Nagrada Gatalici u Banjaluci

Novi roman pisca Aleksandra Gatalice “Poslednji argonaut“, u izdanju “Službenog glasnika”, dobitnik je prestižne nagrade za savremenu književnost “Liplje”, koja je uručena na 23. međunarodnom sajmu knjiga u Banjaluci.

Poslednji Argonaut korica

Roman je pripreman četiri godine i prati glavnog junaka koji upada u različita stanja svesti, u kojima mu opskurni lekari pomažu da povrati sećanje.

To čitaoce potencijalno vodi ka fundamentalnom pitanju koje se postavlja u ovoj knjizi: zaboraviti sve ili se sećati svega – šta je veće prokletstvo?

Povodom još jednog priznanja za izdanje “Službenog glasnika”, direktorka preduzeća Jelena Trivan je rekla da je to dokaz uspešnosti izdavačke politike koju prepoznaje čitav region.

Novi roman Aleksandra Gatalice kandidat je za najveće književne nagrade ove godine i ponosni smo što imamo autora u svom timu, rekla je Trivan.

Advertisements

VEČERNJE NOVOSTI: Crtač "DC komiks" za "Novosti": Dobar čovek je superheroj

Viktor Bogdanović, crtač “Supermena” za “DC komiks”, gostuje na “Nišvilu”. Čast mi je da u Nišu prisustvujem proslavi 80. rođendana omiljenog junaka

 Viktor Bogdanović

Superheroji su među nama, to su oni koji znano i neznano čine dobra dela. Jednostavno verujem da za superherojstvo nisu potrebne nadljudske osobine, ali da nije uvek lako biti dobar čovek.

Ovako, za “Novosti”, priča Viktor Bogdanović, koji Supermenu, Spajdermenu i Betmenu udahnjuje život. Već četiri godine je ekskluzivni crtač stripova za “DC komiks”, a u Niš je došao da proslavi 80. rođendan svog omiljenog strip-junaka Supermena.

Viktoru nije bilo teško da se za ovu priliku iz Berlina zaputi u Niš na međunarodni strip-festival “Striporama”, koji se održava u sklopu džez festivala “Nišvil”. Iako je evropska crtačka superzvezda, ne odaje utisak nadmenosti, već je u razgovoru otvoren i neposredan. Rođen je u Nemačkoj, a potiče sa ovih prostora, iz Bosne, odakle su se njegovi roditelji odselili početkom osamdesetih godina.

– Supermen je moj omiljeni lik zbog neke pozitivnosti koju nosi, za razliku od Spajdermena ili Betmena. Još kao dete sam ga voleo, tako da mi je bila čast da prisustvujem njegovom “rođendanu”, i to ovde u Nišu, na jednom muzičkom festivalu – kaže Bogdanović, nesuđeni lingvista i muzičar.

Tokom petogodišnjeg studiranja na Filološkom fakultetu u Beogradu imao je svoj bend, ali nije se posvetio jeziku niti muzici, već crtanju. Iz Beograda nosi najlepše studentske uspomene, ali je iz njega poneo i nešto najdragocenije – ljubav svog života. U srećnom je braku sa Dušicom, koleginicom sa fakulteta.

– Oduvek sam voleo stripove, tako da sam prihvatio ponudu da se vratim u Nemačku. Već četiri godine sam ekskluzivac “DC komiksa”. Zadovoljan sam uslovima, ali moram da kažem da je u pitanju veoma naporan posao. Do sada sam nacrtao 800 strana, a to je puno rada. Čim ujutro ustanem sedam za sto, ispred strip-table, a ponekad ostajem do duboko u noć radeći. Režiseri imaju svoju priču, ali povremeno je potrebno intervenisati i promeniti radnju da bi strip bio živ. Ima slučajeva kada je nemoguće preneti njihovu zamisao u crtež – priča Viktor.

Supermen

Priznaje da mu je želja da se jednog dana oproba kao režiser, ali igranog filma, jer smatra da je posao strip-crtača blizak rediteljskom poslu, u kome bi, veruje, bio takođe uspešan.

– Za povratak stripa zaslužna je nostalgija generacija koje su odrasle uz stripove i koje bi ih rado ponovo konzumirale. Tako da se sada rade stripovi za “starije” generacije. I filmovi su dosta zaslužni za promociju stripova, jer za razliku od nas koji smo prvo čitali stripove pa onda gledali filmove, sada je obrnuto. Današnje generacije preko filmova saznaju da postoje i stripovi – zaključuje naš sagovornik, koji je, ovom prilikom, nacrtao omiljenog junaka i posvetio ga čitaocima “Novosti”.

Ljubav prema stripu Zrenjaninca odvela do Marvela

Mirko Čolak iz Zrenjanina je, verujući u sebe, ostvario svoj dečački san. Od malena je bio veliki ljubitelj stripa i je znao da će jednog dana biti uspešan strip crtač. Poseta jednom festivalu stripa u Hrvatskoj mu je otvorila vrata od američke izdavačke firme za stripove Marvel.

“U Makarskoj gde je bio veliki festival stripa bio je jedan Marvelov lovac na talente, gde je od 500 prisutnih radova, jednostavno izabrao mene. Kako kažu bio sam u pravo vreme na pravom mestu, s tim što ja volim da kažem da ja to nisam znao da radim ne bih bio ni na pravom mestu ni u pravom vremenu”, rekao je Mirko Čolak.

strip

Ravnoteža scenarija i crteža je najvažniji element strip umetnosti koje crtaču vizuelno objašnjavaju određene trenutke.

“Kada mi to pošalju to je u principu preslikan filmski scenario, gde mi je jasno opisano ko šta radi, ko šta govori itd, s tim što sa nekim piscem imaš potpunu slobodu da radiš, da se držiš osnovne fabule to je u redu, ali sve preko toga neko neće da dozvoli. Međutim sa nekim drugim piscima sa kojima momentalno radim imam potpunu slobodu, mogu da menjam šta hoću i šta mi padne na pamet, jedino je bitno da se ispoštuje osnovna priča, a sve drugo je manje bitno”, saopštio je Čolak.

Ljubav iz detinjstva prema stripu Mirko je preneo i na svog sina Luku, koji gaji ljubav prema crtanju i slikanju.

“Ljubav prema crtanju mi se javila kada sam imao 5 godina, i tada sam gledao crtaće i želeo da i ja crtam i posmatrao sam oca kako radi. Shvatio sam da imam talenta koji sam nasledio od oca i vremenom sam napredovao i sada pokušavam da dostignem nivo kao otac. Najviše bih voleo da kada odrastem crtam neke crtane koje sam gledao kao klinac, na primer Naruto ili neku animu, ili da pravim crteže i i ilustracije za neku igricu koju sam igrao kao klinac, i to bi bio vrhunac koji bih voleo da dostignem”, kazao je Luka.

Pored crtanja, Mirku je ukazano poverenje Marvela da slika i filmske plakate koji najavljuju nove ekranizovane priče o popularnim stripovima i superherojima. I dok nas oni navode da platimo bioskopsku ulaznicu u nadi da ćemo se prijatno iznenaditi, nostalgija nas vraća u vreme kada smo kao klinci sa nestrpljenjem iščekivali da se na kioscima pojavi novi broj našeg omiljenog stripa.

Džordž R.R. Martin otkriva detalje o novoj "Igri prestola"

Fanovi knjiga “Pesma leda i vatre” Džordža R.R. Martina moraće još malo da se strpe i pričekaju na novi nastavak, jer se autor “bacio” na razvoj scenarija nove serije. Serije koja se odvija toliko daleko u prošlosti da zmajeva ima svuda.

sa snimanje "Igre prestola"

Naime, dok fanovi širom sveta čekaju da Martin napokon završi svoju narednu knjigu u serijalu “Pesma leda i vatre”, “Vetar i zima”, planovi već debelo napreduju za naredne serije u svetu Vesterosa.

Međutim, čini se da će fanovi morati malo da pričekaju na knjigu, jer se Martin “bacio” na razvoj scenarija za novu seriju. Džejn Goldman piše scenario za seriju koja će se odvijati pre radnje prve serije.

Goldman, koja već ima dosta iskustva, bacila se na posao s Martinom, a Martin je o novoj seriji rekao:

“Da, pišemo novu seriju, ne nastavak. Ni jedan stari lik se neće pojaviti u novoj seriji. Serija se neće odvijati devedeset godina ranije, ili nekoliko vekova ranije, već oko deset hiljada godina pre originalne serije. Razvoj je tek otpočeo, samo je pilot naručen, tako da nemamo ni reditelja, glumce, ili lokaciju niti naslov. Ja bih sve nazvao ‘Dugačka noć’, ali biću iznenađen ako tako bude. HBO će verovatno da ugura ‘Igru prestolja’ negde. Saznaćemo uskoro”.

Koliko će vremena proći dok ne dođe nova serija na male ekrane nije najjasnije, jer se još čeka na poslednju sezonu „Igre prestola“. Uz to, Martin i dalje mora da završi svoj književni serijal, što je nešto čemu se malo ko više nada.

Tvorac Spajdermena traži milijardu dolara zbog krađe identiteta

“Tata” mnogih suprheroja tvrdi da ga je izdavač prevario i zatraži milijardu dolara odštete

Sten Li i Spajdermen

Sten Li je tužio izdavačku kuću “Pau!” čiji je suosnivač zbog prevare i zatražio milijardu dolara odštete. 

Legenda stripa tvrdi da je naveden da sklopi nepovoljan ugovor dok je bio u psihički i fizički lošem stanju. Li, koji ima 95 godina je tim ugovorom preneo sva svoja autorska prava na “Pau!”. 

“Pau!” je saopštio da je Li bio “sasvim svestan” šta je potpisao. Lijeve optužbe su potpuno neosnovane”, rekao je predstavnik kompanije za list “Holivud Riporter”. 

“Tvrdnja da nije dobrovoljno preneo na nas ekskluzivna prava na svoj radove i identitet je toliko zapanjujuća da moramo da se zapitamo da gospodin Li lično stoji iza tužbe. Imamo neoborive dokaze i jedva čekamo suđenje”, poručili su iz firme. “Pau!” je ranije izrazio “zabrinutost” zbog Lijevog zdravstvenog stanja. 

Sten Li je u saradnji sa Džekom Kirbijem, Stivom Ditkoom i još nekolicinom “Marvelovih” autora kreirao Spajdermena, Halka, Tora, Crnog Pantera i čitav niz superheroja. 

U tužbi se tvrdi da su direktor firme Šejn Dafi i suosnivač Gil Čempion skovali zaveru da prevare Lija, ukradu mu identitet i prodaju “Pau!” jednoj kineskoj firmi. Li u tužbi kaže da se ne seća da su mu pročitali ugovor o prodaji i da ga je potpisao  From now on, I will depend on you, my dear fans, to protect and defend me. I love you guys and am so happy I have control of my twitter account back. You guys are my true superheros.

Pavle Zelić dobitnik nagrade za najbolji strip scenario

U okviru jubilarnog 15. Međunarodnog salona stripa, koji je otvoren sinoć u Velikoj sali SKC, dodeljene su nagrade u oblasti umetnosti stripa. Među nagrađenima je i Pavle Zelić (autor romana „Peščana hronika“) kao autor najboljeg scenarija („Gospodar oružja“).

„Hvala pre svega Nenadu Cvitičninu za sjajnu vizuelnu realizaciju scenarija, hvala Igoru Markoviću što nas je spojio, naravno, hvala žiriju, i organizatorima“, izjavio je Pavle.

Pavle Zelić je i član stručne komisije za najboljeg izdavača domaćeg stripa, u kojoj su pored njega Slobodan Ivkov i Vasa Pavković. Ove godine, priznanje su dodelili izdavačkoj kući Komiko iz Novog Sada.

O samom Salonu Zelić govori ovako: „Koliki je značaj Salona stripa i nagrada na njemu, pokazalo je dodeljivanje upravo nagrada, za najboljeg izdavača inostranih i domaćih stripova, koje je imalo izuzetno stimulativan efekat na dobitnike, pa su čak nosile određenu odgovornost što je dokaz više da i sam Salon ima i te kakvu relevantnost u ovom segmentu delovanja kao što je nedvosmisleno poseduje u pogledu konkursa, gostiju, programa i izložbi.“