Noviteti na Sajmu knjiga

U Beogradu je danas počeo 62. Sajam knjiga. Fanovi su već pohrlili da pogledaju ponudu i da kupe neke od novih naslova. Ono što možete pronaći među izloženim knjiga su i ove – reč je samo o delu noviteta:

Za početak “Antologija savremense japanske horor priče” (izbor Susumu Katagava i Dina Hrecak), u izdanju Tanesija.

Ovo je izbor od trinaest priča strave i užasa sedmoro nagrađivanih pisaca, koji su poznati po tome što u svojim delima istražuju tamne strane ljudskog uma i duše.

Kao i u prethodne dve antologije, priče su hronološki poređane po godinama rođenja pisaca, tako da se lako može pratiti razvoj ovog žanra u Japanu, od priča Edogave Ranpoa, koji se smatra ocem savremenog japanskog horora, do najmlađeg i izuzetno talentovanog Ocuićija.

Japanski umetnici, kako u književnosti tako i u oblasti filma i stripa, poznati su širom sveta baš po ovom žanru i ostavljaju dubok trag na svetskoj sceni…

Za sada samo na Sajmu knjiga, a od sledeće nedelje nadamo se i u knjižarama…

Sledi nešto slično, ali sasvim drugačije. Novitet iz Solarisa – zbirka srpskih horor priča “Strah i trepet”

Ovu zbirku je priredio Vasa Pavković, a u njoj  su, između ostalih, zastupljeni: Goran Skrobonja, Boban Knežević, Ilija Bakić, Ivan Nešić, Darko Teševljaković i Đorđe Bajić, kada je reč o piscima dobro poznatih ljubiteljima žanra, dok su tu i Mihaljo Pantić, Zoran Ćirić, Vasa Pavković, Sava Damjanov i Đorđe Pisarev.

Kada su već zbirke “na tapetu”, evo i jedne čuvenog stranog pisca – “Mračni karneval” Reja Bredberija, u izdanju kuće McMillan.

Reč je o izboru 13 priča iz originalne zbirke gde ih je bilo više, ali su odabrane one za koje se smatra da bi čitaocima bile najinteresantnije:

Sadržaj:

  • Jezero
  • Čupavac iz kutije
  • Čovek sa sprata
  • Rezervoar
  • Mali ubica
  • Nadgrobni spomenik
  • Mrtvac
  • Sledeći
  • Nasmešeni ljudi
  • Pogrebnik
  • Gomila
  • Hajde da se igramo otrova
  • Noć

Tu je i treće izdanje kratkog romana Hauarda Filipsa Lavkrafta “Snovita potraga za neznanim Kadatom”. Izdavač je Makondo, a prevodilac ovoga puta dr Dejan Ognjanović.

No u ovoj knjizi ćete nači i dodatne priče: “Mačke Ultara”, “Drugi bogovi”, “Selefais” i “Nirlatotep”, pogovor “H.F. Lavkraft: Sanjar između fantazije i košmara” dr Dejana Ognjanovića, potom “Rečnik Zemalja sna” sa opisima bogova, stvorenja, mesta, osobe i knjiga koji značajno figuriraju u “Kadatu”, te ilustracije novosadskog umetnika Dejana Nenadova.

Portalibris će i ove godine da fokus stavi na aktuelne domaće pisce fantastike, ali ćete kod njih pronaći i nezaobilazno štivo za one koji ćele da vide kako se neakda pisala fantastika – prva svetska SF drama “Posle milijon godina” koju je napisao Dragutin Ilić.

Drama “Posle milijon godina” (prvi put objavljena 1889) predstavlja komad o sumraku čovečanstva kada se poslednji ljudi na svetu suočavaju sa svojim evolutivnim potomcima. Uz nju stiže i roman “Sekund večnosti”, prvi put je objavljen 1921. godine, gde je radnja smeštena na istok, u Indiju.

Za sajam je stigla i nova zbirka priča Darka Tuševljakovića – “Naknadne istine”, u izdanju Arhipelaga.

Ovde je osam priča dobitnika ovogodišnje Evropske nagrade za književnosti, nastale u poslednjih nekoliko godina. Dakle, u knjizi se nalaze priče u kojima se stvarnost pokazuje fantastičnijom od svake fantastike, a prizori koji nam se učine fantastičnim ubrzo se ostvaruju pred našim očima.

Advertisements

Čarobna knjiga predstavila novitete za Sajam

Čarobna knjiga je za predstojeći Sajam knjiga u Beogradu pripremila 15 novih naslova, među kojima će se naći dosta toga i za ljubitelje fantastike, naročito ako su zainteresovani za strip. Borislav Pantić, prvi čovek Čarobne knjige, je govorio o tome šta stiže od stranih knjiga i stripova.

Borislav Pantic i Flas Gordon

Pre svega tu je nova Husitska trilogija Andžeja Sapkovskog, koju on smatra svojim životnom delom. Tu, odmah treba reći, ima manje fantastike nego u “Sagi o vešcu”, ali je ipak ima. Prvi tom – “Kula ludaka”, stiže za sam sajam, a time se domaći izdavač i naša zemlja mogu pohvaliti da su retki u svetu koji su pokrili kompletan njegov opus, iako je Sapkovski izuzetno objavljivan u svetu.

Daleko je više noviteta vezanih za strip scenu – tu su dela iz DC izdavačke kuće, koja je Čarobnoj knjizi odobrila pravo na “DC Gold” biblioteku gde će se pojavljivati najznačajniji DC stripovi, a prvi je fascinantni “Smak bezbroj svetova”, pošto je reč o prvom krosoveru jedne velike stripske kuće, sredinom 1980-tih godina.

Nova biblioteka je i “Riznica Bonelli” gde će se objavljivati “strip romani” ili “grafičke novele”, a ovde je to započeto sa “Pionirima nepoznatog” – dinamičnom viktorijanskom avanturom sa elementima SF-a, a sada stiže delo “Na izgubljenoj planeti” gde se svemirski brod sa Zemljanima srušio na površinu planete na samom rubu galaksije.

Takođe stiže i nastavak serijala “Saga”, i to peti i šesti deo, a ovde je reč o najpopularnijem serijalu u svetu, gde je završni sedmi deo upravo izašao u SAD.

Na Sajmu će pažnju ljubiteljima stripa sigurno biti i na delima “Osvetnici: Rat Krijeva i Skrulova” kao i “Dolazak Galaktusa”. Konačno, tu su i tri toma sa Flašom Gordonom, rađenim u formatu kako je originalno bio objavljivan.

Kada je reč o domaćim naslovima koji će biti interesantni fanovima fantastike pre svega tu je reč o delu “Marko Kraljević i zmaj” Petra Meserdžije, a reč je o bogato ilustrovanim novim pesmama o čuvenom junaku. Sam autor, slikar po vokaciji koji se amaterski bavi pisanjem, kaže da kao mali nije bio veliki ljubitelj epskih pesama, ali da kada je otišao iz zemlje, početkom 90-tih godina, tada se okrenuo domaćim bajkama, a pesme o kraljeviću Marku su ga duboko pogađale.

Takođe, tu je i roman Branislava Jankovića “Poslednji cirkus na svetu” gde anđeli, pred poslednju bitku uz oluju koja najavljuje kraj sveta, pričaju najupečatljivije priče iz svog dvomilenijumskog boravka na Zemlji, kojom će probati da objasne ljudski rod.

Izložba o Hariju Poteru povodom 20 godina od izlaska prve knjige

Izložba o istoriji magije u Britanskoj biblioteci u Londonu koja će biti otvorena ove nedelje obeležava 20. godišnjicu od izlaska prve knjige Džoan K. Rouling o dečaku čarobnjaku “Hari Poter i kamen mudrosti”.


Izložba pod nazivom “Hari Poter: Istorija magije”, koja se otvara u petak, bavi se magijom i prirodom verovanja i otkriva da su mnoge stvari koje su ljubitelji knjiga mislili da su izmišljene zapravo zasnovane na činjenicama ili na folkloru.

Sa Harijem Poterom kao glavnom smernicom izložba je već prešla sve rekorde za prodaju karata u Britankoj biblioteci. Do sada je prodato 30.000 ulaznica.

Biće prikazane retke knjige i rukopisi iz celo sveta, zajedno sa kotlovima, metlama, kristalnim kuglama i uputstvima za napitke koje daju uvid u inspiraciju Džoan K Rouling za njene knjige o Hariju Poteru.

Na izložbi će biti predmeti iz kolekcije spisateljice i njenog izdavača kao i iz kolekcije Britanske biblioteke.

„Podzemna železnica“ Kolsona Vajtheda u prodaji

„Podzemna železnica“, vrhunsko ostvarenje Kolsona Vajtheda, ovenčano Pulicerovom nagradom i brojnim drugim prestižnim nagradama, pripovest je o mladoj robinji sa Juga iz vremena pre Građanskog rata koja očajnički pokušava da se domogne slobode.

Kora je robinja na plantaži pamuka u Džordžiji. Život je pakao svim robovima, no posebno je težak Kori. Odbačena čak i od svojih Afrikanaca, na pragu je zrelosti, gde je čekaju još veće muke. Kad joj Cezar, nedavno stigao iz Virdžinije, ispriča za podzemnu železnicu, njih dvoje reše da se izlože strašnoj opasnosti i pobegnu. Ne ide sve po planu – Kora ubija belog dečaka koji pokušava da je uhvati. Iako uspevaju da pronađu stanicu i odu na sever, potera ih goni.

Po Vajthedovoj genijalnoj zamisli, podzemna železnica nije samo metafora – mašinovođe i kondukteri rade u tajnoj mreži pruge i tunela pod južnjačkim tlom. Korina i Cezarova prva stanica je u Južnoj Karolini, u gradu koji im se isprva čini kao bezbedna luka. No ispod mirne površine krije se podmukao plan za crne žitelje. A što je još gore – za petama im je Ridžvej, zloglasni i neumoljivi lovac na robove.. Poput glavnog junaka Guliverovih putovanja, Kora se na svakoj deonici puta susreće s različitim svetovima – a njena je odiseja i kroz prostor i kroz vreme.

Vajthed je majstorski satkao sagu o Americi od brutalnog dovođenja Afrikanaca na njeno tlo do neostvarenih obećanja današnjice, briljantno dočaravajući neizrecive strahote crnaca iz vremena pre Građanskog rata. Podzemna železnica je u isti mah i priča o ženi nesalomive volje rešene da pobegne od užasa ropstva i bolno, moćno razmišljanje o prošlosti zajedničkoj svim Amerikancima.

”Glas gospodara” Stanislava Lema u novom izdanju

U izdanju novosadskog Solarisa nedavno je iz štampe izašao jedan od najznačajnijih romana Stanislava Lema Glas gospodara, javlja Art-Anima.

Reč je o ostvarenju koje uz romane Solaris, Nepobedivi i Fijasko deli motiv tragičnog antropomorfističkog ograničenja ljudskog viđenja sveta i nemogućnosti ostvarenja smislene komunikacije sa vanzemaljskom inteligencijom.

Pukom slučajnošću otkriven je signal iz dubine svemira koji bi mogao da predstavlja poruku razumnih bića, a pred naučnicima i čitaocima postavljaju se pitanja kako možemo razumeti ovakvu poruku ne znajući ništa o pošiljaocima i da li pošiljalac uopšte postoji?

Knjiga je duboko filozofska sa vrlo malo akcije. Uglavnom je čine filozofski eseji, dijalozi i monolozi. U svojoj višeslojnosti, uverljivo predstavlja hladnoratovsko okruženje, bavi se kritikom naučnofantastičnog žanra, a po mišljenju brojnih proučavalaca fantastične literature, čini najdublji književni prikaz problematike „prvog kontakta“.

Stanislav Lem se uz Herberta Džordža Velsa i Olafa Stepldona ubraja među najznačajnije svetske pisce naučne fantastike, iako su njegova dela dubinom tematike i literarnošću iskoračila daleko izvan granica žanra.

Prvo izdanje ilustrovanog "Hazarskog rečnika" na engleskom

Izdavačka kuća “Dereta” objavila je prvo ilustrovano izdanje “Hazarskog rečnika” Milorada Pavića na engleskom jeziku.

Ilustrator je poznati bugarski umetnik Jasen Panov. Reč je o minucioznim raskošnim crtežima koje je Panov stvarao, inspirisan knjigom, tokom poslednjih dvadeset godina.

Originalno bibliofilsko izdanje je rađeno na listovima velikog formata i smešteno je u metalnu kutiju sa naslovnom stranom izrađenom od livenog stakla. Ono je na bugarskom jeziku i njegovo predstavljanje publici je bilo pre dve godine u Sofiji.

Za potrebe “Deretine” edicije “Pavićevi romani na engleskom jeziku”, Jasen Panov je tekst i crteže uklopio u engleski prevod “Hazarskog rečnika”, pa će se publici u Srbiji prvi put predstaviti ova knjiga kao ilustrovano izdanje normalnog formata na Sajmu knjiga u Beogradu.

Svečana promocija će biti tokom novembra meseca u Beogradu, uz prisustvo autora, Jasena Panova.