Izložba SF u srpskom stripu na Nifestu!

Šesti festivala stripa “Nifest” se održava od 29. do 1. juna u Paviljonu niške Tvrđave, kao i drugim lokacijama u gradu.

Plakat 6. NiFesta

Drugog festivalskog dana, 30. maja, u Galeriji NKC-a će u 17 sati biti otvorena izložba “Naučna fantastika u srpskom stripu od 1935. godine do danas”,

Advertisements

Putujuća izložba o Stenliju Kjubriku

U londonskom Muzeju dizajna otvorena je izložba predmeta posvećenih slavnom američkom reditelju Stenliju Kjubriku. Povod je 20. godišnjica njegove smrti. Reč je o putujućoj izložbi koja će u Londonu gostovati do sredine septembra.

Ljubitelji Stenlija Kjubrika mogu u Muzeju dizajna da vide postavku „Stenli Kjubrik: izložba“. Tu su kostimi iz čuvenog filma Paklena pomorandža, predmeti korišćeni u filmu Bojevi metak, zatim posteri, slike, pisma, intervjui.

Stanley Kubrick exibition

Povodom godišnjice od Kjubrikove smrti, njegov film, crna komedija Doktor Strejndžlav ponovo je objavljen. Postavka je namenjena svim generacijama.

„Smatrao sam da je zaista važno da se organizuje ova izložba koju će voleti svi ljubitelji Kjubrika, a njih ima mnogo. Ovde ima dovoljno toga što će ih zadiviti, pa smatram da smo uradili pravu stvar. Izložba je namenjena i generaciji koja nije gledala njegove filmove, barem ne u bioskopu“, naveo je Dejan Suđić, direktor Muzeja dizajna u Londonu.

Povodom izložbe, publika u Muzeju može da pogleda i inserte iz Kjubrikovih filmova, a izložbu je posetila i njegova ćerka.

„Sve ovo je pripadalo mom ocu. Stvari su iz naše kuće, nikada ništa nije bacao. Pažljivo je napravio katalog, stvari su bile u kutijama i uskladištene. Ne mislim da je moj otac predvideo da će biti organizovana ovakva izložba, ali je svakako postojao razlog što predmete nije bacao“, ističe Katarina Kjubrik.

filming 2001

Stenli Kjubrik je bio reditelj, scenarista i montažer, poznat po temeljnom istraživanju i posvećivanju pažnje detaljima prilikom pravljenja filmova. Rođen je u Njujorku, a umro je u Engleskoj, gde je napravio većinu fimova.

Tokom pet decenija rada snimio je 13 dugometražnih filmova. Većina njih su književne adaptacije. Karakteristični su po svojoj tehničkoj savršenosti, novom pristupu filmskom scenariju i ciničnoj dovitljivosti.

„Želeli smo da ovde stvorimo atmosferu kako ovo ne bi bila samo kolekcija kostima i postera, već mesto za oživljavanje njegovih filmova i podsećanje na to šta ga je inspirisalo, kako su oni nastajali“, objašnjava direktor Muzeja dizajna u Londonu.

Izložba posvećena Lazaru Komarčiću u Gradskoj biblioteci

Izložba “Zaljubljenik u kosmos” biće otvorena u sredu, 8. maja u Čitaonici Gradske biblioteke (Dunavska 1)  u Novom Sadu.

Izložba je posvećena Lazaru Komarčiću, a autor postavke je Srđan V. Stojančev.

Lazar Komarcic

Na otvaranju izložbe će govoriti prof. dr Sava Damjanov, autor izložbe Srđan V. Stojančev i direktor Gradske biblioteke Dragan Kojić.

Program će početi u 19 časova.

Danas u 19.00 svečano otvaranje izložbe “(Naučno) fantastični Bob“

Večeras u 19.00 otvaranje aprilske KROKODILove izložbe: Dobrosava Boba Živkovića,“(Naučno) fantastični Bob“. Izložba će trajati do 5. maja.

KROKODILov Centar za savremenu književnost nalazi se u Karađorđevoj 43 (ulaz iz Bašte).

Izložba je prodajnog karaktera.

Dobrosav Bob Živković (1962, Pirot), od rođenja pokazuje izuzetni antitalenat za fudbal, užasno je loš u atletici, najgori u košarci i ekstremnim sportovima. Nije bio ni za ratnika, ni za pesnika, tako da je seo i crtao. Crtao je u osnovnoj školi na časovima likovnog, ali i matematike, geografije, muzičkog. Crtao je u srednjoj dizajnerskoj školi i Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. I dalje crta.

Izložba strip tabli Alekse Gajića iz albuma "Drako…"

Izložba strip tabli Alekse Gajića iz albuma “Drako – Trinaesta horda” scenaristkinje Valeri Manžen, koji je “System Comics” objavio krajem prošle godine, biće otvorena 17. januara u Studentskom kulturnom centru, u 19 sati.

Tom prilikom će biti i predstavljeno pomenuuto izdanje, plod ponovne Gajićeve saradnje sa francuskom scenaristkinjom, o kome će, pored njih dvoje govoriti i autor postavke izložbe Igor Marković i domaći teoretičari stripa.

U pogovoru francuskom izdanju albuma “Drako – Trinaesta horda” o radnji stripa stoji da “pod vlašću vrhovnog Krakena, Zarkelha, Trinaesta horda zmajeva-ratnika pobedonosno uništava planetu Orkis, dodatno potvrđujući nadmoć carstva”.

Međutim, imperator Gankred četvrti i njegova ćerka otkrivaju mračno proročanstvo koje potvrđuje da treba brzo reagovati, pre povratka odvažnih boraca na svojim moćnim zmajevima.

Drako, mladi i hrabri ratnik-bazilik raduje se što se vraća kući da mlađoj braći ispriča podvige, da zadivi verenicu i ukaže čast svojim roditeljima.

Potrebno je da iz Zarkelhovih ruku primi jaje budućeg zmaja tokom jedne svečane ceremonije.

Aleksa Gajić je proslavljeni strip autor, ilustrator, reditelj i animator.

Diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna u klasi profesora Rastka ćirića, sa, sada već čuvenim, kolor strip albumom “Technotise”.

Od 1996. godine stalni je saradnik “Politikinog Zabavnika”, a od 2000. godine radi za izdavačku kuću “Soleil” iz Francuske, kao crtač serijala “Bič Božiji” (Le Fléau des Dieux) u kojem je  po scenariu Valeri Manžen objavio šest kolor albuma, koji su doživeli ogromnu popularnost u Francuskoj i Srbiji i prevedeni u SAD-u i u još šest zemalja sveta.

U Srbiji je, osim ovih, objavio i album “Technotise” sa scenaristom Darkom Grkinićem, po čemu je kasnije uradio i režirao animirani film “Tehnotajz: Edit i ja”.

Gajić je autor i kratkometražnog animiranog filma “Uspon i pad umetnosti”.

Objavio je i kolekciju kratkih, formalno inovativnih, stripova: “U šrafovima”, “Skrepbuk”, “Pljosnati strip”.
Ilustrovao je više knjiga i časopisa sarađujući sa mnogim izdavačima i dizajn studijima.

Izložba o Hariju Poteru povodom 20 godina od izlaska prve knjige

Izložba o istoriji magije u Britanskoj biblioteci u Londonu koja će biti otvorena ove nedelje obeležava 20. godišnjicu od izlaska prve knjige Džoan K. Rouling o dečaku čarobnjaku “Hari Poter i kamen mudrosti”.


Izložba pod nazivom “Hari Poter: Istorija magije”, koja se otvara u petak, bavi se magijom i prirodom verovanja i otkriva da su mnoge stvari koje su ljubitelji knjiga mislili da su izmišljene zapravo zasnovane na činjenicama ili na folkloru.

Sa Harijem Poterom kao glavnom smernicom izložba je već prešla sve rekorde za prodaju karata u Britankoj biblioteci. Do sada je prodato 30.000 ulaznica.

Biće prikazane retke knjige i rukopisi iz celo sveta, zajedno sa kotlovima, metlama, kristalnim kuglama i uputstvima za napitke koje daju uvid u inspiraciju Džoan K Rouling za njene knjige o Hariju Poteru.

Na izložbi će biti predmeti iz kolekcije spisateljice i njenog izdavača kao i iz kolekcije Britanske biblioteke.

Izložba posvećena Teriju Pračetu nam daje šansu da zavirimo u piščev svet

Rekonstruisana soba u kojoj su nastajali romani o Disksvetu je centralno mesto izložbe i dokazuje da je podjedanko eklektična kao i sam autor.

Sama postavka izaziva osećaj prijatnosti, ali i nostalgije; na njoj su izloženi predmeti iz Terijevog života  – od značke „Blue Peter“ (dodeljuje se deci ili odraslima koji su učestvovali u određenim BBC emisijama), pa do onih značajnijih poput sjajnog mača optočenog kamenjem meteorita koji je kreirao sam autor i posvetio ga svom vlastitom kraljevstvu.

Obožavaoci će, bez sumnje, biti oduševljeni živopisnim, autentičnim slikama likova iz Pračetovog Disksveta, kao i šansom da zavire u do detalja rekonstruisanu piščevu radnu sobu, koja je nazvana Kapela.

Novopridošle u svet ovog autora koji je bio veliki humanista i aktivista, mogao bi iznenaditi bes koji je Pračetu služio kao inspiracija i koji ga je vodio na stvaralačkom putu i kroz razne kampanje koje je vodio.
Mnoge osobenosti ovog voljenog britanskog pisca fantastike su predstavljene na izložbi pod nazivom „Teri Pračet i njegov svet“ koja je otvorena u subotu u muzeju Salsberi u Velikoj Britaniji, nedaleko od Viltšira gde je preminuo u martu 2015. godine.

Sećanja na ovog autora su od izuzetnog značaja baš kao i sam piščev rad, od njegove pisaće mašine marke Imperial 58 kupljene u prodavnici polovne robe za 14 dolara, do kožne jakne sa njegovim zaštitnim znakom i čuvenih šešira „Lousiana“.

Na samoj izložbi sve pršti od humora, kao na primer majice sa natpisoma: „Tolkin je mrtav, JK Rouling je odbila, Filip Pulman nije uspeo da dođe; zdravo svima, pozdravlja vas Teri Pračet.“

Ušuškana u uglu jedne sobe, nalaze se razna obeležja Pračetovog kraljevstva, ali u samom centru dominira mač koji je sam iskovao. Napravio ga je na teži način  –  iskopavao je rudu gvožđa iz zemlje, topio je u svojoj bašti, a onda dodavao komadiće meteorita kako bi sve dobilo magični efekat.

Međutim, najbitniji deo izložbe je morao biti posvećen izgradnji njegove radne sobe u koju je postavljeno i šest monitora koje je koristio. Jednom prilikom je izjavio: „Zašto imam šest monitora? Pa zato što nemam mesta u sobi za osam.“ Njegove naočare stoje položene na stolu baš kao da ih je maločas tu spustio, a ispod stola je mesto gde je njegov mačak Pongo imao običaj da se smesti. Naokolo po zidovima smeštena su umetnička dela vezana za Pračeta i njegov rad, uključujući i 40 originalnih slika i crteža Pola Kidbija koji dizajnira korice romana o Disksvetu od 2002. godine.

Entuzijaste će sigurno uživati i u crtežima samog Pračeta, poput jednog na kome je čarobnjak Rinsvind i koji je propraćen njegovim opisom: „opšte zabrinut izgled, neuredna brada, odora koja visi na njemu.“
Još jedna izuzetan eksponat sa izložbe je i hard disk preko koga je na zahtev autora, a nakon njegove smrti, prešao valjak i smrvio ga. Na disku se najverovatnije nalazilo desetine tekstova na kojima je radio kada ga je zadesila smrt.

Glavna zamisao izložbe je da Pračetova životna priča bude preneta njegovim rečima. Sve što je ikada objavljeno, svi intervjui i nacrti, sve je to na izložbi  – zabava, veselost i žestina.
Na jednoj tabli u prvoj sobi, koja predstavlja Pračetov rani život, nalaze se njegova sećanja na osnovnu školu: „Gospodin Tejm, moj razredni starešina, smatrao je da može da pretpostavi koliko ćemo biti uspešni u kasnijem životu na osnovu toga koliko dobro umemo da čitamo i pišemo do svoje šeste godine. Meni je rekao da nikada ništa neću postići.“

Ima i besa u njegovim opisima kako se morao boriti za lečenje kada mu je na početku dijagnostikovan redak oblik Alchajmerove bolesti koji se zove posteriorna kortikalna atrofija (PCA). Nije mu čak ni ponuđeno lečenje.

„Osećao sam se potpuno ogoljeno i usamljeno. Moj bes se mogao koristiti za varenje čelika koliko je bio jak, ali se nikada nisam osećao življe. Mislim da je bes ono što me je održalo.“

Prelepa, puna detalja, skica konjanika koju je Pračet nacrtao 1971. stavljena je u jukstapoziciju sa nekim skicama iz 2009. i 2010. godine kako bi se prikazalo kako je postepeno gubio sposobnost da crta i piše. „Jezivo je očaravajuće kada pisac počne postepeno da gubi moć nad svojim rečima“, napisao je jednom.

Kako je izložba poprimala sve jasniji oblik dolazilo se do sve potresnijih saznanja. Kada je Pračetov zastupnik otvorio jednu kesu, iz nje su ispale tablete za grlo, za otežano varenje, kao i letak švajcarske organizacije „Dignitas“, koja pruža pomoć onima koji pate od neizlečivih bolesti i neizmerih bolova da ih smrću okončaju.

Rob Vilkins, Pračetov dugogodišnji prijatelj i asistent (koga je pisac imenaovao za „Velikog majstora reda Pčela“ kada su košnice prijatelja i rodbine želele da „zaštite“ njegovo nasleđe), izjavio je da ga je izložba potpuno preplavila.

„Sve mi je ovo izuzetno važno. I vrlo je ugodno dati ljudima priliku da sagledaju na jednom mestu sve ono što je činilo Terijev svet .“

I dok posetioci napuštaju izložbu, prolaze ispod omiljenog Pračetovog pozdrava: „Pazite kako idete.“