Supermen nad Tvrđavom, Panišer u Ćele-kuli, Modesti Blejz na keju…

Zahvaljujući ilustracijama koje inostrani i domaći strip crtači rade za portfolio niškog festivala Striporama, Niš su proteklih godina “posetili” brojni superheroji i strip junaci poput Spajdermena, Konana, Dilana Doga, Zagora i Teksa Vilera. I za ovogodišnji festival, koji počinje 9. avgusta, urađene su kombinacije junaka i motiva Niša, pa tako Supermen “nadleće” Tvrđavom, dok Panišer dolazi u Ćele-kulu.

Panišer u Ćele-kuli

Prema rečima Zlatibora Stankovića, organizatora Striporame, portfolio sa ilustracijama gostiju festivala jedan je od detalja kojima se razlikuju od festivala stripa u regionu, a želja im je da kroz te radove promovišu kulturno-istorijsko i arhitektonsko nasleđe Niša.

Gosti Striporame kao motive kombinuju poznate strip junake i motive Niša. Oni našu molbu da urade ilustraciju za portfolio uvek vide kao vrstu izazova, zbog kombinacije motiva, a na taj način se i upoznaju sa našim gradom, ali i sa svim onim što ga čini velikim i što mogu poneti kao uspomenu iz njega posle festivala – objašnjava Stanković.

Kaže da je ovaj portfolio tražen u inostranstvu, kao i da posetioci festivala sjajno reaguju na ilustracije specijalno rađene za niški festival stripa.

To je prilika da od svojih omiljenih umetnika dobiju crtež koji će uključivati ne samo njihove omiljene strip junake, već i delove grada u kojem žive ili koje su posetili tokom Nišvila – objašnjava Stanković.

Ekskluzivne ilustracije su radili strip autori iz Srbije, ali i poznati strani crtači čije radove širom sveta svakodnevno prati na stotine hiljada fanova. Tako je za ovogodišnji portfolio strip heroinu Juliju Kendal i njeno društvo kraj spomenika Sremcu i Kalči smestio italijanski autor Marko Soldi.

Ilustraciju Supermena koji leti iznad Niša radio je Viktor Boganovic, koga organizatori niškog festivala nazivaju crtačkom superzvezdom. Navode da je Viktor, pored Betmena i drugih strip serijala, kao ekskluzivac kuće DC, crtao i Supermenove avanture.

Organizatori navode da izrada portfolija ima i humanitarni aspekt. On se prodaje po simboličnoj ceni tokom festivala, a prihod će u saradnji sa Marinom Adamović, poznatom niškom humanitarkom, biti doniran deci oboleloj od retkih bolesti.

Podsetimo, 4. Međunarodni festival stripa i pop kulture u Nišu biće održan u Tvrđavi, u isto vreme kada i Nišvil – od 9. do 12. avgusta.

Advertisements

Nišville Striporama ove godine u znaku Supermena

Nišville i striparnica Južni Darkwood po četvrti put organizuju Striporamu, međunarodni festival stripa i pop kulture, od 9 do 12. avgusta u Tvrđavi u Nišu.

plakat Striporame 2018

Ove godine okupiće zvezde američkog, italijanskog i srpskog stripa, a centralna tačka biće proslava 80. rođendana najpoznatije superherojske franšize- Supermena.

Za tu priliku, u Niš iz Berlina dolazi crtačka superzvezda Viktor Bogdanović, koji je, pored Betmena i drugih strip serijala, kao ekskluzivac kuće DC, crtao i Supermenove avanture.

Na Striporamu iz Rima dolazi Marko Soldi, jedan od najznačajnijih italijanskih strip crtača u poslednjih nekoliko decenija. Radio je na naslovima kao što su Dilan Dog i Teks Viler, ali je najveće poštovanje i publike i kritike zadobio saradnjom sa čuvenim scenaristom Đankarlom Berardijem na strip serijalu Julija, kog kod nas objavljuje „Darkwood“.

Objavljivanjem tematskog skečbuka na Striporami 2018 će biti obeleženo i pola veka od pojavljivanja strip junaka Zagora i kultne edicije Zlatna Serija.

Strip crtač Sabahudin Muranović Muran je zajedno sa scenaristom Zlatiborom Stankovićem uradio kratak strip-omaž Zagoru koji će se zajedno sa brojnim Muranovićevim ilustracijama na temu Zagorovog sveta naći u skečbuku.

Gost Striporame biće i Aleksa Gajić, zvezda domaćeg i francuskog stripa. Iz Bugarske dolazi Daniel Atanasov, strip crtač koji, između ostalog, potpisuje storibordove i dizajn likova za popularne video-igre kao što su Assassin`s Creeed i Ghost Recon Series.

Za posetioce će crtati i Jelena Đorđević i Daniele Đardini, dobitnici Gran prija Salona stripa u Beogradu, kao i Mijat Mijatović,jedan od najpopularnijih domaćih ilustratora. Gosti Striporame biće i Igor Krstić i Aleksandar Anđelković, crtači koji su deo novog talasa strip autora u Srbiji.

“Striporama i ove godine predstavlja svoj zvanični portfolio sastavljen od ilustracija gostiju, urađenih specijalno za ovu priliku. Izložbe u okviru Striporame biće posvećene popularnoj heroini Modesti Blejz, zajedničku izložbu imaće Jelena Đorđević i Daniele Đardini, a kroz izložbu akcionih figura biće urađen osvrt i na fenomen kolekcionarstva. Jedna od izložbi biće posvećena 50. rođendanu Stripoteke, druge najstarije strip revije u Evropi koju od nedavno objavljuje izdavačka kuća Darkwood”, najavljuju organizatori.

U Zelenom strip ateljeu gosti Striporame će svake večeri crtati za strip fanove, potpisivaće portfolio festivala, a istovremeno će biti otvorena i Škola stripa za najmlađe.

Sve vreme trajanja festivala, u niškoj Tvrđavi biće otvorena strip berza. Svi sadržaji Striporame su besplatni.

Tolkindan okupio i mlade i stare (i kuce i mace)

Novi izdanje Tolkindana je održano u Czk Božidarac, a specifičnost ovog festivala kojeg organizuje Valinor je dosta akcija i programa za decu, pored uobičajenog tribinskog programa i kospleja. Tako su se udomljavale mace i kuce – od kojih je jedna bila glavni hit među okupljenima.

Tolkindan 2018 Udomljavanje kuca

Bojana Vukotić, izuzetno uspešna kosplej takmičarka, je otvorila festival svojom tribinom o tome šta sve Valinor radi i gde su sve njihovi članovi nastupali, ali i o humanitarnim akcijama u Tiršovoj, kao i u bolnici Majka i dete.

Tolkindan 2018 Bojana Vukotic

Usledila je promocija knjiga “Vila šatorica” Borisa Mišića i “Loza pelina – Magla” Dragane Ćosić. Prvo je Mira Satarić razgovarala sa Borisom, a potom Ljubica Dolašević sa Draganom. Iako su obe ove knjige imale svoje beogradske promocije, ipak su mogli da se čuju novi detalji – pre svega za “Lozu pelina” koja će imati četiri dela kao i dvadeset priručnika – zamišljeno je da se priča “grana”, a njenu “krošnju” će činiti dve sasvim nove trilogije! Inače, prva knjiga je već prevedena na engleski i nemački, a u planu su prevodi na arpaski, ruski i turski – u svakom slučaju tek očekujemo da čujemo kako će ići očigledno planiran proboj na strana tržišta.

Tolkindan 2018 Vila satorica i Loza pelina

Pre sledeće “književne” tribine održan je i fandom kviz – publika je mogla da sedi na svojim sedištima u Velikoj sali i da odgovara na pitanja.

Tolkindan 2018 Kviz

U paralelnom programu – koji se odvijao u Galeriji Czk Božidarac, “Mali kuvari” su se divno zanimali mešenjem testa i pravljenjem kolača, dok je druga radionica takođe privukla pažnju – čitanje bajki!

Tolkindan 2018 Citanje bajki

Tribina “Autostoperskog vodiča kroz fantastiku” bila je posvećena nastanku jednog književnog dela i nosila interesantan naziv: “Od stolice do police”. Uz Miru Satarić, koja je moderirala razgovor, govrili su Boban Trifunović, Matilda Veljković, Tihomir Jovanović i Ksenija Pešić.

Oni su pričali o tome da li oni “biraju teme, ili teme biraju pisce”, kakvu podršku imaju za svoj rad u svom okruženju, da li su učestvovali na konkursima i književnim radionicama…

Tolkindan 2018 Od stolice do police

U nastavku programa publika je slušala od Vedrane Nikolić o ženskim likovima u Tolkinovim delima, uživala u muzičkom kvizu gde je pogađana muzika iz filmova, Zoran Stanojević je podelio svoja iskustva o prevođenju Tolkina, a kraj je obeležilo kosplej takmičenje.

Danas je “Tolkindan” u Božidarcu

Tolkindan 2018, tradicionalni festival udruženja Valinor, biće održan 9. juna (subota), u Kulturnom centru Božidarac u Beogradu .

 Tolkindan u Božidarcu

Ovogodišnju manifestacija organizuje Valinor sa udruženjem Autostoperski vodič kroz fantastiku, tematski će uglavnom biti posvećena radu čuvenog engleskog pisca Dž. R. R. Tolkina, autora jedne od najpopularnijih književno-filmskih franšiza („Hobit“ i „Gospodar prstenova“) i utemeljitelja žanra moderne epske fantastike.

Na pravom festivalu fantastike, koji traje od 13 do 20 sati organizovane su tribine na kojima će se, iz različitih uglova, govoriti Tolkinu i njegovom delu. Posetioci će moći da čuju kako je prevoditi Gospodara prstenova ili tribinu o ulozi ženskih likova u Tolkinovom delu. Organizovane su i promocije novih knjiga nekih od najaktuelnijih domaćih pisaca fantastike.

Pripremljeni su i različiti sadržaji za najmlađe: radionice za male kuvare i izradu štitova zatim „potraga za blagom“, plesni i muzički nastupi, streličarstvo, mačevanje….

Program za mlade podrazumeva kvizove i kosplej takmičenje. Na Festivalu ćemo dodeliti i nagrade za najbolje likovne i literarne radove koji su pristigli na konkurse sa temom Tolikin i njegovo delo za decu i odrasle.

Program:

Halls of Erebor – Velika sala
13h Tribina:“Konvencije u Okrugu – Valinor na putovanjima “ – Bojana Vukotić
13:45 Promocije knjiga – Dragana Ćosić “Loza pelina – Magla”, Boris Mišić “Vila šatorica”
14:30 Fandom kviz – Bedgerlock Cosplay
15h AVKF tribina:“Od stolice do police” – nastanak jednog književnog dela” – Tihomir Jovanović, Ksenija Pešić, Matida Veljković, Boban Trifunović
16h Irish Dance Belgrade – škola irskog plesa
16:15h Tribina: “Ženski likovi u Tolkinovim delima – Kvantitet iznad kvaliteta” Vedrana Nikolić, Nataša Tučev
17h Muzički kviz: “Pogodite soundtrack”” – Bendershield Cosplay (Bogdan Čurguz)
18h Tribina: “Zašto Jovajna, a zašto Krakatilo – Iskustva o prevođenju Tolkinovih dela” Zoran Stanojević
19h Dodela nagrada za likovne i literarne konkurse
19:15 Kosplej takmičenje
20h Dodela nagrada polaznicima Valinor Kosplej kursa Dodela nagrada Kosplej takmičenja
13-19h Oslikavanje štitova na štandu udruženja “Crveni gavranovi”

RIVENDELL – Galerija
13h Radionica “Mali kuvari”
14:30 Radionica “Dinamika” – čitanje bajki
15:30 Radionica “Napravite svoj čarobnjački šešir” – Wiccana Cosplay
16:30 Radionica “Irish dance Belgrade” – radionica plesa
17h FRP takmičenje
PELANNOR FIELDS
Dvorište AIR SOFT team “Rogue one”

Cena ulaznice: 200RSD
Za decu do 7 godina, ulaz je besplatan

Treći dan 5. FFK-a: Za završnicu – "Kal juga"

Treći dan 5. Festivala fantastične književnosti Art-Anima, svoj uvod je imao u opuštenoj priči vezanoj za svet igara – koji je itekako, kako se ispostavilo, vezan za Tolkinov svet.

5. FFK 3. dan Elementi igre

Naime, Dušan Kocoljevac i Darjan Kubik su, uz moderaciju Tatjane Ristić, govorili o uticaju Tolkinovih romana na kako na D&D (pojavio se 1974. godine) tako i na RPG video-igre. Darjan je upravo pomenuo kako su tvorci D&D-ja želeli da budu u ulozi heroja koja je kod ovog pisca evidenta. Dušan je dodao da su, ipak, tvorci izbegavali da pominju Tolkina jer se on bavio metafizičkim temama što ipak nije osnovna tema “igranja uloga”. Interesantno je da je u prvoj verziji D&D-ja bilo i Entova i Hobita, ali su oni ubrzo nestali iz igre.

Iako je i u priči o igrama bilo neizostavno pominjanje i filmova (kao što je ekranizacija “Gospodara prstenova”), upravo je sledeća tema zašla ozbiljnije u svet filma – tačnije rimejkova i nastavaka.

5. FFK 3. dan Retro ili reciklaza

Mihajlo Vitezović, Anđelka Đukić, u ulozi moderatora, i Igor Vujčić su pokušali da analiziraju sadašnju situaciju u kinematografiji koju obeležavaju brojni rimejkovi i nastavci dobro poznatih priča, te da li je to samo nostalgija, reciklaža ili puko zarađivanje para. Mihajlo je podsetio da rimejk postoji odavno, i mada ima gomila nepotrebnih i loših, svakako imamo i oni koji su ispali bolji od originala – u svetu žanorvskih ostvarenja svima će tako da padne na pamet Karpenterov “Thing”. Nostalgija je danas evidentna – ali za slikom vremena u kojem su stizali veliki filmovi. Igor je apostrofirao da kada ostvarenje bude prepoznato kao bolje od originala onda ono ima funkciji, a da današnje društvo može da pravi rimejkove koji su tehnički doteraniji, ali to nas dovodi do pitanja da li je došao kraj kreativnosti i inovacijama.

Povratak u svet književnosti na FFK-u je označila priča o delu “Ne daj mi nikada da odem” Kazuo Išigura. Njihova priča je pomno praćena, mada je deo publike morao da se “brani” od ventilatora koji su pokušavali da razbiju vlažan i težak vazduh u “Poletu”.

5. FFK 3. dan Kazuo Isigura

Aleksandar Šurbatović i Tamara Krstić, uz moderatorku Milicu Ulemek, su prvo pričali o tome da li je ovo uopšte SF roman. Ili se može govoriti, pre o elementima SF-a. Ta tema je upravo i izazvala kontroverze, a Krstićeva je rekla da bi se ovo delo možda najbolje odredilo kao distopija. U svakom slučaj element SF-a – klonovi koji služe kao “delovi” za bogate mušterije, nije samo što ima veze sa žanrom – Šurbatović je istakao da je Išiguro baštinio i na gotskom i postgotskom romanu, ali da je njemu ovo potpuno realističan roman – jednostavno lako se može zamisliti da farma na kojoj se “odgajaju” mladi ljudi postoji negde danas.

Daleko određenija knjiga je potom došla na red – zbirka “Glas u noći” Vilijama Houpa Hodžsona, o kojoj je govorio dr Dejan Ognjanović.

5. FFK 3. dan Hodzson

Reč je o desetoj knjizi iz Orfelinove edicije “Poetika strave” i autor koji je bio potpuno skrajnut na ovim prostorima (samo jedna objavljena priča), tako da sada publika okrenuta hororu može da se upozna sa 11 priča ovog pisca koji je itekako poznat po svojim delima inspirisanim svojim mornarskim danima. Čak sedam priča su smeštene na okean i brodove i sve užase koji se tu mogu pojaviti (džinovske krabe, ljudožderski pacovi na napuštenim brodovima…), pokazujući da za sukob sa drugošću ne moramo da idemo u svemir, već je dovoljno da samo malo zaplivamo od obale. Drugi aspekt su tri priče o detektivu Karnakiju, i izuzetno jezivim stvarima koje se tu dešavaju, a poslednja ne pripada niti jednom od ovih pripovedačkih linija, već za glavnog protagonistu ima kvazi-naučnika koji će, u najboljoj nameri, uraditi nešto loše.

Konačno, za kraj 5. FFK-a održana je promocija debitantskog romana “Kal juga” Mladena Milosavljevića, uz Aleksandra Tešića, Aleksandra Petrovića u ulozi moderatora i istoričara Ivana Nešića.

5. FFK 3. dan Kal juga

Ovaj roman je nastajao pet godina i to je neobična priča o vampirizmu u Srbiji, istakao je Aleksandar Tešić, ovoga puta u ulozi izdavača (knjigu objavljuje Strahor). Sam autor kaže da njegova knjiga ima dva narativna toka i da oba imaju veze sa samim nazivom knjige, a da je njegova ideja za pisanje bila kako promocija folklorne fantastike, tako i predstavljanje jednog istorijskog perioda koji nije baš najbolje poznat čitaocima. Inače, ovo je prva knjiga serijala o Lepenskom Viru, a u trećem delu čitalačka publika može očekivati malo više pseudoistorije. Tokom izuzetno posećenje promocije, istoričar Ivan Nešić je bio zadužen za “poslastice” – priče i reprodukcije o čuvenim slučajevima vampirizma koji datiraju iz 18. veka, uz jedan “novitet” koji mu je stigao od kolega iz Španije i koji će sigurno biti predmet daljeg proučavanja i pokušaja istorijskog potrepljivanja dokaza.

5. FFK 3. dan Kal juga publika

Peti Festival fantastične književnosti Art-Anima (3. dan)

Peti Festival fantastične književnosti Art-Anima održaće se od 1. do 3. juna u Svečanoj sali opštine Vračar i klubu galeriji Polet.

5. Festival fantastične književnosti poster

Subota , 03. jun 2018. – Polet

16.00
Tribina: „Elementi igre – od Tolkinovih romana preko ‘Dungeons and Dragons’ do RPG video-igara”
Dušan Kocoljevac, Darjan Kubik, moderatorka: Tatjana Ristić

17.00
Tribina: “Retro ili reciklaža? – Nostalgija u kinematografiji fantastike“”
ma Igor Vujčić, Mihajlo Vitezović, moderatorka: Anđelka Đukić

18.00
Razgovor o knjizi “Ne daj mi nikada da odem” Kazua Išigura
Tamara Krstić, Aleksandar Šurbatović, moderatorka: Milica Ulemek

19.00
Predstavljanje zbirke “Glas u noći“ Vilijama Houpa Hodžsona
dr Dejan Ognjanović

20.00
Promocija romana “Kal juga“ Mladena Milosavljevića
Mladen Milosavljević, Aleksandar Tešić, Ivan Nešić

Napomena: program festivala podložan je promenama

Drugi dan 5. FFK-a: Od Refestikona do Luzitanije

Drugi dan 5. Festivala fantastične književnosti Art-Anima, započeo je druženje sa Refestikonom – manifestacijom iz Bijelog Polja koja se već predstavljala na FFK-u, ali ovoga puta akcenat je stavljen na predstavljanje zbirke priča “Knez Vladimir”.

5. FFK 2. dan Refestikon

Govorili su: Goran Skrobonja, Dragić Rabrenović, Tihomir Jovanović i Šeki Musić. Ispred organizatora Dragić Rabrenović je rekao da je vladalo veliko interesovanje za konkurs, te da je stiglo više od 50 priča od koji je, za objavljivanje, odabrano njih 27 – kasnije je i pročitao imena autora, a tu je bilo od etabliranih pisaca fantastike do apsolutnih početnika, iz svih krajeva ex-YU. O svojim iskustvima kao članovi žirija govorili su Skrobonja, Musić i Jovanović. Novi konkurs, koji je u toku, ponavlja veliko interesovanje, jer je stiglo već 45 priča. Inače, naredno izdanje festivala održaće se od 14. do 17. juna u Bijelom Polju.

Milan M. Ćirković, koji je otvorio svojim predavanjem prvi dan 5. FFK festivala, ovoga puta je, u društvu dr Mladena Jakovljevića i Mladena Lučića, govorio o prvom objavljivanju Filip K. Dikovog romana “Valis” kod nas.

5. FFK 2. dan Valis

Mladen Jakovljević je istakao da, kao i kod drugih Dikovih dela, ne možemo govoriti samo o “čitanju” već je prava reč “doživljaj” Filipa K. Dika. “Reč je o knjizi koja će vas zapitati u kakvoj zapravo stvarnosti živimo”, kaže on. “To je neka vrsta Dikovog testamenta. On je, doduše, više puta pisao svoje literare in memoriame, a ovo je deo njegove religijsko-mistične faze 70-tih” dodao je Ćirković. Sam tekst nij ni čitak ni koherentan, nije reč o komercijalnoj knjizi ali “Valis” zapravo jeste stilski najuobličeniji Dikov tekst koji zaslužuje da se nađe pred publikom. Kontrast izdavaštvo će do kraja godine, kako je najavljeno, objaviti još četiri Dikova dela.

Na bini Poleta je ostao Mladen Jakovljević, a njemu se pridružio organizator festivala Dragoljub Igrošanac, pošto je na red došlo predstavljanje petog broja “Književne fantastike”.

5. FFK 2. dan knjizevna fantastika br. 5

Upravo je Dragoljub dao osnovni presek novog broja u kojem ponovo imamo i prozni deo ali i esejistiku. Ovoga puta u proznom delu imamo tri priče – prvi je Džordž Sonders (koji je bio i u prošlom broju) koji će možda nekome biti pretežak, mada Mladen smatra da nam je upravo potrebno više ovakvih priča zbog koje bi ljudi sigurno više cenili fantastiku. U broju su i priče Naomi Kricer ali i do sada neobjavljena priča Milete Prodanovića “Zoroastrijanac u Beogradu”. Publici će, pored temata o preminuloj Ursuli Legvin, svakako biti i tekst Borisa Lazića o razvoju fantastike u frankofonoj književnosti, gde će svakako biti podataka koji će ih iznenaditi. Među postavljenim pitanjima bilo je i ono zašto za ovaj broj nije bilo konkursa za domaću priču, a Igrošanac je rekao da je on krivac za to – jer želi da taj segment bude odlično organizovan, ali da se od konkursa nije odustalo i da će naredni najverovatnije biti već do kraja godine.

Sledeći deo drugog dana bio je dodela nagrade “Art-Anma” za popularizaciju srpske fantastičke književnosti, koja je pripala Savi Damjanovu. Nagradu je laureatu uručio Dragoljub Igrošanac.

5. FFK 2. dan nagrada Damjanovu

Potom je usledio razgovor sa Damjanovim, kojeg je vodio Miloš Jocić koji je prvo ukazao da profesorovo istraživanje fantastike ima višestruki značaj – ukazivanjem na srpsku fantastiku od srednjeg veka pokazao je koliko je naš književni kanon bogat. Ali, tu su i maštovita tumačenja tih tekstova koji i danas, bez obzira na starost, mogu da komuniciraju sa današnjim čitaocima.

5. FFK 2. dan razgovor sa Damjanovim

Sava Damjanov je, između ostalog, govoreći o piscima koje je proučavao istakao Dragutina Ilića i njegovu dramu “Posle milijun godina”, koja bi, po njemu, svakako mogla da zaživi i u drugim medijima. Takođe se podsetio da je svojevremeno uređivao “Srpsku fantastiku” za izdavačku kuću Solaris, ali, na žalost, taj projekat je zbog nedostatka finansija ostao nedovršen, a bila je prilika da se tu objave brojna interesantna dela.

Kraj večeri doneo je razgovor Aleksandre Aksentijević sa dobitnikom NIN-ove nagrade, Dejanom Atanackovićem, za roman “Luzitanija”. Razgovaralo se o fantastičnim elementima u romanu.

5. FFK 2. dan Atanackovic cita

“Roman je nastao u dve faze”, objasnio je autor. “Prvo je bila kratka priča, koja je potom razvijena u roman. Potka priče o psihijatrijskoj bolnici imala je utopijski karakter. Ja, tokom pisanja romana, pa ni kasnije, nisam poželeo da to svrstam u neki žanr. Zato bih ja voleo da čujem kojem žanru to delo pripada”, rekao je autor, da bi Aksentijevićeva rekla da ga definitivno možemo okaratkeristi kao postmodernizam i magijski realizam. U daljem toku razgovora dosta se razgovaralo o mogućnosti da fantastika predstavlja beg i subverziju, ali i na razliku utopije i distopije. Sam Atanacković je, na kraju, najavio da će biti objavljena zbirka njegovih priča gde će svakako biti radova koji bi izučavaocima fantastike mogli biti interesantni.