Roditelji koji su ćerkama dali ime Deneris i Kalisi besni na autore "Igre prestola"

Ludilo Deneris Targerijan u ovonedeljnoj epizodi, razljutilo je mnoge obožavaoce popularne TV serije, a naročito one koji su prethodnih godina svojoj deci davali ime po “Majci zmajeva”.

Na kablovskom kanalu HBO u toku je emitovanje poslednje, osme sezone “Igre prestola”, jedne od najpopularnijih serija svih vremena. Kritičari nisu blagonakloni prema raspletu čuvene epsko-fantastične sage, pa je tako epizoda koja je emitovana u ponedeljak najlošije ocenjena na sajtu Rotten Tomatoes od početka prikazivanja 2011. godine.

Deneris

No, nisu samo kritičari razočarani. Obožavaocima se baš i ne dopada odluka scenarista da voljena kraljica Deneris Targerijan krene stopama svog oca – “Ludog kralja” Erisa – i u napadu osvetničkog besa, uz pomoć svog zmaja, spali desetine hiljada nevinih ljudi u Kraljevoj Luci.

Naročito su razočarani roditelji koji su prethodnih osam godina svojoj deci davali ime po Deneris, prenosi britanski list “Independent”. Naime, prema zvaničnoj statistici, više od 4.500 dece u SAD nosi ime po likovima iz “Igre prestola”, od kojih 560 Kalisi (kraljica Dotraki naroda, titula koju Deneris nosi od prve sezone), a 163 Deneris.

Estrada, majka šestogodišnje Kalisi, rekla je američkim medijima da je šokirana poslednjom epizodom, prenosi “Independent”.

“Bilo je nekako razočaravajuće što je njena želja za moći prevladala. To nije bilo kul”, rekla je Estrada kojoj se i dalje dopada “kul i moćno” ime koje je dala svom detetu, iako je poslednja epizoda potpuno promenila ono što predstavlja.

Ketrin Akosta, majka jednogodišnje devojčice koja se takođe zove Kalisi, kaže da, uprkos svemu, i dalje podržava Deneris u seriji.

“Dala im je mnoge opcije. Kaže vam: ‘Hoćete li se zakleti na vernost ili ne?’ Tako da ne znam zašto su svi toliko iznenađeni. Radila je to i ranije. Ako je izdate, ako se ne pokorite, vidite šta se dešava”, pravda Akosta svoj omiljeni lik.

Pored kritičara i obožavalaca, nezadovoljstvo raspletom “Igre prestola” izneo i glumac Konlet Hil koji je u seriji igrao lorda Varisa. Kaže da ne samo da je nezadovoljan kako je njegov lik skončao, već da i o poslednjih nekoliko sezona nema baš dobro mišljenje.

Star Wars Day@Gerila

U novosadskoj Gerili: MAY THE 4TH BE WITH YOU !!!

Star Wars Day u Gerili plakat

Evo i najave: Kao i do sada, tradicionalno slavimo svetski Star Wars dan 4. maja i to ceo dan! Očekuju vas razni zanimljivi sadržaji u toku dana i naravno, Star Wars žurka uveče.

Biraćemo najbolju masku, dajte sve od sebe jer smo vam spremili neke lepe nagrade. Dnevna parada traje od 14h pa sve do 20h uveče, a žurka od 21h do 02h.

Za muziku će biti zadužen gospodin DJ Smuđ.

IN MEMORIAM: Preminuo Milan Reljić Relja

Milan Reljić Relja stručnjak za kompjutere, jedan od prvih u Nišu koji je na njima prelamao tekstove (za časopis „Gradina” i „Gradinina” izdanja), radnik Niškog kulturnog centra, veliki zaljubljenik u naučnu fantastiku i kosmonautiku, jedan od osnivača Kluba naučne fantastike „Lira”, jedan od prvih članova „Setiathome”, preminuo je u subotu 15. decembra 2018. godine.

Milan Reljić Relja

Opelo će se održati u utorak, 18. 12. 2018. u 12.30, a sahrana u 13.00 na Novom groblju u Nišu.

Tribina Društva ljubitelja fantastike LK: Zavera raspojasanih škotskih vukodlaka

Urban fantasy, u tv-serijama i u književnosti, je bio na “tapetu” najnovije tribine Društva ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”. Intrigantno naslovljenu temu – “Zavera raspojasanih škotskih vukodlaka”, obradile su više nego iscrpno Ivana Damnjanović i Jelena Jokanović.

Skotske vukodlacice

Na samom početku je, zapravo, postavljeno pitanje zašto se UF tv-serije ne prave od književnih serijala, nego “ni od čega”, ali definitivni odgovor na ovo pitanje nije otkriven do kraja tribine. Nije baš da neke od knjiga nisu poslužile kao osnova za ekranizaciju, ali je zapravo toga bilo daleko manje u odnosu na “štancovanje” i broj paprinih primeraka koji već decenijama stižu na tržište.

Jedna od “inspiracija” za ovu temu je bila Debora Harknes i njeno “Otkriće veštica” koja je “dosadna i kao tv-serija i kao književni serijal, mada je (ničim izazvana) prva na listi gledanosti na HBO GO! Prva knjiga ovog serijala je bila hit Frankfurtskog sajma knjiga 2009. godine, prevedena je kod nas dve godine kasnije, ali nastavci – nikada.

Publici je skrenuta pažnja da je daleko interesantnije štivo “Otriće veštica” Metjua Hopkinsa (može besplatno da se skine sa Gutenberga: http://www.gutenberg.org/ebooks/14015) što zapravo predstavlja Q&A čoveka koji je otkrivao i ubijao veštice (preko 300 između 1644 i 1646), i koji tu opravdava i obrazlaže svoje postupke u “lovu na veštice”.

Osvetljena je i sama priča o terminu “urban fantasy” koji se pojavljuje još 1970-tih godina, mada je menjao značenje, a inače su i dela poput “Frankenštajna” ponekada bila karakterisana kao UF. Ono što mi danas vodimo kao “urbanu fantastiku” poteklo je iz pisanja 1990-tih.

Može se zaključiti da UF ima preplet elemenata drugih žanrova (horor, fantastika, krimi, romansa), treba da se dešava u gradu i da grad ima važnu ulogu – upravo su gradovi ti po kojima se prepoznaju određeni UF serijali.

Među UF delima se mogu naći i neke knjige koje su pisali Nil Gejmen i Čajna Mjevil, ali zapravo ima daleko manje poznatih pisaca, najverovatnije izraslih iz fandoma i fan fiction-a, a zajednička odlika brojnih UF dela je da se “lako čitaju i još lakše zaboravljaju”.

O dugovečnosti pojedinih serijala možda najbolje govori Loren K. Hamilton, čija je Anita Blejk od 1993. godine “preživela” već 26 knjiga. Ova spisateljica je postavila temelje kako UF-u, tako i paranormalnoj romansi. Razlika između UF-a i paranormalne romanse se ogleda pre svega u tome što iako imamo i romansu u delima UF-a tu ipak preovlađuje krimi deo.

O popularnosti ovih žanrova možda najbolje govori da su oni “sretan spoj” dva najpoularnija svetska žanra – krimića i ljubavnog romana, samo smešteni u svet fantastike. Glavni fanovi su žene u 20-im godinama, a žene predstavljaju i većinu pisaca takvih dela, mada ima i muških autora.

Bilo je ponaosob reči i o UF-u na televiziji, a tu je, za početak, istaknut “Kolčak” još iz 1974. godine – novinara koji istražuje misteriozne zločine. Ova serija, koja je emitovana tokom dve sezone, bila je inspiracija Krisu Karteru, recimo, za njegov “Dosije X”.

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”: Fantastična čitaonica #61: „Snovi pre početka vremena“ En Čarnok

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka, od 19 sati u Tribinskoj sali, na prvom spratu Doma omladine. Danas na programu:

LK Društvo ljubitelja fantastike

Kada neplodnost postane prevaziđena, kada muškarac može da stvori dete bez žene, žena napravi dete bez muškarca, a veštačke materice eliminišu muke trudnoće i porođaja, šta zapravo znači biti roditelj? Nečije dete? Porodica?

Dreams Before the Start of Time

En Čarnok je ove godine dobila nagradu Artur Klark za „Snove pre početka vremena“, niz povezanih vinjeta koje obuhvataju pet generacija i prate živote Mili i Toni i kako se suočavaju sa progresom dok njihova deca i unuci prihvataju nove načine za stvaranje potomstva.

Tema trudnoće i porođaja i napretka tehnologije na tom polju nije često ni dovoljno obrađivana u delima naučne fantastike. Koliko je En Černok uspela da popuni tu prazninu jedno je od pitanja na koje ćemo pokušati da damo odgovor.

Moderator: Bojan Butković

Tribina Društva ljubitelja fantastike LK: O Hugoima i ljudima: 47/65 godina neformalne istorije

Tribina Društva ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” bila je ovog puta posvećena dodeli najčuveniji žanrovske nagrade za SF – “Hugo”, ali povod za to je bila knjiga Džo Volton koja upravo govori o toj nagradi. Sve je počelo kao serijal tekstova na blogu, da bi preraslo u knjigu “An Informal History of the Hugos: A Personal Look Back at the Hugo Awards, 1953-2000“. O ovoj knjizi, ali pre svega o dodeli Hugo nagrade i kontroverzama, govorili su Miodrag Milovanović, Ivana Damnjanović i Bojan Butković.

O Hugoima 2

Zašto je “Hugo” tako bitna nagrada? Zato što je utvrđeno da prakitčno jedino ona ima uticaj na prodaju knjige. Dodeljuje se svake godine na Svetskoj SF konvenciji (WorldCon), a istaknuto je da je prosto fascinantno koliko mali broj ljudi odlučuje o nagradi (registrovani posetioci konvencije) – svega 23 davne 1955. godine, dok je proteklih godina taj broj stigao do cifre od oko 2100.

Sama nagrada je prvi put dodeljena 1953. godine, ali je potom preskočena 1954. tako da je neprekidna od 1955.

Miodrag Milovanović je ispričao nešto više o samom istorijatu vezanom za 1926. godinu i pojavljivanju prvog SF časopisa “Amazing Stories” (mada u nazivu nije imao science fiction nego scientefiction) čija je izuzetna vrednost u tome što je okupio fanove naučne fantastike. Naime, Hjugo Gernsbek je objavljivao pisca čitalaca, sa sve adresom i tako je došlo do povezivanja fanova iz SAD.

Najviše ih je bilo u Njujorku, pa je tamo organizovan i prvi WorldCon 1939. godine (bilo je i par Kanađana pa otud “World”) i to se i vodi kao prva konvencija koja nije bila lokalnog karaktera. Učestvovalo je oko 240 ljudi i izuzetno je dobro dokumentovana tekstovima iz tadašnjih SF fanzina.

Tu je i veza između fanova i same konvencije gde se dodeljuje nagrada koja odavno važi za “Oskar popularnosti” u svetu SF-a, ali je sada, zahvaljujući jednom detaljnom pregledu kojeg je sačinila Džo Volton, uključivši i brojne komentare eminentnih urednika i pisaca, definitivno jasnije da je “Hugo” nagrada itekako dobar presek onoga što se dešavalo na sceni, bar kada je reč o romanima, iako su mnogi to priznanje davali “Nebuli”, koja je više esnafska nagrada – jer je dodeljuju pisci.

Inače, sama knjiga Džo Volton obrađuje period do 2000. godine, a pošto tu i dolazi do “eksplozije interneta” uz gašenje časopisa, što sigurno ima uticaja i na samu dodelu nagade.

Kada je reč o tome šta se od pobednika moglo čitati na srpskom (i srodnim jezicima iz okruženja), reč je o čak 73% pobedničkih naslova, dok su skoro svi ostali pisci takođe prevođeni, mada ne sa pobedničkim romanom. U svakom slučaju knjiga Džo Volton, bez obzira koliko god da su ocene davane iz ličnog ugla, predstavlja odlično delo koje vam daje uvid šta ste sve zapravo propustili da pročitate iz SF oblasti, te uz pomoć nje možete da krenete da “popunjavate rupe”.

Naravno, ne očekujte da će knjiga biti prevedena na srpski.

O Hugoima 3

Letelice iz "Zvezdanih ratova" bi u stvarnom svetu jedva letele

Ako ste se ikada, gledajući “Ratove zvezda”, pitali kako bi se neka tehnologija iz tog filmskog serijala moga preneti u stvarni svet, video priložen uz ovu vest možda će vam odgovoriti na neka pitanja. Korisnik YouTubea EC Henry, inače zaljubljenik u “Ratove zvezda” i sve u vezi s njima, uz pomoć Autodeskovog programa “Flow Design” pokušao je da vidi kako bi se letelice poznate iz ovih filmova “snašle” u stvarnim uslovima leta kroz atmosferu.

Letelica iz Star Wars-a

U te je svrhe trodimenzionalne modele popularnih borbenih letelica učitao u ovaj program i pokrenuo simulaciju aerodinamike. Rezultati, blago rečeno, nisu sjajni. Kako je i laiku jasno, modeli iz “Ratova zvezda” nisu izrađeni da bi leteli nego da atraktivno izgledaju, što sa sobom nosi i prilično loše letne karakteristike.

Primera radi, TIE Figther je na ovom testu zabeležio koeficijent otpora od 0,98, a X-wing 0,45 – što je daleko veći otpor od pravih borbenih mlaznjaka čiji se koeficijent kreće tek oko 0,02. TIE Fighter tako, kao najlošiji u virtuelnom vazdušnom tunelu, pruža aerodinamični otpor otprilike jednak najobičnijoj kocki, dok TIE Interceptor ima svojstva otprilike kao kocka koja leti s jednim uglom okrenutim prema napred.

Najaerodinamičniji iz cele flote “Ratova zvezda” ispao je N1 Starfighter, s koeficijentom otpora 0,1 – što je i dalje pet puta lošije od aviona u stvarnom svijetu.