Pavle Zelić dobitnik nagrade za najbolji strip scenario

U okviru jubilarnog 15. Međunarodnog salona stripa, koji je otvoren sinoć u Velikoj sali SKC, dodeljene su nagrade u oblasti umetnosti stripa. Među nagrađenima je i Pavle Zelić (autor romana „Peščana hronika“) kao autor najboljeg scenarija („Gospodar oružja“).

„Hvala pre svega Nenadu Cvitičninu za sjajnu vizuelnu realizaciju scenarija, hvala Igoru Markoviću što nas je spojio, naravno, hvala žiriju, i organizatorima“, izjavio je Pavle.

Pavle Zelić je i član stručne komisije za najboljeg izdavača domaćeg stripa, u kojoj su pored njega Slobodan Ivkov i Vasa Pavković. Ove godine, priznanje su dodelili izdavačkoj kući Komiko iz Novog Sada.

O samom Salonu Zelić govori ovako: „Koliki je značaj Salona stripa i nagrada na njemu, pokazalo je dodeljivanje upravo nagrada, za najboljeg izdavača inostranih i domaćih stripova, koje je imalo izuzetno stimulativan efekat na dobitnike, pa su čak nosile određenu odgovornost što je dokaz više da i sam Salon ima i te kakvu relevantnost u ovom segmentu delovanja kao što je nedvosmisleno poseduje u pogledu konkursa, gostiju, programa i izložbi.“

Advertisements

Roulingova objavila da postoji ”još jedan Hari Poter”

Britanska književnica Džoan Rouling priznala je da postoji još jedan Hari Poter, prenosi sajt Art-Anima.

Autorka serije knjiga o svetu čarobnjaštva otkrila je ovu svoju tajnu u tekstu napisanom za sajt Pottermore.

Objasnila je da je junak sa takvim imenom postojao zadugo do pojave Harija Potera o kojem je svet saznao preko njenih knjiga:

„Henri Poter (Hari za svoje najbliže) bio je direktni potomak Hardvina i Jolante, koji su služili u Vizengamotu (vrhovni sud magova Velikoj Britaniji) od 1913. do 1921. godine“, navela je Rouling.

Dodala je da je Henri imao sina Flimonta, koji je bio otac Džejmsa Potera – oca Harija Potera.

Za Džejmsa je navela da je bio zaštitnik normalaca (običnih ljudi) i da je zbog toga njegova porodica bila isključena iz „Registra čistokrvnih čarobnjaka”.

Neki poklonici Roulingove već su izveli zaključak da će se drugi Hari Poter uskoro pojaviti u njenim knjigama.

Dan Željka Paheka

Centar za umetnost stripa ima bogat program dešavanja u Domu omladine. Danas od 18 časova je na programu Dan Željka Paheka!

Povodom ciklusa programa obeležavanja 40 godina od osnivanja stripske grupe „Beogradski krug 2“ (1976), jedne od najvažnijih u Evropi, održava se dan Željka Paheka, nagrađivanog i međunarodno objavljivanog stripara, scenariste, ilustratora i karikaturiste. Poznat je od ranih osamdesetih po crnohumornim naučnofantastičnim stripovima („Astro-iđani”, „Legija napromočivih”…) i naslovnim ilustracijama za remek-dela svetske fantastike.

Rođen je 1954. i odrastao u Županji, u Slavoniji, Hrvatska, gde je završio osnovnu, a zatim i srednju školu. U Beograd se preseljava 1978, gde je 1980. završio Višu pedagošku školu, likovni smer.

Jedan je od osnivača i ključnih autora umetničke grupe „Beogradski krug 2”, gde je delovao zajedno sa Bojanom M. Đukićem (inicijator), Vladimirom Vesovićem, Zdravkom Zupanom, Askanijem Popovićem, Rajkom Miloševićem — Gerom, Draganom Savićem, Dušanom Reljićem, Slobodanom Ivkovim, Draganom Bosnićem i drugima.

Pahek je i jedan od osnivača Društva ljubitelja naučne fantastike „Lazar Komarčić“ 1981. godine.

Stripom se profesionalno bavi od 1979. godine, kada počinje objavljivati u svim važnijim omladinskim i stripskim revijama u Jugoslaviji: „Student“, „Vidici“, „Politikin Zabavnik“, „Ju strip“, „Stripoteka“, „Spunk novosti“, „Naš strip“, „Strip mania“, „Sirijus“, „Futura“, „Naša krmača“…

Od 1986. objavljuje stripove po svojim scenarijima u inostranim magazinima kao što su: „Schwermetall“ (Nemačka), „Fluide Glacial“ (Francuska), „L’Eternauta“ (Italija), „Zone 84“ (Španija), „Tintin“ (Belgija), „Elefterotipija“ (Grčka) i, naročito, „Heavy Metal Magazine“ (SAD) u kojem je prevođen od 1989. godine i zastupljen u tri svečane kolekcije povodom godišnjica.

Njegov strip „Crni ožiljak“ („Die Schwarze Narbe“), posvećen rušenju Berlinskog zida, u antologiji „Durch Bruch“ (1990) objavljen je na trinaest jezika.

Pahek je pisao scenarija i za D. Bosnića i D. Savića, a radio je i kao kolorista za Ermana Ipena na poznatim stripskim serijalima „Džeremaja” i „Tornjevi Boa Morija”.

Od 1982. radi ilustracije za naslovne strane naučnofantastičnih i fantazijskih knjiga pisaca kao što su: Robert Hajnlajn, Filip K. Dik, Artur Klark, Daglas Adams (uključujući i Autostoperski vodič kroz galaksiju), Teri Pračet, Tim Pauers, Kejt Roberts, Frederik Pol, Robert Silverberg, Boris i Arkadij Strugacki, Dragan Orlović, Zoran Živković, Teodor Sterdžen, Ursula Legvin, Fred Hojl, Predrag Raos, Semjuel Dilejni, Zvonimir Kostić, Greg Ber, Stanislav Lem, Džejms Bliš, Kliford Simak, Leri Niven, Kristofer Prist, Dragoslav Andrić, Tiodor Rosić, Slobodan Škerović i drugih.

"Mračna kula" je plagijat?!

Stiven King našao se na meti optužbe autora stripa “The rook”, koji tvrdi da je glavni lik iz serijala “Mračna kula” ukraden iz njegovog dela!

Prvi broj stripa “The rook” doneo je priču o Restinu Dejnu, revolverašu koji putuje kroz vreme, naizgled je besmrtan, bori se sa čudovištima i doživljava brojne avanture.

Fanovima Kingovog serijala ovaj opis će zvučati poznato, previše poznato, jer se sve može primeniti na Rolanda Dešejna, koji čak ima i iste inicijale.

“Obojica se oblače kao kauboji iako nisu sa Divljeg zapada, i obojica su u potrazi za kulom koja u mom stripu i njegovim knjigama izgleda skoro isto,” navodi autor stripa.

Prvi broj stripa “The rook” izašao je 1977. godine, i King je svojevremeno priznao da je čitao taj strip pre nego što je 1982. objavio prvi deo “Mračne kule”, knjigu “Revolveraš”.

Tužba koju je su autori stripa podneli protiv kralja horora stiže samo nekoliko meseci pre premijere filma “Mračna kula”, a zahtevaju odštetu od 500 miliona dolara.

Dejvid Raselovi utisci o "Zvezdanim ratovima"

Dejvid Rasel, umetnik koji je radio storibord 1983. godine za film “Ratovi zvezda: Povratak Džedaja”, u intervjuu za portal Kaleodoskop objasnio je koji su strip uticaji bili presudni u njegovom radu na vizuelizaciji storiborda za “Ratove zvezda VI”.

“Umetnost pokojnog Džeka Kirbija, dragog prijatelja, mentora i čijom zaslugom sam ušao u svet umetnosti, svakako je izvršila primarni uticaj na moj rad na ‘Povratku Džedaja’. Njegov jedinstven osećaj pripovedanja priča putem slika i njihovih kompozicija, bio je savršen spoj za taj film, i suštinski je uticao na moje kreacije”, istakao je Rasel.

“Narativ ‘Ratova zvezda’ Džordža i Marše Lukas pametan je amalgam uticaja, od kojih se najviše ističu Džek Kirbijeve kreacije poput: Dr. Dooma (Dart Vejder), Darkseid (drugi uticaj na Vejdera – skrivena, zla očinska figura s izmučenim herojskim sinom), Himen (Obi-Van), kao i Kurosavin film ‘Skrivena tvrđava’, čiji narativ prvi film ‘Ratovi zvezda’, danas znan kao ‘New Hope’, gotovo precizno prati. Izgradivši prvenstveno interstelarni narativni konstrukt kulise naizgled drugog dalekog multiverzuma, Džordž i Marša su bili u mogućnosti da stvore svet koji je u mnogo čemu odražavao našu stvarnost i svakodnevnu realnost”, rekao je Rasel.

“Istovremeno su stvorili i novu mitologiju koja je duboko korespondirala sa publikom širom planete. To je bilo neverovatno postignuće, još više kada se uzme u obzir da su čitave legije filmskih stvaralaca kroz istoriju pokušavale, najčešće neuspešno, da dosegnu te univerzalne teme koje će tako duboko ganuti svekoliki auditorijum”, istakao je Rasel.

Umetnik je poznat po brojnim hitovima kao što su “Betmen” Tima Bartona, “Terminator 2” Džejmsa Kamerona, Zemekisov “Zec Rodžer”, “Mulen ruž”, “Narnija”, “Vulverin”, kao i novi “Pirati sa Kariba” čija se premijera očekuje 2017. godine.

VEČERNJE NOVOSOTI: Petar Meseldžija: Baš-Čelik mi je promenio život

DOAJEN ilustracije, slikar, čuveni strip-autor (iako je iz sveta devete umetnosti istupio pre gotovo četvrt veka), Petar Meseldžija nedavno je na beogradskom Salonu stripa predstavio – u svakom smislu fantastičnu, “Knjigu o džinovima” (System Comics).

Američki izdavač Flesk Publications, koji je objavio njegovu “Legendu o Baš-Čeliku” (The Legend of Steel Bashaw), pet godina kasnije je izrazio želju da objavi neku Meseldžijinu novu knjigu. Tako je nastala The Book of Giants koju je autor napisao na engleskom, a kada se pojavio izdavač u Srbiji, knjigu je na naš jezik preveo Goran Skrobonja.

– Knjiga o džinovima je inicijalno trebalo da bude knjiga raznih crteža i skica, tzv. Sketchbook, s nešto propratnog teksta – otkriva Meseldžija. – No, kako to obično biva kada se čovek otvori svome duhu i stavi mu se na raspolaganje, pa inspiracija pokulja na površinu iz misterioznih dubina nesvesnog, kao i iz duboko pohranjenih slojeva nagomilanog iskustva, mala čuda počinju da se dešavaju. To je na neki način bio slučaj i s “Knjigom o džinovima”. Njen veći deo je nastajao neplanirano i pomalo stihijski – ponekad su se prvo crteži rađali, pa su onda iz njih nastajale priče, a ponekad su priče inspirisale nastajanje slika i creteža. Cela knjiga je, u smislu koncepta, teksta i likovnog dela, produkt moje imaginacije. Uopšteno govoreći, ova knjiga govori o putu heroja, odnosno o putu u središte njegovog bića. Iako se naracija odvija u prvom licu, ova priča je u suštini i priča svakog čoveka. Kao i svaka mitologija, odnosno mit, ona suštinski ne govori o džinovima i ostalim mitskim bićima koji se pojavljuju u njoj, nego o samom čoveku i o njegovom večnom putu samootkrovenja i samospoznaje.

Posle džinova, posle Baš-Čelika, Meseldžija radi na novom projektu, a tiče se – Kraljevića Marka.

– Radni naslov ove knjige je “Marko Kraljević i zmaj”. Već duži niz godina me Markov lik prati i fascinira, pa je, eto, konačno došlo vreme da i njega uzmem na “nišan” svoje četkice – kaže autor, koji je Baš-Čelikom počeo da se bavi nakon traumatičnog iskustva, kako opisuje svoje preseljenje u Holandiju 1991. godine.

– Pogotovo je prvih nekoliko godina proteklo u teškoj borbi za opstanak, kako na čisto egzistencijalnom, tako i na emotivno-duhovnom planu – seća se Meseldžija. – Tih dana su me mučili nostalgija i razdirući osećaj usamljenosti. Moja duševna patnja, strah i beznađe ponekad su bili neizdrživi. U toj situaciji sam počeo da se bavim svojim nacionalnim, kulturnim korenom kao jednim od osnovnih elemenata mog identiteta, koji je sada bio pod velikom presijom jedne nove životne problematike koju je pred mene stavljala holandska sredina. Više intuitivno, a manje svesno i planski, okrenuo sam se svetu naših narodnih bajki, a pošto mi je Baš-Čelik iz nekog razloga uvek bio najinteresantniji i najprivlačniji, odlučio sam da ilustrujem tu popularnu narodnu priču. Bavljenje ovim projektom, onda kada se to moglo i kada su oskudne finansije to dopuštale, bilo je kompenzacija za fizičku odvojenost od porodice i sredine iz koje sam potekao, ali rad na Baš-Čeliku me je uveo u dugogodišnji proces analize i preispitivanja sebe, svog porekla i svojih životnih i profesionalnih aspiracija. Život u potpuno novoj sredini tražio je od mene novu svest o sebi i situaciji u kojoj sam se nalazio. Tako sam 1993. krenuo u svoju “Baš-Čelik avanturu” koja će, s dužim i kraćim prekidima, trajati punih 15 godina i konačno rezultirati štampanjem “Legende o Baš-Čeliku”, knjige koja mi je promenila život.

Petar Meseldžija ni posle višedecenijskog traganja za svojim identitetom, ili baš zbog toga, sebe i svoj umetnički rad ne želi da svrstava ni u jednu fioku – kad god je pokušao, “uvek je iz nje ostajalo da nešto strši i izviruje”.

– Dok sam se bavio stripom, govorili su mi da razmišljam kao ilustrator. Kada sam radio ilustraciju, tvrdili su da joj prilazim kao slikar, a za moje slikarstvo kažu da je prenarativno, ilustratorsko po karakteru – kaže Petar. – Nikako mi nije polazilo za rukom da u potpunosti budem deo oblasti kojom sam se bavio. S vremenom sam shvatio da mi ništa drugo ne preostaje nego da budem svoj, odnosno ono što jedino ima smisla da se bude. Ilustrator, mislim onaj pravi, i jesam i nisam, slikar i jesam i nisam. U poslednje vreme sam počeo da se bavim i pisanjem, pa čak i pesništvom (da me ne čuju pravi pesnici).

POTREBA ZA IZGUBLjENIM MITOM

– TO što ja sada radim, ili pokušavam da radim, po svom osnovnom karakteru je fantastika, uslovno rečeno i u popularnom žargonu moglo bi se nazvati Fantasy Art, nekom vrstom fantastičnog narativnog slikarstva. Ono je odraz kako potrebe savremenog čoveka za kompenzacijom zbog izgubljenog kolektivnog mita, tako i izraz otpora čovekove psihe prema racionalizmu i pragmatizmu koji danas dominiraju životom pojedinca i društva. Mislim da se ovde radi o jednom potpuno novom fenomenu u likovnim umetnostima i popularnoj kulturi koji još uvek čeka da mu teoretičari umetnosti i kulture daju pravi naziv.

Alan Mur potvrdio da prestaje da radi stripove

Autor popularnih stripova “Watchmen”, “V for Vendetta”, “The League of Extraordinary Gentleman” i “The Killing Joke” planira da se posveti filmu i pisanju.

Foto: Screenshot

Na pres konferenciji u Londonu, koja je održana povodom predstavljanja njegovog najnovijeg dela – “Jerusalem”, Mur je saopštio da je “u njemu ostalo još oko 250 stranica stripa” i dodao da je odluku doneo kada je shvatio da se oseća suviše opušteno u ovom mediju.

“Mislim da sam stvorio dovoljno stripova . Učinio sam sve što sam mogao. Mislim da će, ako budem nastavio da radim strip, moje ideje neminovno početi da trpe. Da će čitaoci početi da smatraju da ponavljam istu priču, a bolje od toga zaslužujemo i vi i ja”, rekao je.