Tajne Harija Potera koje žive svih ovih godina

Pre dve decenije, 26. juna 1997. godine, u Engleskoj je objavljena knjiga o malom čarobnjaku Hariju Poteru, prva u nizu romana koji će trajno promeniti dečje čitateljske navike i nepovratno izmeniti izdavačku industriju.

Niko tada nije slutio da će “Hari Poter i Kamen mudrosti” književnice Džoane Rouling pokrenuti niz od sedam knjiga i osam filmova, gradnju nekoliko tematskih parkova i izroditi pozorišnu predstavu koja je bila neverovatan hit.

I najvažnije, niko nije slutio da će decu vratiti čitanju. Serijal knjiga o Hariju Poteru prodat je do danas u 500 miliona primeraka na 79 jezika.

U nastavku je predstavljeno nekoliko zabavnih i manje poznatih činjenica o knjigama i filmovima o popularnom čarobnjaku.

1. Dvanaest izdavača odbilo je Rouling sve dok nije našla onog koji je pristao da objavi njenu prvu knjigu
2. Uloga Severusa Snejpa prvo je ponuđena Tim Rotu, a nakon što ju je odbio ulogu je dobio Alan Rikman
3. Ime lorda Voldemorta izgovara se bez slova “T”, rekla je književnica Rouling i okončala dugu raspravu obožavatelja
4. Rouling i glavni junak knjige slave rođendan isti dan, 31. jula
5. Španjci su pogrešno preveli knjigu o Hariju Poteru, pa Nevil Longbotom u njihovoj verziji ima kornjaču umesto žabe. Zove se Travis.
6. “Onaj čije ime se ne izgovara” tokom snimanja filma glumilo je čak šest različitih glumaca
7. Dambldor je stara engleska reč za bumbara
8. Nastavak Harija Potera koji je zaradio najmanje novca, “samo” 90 miliona dolara, zaradio je više od najuspješnijeg nastavka sage Sumrak
9. Glumac Danijel Redklif pozajmio je glas liku u crtanom filmu “Simpsonovi” u kom se ismevao glavni lik Sumrak sage, Edvard Kulen
10. Vol De Mort na francuskom znači “let smrti”
11. Jedan od najuspešnijih pevača svih vremena, Majkl Džekson, hteo je da komponuje muziku za filmove o Hariju Poteru, ali Rouling nije bila uverena da je on pravi čovek za to, pa ga je odbila.
12. Glumica koja je glumila Jecajuću Mirtu ima čak 37 godina i najstarija je od svih glumaca koji su igrali učenike škole Hogvorts

Foto: Youtube Screenshot/YouTube Movies

13. Vozač i kondukter Moćnog autobusa Erni i Stenli, dobili su ime po Džoaninim dedovima
14. Blizanci Vizli zapravo nemaju prirodno crvenu kosu
15. Džoana je prva književnica koja je zahvaljujući knjizi zaradila milijarde
16. Mnogo ljudi dolazi na železničku stanicu Kings Kros kako bi se fotografisali na peronima 9 i 10, da je uprava na kraju odlučila da postavi znak sa natpisom “Peron 9 3/4”
17. Da je lik iz filma, Rouling bi završila u školi Haflpaf. Tako joj je pokazao test koji je rešila na internetu
18. Moto škole Hogvorts je “Draco domiens nunquam titillandus” što znači “Ne diraj uspavanog zmaja”
19. Dok su snimali nastavak Odaja tajni, sva deca koja su glumila dobila su uši
20. “Avada Kevadra” potiče od aramejske fraze “Abhadda kedhabhra” i znači “nestati poput ovog sveta”

Promocija knjge „Praznik zveri: Grehovi alijanse”

U četvrtak, 22. juna, u klubu Popara (Kneginje Ljubice 14) u 20 časova  održaće se promocija nove knjige Zorana Petrovića „Praznik zveri: Grehovi alijanse”.

Pored autora na promociji će govoriti glavna urednica Portalibrisa Dubravka Dragović Šehović i  pisac Ivan Branković.

Biće reči o Petrovićevoj karakterizaciji junaka – vampira koji u njegovom delu imaju ljudske osobine, emocije, strasti, o ideji za jezovitu priču koja se delom zbiva kod nas, u srcu Beograda, i na Avali, a sagovornici će preneti svoje utiske i ocene ovog dela koje pretenduje da bude u samom vrhu fantastične književnosti.

Magična priča o izdaji, drevnoj kletvi, bezuslovnom prijateljstvu i pravoj ljubavi, o ponosu i časti, odvodi čitaoca u leto 1332..

Druga je godina otkako je nadbiskup Aldvin napao zamak Elc. Opsada i dalje traje, zalihe su pri kraju, a branioci i vođe troporodične alijanse – Zlatnog zmaja, Srebrnog lava i Bivoljih rogova nalaze se na životnoj prekretnici. Odluke koje donesu oblikovaće sudbine njihovih potomaka u narednim vekovima. Te odluke uticaće na budućnost čovečanstva.

Godina je 1996. Nakon internet pretrage, Filip Kenih nailazi na slike srednjovekovnog zamka Elc i na ime vlasnice Angelike Ruben. Ime joj je isto kao i devojci koju je poznavao pre šest i po vekova, pre nego što je postao vampir. Njihov susret dovodi do neverovatnih obrta.

Treba podsetiti da je u pitanju nastavak multižanrovskog serijala započetog knjigom „Praznik zveri, Žeteoci”.

Đorđe Kadijević i “Više od istine” u Kinoteci

Muzej Kinoteke, Program “Fokus: Đorđe Kadijević” u utorak 20. juna prikazuje dva njegova filma – Praznik (1967) i Pohod (1968), a iste večeri biće predstavljena knjiga Više od istine – Kadijević o Kadijeviću. Na promociji učestvuju autor Dejan Ognjanović, reditelj Kadijević i filmski kritičar i teoretičar Ivan Velisavljević.

PROGRAM:
18.00 – “Praznik”
19.30 – Promocija
21.00 – “Pohod”

Za filmove se plaća redovna karta od 150 din, a ulazak na samu promociju je slobodan, tj. besplatan.

Tribina Društva ljubitelja fantastike LK: Fantastična čitaonica: "The Mercy Journals" Klaudija Kasper

Ponovo se na repertoaru Fantastične čitaonice Društva ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” našao dobitni nagrade Fipip Dik – ovoga puta to je Klaudija Kasper sa delom “The Mercy Journals”. Ipak, priliku za upoznavanjem sa najnovijom svetskom produckijom, je iskoristila samo nekolicina posvećenika.

S obzirom da su knjigu pročitali Bojan Butković i Miloš Petrik, oni su i prenosili svoje impresije okupljenima. Doduše, na samom početku smo u publici imali i jednu baku (zapravo prilično redovnog posetioca tribina zainteresovanu za “knjige” i poznatu po tome što priča “masne” viceve), dok je još pojačanja stiglo kasnije.

Milos Bojan i Baka

Šta reći o samom romanu? Bojan Butković je imao potrebu da ga bukvalno prepriča kako bi okupljeni osetili priličan besmisao u svemu onome što je napisano ili, bar, dosadu – koju su imali obojica “čitača”. Kanadska spisateljica je svoje delo smestila u na našu planetu u jedan postapokaliptičan seting – klimatske promene i nove bolesti su pobile dobar deo čovečanstva, mada to nije postapokalipsa gde ljudi jedu jedni druge, već svet kako-tako (negde bolje, negde najverovatnije ne) funkcioniše. Glavni junak ima posttraumatski stres (mada je to aktuelno u prvoj polovini romana) i potom pratimo njegove jadikovke nad izgubljenom ljubavlju, uz određenu promenu u životu kada mu se pojavi brat i krenu na put do imanja svojih roditelja gde se postoji nada da će pronaći nekog od sinova sa kojima je izgubio kontakt.

Kako je istaknuto – radnja može da se dešava bilo gde, iako je spisateljica, u opisu svog romana, naglasila da ima i saspensa i trilera – od toga nema ništa, jedino je “pogodila” da je radnju smestial u svet posle klimatske katastrofe.

Bila je ovo prilika da se povede priča i o “kvalitetu” samih dela koje dobijaju Filip K. Dik nagradu i koja su, bar na Fantastičnoj čitaonici, više dobijala reči kritike nego reči pohvale.  Generalno, sama nagrada je “skrenula u mejnstrim” ali na način koji se prisutnima baš i nije svideo.

Ako je za utehu samo prepričavanje radnje knjige je izmamilo suze radosnice kod pisaca ovih redova – bilo je to jedno neprocenjivo iskustvo sa sve zlatnim ribicama (u prvom delu knjige), kuguarkom (drugi deo knjige) i crvima (sveprisutni)!

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”: Fantastična čitaonica: "The Mercy Journals" Klaudija Kasper

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka u Domu omladine (Tribinska sala na prvom spratu, pored Američkog kutka), od 19.00.  Danas na programu:

LK

U junskoj Fantastičnoj čitaonici namerili smo se na dobitnicu nagrade Filip Dik, Klaudiju Kasper i njen roman “The Mercy Journals”.

Posledice klimatskih promena dovode do razaranja nacionalnih država i smrti trećine ljudske populacije. Svet je na ivici trećeg velikog rata. U tom haosu, preživeli vojnik pokušava da dovede u red svoj PTSP, život, gubitak porodice… Kad upozna plesačicu Rubi stvari mu malo krenu nabolje, ali niodakle se pojavljuje njegov brat sa vestima da su mu deca možda živa…

Moderator: Bojan Butković

Iz štampe je izašao ”Grad ogledala” Džastina Kronina

U izdanju Lagune, objavljen je roman „Grad ogledala“, završni deo trilogije „Prolaz“ Džastina Kronina, javlja Art-Anima.

Roman opisuje svet nakon uništenja vođa vampira, poznatijih kao Dvanaestorica, i njihovih zaraženih sledbenika, čime je okončana stogodišnja vladavina mraka. Preživeli izlaze van svojih zidina, odlučni da iznova sagrade društvo – i dovoljno smeli da sanjaju budućnost ispunjenu nadom. Ali daleko od njih, u mrtvoj metropoli, čeka ih poslednje iskušenje – Nulti. Prvi. Otac Dvanaestorice…

Džastin Kronin, američki pisac koji pre romana „Prolaz“ nije napisao ni jednu knjigu fantastike, ovim troknjižjem uspeo je na maestralan način da spoji mejnstrim prozu i fantastični koncept vampirske apokalipse. Umešnom kombinacijom SF-a, horora i distopije, Kronin je pridobio naklonost publike, kritike, ali i kolega poput Stivena Kinga.

Prema naslovnom romanu iz trilogije, ove godine biće urađena ekranizacija u vidu TV serije, a jedan od producenata biće Ridli Skot.

Prevod romana „Grad ogledala“ uradio je istaknuti pisac fantastike Goran Skrobonja.

U Americi objavljena antologija "Srpska fantastična proza"

U Sjedinjenim Američkim Državama nedavno je objavljena antologija “Srpska fantastična proza” (Serbian Fantastic Prose), koju je priredio Branko Mikašinović (1938), profesor književnosti iz Vašingtona.

Prof. dr Branko Mikašinović (Foto: YouTube Screenshot)

U knjizi koju potpisuje izdavačka kuća New Avenue Books, na 160 strana predstavljena su izabrana dela Milovana Glišića, Janka Veselinovića, Miloša Crnjanskog, Momčila Nastasijevića, Rastka Petrovića, Dobrice Ćosića, Milorada Pavića, Borislava Pekića, Miodraga Bulatovića, Drage Kekanovića i Dejana Stojanovića.

Mikašinović u uvodnom tekstu napominje da je “srpska fantastična proza povezana sa folklorom, mitologijom, sujeverjem i religijom”.

Prema njegovom mišljenju zastupljeni srpski pisci “podigli su umetničke standarde ne samo fantastične proze, već i srpske književnosti uopšte”. Antologija će od sada, posredstvom prodaje na internetu, biti dostupna čitaocima engleskog jezičkog područja u celom svetu i pružiti im deo istorijata srpske fantastične proze.