Studija: Jeste li čarobnjak ili vampir?

„Zabadanje“ glave u roman nije samo način da pobegnete iz sveta: psiholozi sve više otkrivaju da čitanje može da utiče na našu ličnost. Put u svet Stefani Mejer, na primer, čini da se osećamo poput vampira.
Hari Poter i Edvard Kulen
Istraživači sa univerziteta u Bafalu dali su studentima da pročitaju odlomke iz sage „Sumrak“ Stefani Mejer i iz „Harija Potera i kamena mudrosti“ Džej Kej Rouling, vampirska grupa dobila je deo gde Edvard Kulen priča svojoj tinejdžerskoj ljubavi Beli kako je to biti vampir, dok su čarobnjaci čitali deo gde Hari i njegova grupa bivaju „smešteni“ u Hogvartske kuće.

Kandidati su nakon toga prošli seriju testova, gde su kategorizovali „ja“ reči (ja, moje) i „čarobnjačke“ reči (štapić, metla, čini, napici) pritiskajući jedan taster kad bi se pojavile na ekranu i „ne ja“ reči (oni, njihovo) i „vampirske“ (krv, zombiji, kandže, ugriženi) pritiskajući drugi taster, onda su ga radili ponovo, obrnutim redosledom. Autori studije Dr Šira Gabriel i Arijana Jang, očekivale su od njih da će brže reagovati na „ja“ reči kada su povezane sa knjigom koju su upravo pročitali.

Gabriel i Jang su onda primenili ono što su nazvali Sumrak/Hari Poter skala narativa kolektivne asimilacije, gde su studentima postavljale pitanja osmišljena tako da izmere njihovu identifikaciju sa svetovima o kojima su čitali – uključujući „Koliko dugo biste mogli da ne spavate?“, „Koliko su vam oštri zubi?“ i „Da li mislite, ako biste se zaista potrudili, da bi ste mogli da naterate predmet da se pomeri uz pomoć samo vašeg uma?“ Nakon toga su ispitivali njihovo raspoloženje, poput zadovoljstva i udubljenost u priče.

Studija, objavljena u časopisu „Psychological Science“, otkrila je da su učesnici koji su pročitali poglavlja iz „Harija Potera“ sebe identifikovali kao čarobnjake, dok su oni koji su čitali „Sumrak“ sebe videli kao vampire. „Pripadanje“ ovim fiktivnim zajednicama pružilo je jednako raspoloženje i životnu satisfakciju koju ljudi dobiju od povezanosti sa stvarnim grupama. „Ovo istraživanje pokazuje da knjige čitaocima daju više od mogućnosti da se isključe i zarone u svet fantazije. Knjige daju priliku za društvenu povezanost i blaženu smirenost koji dolaze od pripadanja nečemu većem od nas samih, na jedan dragocen kratak trenutak“, pišu Gabriel i Jang.

„Moja studija definitivno pokazuje da čitanje ispunjava osnovnu potrebu – potrebu za društvenim odnosom“, kaže Gabriel. Ona trenuto pokušava da studiju isproba na školarcima koristeći džedaje protiv čarobnjaka.

Prema Kitu Outliju, profesoru na odseku za ljudski razvoj i primenjenu psihologiju na univerzitetu u Torontu i romanopiscu, psihologija fikcije je malo ali rastuće polje istraživanja. O detaljima najnovijih otkrića u tom polju piše u svom onlajn časopisu „OnFiction.“

U jednoj od njegovih studija, sprovedenoj 2008. godine, 166 ispitanika dobilo je ili kratku priču Čehova „Dama sa psetancetom“ ili istu priču u dokumentarnoj formi. Lične osobine i emocije ispitanika procenjene su pre i posle čitanja, gde su oni koji su dobili neizmenjenu priču prošli kroz veće promene ličnosti – razvijajući empatiju prema likovima i tako bili više poput njih.

„Mislim da je glavni razlog zašto fikcija utiče na veću empatiju taj što ona govori o našoj interakciji sa drugima u društvenom svetu“, kaže Outli. „Predmet fikcije konstatno govori o tome zašto je junak nešto uradio, ili ako je tako šta bi on sad trebalo da uradi i tako dalje. U takvom svetu dominira ovakav način razmišljanja. O tome možemo da govorimo u smislu psihološkog koncepta ekspertize. Ako čitam knjijgu iz oblasti genetike ili astronomije, postajem veći poznavalac tih oblasti. U fikciji možemo da razumemo postupke likova iz njihovog ugla, tako što ćemo se naći u njihovim situacijama i umovima, u odnosu na spoljašnji pogled na njih koji inače imamo. Ispostavlja se da psihološki postoji ogromna razlika između ova dva viđenja stvari. Uglavnom se služimo spoljašnjim pogledom drugih, ali to je previše limitirajuće.“

Ova otkrića bi mogla, prema Outsu, da imaju značajne implikacije, posebno u vremenu kada je finansiranje umetnosti pod pretnjom. „U pitanju je prvo empirijsko otkriće, koliko znam, koje je jasno pokazalo psihološki efekat čitanja fikcije. Rezultat pokazuje da čitanje fikcije unapređuje razumevanje drugih i taj zaključak ima vrlo važnu osnovu u društvu, ne samo u generalnom pristupu pravljenja sveta boljim mestom unapređujući međusobno razumevanje, već i u specifičnim poljima kao što su politika, biznis i obrazovanje. U doba kada se školski i univerzitetski predmeti vrednuju ekonomski, naši rezultati imaju ekonomske implikacije“, kaže Outli.

Advertisements

Nova knjiga Miloša Petkovića – "Patuljci i vile – Proleće"

Korice knjige "Patuljci i vile: Proleće"

Nova knjiga niškog pisca Miloša Petkovića “Patuljci i vile – Proleće”, prvi deo tetralogije (nove knjige stižu sa svakim novim godišnjim dobom) biće predstavljena na prvom Festivalu fantastike u Nišu, koji se održava ovog vikenda. Sama knjiga je bogato ilustrovana radovima umetnika Igora Krstića.

Najavljena nova Tolkinova knjiga "Pad Gondolina"

Knjiga “Pad Gondolina” (“The Fall of Gondolin”) Dž. R. R. Tolkina, priča o prelepom, tajanstvenom gradu koji uništavaju mračne sile i koju je Tolkin nazivao “prvom pravom pričom” o Srednjoj zemlji, biće objavljena u avgustu.

Pisac epske fantastike Tolkin

Kako piše Gardijan, izdavačka kuća “Harper Kolins” navodi da je Tolkin na “The Fall of Gondolin” gledao kao na jednu od tri “velike priče” o Starijim danima Srednje zemlje, zajedno sa pričom o Berenu i Lutjeni, objavljenoj u maju 2017, i “Deci Hurinovoj” (Children of Hurin) koja je izdata 2007. Sve tri su postale deo “Silmariliona” kada je izdat 1977.

Pisac Džon Gart, autor knjige “Tolkien and the Great War”, kaže da je Tolkin prvu priču o padu Gondolina napisao dok se u bolnici oporavljao od posledica bitke na Somi.

“To je priča o potrazi, s nevoljnim herojem koji postaje pravi heroj, što je model za sve što je Tolkin kasnije pisao. Ima Mračnog gospodara, prvi susret s orcima i balrozima uistinu, to je Tolkin koji se priprema za ono što će kasnije raditi”, rekao je Gart.

“The Fall of Gondolin” prati smrtnog junaka Tuora koji pronalazi skriveni vilenjački grad Gondolin, i njegova i dela njegovih prijatelja i porodice do uništenja grada.

Gart navodi da je “The Fall of Gondolin” Tolkinova “najveća priča o bici izvan ‘Gospodara Prstenova'”, ali i veruje da će glavna stvar u vezi knjige biti način na koji je Tolkin pokušao da iznova ispriča priču, stilom nalik na “Gospodara Prstenova”.

“U prvoj (završenoj) verziji priče, imate osećaj kao da čitate ‘Ilijadu’. Ova, nezavršena, je prirodnija”, kaže Gart.

Izdanje je, kao i prethodna posthumno objavljena Tolkinova dela, priredio njegov sin Kristofer, a ilustracije je radio Alan Li.

Najava knjige je iznenadila poznavaoce prilika jer je Kristofer Tolkin (93) opisao prethodno objavljenu “Beren and Luthien” kao “poslednju u nizu dugog serijala izdanja očevih radova”.

Još jedna Kingova knjiga na filmu!

Stiven Spilberg trenutno promoviše film “Ready player one”, a za “Entertejment vikli” je otkrio da već decenijama mašta o adaptaciji jedne druge knjige.

Stiven King autor Talismana

Reč je o knjizi “Talisman”, za koju Spilberg poseduje prava još davne 1982. godine!

“Još početkom osamdesetih, studio ‘Univerzal’ kupio mi je ovu knjigu i ostavio mi odrešene ruke za adaptaciju. ‘Talisman’ je priča koju želim da ispričam već 35 godina. Nadam se da ću u narednih par godina u tome i uspeti,” rekao je Spilberg i dodao da će verovatno biti “samo” producent, pošto mu gust raspored projekata neće dozvoliti da film i režira.

Spilberg je još pre deset godina pokušao da ovu priču ekranizuje kao šestodelnu mini-seriju na kanalu “TNT”, ali je odustao.

“Talisman” je knjiga Stivena Kinga i Pitera Stroba, koja prati dvanaestogodišnjeg Džeka Sojera u potrazi za talismanom koji bi spasao život njegovoj umirućoj majci. Iako počinje u Americi, avantura se uskoro nastavlja u paralelnoj realnosti nazvanoj “Teritorije”, u kojoj svaka osoba iz našeg sveta ima svog “dvojnika”. Ova knjiga dobila je i nastavak u vidu romana “Crna kuća”, objavljenog 2001. godine. Dok je “Talisman” fantazija i avantura, “Crna kuća” je više horor.

"Gospodar prstenova" ulazi u lektiru

Spremaju se izmene u lektiri koje se od septembra uvode za prvi i peti razred osnovne škole i za prvi razred gimnazije. Svakako, najviše pažnje izaziva program za prvi razred gimnazije, koji nije menjan od 1992. godine, a koji će konačno biti “apdejtovan”, ali – bez popularnih romana Agate Kristi.

Dela Agate Kristi neće ući u lektiru za prvi razred gimnazije, jer je taj predlog stručne komisije povučen zbog negativnih komentara u javnosti i primedbi profesora. Umesto britanske autorke gimnazijalci će čitati ”Doroteja” Dobrila Nenadića, najavila je Dejana Milijić Subić, rukovodilac Centra za razvoj programa i udžbenika u Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.

Ona kaže da je da je namera bila da osavremeni program za prvi razred gimnazije i da su članovi stručne komisije smatrali da detektivski romani Agate Kristi treba da budu deo nastavnog programa, pre svega, zbog povezanosti sa drugim vidovima umetnosti kao što je film.

– Međutim, pratili smo razne forume da vidimo kako javnost reaguje i primetili smo da je taj predlog izazvao najviše negativnih komenatara. Bilo je profesora koji su čak komentarisali da je Agata Kristi morbidna što, svakako, ne stoji jer bi se to onda moglo da kaže i za Šekspira, Dostojevskog, Mana… – rekla je Milijić Subić za Tanjug.

Ipak, odustalo se od predloga, a umesto Agate Kristi, kaže, predložen je Nenadićev ”Dorotej”, a od savremenih dela 20. veka prva knjiga Tolkinove trilogije ”Gospodar prstenova”.

scena iz Gospodara prstenova

Izgleda da će se suština izmena u lektiri i za osnovnu školu i za gimnaziju odnositi samo na drugačiji pristup čitanju i proučavanju književnih dela.

Dejana Milijić Subić kao primer navodi “Antigonu” i “Ilijadu” koju će gimnazijalci od septembra čitati u odlomcima i izučavati pre svega kulturološki i fenomenološki povezujući je sa grčkom mitologijom.

– Naslovi za gimnaziju su uglavnom ostali, ali je cilj da se uvežu sa drugim predmetima, kao i sa kompetencijama koje učenici treba da steknu u srednjoj školi. Akademska znanja koja smo nekada sticali više nisu dovoljna, potrebno je razviti i druge veštine, a savremeni obrazovni sistemi koji važe za uspešne ukazuju da je kreativnost veština koja omogućuje napredak čoveka – objašnjava Dejana Milijić Subić.

U petom razredu, biće značajnijih promena koje se odnose na povratak domaće lektire tako da će petaci čitati dela kao što je roman ”Agi i Ema” Igora Kolarova, zadržani su naslovi koji se smatraju ”kanonom” u književnosti poput ”Doživljaja Toma Sojera” i ”Robinson Kruso”, dok je Žil Vern posle nekoliko decenija ‘izbačen” iz lektire.

– To ne sprečava nastavnike koji su ljubitelji Verna da ga preporuče učenicima. Međutim, naša istraživanja pokazuju da ga učenici nerado čitaju jer se njegova dela danas ne doživaljavaju fantastikom kao u vreme kada su pisana – kaže Dejana Milijić Subić i najavljuje da se od septembra uvodi i izborna lektira, tj. lista sa velikim brojem naslova sa koje će nastavnici u dogovoru sa učenicima birati tri književna dela.

U dopunskoj lektiri naći će se naslovi kao što su ”Ujdurme i zvrčke iz antičke Grčke” Ljubivoja Ršumovića, Tolkinov ”Hobit” u odlomcima, ”Tajna žutog balona” Nikol Lezije, ”Gospodar lopova” Kornelije Funke, kao i dela domaćih pisaca poput ”Putovanja u putopis” Vide Ognjenović, ”Priče iz glave” Vladislave Vojnović, ”Muzika traži uši” Dejana Aleksića, ”Veliko dvorište” Stevana Raičkovića.

Autori koji su zaslužili svoje mesto u Ginisovoj knjizi rekorda

Kada pomislite na Ginisovu knjigu rekorda, prva asocijacija su većini bizarne titule poput najduži nokti na svetu, najviše pojedinih hot-dogova na seoskom vašaru, i tako dalje. Međutim, tamo se nalaze i pojedini pisci.
fantastična biblioteka

Autor koji je objavio najviše knjiga.

Ako ste prvo pomislili na Agatu Kristi, Stivena Kinga ili na nekog drugog popularnog pisca, čije je ime dobro poznato u književnim krugovima, pogrešili ste. Američki pisac i osnivač Sajentološke crkve L. Ron Habard, objavio je 1084 knjige u periodu od 1934. do 2006. Osim knjiga o sajentologiji, Habard je pisao i naučnu fantastiku, fantastiku, putopise, misterije, knjige o divljem zapadu (vesterne/kaubojce) i ljubavne romane.

Knjiga koja se najbrže prodavala u toku 24 sata.

Neverovatno popularan serijal o Hariju Poteru, autorke Dž. K. Rouling omađijao je čitav svet, stvorivši najstrastveniju i najveću armiju obožavalaca u istoriji. Serijal je sa svakom sledećom knjigom postajao sve popularniji, prema tome ne treba da čudi da je poslednja knjiga „Hari Poter i Relikvije smrti“ osvojila titulu najbrže prodavane knjige fantastike. Tokom prva 24 sata nakon objavljivanja prodato je 8.3 miliona primeraka.
Knjige o Hariju Poteru

Prvi autor koji je zaradio milijardu dolara.

Ako se uzme u obzir ogromna popularnost knjige „Hari Poter i Relikvije smrti“ (ali i ostalih knjiga iz serijala o Hariju Poteru), verovatno se nećete iznenaditi kad saznate da je upravo Dž. K. Rouling nosilac ove titule. Prema zvaničnim podacima autorka je zaradila više od 1 milijarde dolara od prodaje knjiga i autorskih prava za filmove, igrice i tako dalje…

Gejmenova „Koralina“ postaje opera

U prašnjavoj, pregrejanoj sobi za probe u blizini Londonskog mosta, stvari postaju pomalo sablasne. Na privremenoj sceni, sopran sa maskom gde se umesto očiju nalaze dugmići, vratima lupa po lažnoj ruci u pokušaju da izgleda kao da je otkinuta. Dvoje „magičnih konsultanata“ vrti se oko minijaturne scene i raspravlja koja bi vrsta lažnog miša bila najstrašnija. Zlokobna muzika dolazi iz druge sobe. Trio vežba. „Prokleti ste“, kao da pevaju.
Koralina Nila Gejmena
Četvrta je nedelja probi adaptacije gotske dečje novele Nila Gejmena „Koralina“ u Kraljevskoj operi i ništa nije prepušteno slučaju . Sedam pevača zapamtilo je kompleksnu muziku Marka-Entonija Turnaža i naučilo gde treba da stoje. Danas svi rade na tome da se natprirodne transformacije u libretu Rorija Mularkija dogode baš tamo gde treba.

Opera, koja bi trebalo da se zatvori 7. aprila, predstavlja niz izazova, kaže Aleta Kolins, režiser. Nikada pre nije morala da smišlja kako da nekoga baci kroz lažno ogledalo na sceni, što se dešava na vrhuncu jedne akcije, a kamoli da se bavi regrutovanje mišjeg orkesta.

„Radimo najbolje što umemo“, kaže.

Prošlo je 16 godina od kada je objavljena „Koralina“, priča o devojčici koja upada u paralelni univerzum gde se bori protiv sila mraka. Novela ima legiju strastvenih obožavalaca i prodata je u milionskim tiražima. Stop-motion film je snimljen 2009. a postoji i video igra i stripska adaptacija – čak i of Brodvej mjuzikl. Podstaknut ovim i izvanrednih uspehom drugih priča poput „Američkih bogova“ i serijala „Sendmen“, Gejmen je postao neka vrsta kultne figure, ne samo među posetiocima Komik Kona, već i kod mejnstrim publike.

I pored toga, ideja da se ovakav roman pretvori u avangardnu operu delovala je kao ogroman skok u nepoznato. Ali Turnagi je uvek bio eklektik. Njegova poslednja opera, koja je debitovala pre sedam godina, bavila se životom i smrću Ane Nikol Smit a njegova instrumentalna i dela za orkestar oslanjala su se na Majlsa Dejvisa, slike Frensisa Bejkona i Bijonsinu numeru „Single Ladies“.

Iako Gejmen nije direktno učestvovao u produkciji, Turnagi i Mularki su imali dovoljno materijala za igranje. Novela počinje sa malom Koralinom Džons koja otkriva da su zazidana vrata u stanu u koji se upravo uselila portal u jezivi „drugi svet“. Zarobljena iza tih vrata, pronalazi figuru sa crnim dugmićima umesto očiju koja tvrdi da je Koralinina “druga majka” i obećava joj sve što ona poželi, samo ako pristane da ostne sa njom „zauvek“. Koralinino putovanje kući i pravim roditeljima nije samo priča o odrastanju več i mitska potraga.

Kao odlučna heroina, Koralina može da stoji rame uz rame sa operskim junakinjama poput Leonore iz Betovenove opere „Fidelio“ ili Rosine iz Rosinijevog „Seviljskog berberina“; Ulogu u novoj produkciji dele soprani Meri Bevan i Robin Alegra Parton.

„Ona je tako snažan ženski lik“, kaže Turnagi. „Moćna je, rešiće ove stvari. Imam sedmogodišnju ćerku. Premlada je da bi pročitala knjigu ali je videla film i veoma joj se dopala Koralina“.

Novela zalazi u neka veoma uznemirujuća mesta. Opipljivi osećaj zla vreba iza svakog ugla. Tu su i nagoveštaji zlostavljanja kada figure koje liče na roditelje podmićuju dete da ih voli. Iako su kritičari poredili knjigu sa „Alisom u Zemlji čuda“ Luisa Kerola, Gejmenov svet je mnogo bliži svetovima Dejvida Linča i Stivena Kinga po svojoj atmosferi saspensa i strave od onoga šta vreba ispod površine.

„Želeo sam da pišem o ljudima koji istinski brinu o vama ali vam možda ne posvećuju onoliko pažnje koliko biste vi voleli“, naveo je Gejmen u saopštenju.

Rad na „Koralini“ je trajao više od četiri godine a Turnagi i Kolins kažu da je tema mlade žene koja se bori za sebe ima naročitu snagu u kontekstu #MeToo i #TimesUp pokreta. Svet klasične muzike bio je meta mnogih glasina o seksualnom uznemiravanju a i neki visoko rangirani umetnici su zbog toga ostali bez posla.

Turnagi kaže da su se neke stvari promenile tokom godina ali da je „svestan žena koje rade u operskom svetu i koje su marginalizovane i koliko je to teško. Svi to znaju“.

Nada se da će „Koralina“ ponuditi put napred. Inspirisao ga je citat G. K. Čestertona koji Gejmen koristi kao epigraf „Bajke su više nego istinite: ne zato što nam govore da zmajevi postoje, već zato što nam kažu da zmajevi mogu biti pobeđeni.“