Moderna čudovišta su uvek i jedino ljudi

Romani poznatih japanskih autora su pred našim čitaocima zahvaljujući izdavačkoj kući Tanesi.

Zoo i Tamna voda

„Tamna voda” je jedno od najpoznatijih dela Kođija Suzukija (1957), nagrađivanog japanskog pisca horora, fantastike i naučne fantastike, čuvenog po romanu-trilogiji „Krug”, po kom su snimljeni filmovi i serije u Japanu, a kasnije i u Americi. Po jednoj od priča iz ove knjige, takođe je snimljen film, nazvan po naslovu ove zbirke priča − „Tamna voda”. Ova knjiga sastoji se od sedam povezanih pripovedaka, a sve istražuju ukleta i misteriozna svojstva vode. Priče obrađuju različita okruženja, a za protagoniste, bilo da su na kopnu bilo na moru, voda predstavlja izolaciju i zarobljenost, često ih fizički odsecajući od sigurnosti.

Ocuići je pseudonim Hirotake Adaćija, rođenog 1978. u prefekturi Fukuoka, koji uglavnom piše kratke horor priče, a oprobao se i u filmskoj industriji. Član je Udruženja „Pisaca misterija Japana”. Debitovao je romanom „Leto, vatromet i moj leš”, koji je napisao dok je pohađao srednju školu. Diplomirao je na Industrijskom fakultetu „Kurume” i Tehničkom Univerzitetu „Tojohaši” kao ekološki inženjer.

Ocuići je postao mlada nada kojoj se smeši lepa književna karijera. Među njegovim najvećim delima su roman „Gotika”, koji je 2003. godine osvojio Honkaku nagradu za misteriju, kao najbolji roman. Kasnije je adaptiran u strip i seriju igranih filmova. (Gotika: ljubav prema smrti). Većina njegovih dela pretočena je u mange. Njegova kolekcija kratkih priča „Zoo”, u izdanju „Tanesija”, takođe je prerađena u igrani film, a zbirka je 2004. godine nominovana za Nagradu „Jamamoto Šugoro”.

Ocuići je i autentični glas modernog Japana, predstavnik multikulturalnosti žanra horora, koji pozajmljuje motive i simbole iz zapadnjačke književnosti u istoj meri u kojoj ih i nudi piscima sa Zapada. Od čistog, nepatvorenog zla do onih koji kod čitalaca bude duboko sažaljenje, Ocuićijeva moderna čudovišta su uvek i jedino ljudi, sa svojim tragičnim sudbinama i sa snažnim osećajem sopstvene faličnosti.

Sedam „Bajki“ Uroša Petrovića!

Čitanje bajki unapređuje koncentraciju i pamćenje, podstiče razvoj uma, mašte i kritičkog razmišljanja, uspostavlja empatiju i samosvest, razvija jezičke veštine, a sve to se značajno odražava na postignuća u školovanju i životu. U vreme kad je obrazovanje bilo usmeno i u okviru uže zajednice, bajke su i nastajale baš iz tih razloga. One su oduvek bile neizostavni deo dečjeg obrazovanja i odrastanja, a svako novo vreme donosilo je nove bajke.

Bajke Uroša Petrovića
Sada je vreme da se upoznate sa prvih sedam „Bajki“ Uroša Petrovića!

Belina, Ava i kiša, Gospodar svitaca, Veveričina čudna navika, Lirin glas, Mali žongler, Devojčica sa trubom odvijaju se u savremenom svetu, a osmišljene su da decu uče o moralnim vrlinama i manama kroz događaje junaka koji su i sami deca. Oslanjajući se na bogate ilustracije Aleksandra Zolotića, dete može i samo da ih razrađuje, obogaćuje i domaštava.

„Smatra se da je Albert Ajnštajn govorio da čitanje bajki povećava intelektualne moći dece. Ja tu nemam šta da dodam, osim ovih sedam bajki. Bajke nisu samo ukras detinjstva – one se ušuškaju u dečji um i žive u njemu do kraja života. Aleksandar Zolotić je tako maestralno ilustrovao moje bajke da sam čak i ja kupio nekoliko ovih knjiga!“, kaže Petrović.

Uroš Petrović piše za sve uzraste. Njegove knjige su godinama među najčitanijim naslovima književnosti za decu i mlade, a njihovi prevodi su objavljeni u Italiji, Grčkoj, Makedoniji, Češkoj i Mađarskoj. Ovenčane su i brojnim nagradama.

„Bajke – Prvih sedam“, na ćirilici, latinici, kao i na engleskom jeziku, u prodaji su od subote 23. jula.

Džordž R. R. Martin upozorava: Moje knjige su odlutale od serije "Igra prestola"

Džordž R. R. Martin, autor knjiga na osnovu kojih je snimljena “Igra prestola”, priznao je da se u pisanju završetka serijala “Pesma leda i vatre” sve više “udaljava” od događaja u seriji i da je on zamislio sasvim drugačiji kraj svoje sage.

Džordž RR Martin

“Radio sam u svojoj zimskoj bašti. Stvari rastu i menjaju se, kao što to biva sa nama baštovanima. Stvari se izokrenu, promene, dođu mi nove ideje, ispostavi se da stare na rade i ja pišem, iznova pišem, restruktuiram, sve cepam i krećem ispočetka”, napisao je Martin na svom blogu.

On se našalio da njegov proces pisanja sigurno deluje “ludački”, ali je obećao i da će ljubitelji njegovih knjiga dobiti drugačiji kraj od žestoko osporavane završnice serije.

“Ono što sam primetio je da me moje baštovanstvo vodi sve dalje i dalje od serije. Da, neke stvari koje ste videli na HBO u ‘Igri prestola’ takođe ćete videti i u ‘Vetrovima zime’ (mada ne na isti način), ali će ostatak većinom biti sasvim drugačiji. Neće svi likovi koji su preživeli do kraja ‘Igre prestola’ preživeti i u ‘Pesmi leda i vatre’, niti će svi likovi koji su umrli u ‘Igri prestola’ umreti i u ‘Pesmi leda i vatre’. Neki naravno hoće. Možda i većina. Ali definitivno ne svi. Naravno, mogu se sledeće nedelje predomisliti dok pišem sledeće poglavlje. To je baštovanstvo”, napisao je Martin.

Knjiga “Vetrovi zime”, koja će biti šesta u seriji, sada kasni već punih 11 godina za prethodnim delom “Ples sa zmajevima”. Pisac je u jednom intervjuu ranije rekao da bi voleo da su knjige išle u korak sa serijom.

“Kada su počeli da snimaju seriju, već sam imao gotove četiri knjige, a peta je izašla baš u vreme početka ‘Igre prestola’ 2011. Imao sam prednost od pet knjiga i to velikih; nikad nisam mogao ni da pomislim da će me prestići, ali jesu. Stigli su me i prestigli. Zato je došlo do malo čudne situacije, jer je serija otišla u nekom drugom pravcu. Tako da, ja još radim na knjizi, a moj kraj pročitaćete kad bude gotova”, rekao je tada Martin.

Martinovo kaskanje za serijom i neprestano odlaganje lansiranja “Vetrova zime”, postalo je i predmet šale na internetu, pa se čak i pisac svojevremeno našalio na sopstveni račun u emisiji “Konan”.

On je ranije na svom blogu objasnio da mu očekivanja prave još veći pritisak, a onda i kreativnu blokadu.

“Kad se mnogo stvari dešava velikom brzinom, ja sve više i više zaostajem. Sada u velikom zaostatku, a pokušaji da sustignem mi stvaraju sve veći pritisak”, rekao je Martin.

Čarobna knjiga objavljuje nova izdanja knjiga o Hariju Poteru

Serijal o Hariju Poteru spada u najpopularnije i najvoljenije serijale u istoriji izdavaštva. Izuzetne po zapletu, stilu pisanja, uzbudljive i neočekivane knjige iz ovog serijala stekle su milione obožavalaca širom sveta.

Prevedene su na više od 80 jezika (čak i na starogrčki i latinski!) i prodate u neverovatnih pola milijarde primeraka. Neretko se kaže, sasvim s razlogom, da je Hari Poter doprineo da mlađi čitaoci širom sveta zavole knjigu i da ljubav prema čitanju ne uzmakne pred drugim, savremenim oblicima zabave.

Ni Srbija nije bila izuzetak iz ovog pravila. Mlađa publika, ali i čitaoci starijih generacija pomno su pratili izuzetnu priču koja se protezala kroz sedam nastavaka. Serijal je zadržao svoju popularnost i nakon izlaska poslednjeg nastavka i ostao omiljeno štivo za domaće čitaoce sve do danas.

Nažalost, u poslednjih nekoliko godina, srpsko izdanje nije moglo da se nađe u našim knjižarama.

Zato verujemo da će ljubitelje „Čarobnjačkog sveta“ Dž. K. Rouling obradovati saznanje da će Čarobna knjiga, koja je obezbedila prava na ovaj serijal, u najkraćem roku objaviti nova izdanja svih sedam nastavaka, prenosi Art-Anima!

Nova izdanja knjiga o Hariju Poteru

Knjige će biti opremljene novim koricama, koje je ilustrovao sjajni Džoni Dadl, a za novo izdanje, izvrsni prevodioci Vesna Roganović i Draško Roganović vratili su se svom delu, ponovo ga iščitali i poboljšali.

Nova izdanja prve dve knjige – Hari Poter i kamen mudrosti i Hari Poter i dvorana tajni – objavljena su 8. jula 2022. Ostale knjige će uslediti u kratkom periodu, pa će tako Hari Poter i zatvorenik iz Askabana izaći 19. jula, zajedno sa svetskom premijerom scenarija Fantastične zveri i gde ih naći 3 – Tajne Dambldora, a zatim će svakog sledećeg meseca izlaziti novi nastavci, kako bi ceo serijal bio kompletiran do Međunarodnog beogradskog sajma knjiga u oktobru 2022. godine.

Ljubiteljima fantastičnih priča iz „Čarobnjačkog sveta“ tako će vrlo brzo ponovo biti dostupni svi nastavci serijala, uz već prisutnu „Hogvortsku biblioteku“ i scenarije filmova iz serijala „Fantastične zveri i gde ih naći“, koje takođe objavljuje Čarobna knjiga.

Futuristički roman Nenada Ilića “I-SKY”

Roman „I-SKY“ Nenada Ilića futuristička je priča u najboljem duhu „Matriksa“. Otac Nenad Ilić, poznat i po svojim objavama i blogovima, prvi put se predstavlja kao SF autor.

Din, amsterdamski stručnjak za marketing, poreklom Srbin, izolovan od realnosti fizičkog sveta, dobija od korporacije u kojoj radi I-SKY zadatak da napravi kampanju za umirenje široke publike zbog širenja epidemije gašenja JA-oblaka.

Uznemireni Din, do tada udobno uljuljkan u svoju izolaciju, na jednom od retkih poslovnih sastanaka uživo, upoznaje Saru, mladu ženu koja ga privlači. Kako bi joj se približio, Din s mukom savlađuje prepreke sopstvene neurotičnosti. Ispostavlja se da Sara spada u radikalne protivnike JA-Neba…

„Kad je počela korona, i meni se kao i mnogima učinilo da sam se zatekao u Sci-Fi filmu. Ubrzo je postalo jasnije da se u celoj toj situaciji proglašene pandemije ubrzavaju procesi koji su postojali i ranije. Pošto trenutno živim u Holandiji koja je tehnološki i socijalno bliže od Srbije skiciranoj budućnosti sveta, nisam mogao da odolim da ne zavirim i malo dalje u budućnost. ’I-SKY’ je roman o potrazi za ljubavlju i besmrtnošću. Nekada su te dve potrage bile čvršće povezane, a sada se pokušava sa njihovim razdvajanjem. Tehnika i nauka pokušavaju i jednu i drugu da obuhvate. Naravno da tako dolazi do problema. Napisao sam knjigu kakvu volim da čitam. Zanimljiva priča, ali koja nudi i teme za razmišljanje. I tako je nastala knjiga – futuristički ljubavni roman sa elementima trilera i erotike, ali koja se bavi i važnim duhovnim temama. Nadam se da će i čitaocima biti zanimljivo ono što sam otkrio čeprkajući po budućnosti“, kaže Ilić.

Nastavak romana „Malamander“ – grozomorska misterija „Gargantis“ u prodaji od 8. jula

„Gargantis“ Tomasa Tejlora, jednog od ilustratora knjiga o Hariju Poteru, uzbudljiv je nastavak priče o junacima „Malamandera“ i njihovom hrabrom pokušaju da spasu Grozomoru!

Nad Grozomorom besni strašna oluja… Na obalu je izbačena drevna flašica ispunjena čudesnim svetlom… A u hotelu „Grand Nautilus“ odseo je tajanstveni čovek s kukuljicom…

Herbi i Vajolet znaju da su ti događaji povezani – i moraju brzo nešto da preduzmu kako bi spasli grad. Ali potraga ih može odvesti sve do hladnog i mračnog morskog dna… Da li se to moćni Gargantis vratio?

„Gargantis“ je izuzetno uzbudljiva priča za decu i ljubitelje fantastike, sa divnim ilustracijama, maštovitom pričom i originalnim likovima. Tejlorova magija će vas navesti da verujete u nemoguće. Avanture u Grozomori biće pretočene i na filmsko platno.

Mitološka bića i slovenska mitologija na Refesticon-u

Rečnici srpskih mitoloških bića i slovenske mitologije, autorke Tamare Lujak, promovisani su danas u Kući Rista Ratkovića, na 10. Refesticon festivalu u Bijelom Polju.

Nakon što je decenijama prikupljala građu o mitovima i mitološkim bićima, upoznajući se s njima kroz druge rečnike, bajke, epske pjesme, Lujak je uspjela da objavi ove rečnike.

„Više od dve decenije sam radila na ovim rečnicima, koji su imali i više verzija, sve dok nisam došla do one krajnje, kojom smo bili zadovoljni i izdavač i ja“, kazala je Lujak na promociji u Bijelom Polju.

Kada se spoje „Rečnik srpskih mitoloških bića“ i „Rečnik slovenske mitologije“, zapravo se dobija jedna knjiga.

„Trudila sam se odvojim mitove u dve knjige, međutim, ima ponavljanja, ali je pristup mitološkim bićima potpuno drugačiji, i u tome se i razlikuju“, navela je autorka u razgovoru sa crnogorskim piscem Markom Vujovićem.

Ona je istakla i da je kroz humor mitološka bića pokušala da prikaže onakvim kakva jesu, a mitove je topografski vezala za određena mesta i tako ispričala priču o njihovom nastanku.

„Verujem da mitološka bića postoje, a najviše volim vile oblakinje. Mislim da su među nama i da svakodnevno s njima komuniciramo“, istakla je Lujak, koja je inspiraciju za mitologiju pronašla u „Gospodaru prstenova“.

Dvadeset i pet godina od prve knjige o Hariju Poteru

Kada je Najdžel Njuton, osnivač izdavačke kuće Bloomsbury Publishing, kući doneo rukopis za knjigu “Hari Poter i kamen mudrosti” tada još nepoznate Dž.K. Rouling, njegova ćerka Alis ju je opisala kao “verovatno jednu od najboljih knjiga koju deca od 8 ili 9 godina mogu da pročitaju”.

prva Hari Poter knjiga

Dvadeset i pet godina kasnije, knjiga je postala jedan od najprodavanijih romana svih vremena, osvojivši srca i maštu dece širom sveta.

„Dao sam ga Alis, koja ga je odnela gore… Imali smo poglavlja do Zakutne ulice u tom trenutku. Sat vremena kasnije, spustila se niz stepenice i rekla – Tata, ova knjiga je bolja od svega što si mi pokazao“, rekao je Njuton za Rojters.

U nedelju će biti obeleženo 25 godina otkako je objavljena prva knjiga Dž.K. Rouling o čarobnom svetu veštica i čarobnjaka.

Rouling je nailazila na odbijanja sve dok Bloomsbury nije odlučio da objavi njen rad uz avans od 2.500 funti. Njena priča je zatim postala veliki uspeh širom sveta, a iz nje su proizašli čitava serija knjiga i ogromna filmska franšiza.

“Jesmo li znali da će se do leta 2022. prodati više od 500 miliona kopija? Ne, ali znali smo da je reč o odličnom književnom delu. Deca, a ne njihovi roditelji, su bila ta koja su izvorno prihvatila ovu knjigu”, rekao je Njuton.

Deca bi satima stajala u redovima ispred knjižara, čekajući na najnoviji dio Harijevih pustolovina, koje su svoj vrhunac doživele u knjizi “Hari Poter i relikvije smrti” iz 2007. godine.

Nekima, poput Žakline Hulber (23), serijal knjiga je pomogao da uživaju u čitanju.

“Bilo je jednostavno fenomenalno. Nije bilo slično ničemu što sam ranije pokušala da čitam, jer je priča bila dovoljno napeta da sam htela da nastavim sa čitanjem. Jer normalci (oni koji u knjigama ne poseduju čarobne moći) i svi koje poznajemo nisu znali da postoji taj skriveni svet gotovo nadohvat ruke”, rekla je Hulber.

Slika Harija kako stoji ispred Hogvorts Ekspresa, voza koji ga odvodi u čuvenu školu za čarobnjake, jedna je od najprepoznatljivijih naslovnica knjiga u dečjoj književnosti.

Izradio ju je književnik i ilustrator Tomas Tejlor, što mu je bio prvi rad te vrste. Tejlor, koji je tada imao 23 godine i radio u dečjoj knjižari, u izdavačkoj kući Bloomsbury je ostavio nekoliko svojih uzoraka crteža zmajeva.

“Nekoliko dana kasnije zazvonio je telefon i to je bio izdavač Beri Kaningam iz Bloomsburyja, koji me pitao da li bih hteo da izradim naslovnu stranu za novu knjigu nove autorke za koju niko nije čuo”, rekao je Tejlor, poznat po knjigama za decu “Eerie-on-Sea”.

“I bio sam poprilično uzbuđen, pa sam pristao i naravno da nisam imao pojma šta će postati”, dodao je Tejlor.

Promocija knjige „Bajka o Bajalicama“ Vojislava Todorovića danas u knjižari Delfi SKC

Promocija knjige „Bajka o Bajalicama“ Vojislava Todorovića biće održana u utorak 21. juna u knjižari Delfi SKC od 18 sati.
plakat promocije
O knjizi će, pored autora, govoriti i dr Milutin Đuričković, književnik i profesor književnosti, i Zoran Penevski, urednik izdanja. Odlomke će čitati glumac Milan Pajić.

Jedanaestogodišnja Milica i njen brat Milan odlaze u selo Bajalice. Ali šta može da bude uzbudljivo u selu u kojem žive starci? Zapravo, neuobičajeno dugovečni ljudi… I ko je taj čudni dečak koga je Milica videla na groblju?

„Bajka o Bajalicama“ je originalna i uzbudljiva avantura u kojoj se narodni motivi mešaju sa savremenim životom uz, naravno, magijske začine. Ovo je sjajan roman o prijateljstvu i požrtvovanosti.