Deset zanimljivosti o „Dobrim predskazanjima“

Nakon što su obožavaoci „Dobrih predskazanja“, (lepih i tačnih proročanstava Agnes Nater, veštice), dela Terija Pračeta i Nila Gejmena, decenijama čekli da pogledaju adaptaciju ovog klasika iz domena žanra fantastike, u maju prošle godine ta želja im se i ostvarila. Sve vaše omiljene junake iz „Dobrih predskazanja“ kao što su anđeo Azirafal (Majkl Šin), njegov „najbolji prijatelj“ sa demonske strane Krouli (Dejvid Tenant), tinejdžer antihrist Adam (Sem Tejlor Bak), Četiri jahača Apokalipse pojavili su se u adaptaciji koju su koproducirali Amazon i BBC Two. Čak iako mislite da znate sve o svetu ovog višestruko nagrađivanog književnog dela iz 1990. godine, evo nekoliko činjenica koje će vam svakako biti zanimljive.

GoodOmens

1. Već postoji adaptacija ovog romana
Put da se „Dobra predskazanja“ prenesu na ekran bio je izuzetno naporan i težak (više o tome niže u tekstu). Međutim, 2015. godine na BBC 4 emitovana je radio adaptacija. Samo neki od glumaca koji su junacima pozajmili glasove bili su Mark Hip (Spaced), Piter Serafinovič (Shaun of the Dead), Luiza Brili (Sherlock) i Kolin Morgan (Merlin).

2. Teri Gilijam je na filmskoj adaptaciji radio godinama
Režiser „Brazila“ i „Vremenskih bandita“ koji je bio nominovan i za nagradu Oskar, godinama je radio na adaptaciji „Dobrih predskazanja“. Prema jednom intervjuu sa Gejmenom, projekat se ubrzo raspao zbog lošeg vremenskog rasporeda, odnosno, Gilijam je izgubio finansijere u Holivudu nedugo nakon terorističkog napada 11. septembra.
„Teri je rekao da će to biti otkačeni film o antihristu i kraju sveta, a oni su mu rekli da se mane svega toga, jer ih takav scenario plaši“, ispričao je Gejmen za The Empire Film Podcast tokom 2013. godine.

3. Džoni Dep i Robin Vilijams su zamalo dobili uloge u filmskoj verziji „Dobrih predskazanja“
Dok je Teri Gilijam radio na filmskoj adaptaciji „Dobrih predskazanja“, želeo je da Džoni Dep igra ulogu demona Kroulija, a smatrao je da bi Robin Vilijams bio odličan Azirafal. U mini-seriji njihove uloge su pripale Dejvidu Tenantu i Majklu Šinu, kao što je već spomenuto.

4. Umalo smo dobili i filmsku verziju koja bi u potpunosti bila drugačija od knjige
Dve godine nakon što je knjiga izašla iz štampe, Gejmen je napisao scenario za „Dobra predskazanja“ za Sovereign Pictures. Ova filmska kuća je od njega tražila da napiše scenario sa istim likovima, ali su želeli da se zaplet u mnogo čemu razlikuje od originala. „Priča se odigrava na američkom tlu, nemamo Četiri jahača Apokalipse… o moj bože“, bila je Pračetova reakcija na ono što je trebalo izmeniti u scenariju. Na sreću po pisce knjige, filmska kuća Sovereign Pictures je bankrotirala, a Gejmen i Pračet su uspeli da povrate autorska prava nazad.

5. Knjiga je bila nominovana za nagradu koja se dodeljuje fikciji zasnovanoj na religiji
U „Dobrim predskazanjima“ Gejmenov i Pračetov pristup zasnivao se na komičnom prikazu religije, koji je, prema Gejmenu „bogohulan po religiju onoliko koliko nešto za religiju može biti bogohulno“. Ipak, knjiga se dopala nekolicini religijskih glavešina. „Kada smo Teri i ja pisali knjigu, delimično smo očekivali da će je jedan deo ljudi spaljivati, dok će ostatak gađati naše prozore na kućama ciglama, a umesto toga knjiga je bila nominovana za najbolje delo fikcije zasnovano na religiji (ipak, nagradu nismo osvojili)“, napisao je Gejmen 2013. godine.

6. Radilo se i na nastavku knjige
Određeni delovi iz mini serije „Dobra predskazanja“ preuzeti su iz nastavka o kom su Pračet i Gejmen pričali, ali koji nikada nisu napisali. „Mnoge likove sam pozajmio iz nastavka i oni su u seriji radili baš ono što je trebalo da rade u nastavku knjige da smo je napisali“, pojasnio je Gejmen, „Arhangel Gabrijel (Gavrilo) koga je igrao Džon Hem pravi je primer za to što sam uradio.“

7. Jedan novinar nije znao da je knjiga o kojoj razgovaraju delo fikcije
Prilikom prvog intervjua na radiju na koji su Gejmen i Pračet otišli da bi promovisali knjigu, desila se, u najmanju ruku, zanimljiva situacija – radio voditelj nije znao da je u pitanju fikcija, već je mislio da su Gejmen i Pračet par ljudi koji je došao da predstavi saznanja o kraju sveta do kojih je došao na osnovu istraživanja. „U trenutku kada smo to shvatili, sjajno smo se zabavili“, prisetio se Pračet. „Bez problema smo mogli da preuzmemo inicijativu u razgovoru, jer smo znali da on ne zna dovoljno o našoj knjizi da bi mogao da nas zaustavi.“

8. Nil Gejmen je nerado prihvatio da napiše scenario za mini seriju bez Terija Pračeta
Imajući u vidu to da je Teri Pračet preminuo 2015. godine, televizijska ili bilo kakva budućnost „Dobrih predskazanja“ a koja je uključivala adaptaciju romana, visila je u vazduhu. Gejmen je, svakako, pre toga izjavio da ne želi da piše scenario za adaptaciju bez Pračeta. Međutim, Pračet je malo pre nego što je preminuo napisao kratko pismo Gejmenu u kojem mu je rekao da mu ostavlja odrešene ruke i da taj scenario može napisati bez njega. „Mnogo bih želeo da se to ostvari, i ja znam, Nil, da si ti veoma, veoma zauzet, ali niko drugi nikada ne bi mogao da napiše taj scenario za našu staru devojku sa toliko strasti i posvećenosti kako ćeš ti to uraditi“, pisalo je u Pračetovom pismu. „Voleo bih kada bih mogao da u sve to budem uključen, ali ja ću ti pomoći na sve načine na koje budem mogao.“

9. Izdanje knjige za američko tržište je u originalu bilo duže
Prvo izdanje „Dobrih predskazanja“ za američko tržište imalo je oko 700 reči više nego britanski tvrdi povez knjige. Pračet je objasnio da je izdavač knjige za američko izdanje tražio detalje o tome šta se desilo sa Vorlokom – sa detetom za koje svi misle da je antihrist, a koji je u stvari normalno jedanaestogodišnje dete (dečaci su zamenjeni u bolnici).

„On je bio dečak iz Amerike, vidite, a ona (izdavač) je bila ubeđena da će Amerikance zanimati šta se sa njim desilo. Onda smo se nas dvojica složili s tim i napisali te delove. Koliko se sećam, to je bila najveća izmena u odnosu na britansku verziju, iako je bilo i još nekih manjih korekcija i dodataka.“ Britanci su napokon dobili i te dodatne delove rukopisa „Dobrih predskazanja“ nakon što je britanski meki povez knjige objavljen na osnovu rukopisa namenjenog za američko tržište.

10. Flopi diskovi su bili sastavni deo saradnje na pisanju „Dobrih predskazanja“
Pračet i Gejmen su zajedno pisali „Dobra predskazanja“ tako što su poštom slali flopi diskete jedan drugom u nedogled. „Sve se ovo dešava tokom 1988. godine kada su flopi diskovi bili u pravom smislu te reči poprilično gadni“, napisao je Gejmen jednom o samom procesu nastajanja knjige. U početku, Pračet se fokusirao na pisanje svega onoga što se ticalo Adama i njegovih prijatelja, dok je Gejmen radio na delovima o jahačima Apokalipse. Onda kada su završili, obojica su radila na svemu, popravljajući neke stvari tu i tamo, tako da je teško reći šta kome u samoj knjizi „pripada“.

Ponovo stiže “Kudžo”

Vulkan izdavaštvo objavilo je još jedno delo majstora misterija i horora, “Kudžo”.

U Kasl Roku, mirnom gradiću u Mejnu, život ide svojim mirnim tokom. Omiljeni pas u kraju, dobroćudni bernardinac Kudžo, veselo trčkara kroz šume i poljane… sve dok jedne noći ne izroni iz tame, užarenog pogleda u očima koje obećavaju stravičnu smrt.

Leto 1980. bilo je vrelo. A bilo je i krvavo. Sve je počelo tog toplog junskog dana, kada je Kudžo potrčao za zecom. Ili je možda počelo još one majske noći, kada je Ted Trenton video čudovište u ormaru… Naravno, roditelji su ga uverili da je to bila noćna mora, i da čudovišta ne postoje, zar ne? Ali prevarili su se: čak i u spokojnim, tihim gradićima, čudovišta vrebaju, skrivena u senci.

Fenomen serije "The Witcher"

Danas je stigao podatak da je prva sezona serije “The Witcher” probila sve rekorde gledanosti na striming servisu “Netfliks” – 76 miliona gledalaca!

Prvi put je najavljena početkom 2018. godine. Pravi trenutak za podgrevanje vatre jer su se milioni gledalaca širom sveta spremali za oproštaj od epske fantazije “Game of Thrones” u 2019. godini. Svet željan još jedne igre za prestol i fanovimi serijala knjiga poljskog autora Andžeja Sapovskog mogli su da odahnu jer je televizijsko striming nebo već imalo spremnu zakrpu za najpopularniji žanr u prethodnoj deceniji.

Serija “The Witcher” zasnovana na romanima Andžeja Sapkovskog, ne na istoimenoj video-igri, ali doći ćemo i do toga, spoj je prve dve knjige – “Poslednja želja” i “Mač sudbine”. Svet koji počiva na životima tri junaka – Geraltu od Rivije, Jenifer i Ciri je krajem decembra 2019. godine postao najpretraživaniji pojam u svetu, ali u Srbiji. Pomalo ironično, ali pravoslavna, hrišćanska zemlja je više nego zainteresovana za jednog vešca.

Kako je belokosi, cinični samotnjak, veštac i lovac na glave postao tako popularan na “Guglu” u Srbiji? Postoje dva razloga. Prvi je popularnost Netfliksove serije koju publika hvali, dok kritičari nemaju preterano lepe reči za nju, a drugi razlog je video-igra.

Serija “The Witcher”

 

Adaptacija romana Andžeja Sapkovskog

Geralt (Henri Kavil) je solo igrač koji se kroz predugi život probija mačem, moćima, lakom zabavom po kuplerajima i dobročiniteljstvom, tačnije, daj mu novčiće da te reši bede. Ako seljake muči stvorenje iz močvare ili kraljevsku porodicu ukleta princeza koja je noću krvoločni monstrum, Geralt ima rešenje – samo mu daj pare. U duhovitom uvodu četvrte epizode jedan od zabrinutih seljaka detaljno opisuje prepunoj birtiji kako je čudovište pojelo vešca, da bi se Geralt iste sekunde pojavio umazan od iznutrica monstruma kojeg je iskasapio. Geralt od Rivije je vaš čovek ako imate neki problem.

Serija nije nužno fokusirana na narativ Geralta, već i na dve žene koje čine važan deo veće priče univerzuma “The Witcher”. Princeza Ciri mora da preživi u neprijateljskom svetu nakon što je zamak porodice srušen do temelja, a Dženifer odbačena od porodice zbog grbe i facijalisa prihvaćena je od strane magičnog kruga čarobnica koji će je odvojiti od života prepunog nasilja i zlostavljanja.

Tri nepovezane priče su zapravo jedna, ali biće potrebno vreme i osam epizoda dok serija ne otkrije kako su lovac na glave, princeza i čarobnica povezani.

Serijal knjiga “Veštac”

 

Henri Kavil u ulozi Geralta od Rivije

Serija od osam epizoda inspirisala je gledaoce koji su nakon osam sati provedenih uz svoje monitore i televizore odmah potrčali do najbrže knjižare ne bi li saznali kako izgleda magični put Geralta od Rivije od početka do kraja. Autor romana Andžej Sapkovski je prodao prava na svoje delo, prvo autorima video igre CD Project Red, a potom i Netflix-u jer kako je rekao: “Nije zainteresovan za video-igre i jedva čeka da vidi kako su njegovu priču adaptirali za televiziju”.

Popularnost serije dovela je do masovnog reizdanja serijala “Veštac” i set od osam knjiga je dobio 500.000 novih kopija nedelju dana nakon objavljivanja serije 20. decembra.

Prva knjiga “Mač sudbine” je objavljena davne 1992. godine, a poslednja “Sezona oluja” 2013. godine. Posle skoro tri decenije od objavljivanja prve knjige poljski pisac Andžej Sapkovski u 71. godini postao je najveća literarna faca u svetu.

Video-igra “The Witcher”

 

Poljski tim CD Project Red napravio je tri dela video-igre “The Witcher”. Prvi je ugledao svetlost dana 2007. godine, drugi 2011. godine, a treći i najpopularniji “Wild Hunt” 2015. godine.

Akciona RPG video-igra, naročito treći deo, posle inicijalnog uspeha 2015. godine ponovo je doživela uspeh na platformi “Steam” za kupovinu PC igrica u januaru ove godine. Kako je objavljeno, treći deo igre je prodat ukupno 20 miliona primerka od objavljivanja, a veliki skok u prodaji i aktivnom igranju imala je nakon Netfliksove premijere.

Geralt od Rivije je 2020. godine postao pop kulturni fenomen koji postoji u svim oblicima – video-igra, knjiga, serija. Svaka verzija je doživela ogroman uspeh. Zašto? Zbog obično-neobične priče o mutantu koji je deo neobičnog sveta koji je podjednako nesrećan kao i glavni protagonista. Nema zmajeva, ali “The Witcher” ima druge kečeve u rukavu koje su oduševile ljude širom sveta.

Od danas u knjižarama distopijski roman Alfreda Kubina „Druga strana“

Knjiga „Druga strana“ austrijskog slikara i pisca Alfreda Kubina, pionira književne distopije, prvi je roman iz Lagunine nove edicije „Feniks“, a od danas se ovo delo nalazi u prodaji. Ova edicija nastala je da bi savremenoj publici učinila dostupnim dela novootkrivenih klasika svetske književnosti kao i zaboravljena dela već priznatih pisaca.

Druga strana

Jednog dana u domu jednog čoveka pojavljuje se čudan posetilac. On mu prenosi poruku: „Klaus Patera, apsolutni gospodar Carstva snova, ovlašćuje mene kao agenta da Vam uručim poziv za selidbu u njegovu zemlju.“ Ali pokazuje se da je svet snova zemlja pod totalnim nadzorom u kojoj započinje apokaliptička borba…

Roman „Druga strana“ Alfreda Kubina smatra se jednim od prvih romana u istoriji svetske književnosti koji su uveli distopijsku viziju sveta. Kubin, koga u kritici još nazivaju i „Kafkom pre Kafke“, svojim opisom imaginarne Zemlje snova u koju je smeštena radnja romana oštro je kritikovao Austrougarsku monarhiju i gotovo vizionarski predvideo Prvi svetski rat.

Objavljen 1909, sa autorovim ilustracijama koje ćete naći u ovom izdanju, roman „Druga strana“ je uticao kako na književnost nemačkog nadrealizma, kojoj je Kubin prethodio, tako i na umetnike okupljene oko Plavog jahača, čijem krugu je i autor pripadao.

Alfred Kubin bio je austrijski slikar prve polovine 20. veka. Tokom duge i plodne karijere izradio je više od 20.000 crteža, ilustrovao preko sto pedeset knjiga i objavio nekoliko književnih dela – eseje, priče, autobiografske tekstove i jedan roman.

Roman Darka Tuševljakovića “Jaz” na italijanskom

Roman Darka Tuševljakovića Jaz objavljen je na italijanskom jeziku u izdanju izdavačke kuće Voland iz Rima. Roman je na italijanski jezik prevela Anita Vuco u saradnji sa Manuelom Orazi, javlja Art-Anima.

Italijansko izdanje romana JAZ Darka Tuševljakovića

Italijansko izdanje Jaza objavljeno je u najprestižnijoj ediciji Volanda u kojoj su u novije vreme objavljene i knjige Marine Cvetajeve, Gajta Gazdanova, Mihaila Šiškina, Zahara Prilepina, Vitomila Zupana ili Georgija Gospodinova.

Tuševljaković je za roman Jaz, koji je objavljen u izdanju Arhipelaga, dobio Evropsku nagradu za književnost u aprilu 2017. godine.

Tuševljakovićev Jaz je snažan društveni roman o Srbiji devedesetih godina i s početka novog veka, o mladoj generaciji razapetoj između odlaska i opstanka u vlastitoj zemlji, kao i o onim starijima, obuzetim nostalgijom i borbom protiv vremena koje ih prevazilazi. Slikajući život mladih ljudi u jednom uzburkanom vremenu i kombinujući elemente društvenog romana i fantazmagorije, pisac u Jazu oblikuje pozornicu na kojoj se, usred velikih političkih i istorijskih lomova, pokazuju upečatljivi likovi sa svojim ljudskim i intimnim dramama.

Jaz je uzbudljiva priča o tome kako preživeti istoriju i sačuvati pravo na vlastitu različitost. Ovaj roman vodi čitaoca na nesvakidašnju avanturu od Beograda i Kragujevca devedesetih do slike porodičnog odmora u Grčkoj, na ostrvu Krfu, dok se u paralelnim i ukrštenim pričama razrešavaju se lične i porodične drame, kao i duga povest nasilja i borbe sa sobom i sa drugima.

Roman je već objavljen u Bugarskoj, dok su prava za strana izdanja prodata i u Poljskoj (Ezop) i Albaniji (Albas), a u toku su pregovori sa izdavačima iz Francuske, Rumunije, Turske, Slovenije i Makedonije.

Vilenjački zapisi o ljudima: Ilustrovana zbirka Svetlane Doroševe

VILE, vilenjaci, patuljci, goblini i druga bajkovita stvorenja, “autori” su zbirke priča, očaravajućih ilustracija i crteža, pesama, naslovljene “Vilinski vodič kroz mitski svet ljudskih bića”, “zvanično” potpisane imenom vrsne ilustratorke Svetlane Doroševe, a objavljene u izdanju “Derete” i to u prevodu Tijane Petković.

Vilinski svet ilustracija

“Knjiga pronađena na lokvanju”, piše ipak u podnaslovu, uz sliku originalne poruke i reč izdavača:

– Ovu knjigu smo dobili u kutiji šibica, sa sledećom porukom: Našao sam ovu knjižicu na jednom listu lokvanja, u jezercetu s fontanom. Ranije sam na tom lokvanju nalazio i od popa uši, pa ga, stalno zagledam dok šetam parkom. Al ovu knjižicu ne mogu da pročitam, jel je strašno mala. Molim vas, odštampajte je kako valja, pa mi je pošaljite.

U rukama držite dokaz jedne od najvećih misterija sveta – dokaz da ljudska bića zaista postoje, poručuju čitaocu autori jedinstvene kolekcije predanja o ljudima, prepune duhovitih, naivnih, katkad i (sa ljudskog stanovišta) apsurdnih opisa i objašnjenja čovekove anatomije, običaja, verovanja, i dodaju:

– Iako vilinska stvorenja iz Svetlucave zemlje Mar mahom ne veruju da on postoji, ove priče dokazuju da je čovek, verovali ili ne, stvaran koliko i vile, patuljci ili trolovi. U ovoj knjizi sabrani su tekstovi magičnih stvorenja Mara, slučajnih posetilaca ljudske Zemlje Kamenih Cvetova, koji su se lično uverili da ljudi nisu mitska bića, te su rešili da svoje doživljaje podele sa drugima.

Otkrijte tajne čarobnih papirića koji žive u ljudskim novčanicima, nevidljivih šešira poznatih kao “raspoloženja”, saznajte kakve su to ljudske kutijice za čitanje misli i čujte misteriozne jezike poezije, odeće i ljubavi… Osim predgovora patuljka Khafta, priređivača ove knjige koji je tri godine proveo u čovečjoj stvarnosti, tu su esej učenog čovekologa Tanterobobusa Krotkog o ljudskoj građi, uz crteže ljudske anatomije po opisima njihovih šamana, iscrpno istraživanje Fancipela Bezalela o nastanku ljudi, zapisi Bicšapelja Sanjivog o čovečjim staništima i stvarima ili putopisne zabeleške Fictutla Snobičastog o religiji.

Serija „Točak vremena“ se lagano kotrlja… ka početku emitovanja

Iako Vernon Sanders, predsedavajući Amazon TV-a, još ne može da saopšti tačan datum kada će početi sa emitovanjem televizijska adaptacija serijala Roberta Džordana „Točak Vremena“, potvrdio je da je produkcija na veoma dobrom putu. „Zadovoljni smo onim što smo do sada videli“, kaže Sanders.

TheWheelOfTime

„Kao što znate, svim serijama koje se odvijaju u velikim svetovima i na ogromnim scenografijama potrebno je neko vreme kako bi se izradile. Izlazićemo u javnost sa vestima tokom godine, kako budemo napredovali, ali smo vrlo optimistični u pogledu serije“, dodaje Sanders.

„Još nismo videli gotov prvi rez, ali materijal na kom produkcija trenutno radi izgleda neverovatno“, kaže šefica Amazon studija Dženifer Salke.

„Razmatram period u kome bi serija mogla da počne, ali još uvek je rano da govorimo o tome“, golica nam maštu Sanders.

Radnja serijala „Točak vremena“ odigrava se u ogromnom, epskom svetu gde magijom može da ovlada samo određeni procenat ženske populacije. Priča prati Moirainu, članicu jako moćne organizacije žena – čarobnica imena Aes Sedai. Na samom početku priče ona stiže u seoce zvano Dve Reke odakle kreće na opasno putovanje preko čitavog kontinenta. Na toj avanturi pridružiće joj se pet devojaka i momaka od kojih je jedan Ponovorođeni Zmaj, čovek čiji je dolazak najavljen proročanstvom i koji će ili spasiti ili uništiti čitav svet. Uloge tumače: Rozamund Pajk kao Moiraina, Medelin Maden (Egvena Al’Ver), Markus Ruterford (Perin Ajbara), Barni Heris (Metrim Kauton), Zoe Robins (Ninaeva Al’Mera) i Džoša Stradovski koji tumači glavnog protagonistu Randa Al’Tora.

Za televizijsku adaptaciju „Točka vremena“ zadužen je izvršni producent Raf Džadkins sa čijim radom se publika upoznala putem serije „Agenti S.H.I.E.L.D.-a“. Lari Mondragon i Rik Selvidž iz Red Eagle Entertainment, Tim Fild i Majk Veber (Džumandži: Dobrodošli u džunglu), Daren Lemke (Shazam!), Marigo Keho i Uta Brisevic su izvršni producenti, s tim što će Briseviceva biti zadužena i za režiranje prve dve epizode. Pajkova će, takođe, raditi i na mestu producenta.