Kako je trebala da se završi “Igra prestola”

Svima onima koji su još ljuti zbog kraja 8. sezone popularne serije ’’Igra prestola’’ ova vest bi mogla dodatno da rasplamsa emocije. Naime, Džordž M. M. Martin, autor knjiga po kojima je snimljena serija, nedavno je govorio o tome kako su stvari mogle (i trebalo je) da budu drugačije.

scena iz serije Igra prestola

U razgovoru za nemačke medije Martin je otkrio da su planirana tri velika filma, čime bi epska saga dobila epski zaključak. Upravo je to bila ideja dvojice tvoraca serije Benijofa i Vajsa, da završe sezonu s tri velika bioskopska hita. Pre četiri ili pet godina o tome se zaista ozbiljno razgovaralo.

Zadnju reč u celoj priči imala je HBO produkcijska kuća, koja kontroliše filmska prava za ‘’Igru prestola’’. Nisu ’zagrizli’ za tu ideju s objašnjenjem da su oni ipak više usmereni na produkciju TV serija ili filmova koji će se uglavnom prikazivati na televiziji i s tom namerom i snimaju filmove.

Podsetimo, poslednju sezonu Igre prestola nije napisao Martin, već producenti Dan Vajs i Dejvid Beniof.

Da je HBO ipak pristao na ovu ideju, možda se ne bi pokretala peticija za ponovno snimanje poslednje sezone, koja je sakupila stotine hiljada potpisa ogorčenih fanova. Sada jedino fanovima ostaje da pričekaju Martinovu verziju kraja najpopularnije sage.

Autorka muzike za “Džokera” prva žena kandidat za Oskara

Islandska kompozitorka Hildur Gudnadotir prva je žena koja je samostalno komponovala muziku za film i za to dobila “Zlatni globus” i ušla u najuži izbor za Oskara u toj kategoriji.

Džoker

Gudnadotir (37), autorka muzike za film “Džoker”, živi veoma miran život u Berlinu, ali već je počela da se šeta crvenim tepisima, pošto je ovog vikenda dobila nagradu za najbolju filmsku muziku na dodeli nagrada SAG (Udruženje filmskih glumaca).

Ona je favorit za Oskara za filmsku muziku i mogla bi da bude prva žena kompozitor kojoj bi pripalo to priznanje, koje je kao kategorija uvršteno među Oskare 1947. godine.

Tribina o Žodoverzumu – gost Zoran Janjetov

U petak, 27. decembra u 19 h, u Domu omladine biće održana tribina posvećena radu jednog od najznačajnijih srpskih stripskih stvaralaca, Zoranu Janjetovu. Povod za razgovor je Žodoverzum, literarni univerzum Alehandra Žodorovskog.

Stripomanija Čarobne knjige

Čarobna knjiga je ove godine objavila čak pet dela iz Žodoverzuma, a važnu ulogu u njegovom stvaranju imao je i Zoran Janjetov. Tribina će se održati u Tribinskoj sali,, a na njoj učestvuju Borislav Pantić (glavni urednik Čarobne knjige), Ilija Čanak (prevodilac) i Zoran Janjetov (strip-autor).

Danas u Vrnjačkoj Banji: dr Dejan Ognjanović – razgovori o knjigama "Kult gula: prvih deset godina", "Naživo".

Simbolično, u petak 13. septembra sa početkom u 19 časova, gost vrnjačke biblioteke biće prvi doktor strave na Zapadnom Balkanu, dr Dejan Ognjanović (Odbranio na Filološkom fakultetu u Beogradu disertaciju koja se bavi nastankom i razvojem poetike horora).

naslovnice Nazivo i Kult Gula

Kult gula: prvih deset godina, sadrži izbor najboljih tekstova (liste i izbori, skrajnuti horori, mejnstrim horori, dokumentarci, festivalski izveštaji, domaća i strana horor književnost…) objavljenih na Ognjanovićevom blogu u protekloj dekadi.

„Roman Naživo donosi priču egzistencijalne strave, smeštenu u vreme napetosti i krvavih ratnih sukoba na tlu bivše Jugoslavije, potpune dekadencije društva, dezorijentacije pojedinca i njegovog suočavanja sa potpunim beznađem.“ U pitanje je treće ultimativno izdanje romana koje uživa kultni status kod ljubitelja horor literatutre o kojem su pisali i govorili između ostalih , Ranko Munitić, Đorđe Kadijević, Jovica Aćin, Vladimir Kopicl, Ivan Velisavljević, Dimitrije Vojnov…

Nakon prošlogodišnjeg veoma zapaženog gostovanja sa režiserom Đorđem Kadijevićem i dramaturgom Ivanom Velisavljevićem, dr Dejan Ognjanović je ponovo u Vrnjačkoj Banji.

O knjigama će razgovarati autor i Srđan Čeperković.

Petak, 13, septembar, 19 časova, salon biblioteke „Dr Dušan Radić“.

Scenario “Matriksa 4” radi Srbin

Tek pošto je najavljeno da će se snimati nastavak kultnog filma “Matriks”, saznaje se da će scenario četvrot dela pisati i jedan Srbin!

Lana Vačovski, originalni pisac Matriksa, pisaće scenario i režirati film, dok će joj u pomoć priskočiti Aleksandar Hemon, srpsko-američki pisac, i Englez Dejvid Mičel, prenosi Lit Hub.

Aleksandar Hemon

Aleksandar ima 54 godine, rođen je u Sarajevu, od majke Srpkinje i oca Ukrajinca. Poznat je po delu “Projekat Lazarus”, objavljenom 2008. godine.

Čarli Adlar je "završio sa zombijima"

Posle 15 godina rada na čuvenom serijalu, Čarli Adlar želi da počne neku novu etapu u životu – bez zombija. Crtač čuvenih stripova “Okružen mrtvima” (The Walking Dead) kaže da je nakon iznenadnog kraja tog serijala zauvek završio druženje sa zombijima.

Čarli Adler

Čarli Adlar je 15 godina crtao Okružen mrtvima – strip prodavan u milionskim tiražima, što je dovelo i do poznate televizijske serije. Za to je osvojio brojne nagrade, među kojima je i poziv od Marvela da crta za njih, ali Adler planira da završi taj zombi deo njegovog života.

“Želim da radim druge stvari, da dokažem svestranost”, ističe on.

“Ljudi misle da ako 15 godina crtate zombije onda želite to i da nastavite”.

Ljubitelji su bili šokirani kada se serijal – koji prati preživele nakon zombi virusa – prošlog meseca odjednom završio. Ipak, Adlar ističe da je to četiri godine planirano, nakon što su on i autor serijala Robet Kirkman odlučili da je “zaista potreban kraj”.

“Mnogi misle da smo o ovome razmišljali samo nekoliko meseci, ali ne, ovo je nešto što dugo planiramo”, kaže Adlar.

Kraj stripa ima i neke prednosti, ističe Adlar, poput toga da mu nad glavom više ne “visi” rok od mesec dana za završetak epizode. Kako navodi, najverovatnije se neće vratiti tom formatu stripa.

“Znam za ‘nikad ne reci nikad’, ali mislim da nikada više neću raditi obične serijale. Radije bih radio na manjim projektima”, smatra on.

Naravno, odmah je dobio nove ponude za posao, među kojima su i Marvel i DC, ali Adler kaže da crtanje poznatih superheroja “nije njegov fazon”. Zbog toga je odbio slavni Marvel.

“Njihova ponuda je, kako bih rekao, imala veze sa zombijima, a jedina stvar koju trenutno, iz očiglednih razloga, ne želim da radim, jeste bilo šta što ima veze sa zombijima”, ističe on.

Ponudu kompanije DC i dalje razmatra, ali ističe da “ako ste jednom radili na sopstvenim likovima, deluje kao korak unazad raditi na tuđim”.

Dakle, Adlar više ne radi na stripu Okružen mrtvima, ali finansijska sigurnost koju su mu doneli Rik Grajms i društvo dozvoljava da slobodno bira buduće projekte.

To mu je, kako navodi, “veoma, veoma uzbudljivo”, a najviše mu se sviđa francuski svet stripa.
“Volim njihov pristup, volim to što rade. Za strip širom Francuske kažu da je deveta umetnost, tako da ga tamo baš cene”, navodi on.

Osim toga, u Francuskoj crtači dobijaju više poštovanja, ističe on.

“U Americi i Britaniji su sada, kao u tokom prethodnih 10 ili 15 godina, autori bili najdominantniji.
“To nije fer, zato što ukazuje na to da su oni najveća kreativna sila jednog stripa, što je apsolutno netačno – tu su i autor i crtač”.

Adlarova francuska avantura počela je doprinosom stripu kojim se obeležava 60. godišnjica njegovog omiljenog junaka – Asteriksa. Inače, zbog avantura Asteriksa i Obeliksa, nastalih iz pera Renea Gošinija i Alberta Uderca, Adlar se prvi put zaljubio u stripove. Njegov sledeći projekat, takođe u Francuskoj, jeste “zabavni horor/triler Vampire State Building“, planiran kao dvodelna priča. Drugi deo bi trebalo da bude objavljen na jesen.

Osim toga, tu je i strip Jeretik, na kojem radi sa Robijem Morisonom. U njemu ćemo pratiti Kornelijusa Agripu, stvarnu osobu iz doba Španske inkvizicije, ali će okruženje s vremena na vreme biti natprirodno.
Adlar kaže da će priča biti “poput trilera, nešto nalik Imenu ruže“.

“Nikada nisam radio ništa slično. Ovo je istorijska drama, pa sam zbog toga uzbuđen”.

Kako navodi, trenutno razmatra ostale ponude i neće promeniti stil, iako planira da eksperimentiše sa materijalima. Na primer, Jeretik će biti urađen digitalno, uz manja poboljšanja olovkom.

U međuvremenu, iako priznaje da voli da crta likove poput Nigana, zaklinje se da strip Okružen mrtvim neće oživeti poput zombija.

“Rekli smo da je kraj. Kraj je”.

Okružen mrtvima

scena iz stripa Okružen mrtvima

  • Prva epizoda stripa objavljena je 2004. godine, a do sada su izašla 193 broja
  • Adlar je na serijalu radio od sedmog broja
  • Serija je brzo stekla veliku popularnost i dobila dosta pohvala, nakon čega je 2010. osvojena i Ajznernova nagrada – ekvivalent Oskaru sveta stripova
  • Iste godine je nastala i TV serija Okružen mrtvima, čija bi deseta sezona trebalo da izađe u oktobru
  • Od tada je nastao čitav niz proizvoda sa tematikom serije i stripa, među kojima su i video igre, još jedna serija i mnogo toga sličnog
  • Adlar se dva puta pojavio u seriji kao zombi

Dejan Ognjanović danas u Boru

Narodna biblioteka Bor organizuje danas druženje sa stručnjakom za horor Dejanom Ognjanovićem.

Autor romana Naživo i Zavodnik, prevodilac i/ili priređivač dela najznačajnijih anglofonih autora horora i srodnih žanrova, pisac studija Studije strave, Poetika horora i U brdima, horori: srpski film strave, književni i filmski kritičar, bloger…

Razgovor će biti o njegovim delima, kao i o pričama i romanima Lavkrafta, Ligotija i drugih pisaca čija je dela preveo i/ili priredio za IK „Orfelin“, o horor filmovima, serijama, stripovima…