Premijera baleta "Hazarski rečnik" 19. maja u Narodnom pozorištu

Balet “Hazarski rečnik”, po motivima romana Milorada Pavića, premijerno će biti izveden u Narodnom pozorištu, u subotu, 19. maja, a pet dana kasnije i u Madlenijanumu.

scena iz baleta

Istorija, legenda i imaginacija o obećanju hazarskog kagana da će preći u religiju onog mudraca koji njegov san najbolje protumači, u baletu postaje priča o lovcima na snove – njih sedam, u različitim pejzažima tragaju za svojim snovima, kradu tuđe i na kraju nestaju.

“Tako da su neka stanja, nekakvi novi pejzaži koje možemo da stvaramo jedino bliski toj knjizi. Postoji ritual ulaženja u san i vraćanja iz sna, u stvarnost. Kao neki pokret”, navodi koreograf Ronald Savković.

Muzika je kombinacija različitih žanrova.

“Balet je koncipiran vrlo strogo, u jednoj oštroj estetskoj formi koja zahteva i od plesača i od koreografije i malo dramaturške osnove da bude veoma precizna. Tako da je i muzika morala biti prilično efektivna u tom smislu”, navodi kompozitor Mioslav Bako.

“Hazarski rečnik” Milorada Pavića pozorišni život započeo je 2000. godine.

U poslednjih nekoliko decenija, Balet Narodnog pozorišta bavio se životom Bore Stankovića, filmskim scenarijom i pričom iz Drugog svetskog rata, i sada, prvi put jednim domaćim književnim delom.

plakat za balet Hazarski rečnik

Večeras prvo izvođenje baleta „Pinokio”

U Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu biće danas izveden balet „Pinokio” na muziku Nodara Viktoroviča Čanbe (1955), savremenog abhaskog kompozitora i dirigenta, nosioca zvanja zaslužnog umetnika Abhazije i nekadašnji ministar kulture ove kavkaske republike. Svetska praizvedba ovog baleta, za koji libreto i koreografiju potpisuje Dragan Jerinkić, biće održana večeras na sceni „Jovan Đorđević“ SNP-a.

scena iz baleta "Pionokio"

Pred nama je istinska ekskluziva: muzička, baletska, scenska, kostimska…, kaže  direktor Baleta SNP-a Toni Ranđelović. Kako je dalje rekao, dugo se ovaj projekat pripremao, konačno su stigli do realizacije i u subotu, 28. aprila, publika će, nada se i veruje, biti veoma, veoma prijatno iznenađena.

U „Pinokiju” će Srpsko narodno pozorište dobiti balet kojim će zaista moći da se diči, najavljuje on.

Balet našeg najstarijeg profesionalnog teatra ima dugu tradiciju baleta za decu: „Konjić Grbonjić”,„Pipi Duga Čarapa”, „Maks i Moric”, „Pepeljuga”… ali “Pinokio” daleko od toga da će u fokusu imati samo najmlađu publiku, naprotiv.

Po svemu, to će biti raskošan i maštovit klasičan balet, „na špic patikama”, u kojem su angažovani praktično svi solisti i članovi baletskog ansambla Srpskog narodnog pozorišta. Scenograf je Dalibor Tobyić, kostimograf Mirjana Stojanović Maurič, a Orkestrom SNP-a dirigovaće Aleksandar Kojić.

scena iz baleta "Pinokio"

Bajkovita priča Karla Kolodija je, inače, poslednjih godina postala veoma aktuelna na svetskim baletskim scenama – samo lane je, recimo, postavljena u Bukureštu, kao savremena predstava za decu, gde je izbor muzike i koreografiju potpisao Antonel Opresku, kao i u Nacionalnom baletu Kanade, u koreografskom viđenju Vila Takera na muziku Pola Englišija, dobitnika nagrade Emi za temu u filmu „Osma strana”.

Balet na ledu "Krcko Oraščić" večeras u Sava Centru

Balet na ledu sa predstavom “Krcko Oraščić“, u izvođenju Ruskog državnog baleta iz Sankt Peterburga koji je osnovan 1967. godine od strane izuzetnog koreografa Konstantina Bojarskog, a koji je naslednik izuzetne tradicije škole klasičnog baleta iz Sankt Peterburga, biće izveden 06.12. 2017. u Sava Centru u Beogradu i to u dva termina 18 i 21 sat!

U Baletu na ledu su u različitim periodima učestvovali višestruki svetski i evropski prvaci u umetničkom klizanju, kao i olimpijski šampioni Ljudmila Belousova, Oleg Protopopov, Aleksej Ulanov, Ljudmila Smirnova…

Oko 20 plesača imaju titule Majstora sporta Rusije zbog svojih pobeda na svim ruskim i međunarodnim takmičenjima u umetničkom klizanju.

Od 1995. godine, Balet na ledu iz Sankt Peterburga je izvođen na mnogobrojnim scenama operskih pozorišta.

"Alisa u zemlji čuda" u koreografiji Aleksandra Ilića

Aleksandar Ilić, prvi solista baleta Narodnog pozorišta u Beogradu, koreograf i profesor Instituta za umetničku igru, imaće danas premijeru savremene plesne predstave “Alisa u zemlji čuda” na sceni Baleta Narodnog pozorišta Sarajevo.

Ilić potpisuje koreografiju, a predstavu će izvesti ansambl Baleta Narodnog pozorišta Sarajevo.

“Odlučujući se da u govor tela pretočim začudnu avanturu sna u koju je Luis Kerol svojom romantičnom maštom poveo Alisu, intuitivno sam naslutio riznicu mudrosti iskazanu zagonetkama, koje gospodare svekolikim bivstvovanjem svega živog na plavom šaru naše planete”, rekao je Ilić o predstavi koju je napravio s Baletom Narodnog pozorišta u Sarajevu.

“Vešti manipulant koji iza zastora skriven povlači konce i vešto ih mrsi u vođenju i zavođenju igre sna u kojoj Zec, Vojvotkinja, Kuvarica, Kraljica, Lažna kornjača, a pre svega mudra Alisa, uz pomoć zlatnog ključa koji je čas prevelik, čas premaleni, a neprestano nedohvatljiv, čeznu da otvore vratnice čarobnog vrta. Divna neverovatna bajka, naizgled”, dodaje Ilić.

Ipak primećuje da “kada veliki majstor manipulacije razmrsi konce postaje jasno da ništa nije slučajno i izmišljeno već je odenuto u drugo životno ruho s namerom ne samo da zabavi nego i poruči: tražite hrabro, uporno i neprestano zapitano i naći ćete svoj zlatni ključ za čudesni vrt života i maštajte, to je snaga večne mladosti”.
To su, kako kaže, neki od razloga da se upusti u rizičan poduhvat prevođenja, koreografskim jezikom i igrom tela, te bajke za decu i odrasle koji su u sebi sačuvali dečiju radoznalost i verovanje da je sve moguće ako je želja jaka.

“Luis Kerol je čudesnom moći svoje mašte, humorom, izvrnutom naopačke logikom postavio jednačinu: da li je dva plus dva uvek i nepobitno četiri. Kao profesor matematike i logike, kao rasni pisac, zna da ni u šta ne treba sumnjati nepogovorno, jer u matematičkoj teoriji dva plus dva ne moraju uvek biti četiri, kao što se dve paralelne prave susreću i seku negde u beskraju”, rekao je Ilić.

Koreograf i igrač poručuje: Verujte i snovi i java nekad i negde se susreću i spajaju. Verujte u snove, maštajte, a pre svega živite, to je skrivena ideja ove igrarije za decu i odrasle”.

Uprava Baleta Narodnog pozorišta Sarajevo je pozvala Ilića da radi ovaj balet posle uspešne saradnje na operi “Don Đovani”.
Belma Čečo Bakrač, v.d. umetničkog direktora Baleta NPS, poverila je rad na novoj plesnoj predstavi upravo Iliću jer neguju strategiju razvoja savremenog plesa, uz davanje šanse mladim koreografima.

“S obzirom da je regija kojoj pripadamo mala u svakom smislu, a umetnici naše profesije u toj regiji su gotovo raritet, da bismo ojačali, sačuvali našu branšu, negovali novu publiku, moramo se povezivati, jačati i širiti glas o tome da i na našim prostorima ima izvrsnih autora, nadarenih ljudi, spremih da se uhvate u koštac sa problemom globalizacije, koji je doneo mnoge dobre stvari, ali i uprostio teatrasko izvođenje. Svi akteri predstave oberučke su se prihvatili posla , iako je reč o potpuno novom plesnom stilu, veruju u uspešnost cele produkcije”,objasnila je Bakrač.

Asistent koreografa je Katarina Stojković, muziku potpisuje Darja Janošević, kostime Melisa Musić i Neira Sinanbašić, scenografiju Vedran Hrustanović.

Alisu igra solistkinja Tamara Ljubičić.

"Alisa u zemlji čuda" u koreografiji Aleksandra Ilića

Prvi solista baleta Narodnog pozorišta u Beogradu, koreograf i profesor Instituta za savremenu igru Aleksandar Ilić počeo je rad na savremenoj plesnoj predstavi “Alisa u zemlji čuda” u Baletu Narodnog pozorišta Sarajevo na poziv uprave te kuće.

“Odlučujući se da u govor tela pretočim začudnu avanturu sna u koju je Luis Kerol svojom romantičnom maštom poveo Alisu, intuitivno sam naslutio riznicu mudrosti iskazanu zagonetkama – zagonetkama koje gospodare svekolikim bivstvovanjem svega živog na plavom šaru naše planete”, kaže Ilić o predstavi koju priprema.

On ističe da se upustio u rizičan poduhvat prevodjenja, koreografskim jezikom i igrom tela, tog “najmoćnijeg instrumenta simfonije života” – bajku za decu i odrasle koji su u sebi sačuvali dečiju radoznalost i verovanje da je sve moguće ako je želja jaka.

“Vešti manipulant koji iza zastora skriven povlači konce i vešto ih mrsi u vodjenju i zavođenju igre sna u kojoj Zec, Vojvotkinja, Kuvarica, Kraljica, Lažna kornjača, a pre svega mudra Alisa, uz pomoć zlatnog ključa koji je čas prevelik, čas premaleni, a neprestano nedohvatljiv, čeznu da otvore vratnice čarobnog vrta”, navodi Ilić.

On primećuje da “kada veliki majstor manipulacije razmrsi konce postaje jasno da ništa nije slučajno i izmišljeno već je odenuto u drugo životno ruho s namerom ne samo da zabavi nego i poruči: Tražite hrabro, uporno i neprestano zapitano i naći ćete svoj zlatni ključ za čudesni vrt života i maštajte, to je snaga večne mladosti”, naglasio je koreograf.

Ilić poručuje “verujte u snove, maštajte, a pre svega živite, to je skrivena ideja ove igrarije za decu i odrasle”.
Asistent koreografa je Katarina Stojković, muziku potpisuje Darija Janošević, kostime Melisa Musić i Neira Sinanbašić, a scenografiju Vedran Hrustanović.

Premijera baleta je planirana za 30. maj.

Četiri izvođenja baleta Krcko Oraščić

Bajkoviti balet za decu i odrasle P. I. Čajkovskog Krcko Oraščić izvešće se u novosadskom Srpskom narodnom pozorištu 24, 26, 28. i 30. novembra. 

Ova šarmantna i dramatična priča uvodi nas u novogodišnje svečano raspoloženje i razbuktava maštu.

Izvođenjima 24. i 26. novembra dirigovaće Filip Grinberg iz SAD-a, umetnički direktor i dirigent Kijevske filharmonije, a 28. i 30. novembra dirigent Opere Srpskog narodnog pozorišta Mikica Jevtić.

“Ta riznica lepote, misaonosti i osećajnosti, koja je sadržana u baletu Krcko Oraščić, pruža gotovo bezbrojne mogućnosti baletskim umetnicima – koreografima, balerinama i igračima, a i pozorišnim slikarima. Sasvim je izvesno da i oni koji će tek stupiti na baletsku scenu neće zanemariti taj balet, te će svojim svežim i savremenim interpretacijama tu starinsku baletsku bajku učiniti uvek rado gledanom i u modernim vremenima”, Milica Zajcev,

"Krcko Oraščić" danas u Sava Centru

Ansambl Narodnog pozorišta u Beogradu izvešće danas balet “Krcko Oraščić” u Sava Centru, a gosti će biti prvaci Nacionalne opere Ukrajine “T. Ševčenko”, Natalija Macak i Denis Nedak.

U ovom klasičnom baletu, na muziku Petra Iljiča Čajkovskog, u koreografiji Konstantina Kostjukova, Nedak će tumačiti naslovnog junaka, dok će se Natalija Macak predstaviti ulogom Maše.

U predstavi učestvuju solisti, celokupni ansambl Baleta i Orkestra Narodnog pozorišta u Beogradu pod dirigentskom upravom Đorđa Pavlovića, kao i članovi Dečijeg hora “Horislavci” u ulogama anđela.

Scenografiju i kostime kreirala je Angelina Atlagić. Osnovu baleta “Krcko Oraščić”, premijerno izvedenog 18. marta 2014. godine na Velikoj sceni Narodnog pozorišta, čini bajkovita božićna avantura, zasnovana na priči E.T.A. Hofmana “Krcko Oraščić i Kralj miševa”, napisanoj 1816. godine. Slavni francuski književnik i dramski pisac Aleksandar Dima adaptirao je Hofmanovu priču o devojčici i njenoj božićnoj avanturi koja uz fantastičnu muziku Čajkovskog osvaja publiku na svim kontinentima.

Vraćanjem “Krcka Oraščića” na repertoar, nacionalni teatar se ponovo uvrstio u red velikih svetskih baletskih kuća čiji se program ne može zamisliti bez tog bisera klasične baletske literature, praizvedenog u Marijinskom teatru u Sankt Peterburgu 18. decembra 1892. godine.

"Krcko Oraščić" u bioskopu Cineplexx Ušće

Praznici nam stižu i donose jedan od najvećih i najlepših baletskih klasika na svetu. Koreografsko delo Jurija Grigoroviča koje ostavlja bez daha, „Krcko Oraščić“, biće prikazano u nedelju, 20. decembra od 16 časova, samo u bioskopu Cineplexx UŠĆE Shopping Center u okviru sezone 2015/2016 Boljšoj teatra.

U očaravajućoj zimskoj bajci za decu i odrasle, susrešćete se sa tajanstvenim i maštovitim gospodinom Droselmajerom, kumom devojčice Meri, koji zapravo predstavlja samog Hofmana, pisca ove divne priče. Sanjaćete zajedno sa njom snove o Krcku. Poželećete da sa hrabrom Hofmanovom junakinjom prođete kroz mnoga iskušenja u njenom nastojanju da pomogne princu Krcku Oraščiću da vrati svoju silom izgubljenu ljubav. Suočićete se sa Kraljicom miševa Ratildom, putovati u Kraljevinu slatkiša, susresti sa Šećernom vilom, diviti se Španskoj, Ruskoj, Kineskoj i Arapskoj igri, i doživeti još mnoga druga iznenađenja sa interesantnim junacima ove priče koji se kriju u svima nama. I kako se priča ovog predivnog baleta bude odvijala sve više će vas odvlačiti u taj sebi svojstven svet, protkan verom u borbu za dobro i snovima o pravoj ljubavi koja pobeđuje.

Zasnovan na Hofmanovoj priči, uz legendarnu muziku Petra Iljiča Čajkovskog, ali i grandioznu scenografiju i kostime, ova prelepa bajka istražuje univerzalne teme o ljubavi, moći i zlu. Ova verzija koreografije, koju je Jurij Grigorovič stvorio za Boljšoj, puna je romantičnih i psiholoških razmišljanja o idealnoj ljubavi. Plesna trupa Boljšoj Teatra je zadužena za maestralnu interpretaciju dela, koje će opčiniti celu porodicu tokom svečane sezone, dokazujući da niko nikad nije dovoljno mlad ili dovoljno star da bi propratio Krcka Oraščića.

“Slika Dorijana Greja” otvara novu baletsku sezonu

Baletska sezona počinje u petak, 2. oktobra (19.30) na Velikoj sceni predstavom Slika Dorijana Greja u režiji Vladimira Logunova, sa Dejanom Kolarovim u naslovnoj ulozi.

Foto: Promo

 
U podeli su i Milan Rus (Lord Henri), Danil Kolmin(Bazil Holvord), Tamara Ivanović (Sibil Vejn), Miloš Marjan (Džejms Vejn)…
 
Predstava je inspirisana istoimenim romanom Oskara Vajlda iz 1891. godine u kojem ovaj slavni irski književnik kroz priču o Dorijanu, bez ustezanja kritikuje licemerje i nemoral u svom neposrednom okruženju.
 
U predstavi učestvuje celokupni ansambl Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu.
 
Autor libreta je Dušan Milosavljev, asistent koreografa bila je Maja Varićak Antić dok je izbor muzike uradila Aleksandra Paladin koja se odlučila za kompozicije Ralfa Von Vilijamsa, Majkla Tipita, Kšištofa Pendereckog i Đerđa Ligetija.
 
Scenografiju je kreirao Boris Maksimović, a kostime Katarina Grčić Nikolić.
 
Predstava je premijerno izvedena 30. marta 2015. godine.

Pretpremijera baleta "Slika Dorijana Greja" večeras u Narodnom pozorištu

Balet “Slika Dorijana Greja”, inspirisan istoimenim kultnim romanom Oskara Vajlda, premijerno će biti izveden na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu 30. marta, najavljeno je u nacionalnom teatru.  Pretpremijerno izvođenje zakazano je za 29. mart, a prva repriza za 6. april. Koreografiju i režiju ovog baleta u dva čina potpisuje Vladimir Logunov.

“Priča o Dorijanu Greju ima status klasika gotičke horor literature i predstavlja svojevrsnu kombinaciju dela zasnovanog na faustovskim motivima i jedinstvene metafore mita o Narcisu, a za ovu baletsku predstavu odabrano je 12 ključnih scena koje na najbolji način oslikavaju Vajdovu kritiku licemerja i nemorala u svom neposrednom okruženju”, rečeno je na konferenciji za novinare.

Logunov je naglasio da je “priča o Dorijanu Greju i danas veoma aktuelna, jer smo okruženi fotografijama lepih ljudi koji su truli iznutra”. Kako se juče čulo, pred članovima ansambla Baleta NP bio je težak zadatak, posebno pred Dejanom Kolarovim, koji tumači lik Dorijana Greja, jer će na sceni biti 100 minuta od dva sata, koliko traje ova predstava. Kolarov ovu ulogu pleše u alternaciji sa Igorom Pastorom.

Iz NP je saopšteno da u predstavi učestvuje celokupni ansambl Baleta. Autor libreta je Dušan Milosavljev, izbor muzike uradila je Aleksandra Paladin, koja se odlučila za kompozicije Ralfa Von Vilijamsa, Majkla Tipita, Kšištofa Pendereckog i Đerđa Ligetija. Scenografiju je uradio Boris Maksimović, a kostime Katarina Grčić Nikolić.

V. d. upravnika NP Dejan Savić izjavio je da je ova predstava “poslednja premijera koja je pretekla od prošle godine” i da “ne zna šta je bilo sa načelnim dogovorima da NP učestvuje na Festivalu igre”. On je naglasio da će balet “Slika Dorijana Greja” na “najbolji način pomiriti ono što NP u biti i jeste – velika ozbiljna klasična i tradicionalna kuća, sa savremenim tendencijama i onom vrstom moderne koja publici najviše prija”.