njegov nećak – Stiven od Bloa, preuzeo je vlast uz pomoć svog brata, biskupa Henrija od Vinčestera. Početak Stivenove vladavine je bio obeležen žestokim sukobima sa engleskim baronima, pobunjenim velškim vođama i škotskim invazijama.

Nakon velike pobune na jugozapadu Engleske, Matilda je izvršila invaziju na Englesku uz pomoć svog polubrata Roberta od Glostera. Sukob je potrajao skoro 15 godina, jer nijedna strana nije uspevala da stekne odlučujuću prednost.

Nakon ograničenih pohoda, opsada i velikih žrtvi sa obe strane, Stiven je potpisao mir sa Matildinim sinom Henrijem priznavši ga za svog naslednika.

Ova serija nije prva koju je Martin napravio služeći se stvarnom istorijom. Potvrido je da je “Igra prestola” inspirisana engleskim Ratom ruža, piše portal Vintage news.

Kao i kod “Anarhije”, to je bio sukob nastao oko pitanja nasleđivanja. Porodice Lankaster i Jork su se osećale kao da zaslužuju krunu Engleske. Rezultat toga bio je komplikovan 32-godišnji sukob koji se završio osnivanjem kuće Tjudor koja je došla na čelo Engleske.

Pravi ratni događaji poslužili su kao osnova za glavne sukobe unutar serije, posebno između Lanistera i porodice Stark, a bili su inspiracija i za “Rat pet kraljeva”. U seriji postoje i drugi likovi koji se mogu povezati sa istorijskim ličnostima, kao što su Deneris Targarjen i Henri Tjudor, ili Ned Stark i Ričard od Jorka.

Džordž R. R. Martin upozorava: Moje knjige su odlutale od serije "Igra prestola"

Džordž R. R. Martin, autor knjiga na osnovu kojih je snimljena “Igra prestola”, priznao je da se u pisanju završetka serijala “Pesma leda i vatre” sve više “udaljava” od događaja u seriji i da je on zamislio sasvim drugačiji kraj svoje sage.

Džordž RR Martin

“Radio sam u svojoj zimskoj bašti. Stvari rastu i menjaju se, kao što to biva sa nama baštovanima. Stvari se izokrenu, promene, dođu mi nove ideje, ispostavi se da stare na rade i ja pišem, iznova pišem, restruktuiram, sve cepam i krećem ispočetka”, napisao je Martin na svom blogu.

On se našalio da njegov proces pisanja sigurno deluje “ludački”, ali je obećao i da će ljubitelji njegovih knjiga dobiti drugačiji kraj od žestoko osporavane završnice serije.

“Ono što sam primetio je da me moje baštovanstvo vodi sve dalje i dalje od serije. Da, neke stvari koje ste videli na HBO u ‘Igri prestola’ takođe ćete videti i u ‘Vetrovima zime’ (mada ne na isti način), ali će ostatak većinom biti sasvim drugačiji. Neće svi likovi koji su preživeli do kraja ‘Igre prestola’ preživeti i u ‘Pesmi leda i vatre’, niti će svi likovi koji su umrli u ‘Igri prestola’ umreti i u ‘Pesmi leda i vatre’. Neki naravno hoće. Možda i većina. Ali definitivno ne svi. Naravno, mogu se sledeće nedelje predomisliti dok pišem sledeće poglavlje. To je baštovanstvo”, napisao je Martin.

Knjiga “Vetrovi zime”, koja će biti šesta u seriji, sada kasni već punih 11 godina za prethodnim delom “Ples sa zmajevima”. Pisac je u jednom intervjuu ranije rekao da bi voleo da su knjige išle u korak sa serijom.

“Kada su počeli da snimaju seriju, već sam imao gotove četiri knjige, a peta je izašla baš u vreme početka ‘Igre prestola’ 2011. Imao sam prednost od pet knjiga i to velikih; nikad nisam mogao ni da pomislim da će me prestići, ali jesu. Stigli su me i prestigli. Zato je došlo do malo čudne situacije, jer je serija otišla u nekom drugom pravcu. Tako da, ja još radim na knjizi, a moj kraj pročitaćete kad bude gotova”, rekao je tada Martin.

Martinovo kaskanje za serijom i neprestano odlaganje lansiranja “Vetrova zime”, postalo je i predmet šale na internetu, pa se čak i pisac svojevremeno našalio na sopstveni račun u emisiji “Konan”.

On je ranije na svom blogu objasnio da mu očekivanja prave još veći pritisak, a onda i kreativnu blokadu.

“Kad se mnogo stvari dešava velikom brzinom, ja sve više i više zaostajem. Sada u velikom zaostatku, a pokušaji da sustignem mi stvaraju sve veći pritisak”, rekao je Martin.

Džordž R. R. Martin objavio radni naziv spinofa o Džonu Snežnom: "Snow”

Pisac Džordž R. R. Martin, autor “Pesme leda i vatre” prema kojoj je snimljena planetarno popularna serije “Igra prestola”, potvrdio je vest o tome da se snima spinof posvećen Džonu Snežnom.

Džordž R. R. Martin i Kit Harington

“Radni naziv je ‘Snow'”, napisao je Martin u blogu na svojoj zvaničnoj internet strani, dodavši da ne može reći “ništa više dok HBO ne da zeleno svetlo”.

Pisac je rekao i da je Emilija Klark, koja je u “Igri prestola” glumila Deneris Targarijen, prva javila dobre vesti, kao i da je novi projekat zapravo ideja Kita Haringtona, glumca koji je igrao Džona Snežnog u originalnoj seriji.

“Ne mogu vam reći imena scenarista i autora, jer to još nije odobreno za objavljivanje, ali Kit je i njih doveo. To je njegov tim i sjajni su. Posetili su me u mojoj kući u Santa Feu i uradili smo odličan posao”, napisao je Martin.

Pisac je uključen u pripremu spinofa, ali i druge planirane serije zasnovane na njegovim hit knjigama.

“Znam da kruže razne priče o mojoj ulozi u ovim projektima i mogu reći da učestvujem u radu na svim, baš kao i na svim animiranim programima”, rekao je pisac.

Ipak, Martin je istakao da, iako za sve projekte iznikle iz “Igre prestola” postoje scenariji i planovi, nijedan još nije dobio zeleno svetlo.

“Sve je to još u fazi scenarija. Doduše, ne u fazi grubog scenarija, nego druge i treće dorađene verzije. Ipak, zasad je to sve. To je način na koji televizija funkcioniše. I nema garancija kada će i hoće li biti odobren “Snow” ili bilo koji drugi projekat”, napisao je je autor.

Ono što je sigurno jeste da ćemo od avgusta moći da gledamo prednastavak “Igre prestola” – “Kuću zmaja” – zasnovanu na knjizi “Vatra i krv” koja prati uspon i pad dinastije Targarijen.

Džordž R. R. Martin otkrio zašto je važno da voljeni dramski likovi nastradaju

Serija Game of Thrones bila je specifična po mnogo čemu, ali jedna stvar po kojoj ćemo je definitivno pamtiti je činjenica da su glavni likovi redovno umirali, najčešće u trenucima u kojima smo to najmanje očekivali.

Prvo je na kraju prve sezone nastradao Ned Stark, do tada glavni lik u seriji. Kasnije smo gledali neslavan kraj Stanisa Barateona, ali i glavnog antogoniste u seriji, mladog kralja Džofrija. Najšokatnije smrti su ipak prikazane u devetoj epizodi treće sezone (The Rains of Castamere), kada su Rob, Kejtlin i Taliza Stark bili žrtve atentata.

Glavni krivac za ove dramatične momente je Džordž R. R. Martin, autor književnog serijala Pesma leda i vatre po kome je snimljena serija Game of Thrones. U skorašnjem intervjuu za britanski list The Independent, on je objasnio da nikad nije voleo predvidive priče u kojima se lako može pretpostaviti sudbina glavnih junaka, što je bila karatkerstika superherojskih stripova koje je čitao u mladosti.

„Priče su se vrtele u krug“, izjavio je Martin u intervjuu i dodao: „U svakom broju bi se pojavio Supermen, njegova devojka Luis Lejn, njegov najbolji prijatelj Džimi Olsen, Peri Vajt, urednik lista Daily Planet. Nešto dramatično bi se desilo, ali bi se na kraju svake priče sve vratilo u normalu i tako godinama.“

S druge strane, Martin je napomenuo da je Sten Li napravio veliki pomak u pripovedanju u stripovima, budući da su čitaoci njegovih priča o Spajdermenu bili u prilici da gledaju kako njihov junak napreduje i uči na greškama, ali se i suočava sa razočarenjima. Slavni strip autor se nije libio da ubije likove koji su stekli naklonost čitalaca, što je naročito inspirisalo Martina.

Džordž RR Martin

O gorepomenutoj epizodi seriji Game of Thrones (i poglavlju knjige Oluja mačeva), slavni pisac rekao je sledeće: „Bilo je veoma bolno pisati ovo poglavlje i eliminisati na tako brutalan način likova koje sam voleo. Devet godina sam pisao o njihovim avanturama i sada sam odjednom odlučio da ih ubijem. Moram priznati da mi to nije prijalo.“

Martin je još dodao: „To je zaista stravično poglavlje, koje je mnoge iznerviralo, ali i rastužilo. Čuo sam da su ljudi zavrljačili knjigu o zid kada su ga pročitali. Istu reakciju imali su i gledaoci serije Game of Thrones, desetine hiljada ili verovatno milioni njih. Što se mene tiče, to je dobro. Smrt i treba da nas pogodi.“

Autor romana epske fantastike pak smatra da nije zaslužio reputaciju najvećeg masovnog ubice među autorima dramskih dela. „U Ratovima zvezda je ubijeno više ljudi nego u svim mojim knjigama zajedno“, kazao je on i dodao: „Zar u prvom filmu iz ovog serijala nije eksplodirala planeta Alderan, na kojoj je živelo bar 20 milijardi ljudi? Znate kako, nikog nije briga. Možda su svi na Alderanu mrtvi, ali da li smo upoznali nekog od ovih ljudi? Zbog toga što nismo, naša reakcija je bila mlaka.“

„Ako ćete pisati o smrti, čitaoci treba da je zaista osete“, objasnio je Martin svoj kredo u intervjuu za The Independent.

Džordž R. R. Martin komentarisao glasine o rivalstvu serija "Gospodar prstenova" i "Kuća zmaja"

Pisac Džordž R. R. Martin komentarisao je nedavno glasine o rivalstvu između serije “Kuća zmaja”, koja je snimana prema njegovoj knjizi “Vatra i krv” i dugoočekivane serije “Gospodar prstenova” u produkciji Amazon Prime.

Džordž R. R. Martin

Martin, koji trenutno gostuje na prvom Književnom festivalu u Santa Feu, prokomentarisao je seriju koja je najavljena kao prednastavak Tolkinovog dela, o kojoj je do sada poznato vrlo malo detalja.

“Amazon je kupio Tolkina, ali zapravo nisu dobili nijednu knjigu. Nisu dobili ‘Gospodara prstenova’, ni ‘Hobita’, čak ni ‘Silmarilion’. Pretpostavljam da su dobili dodatke i da su na osnovu njih konstruisali Drugo doba. Mnogo je mitova o tome, tako da će biti interesantno da vidimo šta su uradili”, rekao je Martin za Independent.

Serije će se nadmetati da osvoje publiku, budući da će “Kuća zmaja” biće premijerno prikazana na HBO 21. avgusta, dok će “Gospodar prstenova” početi da se emituje od 2. septembra.

Umesto da se bavi rivalstvom, pisac kaže da se nada da će uspeh i jedne i druge serije biti dokaz potražnje za epskom fantastikom.

“Znam da su od trenutka kada su najavljeni datumi premijera naslovi bili: ‘Borba za nadmoć u fantastici: Prstenovi moći protiv Kuće zmaja’. Ne znam zašto to uvek rade? Nadam se da će obe serije biti uspešne. Dovoljno sam takmičarski nastrojen. Nadam se da ćemo mi uspeti više: ako oni osvoje šest Emija, što će se nadam se desiti, voleo bih da mi osvojimo sedam. Ali ipak, to je dobro za fantastiku. Nadam se da će više takvih serija biti na televiziji”, dodao je Martin.

“Gospodar prstenova” najavljena je kao najskuplja serija u istoriji.

Radnja je smeštena u vreme kada Hobiti još nisu postojali, a producenti Patrik Mekej i Dž. D. Pejn osmislili su bića koja su na neki način njihovi preci.

U zvaničnom sinopsisu stoji da serija oslikava herojske legende Drugog doba istorije Srednje zemlje.

“Ova epska drama smeštena je u vreme hiljadama godina pre događaja iz Tolkinovog ‘Hobita’ i ‘Gospodara prstenova’, a vodi gledaoce u eru u kojoj se velike moći kuju, kraljevstva se uzdižu do slave i padaju u pepeo, neočekivani heroji bivaju iskušavani, nada visi o koncu, a jedan od najvećih zlikovaca koji je ikad potekao iz Tolkinovog pera preti da prekrije celi svet mrakom”, piše u saopštenju Amazona.

To znači da će se “Prstenovi moći” baviti periodom nakon poraza zlog boga Morgota, kada je njegov pomoćnik i odani general Sauron nestao.

Prema tizeru možemo zaključiti da će centralnu ulogu imati Galadrijela, hiljadama godina mlađa od inkarnacije u filmovima Pitera Džeksona, koja postaje komandant Severnih armija i radi na tome da pohvata sve preostale Morgotove saveznike, koji možda i dalje vrebaju iz mraka.

Dok ona traga za naprijateljima, umalo gubi život na moru, ali je spasava jedan smrtnik, s kojim joj se sudbina prepliće na neočekivan način.

U seriji ćemo videti i mnoge predele koji su tek bili nagovešteni u Džeksonovoj trilogiji, kao što je kraljevstvo patuljaka Kazad-dum, koje je u toj eri bilo na vrhuncu moći.

Upoznajemo i Isildura (Maksim Boldri) koji je kasnije postao deo mita, odsekavši prst Sauronu i ukravši mu jedan prsten moći.

Očekivanja su velika, a da li su i opravdana, saznaćemo od 2. septembra, kada bi trebalo da počne njeno emitovanje na Amazon Prime.

U seriji “Kuća zmaja” čija je premijera zakazana za 21. avgust ove godine na striming servisu HBO Maks, pratimo sudbinu dinastije Targarijen oko 200 godina pre dešavanja iz “Igre prestola”.

Ako ste pratili “Igru prestola”, verovatno znate da je porodica Targarijen došla na vlast u Vesterosu zahvaljujući zmajevima koje su posedovali. Njihova dinastija vladala je generacijama, a “Kuća zmaja” prikazuje njihov “početak kraja” i događaje koji su prethodili građanskom ratu, koji je upamćen kao “Ples zmajeva”.

Građanski rat započeo je zbog neslaganja o tome ko će na tronu naslediti kralja Viserisa I Targarijana (Pedi Konsidin). Njegovo prvo dete, princeza Renira (mlađu verziju igra Mili Alkok, a stariju Ema D’Arsi) očekuje da će vladati kao prva žena na čelu Vesterosa. Međutim, kako to kaže princeza Renis u trejleru serije, “muškarci su pre spremni da spale celo kraljevstvo, nego da vide ženu na Gvozdenom prestolu”.

Sukob oko nasleđa trona dovešće do velikih razaranja i početka pada dinastije, oličenog u “Ludom kralju”, a zatim i “Ludoj kraljici” Deneris.

Kako je Hičkok svoje strahove i traume pretvarao u filmove

Jedini način da se suočim sa svojim strahovima jeste da o njima snimam filmove. Ja sam filantrop – pružam ljudima ono što oni žele. Ljudi vole da osete užas i strah, zato se uvek postaram da publika pati što više. Ovako je govorio rodonačelnik horora i psihološkog trilera Alfred Hičkok koji je preminuo na današnji dan 1980. godine.

Hičkok i ptica

Poznat po tome što se pojavljivao u skoro svakom svom filmu, u gotovo šest decenija dugoj i bogatoj karijeri režirao je više od 50 filmova, od kojih je 16 imalo nominaciju za Oskara.

Premda je Hičkok još za života postao izuzetno popularan, većina kritičara tog vremena nije previše cenila njegov rediteljski rad. „Rebeka“ je jedini njegov film koji je dobio Oskara. Godine 1967. dobio je nagradu „Irvin G. Talberg“ za životno delo, ali nikad lično nije primio Akademijinu nagradu za životno delo.

Hičkok je imao oko 25 godina i status profesionalnog reditelja kada je prvi put probao alkohol i izašao na sastanak sa devojkom. U nekoliko njegovih filmova prikazan je muški lik koji ima poteškoća u odnosu sa svojom majkom. U filmu „Sever-severozapad“ (1959), Rodžer Tornhil (glumi ga Keri Grant) je nedužan čovek kojeg njegova majka ismeva zbog njegove opsesije da ga prate mračni i opasni tipovi koji hoće da ga ubiju.

U “Pticama” (1963), lik kojeg glumi Rod Tejlor, opet je nedužan muškarac koji otkriva da podivljale ptice napadaju ljude i pritom pokušava da se oslobodi uticaja posesivne majke. Problemi Normana Bejtsa sa majkom su već legendarni. Prema mišljenju kritičara, Hičkokov najličniji filmovi su “Ozloglašena” (1946) i “Vrtoglavica”; oba o opsesijama i neurozama muškaraca koji manipulišu ženama. S druge strane, često je govorio da je njemu lično najdraži film “Senka sumnje”.

Kao reditelj važio je za pedantnog, uvek besprekorno obučenog čoveka koji je na snimanja dolazio u odelu, s kravatom. Međutim, njegov odnos prema glumcima nije bio tako besprekoran. Jednom prilikom izjavio je da zavidi Voltu Dizniju koji “svoje glavne junake može da zgužva, pocepa”. Njegov citat da nikad nije “rekao da su glumci stoka, nego da ih treba tretirati kao stoku” ostao je zabeležen kao jedan od najgorih koji je upućen holivudskim zvezdama.

Bio je opsesivno vezan za plavuše koje su tumačile glavne uloge u njegovim filmovima, a da bi iz njih izvukao najuverljivije uloge, imao je običaj da se služi morbidnim trikovima. Dženet Li, koja je igrala u njegovom filmu “Psiho” doživela je da joj u kadu u kojoj se kupa (u vreme legendarne scene ubistva) ubaci zmiju kako bi što uverljivije vrištala.

Tipi Hedren, zvezda “Ptica” morala je da preživi napad pravih ptica tokom snimanja, od kojih je jedna za milimetar promašila njeno oko. Mnogo godina kasnije, kada je na zapadu počelo sve glasnije da se priča o uznemiravanju, Hedren je otvoreno progovorila da je samo jedna od glumica kojoj je Hičkok uništio karijeru svojom posesivnošću.

Veoma strogi roditelji Alfreda Hičkoka svojim ponašanjem i neprimerenim kaznama značajno su doprineli tome da filmski genije kasnije postane kralj horora. Opšte je poznato da je svakodnevno morao u stavu mirno da podnosi izveštaj svojoj majci o tome šta je radio od jutra. Ako nešto ne bi bilo po volji njegovoj mami, kažnjavali su ga (između ostalog) beskrajnim stajanjem u ćošku.

Otac, kog je Hičkok opisivao kao nervoznog čoveka, ga je jednom prilikom poslao u policijsku stanicu sa porukom, a kada je načelnik pročitao papirić koji je doneo, zaključao je Alfreda u ćeliju uz upozorenje: “To je ono što se dešava lošim dečacima”. Alfred je tada imao pet godina. Zato nije ni čudo što je jednom prilikom izjavio da mu je detinjstvo bilo izuzetno nesrećno i tužno. Nikada nije uspostavio blizak kontakt sa rođenim bratom i sestrom.

Majstor trilera vešto je pakovao u svoje filmove opsesije, perverzije, patološke porodične odnose, gubljenje identiteta…

Kao i sve poznate zvezde Holivuda, a Hičkok je bio u pravom smislu reči – baš to, ovaj fantastični filmski reditelj imao je dve fobije: od policajaca i od – jaja.

– Moja žena zna da se ja prosto oduzmem kada vidim policajca na ulici. Ne umem ništa da progovorim – rekao je jednom prilikom Hičkok. Zbog toga, navodno, nikad nije imao vozačku dozvolu: čisto da ne bi napravio glupost kada policajac pokuša da ga zaustavi.

– Jaja su grozna stvar. Da li ste videli ikad išta gadnije od razbijanja ljuske jajeta i prolivanja njegove žute tečnosti? Krv je vesela, crvena, žumance je žuto i gadno. Nikada ga nisam probao – priznao je Hičkok.

Hičkok je gledao na filmove kao na “život sa isečenim dosadnim delovima”. Pedesete godine 20. veka ostaće zapamćene kao godine najvećih njegovog uspeha “Nazovi M radi ubistva”, “Drž’te lopova”, “Prozor u dvorište”, “Vrtoglavica”, “Sever – severozapad” i “Psiho” nastali su u tom periodu.

Nekoliko njegovih citata ostali su upamćeni u istoriji kinematografije, neki od njih su svakako:

– Ljubav je partija karata, gde svi varaju. Muškarci – da bi dobili, a žene – da ne bi izgubile.

– Ja sam tipski režiser. Da sam napravio “Pepeljugu”, publika bi automatski tražila leš u kauču.

– Dužina filma treba da bude direktno povezana sa izdržljivošću ljudske bešike.

– Čovek ne može da živi samo od ubistava. Potrebna mu je pažnja, odobravanje, podrška, a povremeno i izdašan obrok.

Da se Spilbergovi roditelji nisu razveli, nikada ne bismo videli film o I Tiju

Stiven Spilberg je izjavio da je lik vanzemaljca po imenu I Ti inspirisan razvodom njegovih roditelja, kao i da je taj događaj bio okidač za rad na scenariju popularnog klasika.

Steven Spielberg's E.T. the Extra-Terrestrial

„Razvod stvara veliku odgovornost, posebno ako imate braću i sestre; svi se u tom slučaju moramo brinuti jedni o drugima”, rekao je čuveni reditelj. Govoreći na događaju upriličenom povodom obeležavanja 40 godina od objavljivanja filma o I Tiju vanzemaljcu, reditelj je govorio o procesu razvoda svojih roditelja 1966. godine, koji se dešavao dok je bio srednjoškolac.

Spilberg je rekao publici na Tarner klasik muviz festivalu, da ga je razmišljanje o tom događaju navelo da dovede u pitanje poslednju scenu svog NLO filma Bliski susreti treće vrste iz 1977.

„Šta ako se to malo stvorenje nikada nije vratilo na brod? „Šta ako je stvorenje bilo deo nekog specijalnog programa? Šta ako svoju priču o razvodu pretvorim u priču o deci, porodici, pokušavajući da ispunim veliku potrebu i stvaram takvu odgovornost?”, ponavljao je pitanje za pitanjem Spilberg.

„Razvod stvara veliku odgovornost, posebno ako imate braću i sestre; svi tada moramo da brinemo jedni o drugima. Šta ako Eliot, ili dete – još mu nisam smislio ime – treba da, po prvi put u životu, postane odgovoran za životnu formu koja će popuniti prazninu u njegovom srcu? Radio sam na stvarnom scenariju o razdvajanju i razvodu mojih roditelja i radio sam na idejama o tome i šta je to učinilo mojim sestrama i meni”, rekao je reditelj iskreno.

Prošle nedelje, Dru Barimur je razgovarala o snimanju filma o I Tiju sa Di Volas, koja u filmu glumi njenu majku.

Volasova je tvrdila da je Dru, koja je imala samo šest godina kada je igrala Eliotovu mlađu sestru Gerti u naučnofantastičnoj avanturi, verovala da je vanzemaljska lutka – stvarno biće.