Ponovo objavljen “ilion” Dena Simonsa

Upravo je iz štampe izašlo novo izdanje naučnofantastičnog romana Ilion Dena Simonsa na srpskom jeziku, čime Čarobna knjiga nakon publikovanja novih izdanja Hiperiona i Pada Hiperiona nastavlja sa objavljivanjem najznačajnijih dela popularnog američkog pisca fantastike, javlja Art-Anima.

Ilion iz 2003. godine, predstavlja prvi deo ciklusa „Ilion/Olimp“ kojim se Den Simons vratio svemirskoj operi, žanru koji je redefinisao prethodnim serijalom „Spev o Hiperionu“.

Radnja romana smeštena je u budućnost u kojoj se čovečanstvo proširilo na druge planete, a Zemlja postala svojevrsno mitsko mesto.

Priča prati nekoliko likova među kojima je i profesor Tomas Hokenberi koga su grčki bogovi podigli iz mrtvih da bi zajedno s njima nadgledao Trojanski rat koji besni na obroncima planine Olimpus Mons na Marsu. On, takođe, ima ulogu u bespoštednim ličnim ratovima koje međusobno vode osvetoljubivi bogovi i boginje.

Na Zemlji nekolicina preostalih ljudskih bića daje se u potragu za izgubljenom prošlošću i užasnom istinom, dok se četiri svesne mašine otiskuju iz svemira oko Jupitera ne bi li istražile i, možda, uništile potencijalno katastrofalne emisije koje se odašilju sa planinskog vrha desetinama kilometara iznad površine Crvene planete.

Kako se priča odvija, različite niti počinju da se spajaju na neočekivane načine, otkrivajući veliku zaveru koja se odvija u vremenu i prostoru.

Roman se oslanja na širok spektar izvora, od starogrčke mitologije, preko Oluje Vilijema Šekspira, pa do klasika naučne fantastike kao što su Frankenštajn Meri Šeli i Vrli novi svet Oldusa Hakslija.

Ilion je visoko ocenjen od strane kritike zahvaljujući živopisno izmaštanom svetu, kompleksnom zapletu, i, na prvom mestu, promišljanju i istraživanju složenih filozofskih i naučnih ideja.

Za izuzetan prevod romana pobrinuo se doajen srpske fantastike Goran Skrobonja.

Objavljen “Vremetron” Rodžera Zelaznija

Izdavačka kuća Akademska knjiga upravo je objavila naučnofantastični roman američkog pisca Rodžera Zelaznija Vremetron (Roadmarks) u prevodu Mladena Jakovljevića, javlja Art-Anima.

Roman je koncipiran kao niz međusobno povezanih kratkih priča o misterioznom autoputu koji povezuje sve tačke u vremenu i prostoru. Vremetron je prepoznatljiv po složenom i bogato izmaštanom svetu, višestrukim narativnim perspektivama i nelinearnom pripovedanju. Roman istražuje teme kao što su slobodna volja i determinizam a važi za jedno od najinventivnijih dela Rodžera Zelaznija.

Džordž Martin za Vremetron kaže da nije toliko poznat kao druga Rodžerova dela, ali da u svojoj srži sadrži jedinstveno čudesan koncept: put koji se proteže kroz celu istoriju, čak i kroz alternativne vremenske linije, koji stalno raste i koji se stalno menja, put koji će čitaoca odvesti bilo gde ako zna da ga pronađete. Takođe za autora kaže da je bio pripovedač bez premca, da je stvarao živopisne, egzotične i nezaboravne svetove, kakve žanr naučne fantastike nikada nije video. Po motivima ovog romana u pripremi je igrana serija za HBO u adaptaciji Džordža Martina.

O „Drakuli” danas u Čitalačkom klubu

Jedan od najpoznatijih horora svetske literature – „Drakula” Brema Stokera, biće nova tema razgovora i druženja u Čitalačkom klubu Gradske biblioteke u Novom Sadu. U klasike književnosti, podsećaju bibliotekari, spada i gotski roman.

„Kad pomislimo na klasike, setimo se romana viktorijanske književnosti – poput onih koje su pisale sestre Bronte i Džejn Ostin – a svakako pomislimo i na ruske pisce. Ipak, klasična književnost ne pokriva samo drame i tužne životne priče, već i neuobičajene teme koje obrađuje – gotski roman”, navode u Biblioteci.

Kao glavnog predstavnika ovog žanra izdvajaju „Frankenštajna”, kultni roman Meri Šeli i kompletno delo Edgara Alana Poa.

„Tu se krije i roman ‘Drakula’, Brema Stokera, čiji je uticaj zaista ogroman. Zanimljiva je činjenica da ovaj roman, izdat 1897. godine, nije odmah postao bestseler. Tek su filmovi snimljeni po njemu knjizi dali besmrtnost”, kažu organizatori događaja u Čitalačkom klubu.

Taj roman, kako navode, u stvari je dnevnik Džonatana Harkera, mladog advokata, koji nam pripoveda o svojoj poseti transilvanijskom grofu, za kojeg uređuje kupovinu nekretnina u Londonu.

„Najpoznatiji Stokerov roman trebalo je da se zove ‘Nemrtvi’, ali mu je u poslednji čas promenjeno ime. Zato je nastavak ovog klasika, koji su napisali Stokerov potomak Drejker Stoker i saradnik Ijan Holt, poneo ovo nesuđeno ime”, dodaje se u pozivu.

Moderator razgovora, koji će se održati 23. marta u Digitalnom omladinskom centru (Vojvodine Putnika 1, u 19 sati) biće dr Miloš Jocić, docent na Odseku za srpsku književnost Filozofskog fakulteta. Organizatorka je Klaudija Slepčev, bibliotekarka.

Ponovo stižu “Knjige krvi”

Izdavačka kuća Orfelin obezbedila je autorska prava za objavljivanje svih Knjiga krvi Klajva Barkera na srpskom jeziku, javlja Art-Anima.

Reč je o šest zbirki priča koje donose trideset proznih ostvarenja, zahvaljujući kojima je Barker sredinom 80-ih godina, na početku svoje spisateljske karijere, proglašen za jednog od najperspektivnijih mladih pisaca horora.

„U pitanju je šest međusobno povezanih zbirki vrhunskih, modernih horor priča koje su, kada su se pojavile 1984-85, donele dotad neviđenu revoluciju u savremeni horor“, na svom blogu je istakao urednik edicija „Poetika strave“ i „Crna mačka“, dr Dejan Ognjanović, koji idejno stoji iza ovog budućeg izdavačkog poduhvata.

„Za razliku od i tada popularnog Stivena Kinga, Barkerov horor u središtu nije imao porodice i ustaljene likove koji teže tzv. normalnosti, čak i kad su od nje daleko (npr. Keri) – već autsajdere, otpadnike, muške i ženske prostitutke, homoseksualce, sitne i krupne kriminalce, zatvorenike, prevarante, lutalice… Njegov je horor bio dah svežine i subverzije, eksplicitan ali i poetičan, fantastičan i zadivljujuće originalan“, objašnjava Ognjanović.

Orfelinove Knjige krvi zamišljene su kao dvotomno izdanje, koje će biti urađeno u prepoznatljivoj opremi kada je novosadska izdavačka kuća u pitanju, sa tvrdim šivenim koricama, forzecima, brojnim ilustracijama i grafičkim dodacima.

A pored priča doneće i značajne tekstualne dodatke kao što su obiman pogovor o značaju Knjiga krvi i Barkerove horor poetike, detaljnu biografiju Klajva Barkera, iscrpnu bibliografiju, filmografiju i druge zanimljive priloge.

Oba toma imaće između 400 i 500 strana. U prvom će se naći priče iz Knjiga krvi 1-3, dok će se u drugom naći priče iz Knjiga krvi 4-6. Biće korišćeni već postojeći prevodi koje potpisuju Aleksandar B. Nedeljković, Aleksandra Petković, Aleksandar Marković i Goran Skrobonja.

Dizajn korica uradiće Ivica Stevanović, dok će uz svaku priču ići po jedna nova, originalna ilustracija raznih proverenih Orfelinovih likovnih saradnika.

Očekuje se da će oba toma Knjiga krvi iz štampe izaći do Beogradskog sajma knjiga u oktobru 2023. godine, a da će pretplata na njih biti raspisana sredinom septembra.  

Postapokaliptični roman o Beogradu nakon Beograda

Tokom aprila bi iz štampe trebalo da izađe naučnofantastični postapokaliptični roman Štangla Boška Martinovića. Roman će objaviti Everest Media kao 76. knjigu u ediciji Znak Sagite, javlja Art-Anima.

Boško Martinović je profesionalni prevodilac, ali i svestrani kreativac. U slobodno vreme je posvećen raznim vrstama stvaralaštva, od sviranja i komponovanja instrumentalne muzike do crtanja stripova i pisanja fantastične proze. Romanom Štangla domaćem čitalaštvu se predstavlja kao izrazito talentovani pripovedač.

U godinama nakon neobjašnjivog kataklizmičnog događaja koji je pogodio planetu, jedan oskrnavljeni grad pokušava da se oporavi, a njegovi stanovnici da stanu na noge. Nemaju svi jednako sreće i nisu svi jednako snalažljivi. Roman Štangla je pripovest o preživelom dečaku koji ništa ne ostavlja slučaju i o drugim sudbinama koje se ukrštaju s njegovom. Konačno, to je priča o opstanku, potrazi i pogledu u nepoznato, o Beogradu nakon Beograda i društvu nakon društva.

Boško Martinović (1978) već dvadeset godina radi kao profesionalni prevodilac. Vlasnik je prevodilačke agencije Dobar prevod, a kada mu obaveze to dozvole, bavi se fotografijom, muzikom, crtanjem, stripom, pisanjem… Njegov strip Microcosmos M bio je uvršten na izložbi 100 najuspelijih radova Salona stripa održanog u beogradskom SKC-u 2018. godine. A zanimljivo je da se početkom 90-ih godina prošlog veka, još kao školarac, Martinović oprobao kao spoljni saradnik Sveta kompjutera, u vreme kada je taj časopis predstavljao jedno od najvažnijih izvorišta informacija za sve ljubitelje računara i naprednih tehnologija u tadašnjoj Jugoslaviji.

Kao veliki ljubitelj naučne fantastike ali i prirode, Martinović se u svojim delima neretko bavi ekološkim temama, skrećući pažnju na zabrinjavajući odnos čoveka prema sopstvenoj planeti. Kao prozni pisac čitalaštvu se prvi put predstavio u časopisu Znak Sagite pričom „Mrest“, 2022. godine.

U pripremi nova predstava niškog Pozorišta lutaka „Bajka o Noćurku i Danici“

U niškom Pozorištu lutaka otpočele su probe predstave “Bajka o Noćurku i Danici”, rađene po motivima dečije knjige Miloša Petkovića. Publika će predstavu moći da pogleda u drugoj polovini aprila.

Reditelj predstave Radislav Ćopić kaže da je „Bajka o Noćurku i Danici“ priča o princu i princezi koji, iako su veoma različiti, moraju da sarađuju da bi uspešno savladali prepreke u avanturi koja je pred njima.

Zadržavajući veliki broj čarobnih junaka iz originala, ali i autentični razbokoreni stil pisca, ova dramatizacija zaoštrava odnose iz knjige, ali ne gubi njen duh i izvornu ideju – da sve razlike, odnosno svetlost i tamu, može ujediniti samo ljubav – navodi režiser.

Autorski tim uz Rastislava Ćopića koji pored režije i scenografije sa Milošem Petkovićem potpisuje dramatizaciju i adaptaciju, čine i Dušan Stanković i Dragana Breza koji su zaduženi za kreaciju i izradu lutaka i kostima, Tomislav Nikolić koji će komponovati muziku i Nataša Ilić, lektor.

Uloge tumače Svetlana Mihajlović, Slobodan Miljković, Tatjana Milenković, Dejan Gocić, Toma Bibić, Kristina Ranđelović i Branimir Ranđelović.

Promocija romana “I-SKY“ Nenada Ilića

Večeras u 19 sati u velikoj sali Gradske biblioteke “Vladislav Petković Dis“ biće predstavljena knjiga “I-SKY“, autora Nenada Ilića.

Tehnologija budućnosti u romanu “I-SKY“ pružila je, i to bukvalno, parče neba svakom čoveku, tako što podatke o njegovom životu skladišti u posebnom oblaku, koji ostaje i nakon fizičkog prekida života. Tako se ni uspomene na bliske i drage ljude više ne moraju tražiti po ličnim (a često bledim) sećanjima, nego je dovoljno zaviriti u oblake koji su iza njih ostali.

Nenad Ilić je reditelj, pisac, publicista, sveštenik i profesor. Radio je više predstava i bio umetnički direktor u nekoliko beogradskih pozorišta, pisao pozorišne adaptacije, snimio više dugometražnih dokumentarnih filmova i serija, napisao 16 knjiga, predaje na Fakultetu savremenih umetnosti u Beogradu. Nakon prvog romana “Carigradski drum“ (2004) koji je doživeo više izdanja, ovo je njegov drugi roman, koji je okarakterisan kao futuristička priča u najboljem duhu Matriksa.

Ulaz je slobodan.

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”: Predstavljanje dela Ljubomira Mihajlovskog iz Velesa

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka, od 19 sati u Tribinskoj sali, na prvom spratu Doma omladine. Danas na programu:

Makedonski pisac, novinar i pesnik jedna je od konstanti naučne fantastike u regionu. Objavljivao je i gostovao u brojnim izdanjima, a tribina u “Lazaru Komarčiću” održaće se na srpskom. Razgovor vodi Tihomir Jovanović, iz SCI & FI – Udruženja fanova naučne fantastike.

Živkovićeva “Biblioteka” objavljena u Japanu

Čuveni roman Biblioteka, za koji je Zoran Živković 2003. godine dobio „Svetsku nagradu za fantastiku“, početkom februara je doživeo prevod na japanski jezik zahvaljujući tokijskoj izdavačkoj kući Seirindo Šobo (Seirindou Syobou), javlja Art-Anima.

Knjigu je sa engleskog jezika preveo Uzmakikuri, a naslovnicu za japansko izdanje uradila je umetnica Juučan Ito, koja je na maestralan način u toku proteklih osam godina ilustrovala sva dela Zorana Živkovića.

Biblioteka je Živkovićev najprevođeniji roman koji istražuje ideju misteriozne, beskonačne biblioteke u kojoj se nalaze sve knjige koje su ikada napisane, kao i one koje će tek biti napisane. 

Do sada je objavljeno dvadeset jedno izdanje Biblioteke na trinaest jezika u četrnaest zemalja: četiri izdanja u Sjedinjenim Državama, po tri u Portugaliji i Turskoj, a po jedno u Engleskoj, Nemačkoj, Italiji, Španiji, Danskoj, Južnoj Koreji, Saudijskoj Arabiji, Poljskoj, Sloveniji, Hrvatskoj i Japanu.

Uskoro se očekuju izdanja na grčkom i mađarskom jeziku, kao i četvrto izdanje na portugalskom.

Roman je u avgustu 2018. godine u sklopu „Nacionalnog plana za čitanje“ portugalske vlade, uvršten među dvanaest knjiga koje se Portugalcima preporučuju za čitanje.

“Vremetron” Rodžera Zelaznija uskoro u knjižarama

U izdanju Akademske knjige uskoro će se pojaviti roman Vremetron (Roadmarks) Rodžera Zelaznija, u prevodu Mladena Jakovljevića, javlja Art-Anima. Roman je prvi put objavljen 1979. godine i ne spada u najpoznatija Zelaznijeva dela. Ipak, takvo stanje stvari moglo bi da se promeni uskoro, budući da je u planu TV serija na čijem scenariju je angažovan veliki poštovalac Zelaznijevog dela, Džordž R. R. Martin.

„Vremetron nije toliko poznat kao druga Rodžerova dela, ali u njegovoj srži je jedinstveno čudesan koncept: put koji se proteže kroz celu istoriju, čak i kroz alternativne vremenske linije, koji stalno raste i koji se stalno menja, put koji će vas odvesti bilo gde ako znate da ga pronađete“, kaže Martin.

Vremetron je mešavina naučne i epske fantastike koji pretpostavlja autoput kojim je moguće putovati kroz vreme od neslućene prošlosti do daleke budućnosti. Svi koji mogu da mu pristupe u prilici su da, pored prošlosti i budućnosti, iskuse i drugačiju sadašnjost kao i alternativne vremenske tokove. Beskrajni niz mogućnosti čini da putnici uglavnom zaboravljaju šta zaista traže i gde žele da stignu.

Put su izgradili tajanstveni Zmajevi od Bel’kvinita, ali niko ne zna zašto. Jedino izvesno je da će put uvek biti tu za one koji znaju kako da ga pronađu.

Prevodilac romana, dr Mladen Jakovljević, autor studije Mit i tehnologija Rodžera Zelaznija, za ovu priliku napisao je stručni predgovor „Besmrtnici novog talasa“. Autorka fotografije na korici je Anita Janković. Roman bi trebalo da bude objavljen sredinom marta ove godine.