Portalibris na Sajmu knjiga predstavio svoje “jezgro fantastike”

Portalibris je ove godine definitivno “eksplodirao” kada je reč o objavljivanju dela domaće fantastike, pa je i njegov predstavljanje drugog dana Sajma knjiga, proteklo upravo u tom znaku. Urednica Dubravka Dragović-Šehović istakla je da imaju dosta pisaca fantastike pod “jednim krovom”, te da je ove godine naročito zadovoljna objavljenim naslovima – kako je sve to “napisano i izbrušeno”.

Portalibris na Sajmu knjiga 2016 1

Iako je bio najavljen Nebojša Petković, ovaj pisac se nije pojavio na promociji, pa je o njegovoj postapokaliptičnoj trilogiji (“Potraga”, “Rat” i najnoviji deo “Izdaja”) malo više govorila sama urednica, o osnovnoj ideji povratka sveta u srednji vek. Ivan Branković je, posle “Prometejevog dnevnika”, objavio nastavak “Projekat Herkules”, a kako sam kaže “mislim da sam kompletirao priču”. Ipak, situacija je takva da bi moglo da dođe i do trećeg dela, samo ako smisli kraj priče – materijala za nastavak sigurno ima. On je, inače, stalni posetilac Sajma knjiga već više od 20 godina, ali ga je ove sačekalo naročito iznenađenje – njegova knjiga na bilbordu, što nekada nije ni mogao da zamisli.

Mina D. Todorović je svoju trilogiju “Virovi” okončala upravo objavljenim delom “Magma”, a pošto je poznata po tome što odlično priča, ali ne voli baš da mnogo govori o svojim delima, i ovde urednica Dubravka podsetila da je reč o ozbiljnom pisanju i temama koje su zaodenute u ruho epske fantastike, te da je reč o delima za itekako ozbiljnu publiku. Sama Mina je odluku o svom porivu da napiše ove knjige obrazložila u jednoj rečenici: “Verovatno sam imala potrebu da napišem knjigu o osobenjacima”.

Miloš Petković, čija je knjiga “Teslin vremeplov” (završnica trilogije “Sedam mačeva”) promovisana na sajmu je istakao da ima sve više pisaca koji se zanimaju fantastikom, a da Portalibris sigurno vodi po broju autora sa objavljenim trilogijama. Njegovo novo delo ne obiluje toliko epskom fantastikom i slovenskom mitologijom, već predstavlja priču sa dobro poznatim junacima iz sveta književnosti koje je on doveo u Srbiju da se susretnu sa tri čuvena vampira (Arnaut Pavle, Petar Blagojević i Sava Savanović), poslao ih u potragu za sedam mačeva i na kraju postavio našeg čuvenog Teslu u društvu sa svima njima.

Jelera Ristić je već objavljivana mlada spisateljica koja je bila i u konkurenicji za NIN-ovu nagradu, ali se umesto hiperrealizmu ovog puta okrenula priči baziranoj na epskoj pesmi “Ženidba kralja Vukašina” – romanu “Ravijojla”, koju je napisala zajendo sa svojim prijateljem Petrom Rogačem, pa se čak i sama oprobala u stvaranju “narodnih pesama”. Iako nije definitivno najavila da će se zadržati u svetu epske fantastike, ipak već i ona razmatra nekoliko tema koje bi mogle da se nađu kao osnova nekog novog romana.

Portalibris će u utorak predstaviti pobedničke radove sa konkursa “Vrata knjige 2016” – “Tajna iskre” Danice Bogojević i “Žiži” Mirjane Uzelac, koje su takođe nešto namenjeno ljubiteljima fantastike. Očekuje se najava i novog konkursa.

Tribina Društva ljubitelja fantastike LK: Razgovor o izdavačkoj kući "Strahor"

Nova izdavačka kuća “Strahor” je promovisana u Društvu ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”, mada iako je reč o novoj izdavačkoj kući, reč je zapravo o starom znancu – piscu Aleksandru Tešiću koji je svog “Kosingasa” još 2008. godine predstavio prvi put u LK-u. Uz njega su na ovoj tribini bili i Ana Atanasković i Žarko Milićević.

Strahor u LK

Aleksandar Tešić je prvi deo “Kosingasa” objavio za Sajam knjiga 2008. godine, i potom je skoro svake godine objavljivao po jedan naslov, do najnovijeg koji je predstavljen u LK – “Kosingas: Kroz oganj i vodu”. “Ova priča se nastavlja tamo gde sam stao u obe prethodne trilogije – sutradan posle Kosovskog boja. I ovde imamo dve priče – istorijsku i mitološko-fantastičnu. Kada je reč o istorijskom delu mogu reći da sam koristio najnovije podatke o tom periodu”, kaže Tešić i dodaje kako je on jedini autor beletristike koji na kraju knjige navodi izvore koje je koristio. Svi oni koji očekuju da će ovo biti nova trilogija, biće možda razočarani kada čuju da je, za sada, planirano da se ovaj segment priče završi već sa sledećom knjigom – koja će biti još obimnija. Pisanje bi trebalo da bude završeno krajem ove ili početkom sledeće godine.
Publika je odlično prihvatila priču o srpskoj mitologiji, koja je mnogima odavno nedostajala. “I dalje se najbolje prodaje prva knjiga ‘Red zmaja’, što znači da dolaze stalno novi čitaoci. To su od najmlađih pa do starina od preko 80 godina”, dodaje autor.

No, pored priče o Kosingasu i Milošu Obiliću, Tešić je imao i jedan izlet u SF, sa delom “2084”. “Tu sam promenio stil, koncepciju, radnja se brže odvija. Taj roman je meni bio potreban kao svojevrstan odmor posle ‘Viteza zatočnika’ koji me je totalno iscrpeo. Čak sam, tada, svojoj ženi rekao da neću više da pišem. No, ideja za ‘2084’ se dugo krčkala i pisanje njega je bio osvežavajući predah. To je satira koja se ili jako svidi ljudima, ili nikako”, kaže Tešić.

Ideja za njegovu izdavačku kuću “Strahor” (što je jedno od najstarijih srpskih božanstava – hromi beli vuk) je došla pošto od Portalibrisa više nije mogao da dobije odgovarajuću podršku. Tako da je usledio prijateljski “rastanak” – oni su distributeri njegovog novog naslova, a osnovni cilj “Strahora” će biti promocija novih Tešićevih knjiga. Takođe, dogovoreno je da kako koji od starih naslova Portalibris rasproda (ukupno je to još oko 5.000 knjiga), tako će ih “Strahor” ponovo izdavati u luksuznijoj opremi. “Očekujem da za oko godinu dana sve knjige budu kod nas”, dodaje Tešić.

U planu je i objavljivanje stripa, kojeg radi Zoran Jovičić iz Novog Sada. Radiće se u A4 formatu, na 76 strana, luksuzno izdanje sa tvrdim koricama. No, tu će fanovi morati još malo da se strpe dok se prvi deo ne “prepegla”.

Daleko više će morati da se strpe oni koji očekuju film. Mnogo toga je pripremljeno, “fali samo još sto miliona dolara”, dodaje Tešić. Na Festu 2015. godine gost je bio i Ričard Drajfus, koji je imao priliku da pročita prva dva (prevedena) dela “Kosingasa” i bio je prijatno iznenađen, pa je tražio i završni deo prve trilogije. Obećao je da će da pomogne kako bi se uradilo nešto na pronalaženju studija koji bi finansirao ovaj projekat. No, to će izgleda malo potrajati jer je prevođenje “Smrtovanja” (najobimnijeg dela) tek stiglo do polovine.

Kada je reč o “Kosingasu” na stranim jezicima, uspešan je bio start u Poljskoj, ali je tamošnji izdavač odlučio da više ne objavljuje epsku fantstiku, i sada se čeka da mu istekne pravo kako bi neko drugi mogao da ponovi prvi deo i potom objavi ostala da nastavka.

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”: Razgovor o izdavačkoj kući “Strahor”

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj tribinski program svakog ponedeljka u Domu omladine (Tribinska sala na prvom spratu, pored Američkog kutka), od 19 sati. Danas na programu:

Kurjak ponekad i iz šume izađe, pa nam dođe u goste. Sa Aleksandrom Tešićem, piscem serijala „Kosingas“ pričamo o novim naslovima: naučnofantstičnom romanu „2084“ (Portalibris), osnivanju izdavačke kuće STRAHOR i njenim prvencima — serijalu „KOSINGAS: Kroz oganj i vodu“, stripu „Kosingas“, „Balkanskom gusaru“

Moderator: Žarko Milićević

Čudna knjižara na Sajmu knjiga

Beogradska Čudna knjižara je i ove godine priustna na Sajmu knjiga. Ponovo su u Hali 4.Na slici su označeni crvenim pravougaonikom – zeleni pravougaonik je njihovo prošlogodišnje mesto u pomenutoj Hali 4. Ove godine su “naslonjeni leđima” na Britansku čitaonicu.

Iz Čudne knjižare najavljuju da su pripremili “mnogo izdanja, starih, novih, reprinta…” Deo toga je predstavljen ovim naslovnicama: