Jedna baronica je bila inspiracija za glavnu junakinju Snežane (i sedam patuljaka)

U muzeju u Bambergu izložena nadgrobna ploča plemkinje čiji se detalji iz života umnogome podudaraju sa bajkom uz koju su generacije dece odrasle. Reč je o “Snežani i sedam patuljaka”, koja je kao Diznijev crtani film iz 1937. postao svetski hit.

 

Snežana i sedam patuljaka

Nekada davno, muzej u šarmantnom nemačkom gradiću dobio je davno izgubljenu nadgrobnu ploču.

Na toj ploči stajalo je ime Marija Sofija fon Ertal, baronica koja je, kako se veruje, poslužila braći Grim kao inspiracija za bajku Snežana i sedam patuljaka.

Njena nadgrobna ploča je obnovljena i izložena u muzeju u Bambergu u južnoj Nemačkoj. Poklonila ju je porodica koja ju je pronašla.

Direktor muzeja kaže da je Sofijin život poslužio kao osnova za Snežanu.

Baronica je odrasla u dvorcu u mesto Lor na Majni, oko 100 kilometara zapadno od Bamberga u Bavarskoj. Preminula je 1796. godine.

  • Crkveni zvaničnik Norbert Jung ispred nadgrobne ploče

„Njena životna priča bila je malo poznata do početka 19. veka”, kaže za BBC Holger Kempkens, direktor muzeja.

Bajka o Snežani, koju su napisali Jakob i Vilhelm Grim, objavljena je 1812. Svetsku slavu stekla je zahvaljujući crtanom filmu Volta Diznija iz 1937. godine.

Ipak, bilo je još dosta adaptacija.

„Braća Grim su pisala knjige na osnovu priča lokalnog stanovništva”, naveo je Kempkens.

„Postoje određeni nagoveštaji, ali ne možemo da sigurnošću da tvrdimo, da je po Sofijinom liku nastala Snežana. Danas kada pravite film o istorijskoj ličnosti, imate i element fikcije. Čini mi se da je i ovde to slučaj. Istorijska osnova postoji, a izmišljeni su neki elementi.

Bajka o Snežani sadrži neke opštepoznate elemente:

  • pokvarenu i ljubomornu maćehu koja kuje zaveru da ubije Snežanu
  • čarobno ogledalo koje odgovara sa „Snežana” kada maćeha pita: „Ogledalce, ogledalce moje, kaži mi na svetu, najlepši ko je?”
  • otrovna jabuka koju je spremila maćeha
  • sedam patuljaka koji brinu o Snežani i rade u rudniku
  • princa koji pronalazi snežanu u staklenom kovčegu i zatim je spašava

Braća Grim su dugo živela blizu mesta Hanau, koje je udaljeno 50 kilometara od Lora na Majni

Tokom 1980-tih lokalni istoričar Karlhajnc Bartels istraživao je da li između Sofijinog života i bajke postoje sličnosti.

Sofijin otac, plemić Filip Kristof fon Ertal, ponovo se oženio nakon smrti prve supruge. Sofijina maćeha važila je za dominantnu ženu koja favorizuje rođene ćerke.

Lor je bio poznat po proizvodnji predmeta od stakla i ogledala. Sofijin otac bio je vlasnik fabrike ogledala, a u muzeju u tom gradu ponosno je istaknuto jedno od njih.

U bajci se pominje i strašna šuma. Blizu Lora postoji šuma koja je u to vreme poznata po opasnim divljim životinjama, kao i pljačkašima koji su vrebali.

Snežana je trčala preko sedam gora pre nego što je došla do kolibe u kojoj žive patuljci. Oni su radili u rudniku. Nedaleko od Lora zaista je postojao rudnik.

Patuljci i/ili deca su u to vreme zaista radili u rudniku i nosili su zaštitne ogrtače.

Neki značajni delovi bajke očigledno nisu nastali na osnovu detalja iz Sofijinog života – stakleni kovčeg, otrovna jabuka i princ spasilac.

Sofijin život nije imao srećan završetak kao u bajci – oslepela je u mladosti, a umrla je neudata u manastiru, u 71. godini.

Kempkens je rekao da mermerna nadgrobna ploča ima gornji sloj krede koji krije inskripciju, pa je potrebno postupati sa oprezom.

„Ovde počiva plemenita heroina hrišćanstva, posle pobede vere spremna na preobraženje i uskrsnuće”.

Poruka je značajna i zbog činjenice da u vreme kada je Sofija živela, žene obično nisu imale nadgrobne spomenike i ploče.

Sofijina je dugo stajala u staroj crkvi u Bambergu koja je potom srušena, kaže Kempkens.

Nakon toga ploča je bila postavljena na zidu bolnice koju je osnovao Sofijin brat. Kada je na tom mestu, tokom 1970-tih, izgrađena nova klinika, ploča je skinuta, a čuvala ju je jedna lokalna porodica koja ju je kasnije poklonila muzeju.

Advertisements

Priprema se premijera u niškom Lutkarskom pozorištu – Andersenova “Snežna kraljica”

Po motivinima bajke Hansa Kristijana Andersena, čuvenog dečijeg pisca, ansambl niškog Pozorišta lutaka pod režiserskom palicom Zorana Lozančića, priprema predstavu Snežna kraljica. Premijera se očekuje krajem juna.

Pozorište lutaka

Najmlađi ljubitelji pozorišne umetnosti, ali i oni malo stariji, moći će da pogledaju predstavu o devojčici Gerdi i dečaku Kaju, koja govori bez čega odrastanje nije moguće.

Predstava ukazuje na to da čovek za sve što želi mora da se potrudi, i da sve što želi mora da nađe u sebi i da na tom putu nikada ne posustane – kažu iz Lutkarskog pozorišta Niš.

Snežna Kraljica, poručuju iz Lutkarskog, oslikava večnu potrebu našeg duhovnog sazrevanja.

Pored režije, Zoran Lozančić potpisuje i scenografiju i izbor muzike, dramatizaciju Radan Radović, asistent režije je Dragana Đurić koja je zajedno sa Dušanom Stankovićem kreirala i izradila lutke. Idejne skice je uradila Erika Janović, a za kompjutersku animaciju zadužen je Aleksandar Dević – kažu u Lutkarskom.

Likove ove poznate Andersenove bajke na sceni će oživeti glumci Aleksandra Pavlović, Jelena Đorđević, Svetlana Mihajlović, Tatjana Milenković, Dejan Gocić, Slobodan Miljković, Toma Bibić i Mladen Milojković.

“Trg bajki 2018” na Zvezdari

U okviru programa „Beogradska zima“ na platou ispred UK „Vuk Karadžić“ i opštine Zvezdara otvoren je popularni Trg bajki 2018.

Kuća bajki

Manifestacija se realizuje u sklopu prazničnog programa Beogradska zima, od 1. do 30. decembra svakodnevno, a posetioci će imati priliku da na najlepši način upoznaju i uživaju u našoj tradicionalnoj kulturi i promociji nacionalnih proizvoda.

Tokom decembra biće igrane naše narodne bajke, lutkarske predstave, biće organizovani koncerti, edukativne i ekološke radionice, a u programima koji dočaravaju povratak u detinjstvo i maštu učestvovaće mnogi glumci, pevači, animatori, žongleri i mnogi drugi koji treba deci da ulepšaju pretpraznične dane.

Posle velikog uspeha prošlogodišnjih novogodišnjih manifestacija „Trg bajki“, koje su tokom mesec dana okupile i zabavile oko 120.000 mališana i njihovih roditelja, učitelja i vaspitača, i ove godine ponovo, Beograđani i gosti Beograda imaju priliku da uživaju na istom mestu.

Trg bajki 2018 – program

Subota, 1. decembar
17.00… Svečano otvaranje
18.00… Koncert – The Leftovers
Predstava „Devojka brža od konja“
+ klovnovi, mađioničari (Bojan, Aleks) i dečiji animatori

Nedelja, 2. decembar
12.00… Radionice „Biseri vas uče“ (Plava školjka i biseri)
13.00… Čitanje bajki i pesama
14.00… Lutkarska predstava „Tamni vilajet i Ćela“
16.00… Muzičke radionice
17.00… Bajka „Aždaja i carev sin“

Ponedeljak, 3. decembar
12.00… Radionica Srbijašume
14.00… Čitanje bajki i pesama
16.00… Lutkarska predstava „Vuk i 7 jarića“
17.00… Bajka „Zlatna jabuka i 9 paunica“

Utorak, 4. decembar
14.00… Čitanje bajki i pesama
16.00… OŠ „Jovan Popović“: predstava „7 Snežana i patuljak“
17.00… Bajka „Čardak ni na nebu ni na zemlji“

Sreda, 5. decembar
12.00… Radionica Srbijašume
17.00… Bajka „Nemušti jezik“

Četvrtak, 6. decembar
13.00… Čitanje bajki i pesama
15.00… Umetničke radionice
16.00… Lutkarska predstava „Tamni vilajet i Ćela“
17.00… Bajka „U cara Trojana kozje uši“

Petak, 7. decembar
12.00… Radionica Srbijašume
14.00… Čitanje bajki i pesama
17.00… Bajka „Devojka brža od konja“

Subota, 8. decembar
14.00… Lutkarska predstava „Vuk i 7 jarića“
16.00… Hor DKCB: Novogodišnji i božićni program
17.00… Bajka „Zlatna jabuka i 9 paunica“

Nedelja, 9. decembar
14.00… Čitanje bajki i pesama
16.00… Muzičke radionice
17.00… Bajka „Zlatna jabuka i 9 paunica“

Ponedeljak, 10. decembar
12.00… Radionica Srbijašume
16.00… Lutkarska predstava „Tamni vilajet i Ćela“
17.00… Bajka „Nemušti jezik“
17.30… Mađioničar Bojan

Utorak, 11. decembar
14.00… Čitanje bajki i pesama
16.00… Nastup i radionica Fortuna Rota
17.00… Bajka „Čardak ni na nebu ni na zemlji“

Sreda, 12. decembar
12.00… Radionica Srbijašume
16.00… Lutkarska predstava „Vuk i 7 jarića“
17.00… Bajka „U cara Trojana kozje uši“
17.30… Mađioničar Bojan

Četvrtak, 13. decembar
14.00… Čitanje bajki i pesama
15.00… Umetničke radionice
17.00… Bajka „Devojka brža od konja“

Petak, 14. decembar
12.00… Radionica Srbijašume
15.00… OŠ „Jovan Popović“: predstava „Družina crnog luka“
16.00… Radionice kreativne reciklaže (ZEC i Čuvari zanata)
17.00… Bajka „Aždaja i carev sin“

Subota, 15. decembar
14.00… Lutkarska predstava „Tamni vilajet i Ćela“
17.00… Bajka „Zlatna jabuka i 9 paunica“

Nedelja, 16. decembar
12.00… Radionice „Biseri vas uče“ (Plava školjka i biseri)
14.00… Čitanje bajki i pesama
16.00… Muzičke radionice
17.00… Bajka „Čardak ni na nebu ni na zemlji“

Mesec zimskih bajki ispred Geozavoda

Mališani, ali i odrasli ljubitelji narodnih umotvorina, imaće priliku da tokom februara uživaju u besplatnoj manifestaciji „Magične zimske bajke“, koju organizuje kompanija Belgrade Waterfront u saradnji sa Soko Štarkom. Glumci će ispred zgrade Geozavoda u Karađorđevoj ulici kroz svakodnevno čitanje srpskih narodnih priča i bajki braće Grim oživeti junake koji su mnogima obeležili detinjstvo, i uz pomoć najlepše proze povesti posetioce u svet mašte.

Manifestacija će biti otvorena u ponedeljak, 5. februara, u 17 časova, koncertom grupe Vocal 5 i Aleksandra Radiševića sa učenicima. Nakon toga, biće priređen i ulični performans teatra Mimart, kao i nastup mađioničara, a za 18 časova zakazana je prva bajka – „Devojka brža od konja“.

Svakog narednog dana do kraja februara, najmlađima će se kroz najzanimljivije priče približiti bogato srpsko narodno stvaralaštvo u autentičnom ambijentu drvene kućice okružene klupama, pravoj pozornici za pripovedanja iz davnih vremena.

Neke od bajki u kojima će posetioci moći da uživaju su „Nemušti jezik“, „Čardak ni na nebu ni na zemlji“ i „Aždaja i carev sin“, a u okviru manifestacije biće organizovane i kreativne i muzičke radionice, kao i lutkarske predstave i opere za decu. Mališani će biti u prilici da sami prave poklone, ukrase, magnete i čestitke za najdraže, ali i da uživaju u zanimljivim aktivnostima poput „Zida željica“, gde će moći da upisuju svoje želje, kao i popularnom face painting-u.

Pozivamo sve zainteresovane građane dobre volje da donesu dečije knjige koje im više nisu potrebne. Ove knjige biće donirane Društvu za cerebralnu i dečiju paralizu iz Ivanjice.

Stalna postavka glumaca učiniće februar ispred Geozavoda najzabavnijim mesecom, a tu će biti i specijalni gosti – horovi muzičkih i osnovnih škola, žongleri, mađioničari, akrobate i klovnovi.

Da uživanje i maštanje uz bajke bude što slađe pobrinuće se Soko Štark, čije će čokoladice „Najlepše željice“ moći da se probaju na licu mesta. Uz to, Soko Štark je pripremio i dodatna slatka iznenađenja za sve posetioce.

PROGRAM PO DANIMA:

Ponedeljak, 5.2.
17.00 Svečano otvaranje – Koncerti grupe Vocal 5, Aleksandra Radiševića sa učenicima, ulični performans teatra Mimart i mađioničar Degustacija čokolada Najlepše željice i ostalih Štark proizvoda Animacija za decu: Najlepše željice maskota i Hodač na štulama Degustacija čokolda Najlepših željica

18.00 Bajka u Kući bajki – „Devojka brža od konja“

Utorak, 6.2.
12.00 Lutkarska predstava – „Tamni vilajet i ćela“

13.00 Volonterski servis Zvezdare, Radionica nevidljivih (izrada poklona, ukrasa, magneta i čestitki za Dan zaljubljenih)

17.00 Bajka u Kući bajki – „Aždaja i carev sin“ Degustacija čokolada Najlepše željice i ostalih Štark proizvoda Animacija za decu: Najlepše željice maskota

Sreda, 7.2.
12.00 Čitanje bajki i pesama Degustacija čokolada Najlepše željice Animacija za decu: Najlepše željice maskota

17.00 Opera za decu – „Medvedova ženidba”

Četvrtak, 8.2.
14.30 Lutkarska predstava – „Vuk i sedam jarića“ Degustacija čokolada Najlepše željice Animacija za decu: Najlepše željice maskota

15.00 Umetnička radionica

17.00 Bajka u Kući bajki – „Čardak ni na nebu ni na zemlji“

Petak, 9.2.
12.00 Čitanje bajki i pesama Degustacija čokolada Najlepše željice Animacija za decu: Najlepše željice maskota

17.00 Bajka u Kući bajki – „Nemušti jezik“ Dečija radionica: Hajde da bojimo sa Najlepšom željicom

Deset neobičnih, malo poznatih bajki

Ovo su deset malo poznatih ali fascinantnih priča za koje se nadamo da će ilustrovati mnoge aspekte uvrnute zemlje bajki – sveta punog nemogućih situacija, mitskih stvorenja, bizarnih događaja, nasilja, osvete i pohlepe. Prvobitne bajke su bile smišljene da zabave i poduče moralu i odražavaju duhovna i kulturna verovanja svoga vremena. Neke od tih priča kao „Crvene cipelice“ su očigledno stvorene da uliju strah maloj deci od boga a mnoge od njih naglašavaju činjenicu da je sasvim ispravno nasiljem odgovoriti na nasilje. Iako su mnoge od ovih ideja zastarele u današnjem društvu, nema nikakve sumnje da su i dalje predivno i zabavno štivo.

10. „Zelena livada“, Đanbatista Bazile
Zapanjujuće lepa, mlada princeza, po imenu Nela, ima tajnu vezu sa zgodnim princom koji živi kilometrima daleko. Dvoje ljubavnika su napravili stakleni tunel pod zemljom, koji se proteže od prinčevog dvora do princezine spavaće sobe. Svaku noć princ trči kroz tunel potpuno go da bi „proveo vreme“ sa mladom princezom.

Neline dve sestre, ružne i zle, saznaju za njihovu vezu i razbiju stakleni tunel. Te noći, princ je trčao tako brzo da nije primetio razbijeno staklo, i pošto je bio potpuno go, isekao je kožu na kaiševe. Pošto je staklo na koje se isekao bilo začarano, njegove rane nikako nisu mogle da se zaleče. Kralj se zaklinje da će žena koja uspe da nađe lek za začarane rane njegovog sina, postati prinčeva supruga.
Čuvši za ljubavnikove smrtonosne rane, Nela slomljenog srca odlazi u divljinu ne bi li našla lek koji će ga izlečiti. Srećom, krišom čuje razgovor jednog para džinova, iz koga sazna da je jedina stvar na svetu koja će izlečiti princa mast iz njihovih tela, koju treba razmazati po njemu. Nela, praveći se da se izgubila u šumi, preklinje džinove da je puste u njihov dom. Glavni iz porodice džinova, željan ljudskog mesa, pusti je unutra, ali na njegovu žalost pijan zaspi pre nego što stigne da je pojede.
Nela se brzo baci na posao, prekolje džina, a zatim u kofu skupi svu mast sa njegovog tela. Zatim utrlja prašinu u lice i tako maskirana ode u prinčevu palatu. Razmazavši mast po prinčevim ranama, on se oporavi, ona otkriva svoj identitet i svadba biva dogovorena. A njene sestre? Naravno, spaljene su žive.

9. „Buva“, Đanbatista Bazile
Jedan kralj je hranio buvu svojom krvlju dok nije postala velika kao ovca, zatim ju je zaklao, odrao i obećao svoju ćerku čoveku koji uspe da pogodi od koje je životinje ta koža. Prosci su dolazili sa svih strana sveta ali niko nije uspeo pogoditi poreklo kože. A onda je jedan užasno ružan džin odlučio da pokuša – on pomirisa kožu i istog trena prepozna da je od buve.

Kralj, veran svojoj reči, dade mu kćer za ženu. Ona ga preklinjaše i zaklinjaše, ali on je otposla nazivajući je „vetrom iz svoje zadnjice“ i preteći joj da „joj neće ostati ni jedna kost čitava“ ukoliko odbije da se venča sa džinom.

Princeza u užasu saznaje da joj je novi dom sastavljen od ljudskih skeleta a još više se užasne kada joj novi suprug priredi gozbu od ljudskih leševa. Ona počne da povraća bez prestanka i džin joj obeća da će joj naći neko prase za jelo dok joj se stomak ne navikne na ljudsko meso. Dok je džin lovio, jedna starica čuje vapaj mlade žene i pošalje svojih sedam sinova, koji su svi obdareni magičnim moćima, da spasu princezu. Na kraju oni uspevaju da poraze džina tako što mu iskopaju oči i obezglave ga, a princeza se vrati kući svom ocu koji je, začudo, presrećan što mu se bezbedno vratila.

8. „Čudesna vrba“, Endrju Lang

Tražeći svoju zalutalu crnu ovcu u šumi, žena nailazi na vešticu koja je pretvori u ovcu. Veštica se zatim preruši u tu ženu i pođe njenoj kući mužu i ćerci. Veštica ubedi ženinog muža da zakolje ovcu da ne bi ponovo zalutala. Njihova kći je plakala ali žena, i dalje pretvorena u ovcu, kaže joj da kada je zakolju ne jede njenog mesa i da njene kosti sahrani na kraju polja. Otac zakolje ovcu a veštica napravi supu od kostiju i mesa. Kći zatim sahrani ono što je ostalo od njene majke u polju i drvo breze iznikne iz njenih kostiju.
Veštica je mrzela svoju pastorku, a ona i njen novi suprug dobiše svoju kći. Jednoga dana kralj objavi da će se održati trodnevni festival. Maćeha zada devojčici nemoguć zadatak, i zapreti joj da će je proždrati ako ne uspe da ga ispuni pre nego što se vrate sa proslave. Devojčica jadikova ispod drveta breze i duh njene majke ispuni zadatke umesto nje i pošalje je na festival prekrasno obučenu, tako da se princ smesta zaljubi u nju.

Dok su večerali, veštičina ćerka je glodala kosti ispod stola i princ misleći da je pas, šutne je tako jako da joj slomi ruku. Njena predivna sestra požuri kući pre nego što joj se porodica vrati i sazna da je nema, ali joj se prsten zaglavi u ručki vrata na palati, koju je princ premazao katranom. Sledeće dve noći su prošle slično, pri čemu je princ druge noći slomio veštičinoj ćerki nogu, a treće isterao oko.

Predivna devojka je izgubila svoju narukvicu a zatim i zlatnu cipelu u katranu koji je princ prosuo da je uhvati. Princ požele da oženi ženu kojoj su pristajali izgubljeni predmeti, i veštica na silu pokuša da utera svoju ružnu kći u njih. Međutim, kada je princ doznao ko je prava nevesta, sa svojom izabranicom položi ružnu sestru preko reke da im služi kao most, preko koga pobegoše da ne padnu u kandže veštici.

7. „Verni Johan“, Braća Grim

Pošto je video portret koji verno dočarava lepotu princeze iz zlatne palate, mladi kralj se ludo zaljubi u nju i napravi plan za njenu otmicu. Vladar i njegov verni sluga Johan putuju u zlatno kraljevstvo, varaju princezu da uđe u njihov brod i kreću na putovanje dok je ona ispod palube. U početku, ona je prestravljena, ali kada otmičari otkriju da je on kralj, ona mu sve oprosti i pristaje da se uda za njega.

Dok plove, verni Johan čuje razgovor tri gavrana. Oni predvide tri nevolje koje će se sručiti na kralja: konja crvenog kao lisica, otrovnu košulju i smrt njegove žene. Jedini način da se spase kralj je da neko upuca konja u glavu, spali otrovnu košulju i uzme tri kapi krvi iz grudi nove kraljice.

Međutim, spasilac ne sme o tome da progovori ni reč, inače će se pretvoriti u kamen. Kada stignu na obalu, kralj uzjaše konja cvenog kao lisica koga verni Johan smesta upuca u glavu. Kada stignu u dvor, kralj ugleda košulju koja mu izgledaše napravljena od zlata, ali je verni Johan baci u vatru. Za vreme svadbenog plesa, kraljica poput mrtve pada na pod ali verni Johan smesta uze tri kapi krvi iz njene desne dojke, spasavši joj život.

Kralj, razgnevljen prizorom svoga sluge koji dodiruje grudi njegove kraljice, osudi vernog Johana na vešanje. Johan otkrije tajnu ali se pretvori u kamen. Kasnije, kralj i kraljica dobiju dvoje dece i kip Johana kaže kralju da će njegov verni sluga oživeti ukoliko on zakolje svoju decu. Kralj spremno dograbi mač i odrubi deci glave. Razmaže krv svoje dece po kamenu i verni Johan oživi.

Kao nagradu za kraljevu spremnost da žrtvuje svoju decu, verni Johan postavi dečje glave na njihova trupla i vrati ih u život, i ona nastaviše da trčkaraju unaokolo kao da se ništa dogodilo nije.

6. „Pas i vrabac“, Braća Grim

Izgladneli pas pobegne od okrutnog gospodara, sretne nekog vrapca i njih dvojica postanu veliki prijatelji. Vrabac ukrade meso i hleb za psa i pošto se najeo, pas leže spavati pored puta. Neka kola se dovezoše tuda i vrabac lepršajući oko kočijaša zamoli ga da pripazi na psa, ali vozač ne obrati pažnju i pregazi psa, ubivši ga. Vrabac se zakle na osvetu, govoreći: „Onog ko mi ubi psa pobratima, koštaće ga to kola i konja!“
Vrabac zatim izbi oči jednom od konja. Kočijaš zamahnu sekirom na pticu ali promaši i raspoluti glavu svom konju. Vrabac iskopa oči i drugim konjima i nesrećnim životinjama takođe behu razbijene glave jer je čovek mahao sekirom unaokolo. Vrabac zatim zapeva : „Koštaće te to doma!“ i odlete do kočijaševe kuće.
Vrabac je lepršao od sobe do sobe dok je čovek zaslepljen besom vitlao sekirom u želji da ubije pticu i tako on poruši celu kuću. Kočijaš sede na ruševine i reče: „Kako sam ja nesrećan čovek!“

„Nedovoljno nesrećan“ reče vrabac, „platićeš mi životom!“ Kočijaš ugrabi vrapca jer je želeo da ptica doživi sudbinu goru od smrti, proguta ga celog, ali vrabac poče da leprša u njegovom telu i iskljuca izlaz iz čovekovih usta. Kočijaš reče svojoj ženi da ubije vrapca sekirom kad mu ptica sedne na usta ali čim žena zamahnu sekirom vrabac odlete, a ona raspoluti mužu glavu.

5. „Medvedica“, Đanbatista Bazile
Pošto mu je supruga umrla, kralj odluči da jedina žena na svetu koja je ravna mrtvoj kraljici, jeste njegova sopstvena ćerka Precioza – stoga se Precioza mora udati za svog poremećenog oca. On joj zapreti to isto veče da će je pojesti ako se ne uda za njega: „Kada završim sa tobom, od tebe neće ostati ništa osim ušiju!“

Prestrašenoj devojci jedna starica da začarano parče drveta koje će je pretvoriti u medvedicu kada ga stavi u usta. Precioza, sada medvedica, pobegne u šumu i reši da se nikada više ne pojavi u svom pravom obliku da ne bi njen otac saznao za njeno novo obličje. Neki princ sretne čudesno prijateljsku medvedicu u šumi i povede je kući da mu bude ljubimac.

Jednog dana, dok je verovala da je sama, Precioza izvuče komad drveta iz usta da bi očetkala svoju kosu. Princ koji je tada gledao kroz prozor, ugleda predivnu devojku u bašti i potrča da je sretne, ali kako ga je čula da nailazi, ona vrati komad drveta u usta. Princ je tražio svuda po vrtu ali nigde nije mogao naći devojku, tu je bio samo njegov ljubimac – medvedica.

Princ se ubrzo razboli od želje za devojkom medvedicom i poče da kopni. Na njegov zahtev, prinčeva majka naredi da medvedica boravi u njegovoj spavaćoj sobi, kuva mu obroke i sprema postelju. Preplavljen požudom prema medvedici, princ zamoli majku da mu dopusti da poljubi životinju.

Dok je majka gledala i ohrabrivala ih, čovek i medvedica spojiše usne. Ljubili su se tako strasno da je komad drveta pao iz Preciozinih usta i princ zateče u naručju zapanjujuće lepu devojku. Presrećni, oni se venčaše i pretpostavljamo da su svi živeli dugo i srećno.

4. „Crvene cipelice“, Hans Kristijan Andersen

Karen je bila veoma siromašna devojka koja je išla bosa, sve dok je jedna stara dama nije usvojila i kupila joj divne crvene cipelice. Kada je Karen postala dovoljno stara da ide na pričešće, odlučila je da obuje crvene cipelice za odlazak u crkvu. Tokom crkvene službe, Karen je mislila samo na njih. Posle ceremonije, stara dama izgrdi Karen i reče joj da je sada odrasla devojka i više nikada ne sme nositi crvene cipelice u crkvu.

Sledeće nedelje, Karen odluči da obuje crvene cipelice i ponovo je tokom cele službe u crkvi misliti samo o tome koliko su lepe. Dok su odlazile iz crkve njene cipele počeše da igraju same i dok je Karen ulazila u kočiju, ona šutnu staricu pre nego što je kočijaš stigao da joj skine cipele. Stara dama se razboli, i Karen je bila obavezna da pazi na nju ali je takođe bila pozvana na bal i ona odluči da bi radije nosila svoje crvene cipelice nego pazila na bolesnu staricu.

Kada je na balu Karen zaplesala, cipelice dobiše sopstveni život. Otplesale su sa Karen duboko u tamnu šumu. Prestravljena, ona pokuša da ih skine, ali su one sjedinile s njenim stopalima. Nastavila je da pleše mnogo dana, kroz polja i doline, sunce i kišu. Dok je plesala preko nekog groblja, ugleda anđela koji joj reče da će plesati dok ne bude mrtva i hladna, i da će i dalje nastaviti da pleše dok od nje ne ostanu samo kosti.

Karen je plesala neprestano preko brda i pustara, kroz šiblje i trnje dok joj koža nije bila sva isečena i krvava. Na kraju je stigla do kuće dželata i stade ga da preklinjati da joj odseče stopala da bi konačno mogla da se odmori. Dželat joj ispuni želju i cipele otplesaše dalje sa njenim malim stopalima još uvek u njima. Ona poljubi dželatu ruke, a on joj, sažalivši se, napravi drvena stopala i par štaka.

Karen sada požele da ode u crkvu na pokajanje ali crvene cipelice sa njenim stopalima još uvek u njima, plesale su ispred crkve i nisu joj dozvoljavale da uđe. Karen se povuče u svoju malu sobu gde roni gorke suze i anđeo joj se pojavljuje. On pretvara njenu sobu u crkvu i čuju se orgulje, a Karen toliko biva preplavljena spokojom i srećom, da je srce izdaje i ona umire.

3. „Ljubljeni Roland“, Braća Grim

Ružna veštičina ćerka odrasta ljubomorna na divnu kecelju svoje polusestre. Majka i ćerka kuju zaveru da ubiju pastorku. Kada devojke odu u krevet, veštičina ćerka će leći do zida i njena majka će odseći glavu polusestri. Pastorka čuje ovaj razgovor i kada joj polusestra zaspi, devojka je odgurnu na ivicu kreveta a ona leže uz zid. Veštica se prikrade i sopstvenom detetu otfikari glavu a zatim leže da spava. Pastorka uze odsečenu sestrinu glavu i prospre krv iz nje po kući. Proli jednu kap krvi kraj peći, jednu na stepenište i jednu na krevet. Zatim ukrade veštičin čarobni štapić i odleti sa svojim ljubavnikom Rolandom.

Ujutro Veštica pozove svoju kći i prva kap viknu iz kuhinje: „Ovde sam, grejem se“, druga kap viknu: „Na stepenicama sam“, a treća: „Ovde sam u krevetu“. Veštica pronađe obezglavljeno telo svoje ćerke kako leži u lokvi krvi. Besna, ona obuje čizme od sedam milja ali kada sustigne ljubavnike, devojka pretvori svog dragog u jezero a sebe u patku.

Ne mogavši izmamiti patku iz vode, veštica se vrati kući. Sledećeg dana, devojka pretvori sebe u cvet usred trnovitog žbuna a svog momka u violinistu. Veštica, koja je ponovo tražila ljubavnike, ugleda predivni cvet i prepozna u njemu svoju pastorku. Kada je posegla ka žbunu da ubere cvet, Roland zasvira u violinu. Muzika opčini vešticu i ona poče da pleše oko žbuna dok joj trnje sa njega ne iscepa svu odeću i ona ostane naga. Ali ona nastavi divlje da pleše sve dok joj trnje i kožu ne iseče u paramparčad i veštica na kraju padne mrtva.

 

2. „Devojka sa ružom na čelu“, Konsiljeri Pedroso

Uvrnuta pričica počinje s princom i princezom koji su brat i sestra. Brat mora da ode u rat pa poverava voljeni vrt ruža svojoj sestri koja mora da ga neguje dan i noć. Devojka je čeznula među bratovljevim ružama, a onda, krajnje misteriozno, rodi devojčicu. Princeza je duboko posramljena bebom koja je nosila ružu na čelu. Dok je devojčica odrastala, majka joj je svaki dan pretila da će je ubiti ukoliko otkrije svoj identitet.

Posle pet godina, princ se vraća kući, i princeza iznova ponovi ćerci da će je ubiti ukoliko princu otkrije ko je. Princ je posetio školu u koju je išla devojčica ali je ona odbila da jede trešnje koje joj je ponudio. Njene drugarice u razredu su pohlepno jele trešnje, ali postale su toliko uzbuđene da su prosule voće unaokolo i jedna trešnja se uplete u devojčicinu kosu. Sledećeg dana, majka pronađe trešnju upletenu u ćerkinoj kosi.

Princeza, pretpostavivši da je devojčica otkrila princu ko je, silovito nabada svoj češalj u ćerkinu glavicu i ubija je. Zatim stavlja njeno telo u gvozdeni kovčeg, a kovčeg u zaključanu sobu u palati. Majka se razboljeva od krivice i na kraju umire, poverivši ključ od sobe bratu i preklinje ga da nikada ne otvori vrata. Kada mu sestra umre, princ se oseća usamljeno i odlučuje da se oženi.

Jednoga dana, princ ode u lov i poveri ključ svojoj ženi, rekavši joj da ga nipošto ne upotrebi. Ženina majka je ubedi da otvori vrata i oni nađu gvozdeni kovčeg a unutra predivnu mladu ženu kako srećna sedi i šije. Misleći da je princ drži u kovčegu zbog svog ličnog zadovoljstva, izvuku lepu devojku napolje i spale joj kožu na licu užarenim gvožđem. Kada se princ vrati kući one mu kažu da je ona njihova nova robinja.

Na kraju, princ krišom čuje mladu robinju kako svojoj amajliji priča svoju tužnu priču i shvativši da mu je to sestričina (a verovatno i ćerka) on je oslobodi i upita kako da kazni svoju ženu. Žena i tašta budu spaljene vrelim gvožđem svuda po telu a zatim žive sahranjene u zidu, da umru lagano i mučno. Princ i njegova sestričina/ćerka ostanu sami u dvorcu i princ se nikada više nije ženio jer mu je valjda ona bila sve društvo koje mu je potrebno. Pa, moglo bi se reći da je ovo jedna poprilično disfunkcionalna porodica.

1. „Ćerka Kralja Močvare“, Hans Kristijan Andersen
Egipatska princeza obuče odelo divljeg labuda i odleti u daleku močvaru da donese cvet koji će izlečiti kralja Egipta. Pošto doleti, princeza skine perje i ode gola u močvaru da uzme isceljujuće cveće ali Kralj Močvare je povuče u tamne i crne dubine ispod vode i siluje je. Prođoše mnogi meseci i jednog dana na površini, vodeni ljiljan otvori svoj cvet a u njemu se nalazila mala devojčica. Roda odnese bebu ženi vikinškog vođe i ona joj dade ime Helga.

Kako je Helga rasla, postajala je sve lepša, ali je bila zla i crnog srca. Volela je da gaca po krvi životinja i da odgriza glave petlovima. Međutim, preko noći se pretvarala u odvratnu patuljastu žabu nežnog srca i tužnog kreketa.

Kada je Helgi bilo 16 godina, vođa vikinga zarobi hrišćanskog sveštenika. Helga je preklinjala da se na njega puste besni psi, ali je vođa insistirao da se žrtvuje na Kamenu smrti u skladu sa običajima. Ona razdragano zabi svoj nož u psa, da bi se uverila da je dovoljno oštar.

U toku noći, Helga, sada u obličju dobroćudne žabe, spasi sveštenika i oni pobegnu na njenom konju. Međutim, ujutru ona pokuša da proburazi sveštenika, no on je začara znakom krsta napravljenim od dva štapa i ona postade tupa i nema, sve dok ne susretnu bandu razbojnika. U nadi da će se dočepati Helge, razbojnici iseku konju vrat i krv šiknu, zatim hrišćaninu otvoriše lobanju gvozdenim čekićem a njegov mozak i krv pokuljaše napolje. Banda zatim zgrabi Helgu, ali srećom sunce zađe i ona se opet pretvori u čudovišnu žabu. Prestrašeni, razbojnici pobegoše.

Helga onda napravi znak krsta i njena žablja koža magično pade sa nje, da se više nikada ne vrati.  Zatim zaspi, a kada se probudi zatekne ispred sebe duhove mrtvog sveštenika i njenog konja. Oni odjašu zajedno u močvaru gde Helga primi pričešće a sveštenik izvuče Helginu pravu majku iz vode. Zatim duhovi nestadoše a Helga i njena majka ostadoše same pored vode.

Njih dve se vratiše u Egipat gde se Helga uda za arabijskog princa, ali na noć venčanja, duh sveštenika se vrati da joj pokaže kako izgleda raj. Pošto je provela tri minuta u raju, vrati se na zemlju ali sazna da su tu prošle stotine godina. Helgino telo se pretvori u prašinu a sve što ostade od nje beše uveli cvet vodenog ljiljana.

“Lepotica i zver na ledu” u Štark Areni

Svetski proslavljena trupa Russian Ice Stars predstavlja blistavo tumačenje čuvene bajke “Lepotica i Zver na ledu”, koja će održati od 15. do 17. decembra u Štark Areni!

Romantičnu priču punu magije, koja prati kako se Lepotica Bela zaljubljuje u Zver i razbija čaroliju bačenu na začaranog princa, mališani će moći da prate u sinhronizovanoj verziji na srpskom jeziku. Kroz ovu bajku njamlađe će voditi glasovi glumaca Dragana Vujića Vujketa i Nikole Ranđelovića.

30 učesnika, raskošni kostimi, bravure na ledu vrhunskih klizača prirediće nezaboravan doživljaj u prednovogodišnjoj atmosferi.

Predstave će se prikazivati u terminima:

Petak, 15.12. od 18:30h

Subota, 16.12. od 11:30h, 15h i 18:30h

Nedelja, 17.12 . od 11:30h i 15h

Originalna verzija Uspavane lepotice je mešavina horora i španske sapunice

Mnoge originalne verzije omiljenih dečijih bajki poprilično su drugačije od onoga kako ih mi znamo i obiluju nasiljem i okrutnošću. Takva je i priča o Uspavanoj lepotici koja između ostalog, pominje i jedan od najužasnijih ljudskih zločina – silovanje.

Bajka koja se danas priča deci ide ovako: princeza Aurora, nakon što se ubode na iglu vretena koje je začarala zla kraljica, padne u san dug sto godina koji jedino poljubac princa koji je iskreno voli može da prekine. Princ na belom konju se, naravno, pojavi, pobedi sve prepreke na putu do svoje voljene, ubije zlu kraljicu, poljubi princezu, probudi je i onda oni žive srećno do kraja života.

U originalnoj verziji koju je u XVII veku napisao italijanski pisac Đambatista Bazile, kraj je sličniji sapunicama u kojima zle i ljubomorne žene pokušavaju unište onu lepšu i dobroćudno-naivnu suparnicu. Nema kletve, niti zle kraljice, nema princa, a kamoli srećnog kraja. Aurora padne u začarani san zbog proročanstva i ostane uspavana 100 godina tako da svi zaborave na nju.

Vek kasnije, jedan kralj slučajno nailazi na napušteni dvorac i u kuli pronalazi usnulu devojku. Očaran njenom lepotom odluči da je siluje ili, kako priča eksplicitno kaže da “uživa u prvim plodovima ljubavi”. Nakon što obavi ogavan čin, vraća se u svoje kraljevstvo.

Devet meseci kasnije, i dalje u snu, Aurora rađa dva sina. Jednoga dana, san prekida jedno od njene dece kada isisa trn iz njenog prsta koji je prouzrokovao san. Aurora se budi i saznaje da je postala majka dvoje dece.

Nakon nekog vremena, kralj odlučuje da želi da vidi Auroru opet. Vraća se u dvorac i zatiče je budnu i sa blizancima. Otkriva joj ko je i između njih se rađa ljubav.

Postoji samo jedan problem koji stoji na putu srećnom paru (Televisa presenta u najavi) – kralj je već oženjen!

Jednom kada kraljica sazna za muževljevu aferu, smišlja strašnu osvetu. Šalje sluge kod Aurore koji je ubeđuju da pošalje decu na dvor jer kralj želi da ih vidi. Umesto toga, kraljica dečake odvodi kod kuvara, naređuje mu da ih ubije i od njih skuva jelo koje će kralj jesti te večeri. Kuvar umesto toga sakrije decu, a ispeče dva jagnjeta.

Nakon što je ubeđena da se otarasila dece, kraljica poziva i Auroru na dvor gde planira da je spali kao vešticu. Međutim, kralj saznaje za ovaj plan, spasava Uspavanu lepoticu i umesto toga na lomači spaljuje sopstvenu ženu. Kuvar zatim otkriva da su deca sve vreme bila kod njega, Aurora i kralj se venčavaju i žive srećno do kraja života.

Možda bi bilo najbolje da deci čitate već poznatu verziju, a na ovu im ukažite kasnije, mnooogo kasnije.