Tribina Društva ljubitelja fantastike LK: "Bez panike za peškir-dan: Dirk Dženti"

Voljeni Daglas Adams se vratio u Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” – ovoga puta u vidu tribine o Dirku Džentliju, pošto nam se bliži 25. maj, dan kada će njegovi fanovi nositi peškire i izazivati upitne poglede. Ovoga puta o knjigama i dve tv-serije govorile su tri devojke s peškirima: Andrea Stojanović, Jelena Katić Živanović i Sofija Vuković.

Andrea Jelena Sofija i peskiri

O Adamsu se mnogo toga zna, ali, podsećanja radi, na početku je skrenuta pažnja da je reč o jednom totalno drugačijem piscu od drugih, kojem je, možda, najbliži Teri Pračet sa svojim otkačenim humorom. Adams je oduvek hteo da se bavi pisanjem, činjenica da ga je zapazio “Pajtonovac” Grejem Čepmen dovoljno govori u kojem je humorističkom smeru on želeo da se kreće.

Njegov čuveni “Autostoperski vodič kroz galaksiju” smo imali prilike da gledamo i na malim ekranima i na filmskom platnu, što je delimično slučaj i sa Dirkom Džentlijem (imamo dve serije, stripove, ali ne i film). No, kao i sa drugim autorima koji su fokusirani na jezik, ne možete očekivati da će se sve ono što njihovo delo čini drugačijim uspešno transponovati u drugi medij.

Adams je pisao dva serijala čuvene tv-serije “Doktor Hu” i delovi iz nje su poslužili kao inspiracija za prvu knjigu o Dirku Džentliju, kao i otkazana serija “Shada”. Doduše, bilo je reči i o tome kako su studentski dani Daglasa Adamsa dali značajan materijal za samog Dirka – kao što je čuveni detalj sa nameštajem koji ne može da se iznese iz soba na univerzitetu, što je transponovano u čuveni kauč zaglavljen na stepenicama ka stanu Ričarda Makdafa, Dirkovog pomoćnika.

Interesantno je da je i Dirk Džetli, kao i “Autostoperski vodič”, prvo oživeo kao radio-serijal (2007. godine), da bi potom usledile dve tv-serije, jedna britanska i druga “američka” (radi je BBC America). Ono što je naročito naglašeno da serije nisu nikako adaptacije romana o Dirku Džentliju (dva – “Holistička detektivska agencija Dirka Džentlija” i “Duga, mračna čajanka duše”, plus postoji i treći nedovršeni roman koji je predstavljen u knjizi “Losos sumnje”), već da su one inspirisane tim delima.

Naravno, razlike između serija ima a možda je najprimetnija ona da se u prvoj, britanskoj, Dirku, kao u knjigama, stvari “slučajno” dešavaju, dok je u američkoj objašnjeno to činjenicom da on poseduje natprirodne moći. Takođe, u tv-seriji iz 2016. godine pojavljuju se i druge osobe sa natprirodnim moćima, čega nema u britanskoj seriji. Konačno, u američkoj seriji sam Dirk i nije glavni lik.

Svaka serija poseduje neki svoj šarm, a fanovi novije mogu biti zadovoljni činjenicom da će biti druge sezone, i da se upravo snimaju nove epizode.

Policija na mukama zbog Harija Potera!

Britanska policija upozorila je danas ljubitelje serijala o Hariju Poteru da ne dovode sebe u opasnost šetnjom po aktivnoj železničkoj pruzi na kojoj je snimljeno putovanje do zamka iz filmova o dečaku čarobnjaku.

Policija je saopštila da je povećan broj ljudi koji šinama hodaju do vijadukta Glenfinan u škotskom Hajlendsu, preko koga je u nekoliko filmova prelazio voz “Hogvorts ekspres”.

Narednik Kevin Lorens rekao je da se mnogi turisti voze jakobitskim parnim vozom preko viktorijanskog mosta a neki napuštaju voz i vraćaju se duž šina zbog fotografisanja.

On je rekao da bi “voleo sve da podseti da su samo obično normalci i da ako šetaju prugom i udari ih voz posledice mogu biti veoma ozbiljne i verovatno smrtonosne”.

„Saga o Vešcu“ postaje serija u produkciji „Netfliksa“!

„Saga o Vešcu“, kako se zove serijal romana poljskog pisca Andžeja Sapkovskog, biće pretvorena u seriju u produkciji „Netfliksa“, a za specijalne efekte biće zadužena kompanija “Platige Image S.A.”.

Jedan je od najuspešnijih romana u žanru epske fantazije, a po motivima iz knjige nastala je i jedna od najpopularnijih i najnagrađivanijih video-igara u istoriji.

„Andžej Sapkovski je stvorio neverovatan i upečatljiv svet. Čaroban. Ne možemo da opišemo koliko smo svi uzbuđeni što ćemo raditi dramsku adaptaciju“, rekao je Erik Barmak, potpredsednik „Netfliksa“. 

„Oduševljen sam što će ‘Netfliks’ da radi adaptaciju mojih priča i ostati dosledan izvornom materijalu i tematici koju sam pisao više od 30 godina“, rekao je Sapkovski u zvaničnom saopštenju.

„Uzbuđen sam zbog buduće saradnjem, kao i tima kojem će biti poveren da oživi likove“, istakao je poljski pisac.

Izvršni producenti na projektu su Šin Danijel i Džejson Braun, a specijalni efekti povereni su studiju “Platige Image S.A.”, koji ima nekoliko nominacija za Oskara.

Nije zvanično rečeno da li će biti igrana serija sa kompjuterski generisanim elementima ili će u potpunosti biti kompjuterski generisana. Ipak, najveće šanse su da bude prva opcija, poput Igre prestola.

Još jedna dobra stvar za čitav projekat jeste što je isti studio radio na introima u video-igrama Vičer, a režirao ih je Tomas Baginski, koji će takođe biti jedan od režisera na seriji.

Saga o Vešcu prati Geralta od Rivije, jednog od veštaca, reda pojedinaca koji su podvrgnuti hemijskim mutacijama od kojih, ukoliko prežive, razvijaju posebne osobine i nadljudske sposobnosti.

Vešci se bave ubijanjem čudovišta koja prete običnom narodu, ali je Geralt drugačiji, a sa time su i njegove avanture zanimljivije.

Tribina Društva ljubitelja fantastike LK: "Zvezdana kapija: Serijali SG-1 i Atlantida"

Najnovija tribina Društva ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” imala je nenajavljeni dodatak – kratko predstavljanje novog romana Radmila Anđelkovića “Unazad”.

Radmilo i nova knjiga

“To je SF roman i vizija kako prolazi, u životu, pisac. Dakle – jedan pisac sa Balkana je prokljuvio šta će se desiti i to je napisao kao knjigu u kojoj se opisuju događaji od pre 327 godina. Dobija poziv da ode u Ameriku i da mu tamo objave sva dela. Kada stigne tamo – biva kidnapovan”, ukratko opisuje radnju svog romana Anđelković.

“Tu imamo i ‘Folder: Baba Vanga case’ koji je zbirka dokumenata ali i dobar deo romana ‘Zrno’ glavnog junaka romana”, dodaje Anđelković, koji kaže da je “Unazad” samo njegova vizija onoga šta bi moglo da se dogodi.

“Knjiga ima 352 strane, Tardis je pokrio to kao izdavač, posle leta nastavljamo sa promocijom. Ja sad idem u SAD i tamo ću dobrim delom proći rutu kao pisac u romanu”, zaključio je Radmilo Anđelković svoje kratko predstavljanje knjige.

Nakon njega o najavljenoj temi – “Zvezdanoj kapiji” govorili su Jelena Jokanović i Pavle Knežević. Oni su nas prvo vratili u 1994. godinu kada je izašao film “Zvezdana kapija”. Iako je planirano da to bude trilogija, sam film nije bio toliko uspešan da bi se priča tako razvila, ali je zato usledilo 14 godina serija.

Jelena i Pavle

Prva je bila “SG-1” i ona se dešava godinu dana posle događaja opisanih u filmu. Sama serija donosi dosta izmena u odnosu na film – izmenjeni vanzemaljci, radnja se dešava u našoj galaksiji… Serija je počela 1997. godine i trebalo je da traje pet sezona, ali je produžena na šest, sedam, da bi na kraju imala ukupno deset sezona. U tom trenutku to je bila najduža SF serija (po broju sezona).

SG-1 je imao 214 epizoda, ostao je upamćen po odličnom humoru, a onda je 2004. godine usledio “Atlantis”. Ovoga puta jedan tim je zaglavljen u galaksiji Pegaz, odakle ne može da se vrati, a glavni negativci su svemirski vampiri. Serija je sledila istu formulu kao i SG-1, “samo na stereoidima”! “Atlantis” je trebao da se završi filmom, ali se to nije desilo, tako da je okončan posle pet sezona. Inače, ovo je najpopularniji “Stargate” projekat kod fanova i data je preporuka da se od njega započne pregled tv-serija ove franšize.

Konačno, tu je i “Stargate: Universe” koji je ocenjen kao izuzetno dosadan (grupa ljudi u svemirskom brodu koja pokušava da se vrati kući) i koji je izgurao dve sezone. Postoji i animiran serija koja je toliko očajna da je dobila samo jednu sezonu.

Orfelin se predstavlja na Čumić book fest-u!

Čumić book fest se po treći put održava u Makart storu u Čumićevom sokačetu. Danas je poslednji dan festivala, a u okviru njega će biti održano i predstavljanje knjiga izdavačke kuće Orfelin.

Prema programu:

17 –18 h – „Priče strave“ – gost: Dejan Ognjanović, urednik u izdavačkoj kući „Orfelin“

Kako je najavljeno  na sve izložene knjige iz edicije Poetaika strave važiće popust od 20% u odnosu na cene u knjižarama, ali među knjigama nema još dela “Veliki bog Pan”, koji još nije izašao iz štampe.

Ukraden rukopis uvodne priče o Hariju Poteru

Engleska policija saopštila je danas da je ukraden originalni tekst prednastavka za serijal o Hariju Poteru.

Ukraden rukopis uvodne priče o Hariju Poteru

U saopštenju se navodi da je rukopis ukraden tokom pljačke u Birmingemu izmedju 13. i 24. aprila.

Glavni istražitelj Pol Džonsi apelovao je na sve ljubitelje serijala o dečaku čarobnjaku da, ako vide priču ili im bude ponudjena na prodaju, to prijave policiji.

Autorka knjiga o Hariju Poteru Dž. K. Rouling je priču od 800 reči napisala na parčetu kartona za dobrotvornu aukciju na kojoj je 2008. prodata za 25.000 funti.

Priča se dešava tri godine pre Harijevog rodjenja i govori o problemu sa “normalskom” policijom u koji zbog brze vožnje motora upadaju Harijev otac Džejms i kum Sirijus Blek pre nego što pobegnu uz pomoć metli, bubnjarskih palica i veoma malo magije.

Tribina Društva ljubitelja fantastike LK: "Vladimir Lazović: Majstor srpske fantastike"

Druga promocija “Sokolara”, zbirke priča Vladimira Lazovića, održana je na tribini Društva ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” u Domu omladine. Bilo je interesantno videti za stolom trojicu bivših predsednika LK-a: Zorana Stefanovića, Vladimira Lazovića i Bobana Kneževića, koje je najavio aktuelni predsednik društva Žarko Milićević sa sve Martinom, za kojeg mnogi veruju da će biti naredni predsednik LK!

Predsednici LK na Sokolaru

Veče je započeto anegdotom da je zapravo Vladimir Lazović prvi pisac koji je doveden u Društvo ljubitelja (tada) naučne fantastike “Lazar Komarčić”! Naime, tada je postojao plan LK-a da se u klub dovode svi oni koji stvaraju SF, pa je to učinjeno i sa Lazovićem koji je na sebe skrenuo pažnju svojim “Sokolarom” koji je, iako nije bio čistokrvni SF kakav je tada objavljivao Sirius, ipak bio objavljen u tadašnjem jedinom SF magazinu u Jugoslaviji, a potom je i dobio nagradu hrvatskog društva Sfera.

“Davne 1987. godine, kada sam bio mladi inženjer elektrotehnike, zvoni mi telefon i glas sa druge strane žice je izgovorio: Dobro veče, da li je tu pisac Vladimi Lazović”, prisetio se poziva Bobana Kneževića pisac Lazović, koji je tako dospeo u Društvo LK. Međutim, sam Knežević je izneo jedan drugi podatak – on ima Lazovića na fotografijama iz 1977. godine kada je tadašnja Andromeda pokušala da osnuje klub u Beogradu, tako da je zapravo Lazović bio aktivan od samog početka stvaranja srpskog fandoma, nezavisno od toga kada je postao deo LK-a.

Zoran Stefanović je istakao Lazovićev značaj za mlađe pisce fantastike kod nas, ali i ukazao na činjenicu da je on bio prvi pisac kiberpanka u Jugoslaviji, prvi koji je paganizam uveo u SF, prvi koji se pozabavio alternativnom istorijom u čuvenoj priči “Noć koja neće doći”. “Nema teme kojom se srspka naučna fantastika nije bavila”, naglasio je on podsećajući da smo, recimo, o neoosmanizmu čitali još 1993. godine zahvaljujući “Jeci” Zorana Jakšića.

Lazovićeva zbirka (4u1 knjige) je trebala i ranije da se “desi”, a objavljivanje (skoro) čitavog opusa u novoj biblioteci “Posle milijon godina” je isplanirano još pre 11 godina i tu ćemo uskoro čitati i kompletne opuse nekih drugih domaćih pisaca. Od Lazovića uskoro možemo očekivati još jednu zbirku priča gde će biti objavljene kolaboracije sa Ivanom Nešićem, reizdanje njegovog romana “Hrim, ratnik”, ali i sasvim novi roman na kojem vredno radi.

“Lazovićev opus obiluje idejama koje ne zastarevaju. Imate pisce koji za deset godina više nisu interesantni, ali Lazovićeve priče će preživeti ovaj vek”, istakao je Boban Knežević koji najavljuje da će pokušati da objavi što više stvari starih pisaca za koje veruje da će svojim kvalitetom pokazati koliko svojim odskaču od proseka današnje ponude.

Zoran Vladimir i Boban na Sokolaru