Refesticon 2023: Konkurs za kratke priče na temu transhumanizma

Transhumanizam će biti tema 11. Regionalnog festivala fantastične književnosti REFESTICON, koji će se održati 2023. godine u Bijelom Polju, saopštili su realizatori projekta. Međunarodni konkurs za zbirku kratkih priča je raspisan za pisce koji stvaraju na ex-yu jezicima, dok je državni literarni konkurs namjenjen učenicima iz Crne Gore.

transhumanizam

Tema transhumanizma, koja razvojem tehnologije i bioetike nameće nova pitanja o besmrtnosti, unapređenju čovjeka ili posljedicama po čovječanstvo, sve više je zastupljena u nauci, zbog čega joj pristupamo sa umjetničkog i književnog aspekta, navode organizatori. Iako se ovim fenomenom bave između ostalih fizika, biologija i filozofija, utemeljenja se mogu pronaći u literaturi, a posebno u načnoj fantastici kod književnika koji su pisali o robotima i androidima, bilo kroz utopijski ili distopijski pristup.

Zbog toga nam je značajno da iz današnje vizure razmotrimo ova pitanja i podstaknemo autore u regionu da daju svoj doprinos stvaranjem novih priča.

Propozicije konkursa za autore iz regiona:                                                 

1. Tema zbirke transhumanizam; 

2. Na konkurs se mogu slati neobjavljene priče iz žanra fantastike;

3. Priče mogu biti na crnogorskom, srpskom, hrvatskom ili bosanskom jeziku, (priče na slovenačkom i makedonskom ćemo prevesti u saradnji sa autorima);

4. Preporučena dužina priče od 3 do 8 stranica, u Word-u (font Arial, veličina 12);

5. Priču treba poslati isključivo elektronskom poštom na adresu refesticon@gmail.com, sa naslovom, imenom i prezimenom autora/autorke, kratkom biografijom (do 300 riječi) i kontakt podacima;

6. Jedan autor/autorka može poslati jednu priču za čije autorstvo i odgovara;

7. Autor/autorka dostavljanjem priče prihvata uslove konkursa i pravila festivala o objavljivanju priče;

8. Rok za dostavljanje priča je 30.3.2023. godine;

9. Odabrane priče se ne honorarišu i ne dodeljuju se nagrade za najbolju;

10. Izbor pristiglih priča će obaviti međunarodni žiri, dok će rezultati biti objavljeni prije održavanja festivala;

11. Odabrane priče će biti objavljene u zbirci Regionalnog festivala fantastične književnosti REFESTICON.

Propozicije konkursa za učenike:      

1. Pravo učešća imaju učenici osnovnih i srednjih škola iz Crne Gore;

2. Tema zbirke je transhumanizam;

3. Na konkurs se mogu slati priče iz žanra fantastike dužine od 2 do 8 stranica u Word-u (font Arial, veličina 12);

4. Priču poslati elektronskom poštom na adresu refesticon@gmail.com sa naslovom, imenom i prezimenom autora/autorke, nazivom škole, navedenim razredom, adresom i kontakt podacima učenika i mentora; 

5. Jedan učenik/učenica može poslati jednu do sada neobjavljenu autorsku priču;

6. Izbor pristiglih priča će obaviti stručni žiri, a za autore najbolje rangiranih priča biće obezbjeđeni plaketa, knjiga i Zmajevo jaje;

7. Odabrane priče će biti objavljene u zbirci Regionalnog festivala fantastične književnosti REFESTICON.

8. Rok za dostavljanje priča je 30.3.2023. godine. 

AVKF KONKURS: Avetinje i Anđame – odrezak drugi – Slešer!

Posle prvog konkursa i AVKF zbirke koja se bavila folklornom fantastikom, sada je došao red na “slešer”. Znači – vreme je za serijske ubice i za mnooooogo krvi!

plakat konkursa

Uslovi konkursa:

Priča ne sme pre toga biti objavljivana u bilo kom obliku. Naša politika je da u Avetinje i Anđame uvrstimo samo ekskluzivne i originalne priče.

  1. Priča mora biti najmanje u drugoj ruci. Dakle, nešto što ste napisali, pustili da prenoći (najbolje više dana), pa pročitali ponovo i uredili. Ne šaljite nabacane ideje bez reda, niti tekstove koji nastaju „na brzaka“ jer se to vidi već posle treće rečenice. Ideja je da iz svih izvučemo najbolje.

  2. Prihvatamo i ćirilicu i latinicu kao i sve jezike sa kojih nije potreban prevod na srpski, ali ne prihvatamo loše formatirane tekstove i šišanu latinicu (ščćž bez dijakritičkih znakova).

  3. Priča može da sadrži do 20000 znakova sa razmacima (30-40 strana u Wordu, zavisno od veličine pasusa i dijaloga). Nećemo brojati krvna zrnca ako neko napiše par reči više, ali trudite se da se sažmete. I deset stranica je i više nego u redu, ako je priča dobra.

  4. Autori pristaju na saradnju sa urednikom i lektorom. Šta ovo znači? Da niko nije savršen i da smo mi tu da uzdignemo i učinimo boljim vaše delo, ne da vas kritikujemo na ličnom nivou. U tom smislu, urednik je tu da pazi na materijalne i logičke greške, viškove i manjkove, tok priče i vremensku liniju, uverljivost karaktera, repeticije i redundancije. Predlog ćete dobiti, pa onda možete prihvatiti izmenu, ili prodiskutovati sa urednikom, ukoliko se ne slažete oko nekih detalja.

  5. Radove (ISKLUČIVO u Word formatu, PDF neće biti uzet u razmatranje).

  6. Uz priču priložite biografiju do stotinu reči.

  7. Radove šaljite na mejl: konkurs@fantasticnivodic.com sa naznakom za Avetinje i anđameslešer.

  8. Rok za krajnju predaju rukopisa prvi april 2022. Za prošlu zbirku smo malo produžili rok, ali to ovoga puta nećemo raditi, jer imamo još i drugih stvari u planu. Smatramo da je tri meseca i više nego dovoljno da se napiše odlična priča i sredi od strane urednika i lektora.

Trojica najboljih na konkursu „Pesma leda i vatre – novo poglavlje“

Povodom Nedelje knjiga Džordža R. R. Martina izdavačka kuća Laguna je organizovala literarni konkurs u kojem se tražilo da zainteresovani dopišu svoju epizodu čuvenog serijala „Pesma leda i vatre“.

Članovi žirija – Goran Skrobonja, Aleksandar Aca Seltik i Ivan Jovanović dobili su zadatak da izaberu tri najbolje priče.
nagradni konkurs Pesma leda i vatre
Pobedničku priču „Poljubljen vatrom, zaveden ledom“ napisao je Petar Milošević.

Poljubljen vatrom, zaveden ledom

Naleti ledenog vetra podižu oblake snega.

Na proplanku iznad Uklete šume i podnožja Frostfanga svetlost vatre otkriva ulaz u pećinu. Strujanje vazduha raspiruje plamen, pa igrom senki neravni zidovi izgledaju kao džinovska lica koja se pokreću. Naga devojka kupa se u kladencu tople vode i otvorenih očiju, nalik na dve ledenoplave zimske ruže Vesterosa, budna sanja…

U snoviđenju lebdi iznad sopstvenog tela.

Leži nedaleko od kapije Zida prekrivena medveđim krznom, kao da spava. Kosa boje užarenog divljeg kestena rasuta joj je po golim ramenima i samrtnoj ledenoj postelji. Usud-drvo u podnožju lomače gori, ali plamen okleva… posustaje. Posle nekog vremena devojka najednom oživljava.

U viziji otvara oči uz krik; istim krikom u pećini izranja iz vode.

„Nikada nisi ni mislio da spališ moje telo“, odjekuju zidovi njenim promuklim glasom. „Gornju polovinu lomače napravio si od vlažne i zaleđene severnjačke cunge. I deca znaju da to drvo sa vatrom ne druguje – dao si mi vremena da oživim. Bila sam dovoljno daleko od Kralja Noći da njegova propast ne bude i moja, a dovoljno blizu postojbini da kletva predaka postane moje nasleđe.“

„Ti ne znaš ništa, ljubavi…“, često sam ti to znala reći, „ali za jedno si bio u pravu. Bićemo ponovo zajedno u našoj pećini.“

„Vidim podnožje Zida i tebe kako na vrancu predvodiš Slobodne Ljude. Okrećeš se da odmeriš kapiju koja se zatvara, pa ubrzo nestajete među stablima obližnje šume.

Negde u svesti-ispod-svesti prepoznaješ svoj put ka meni.

Čekam te.

Dovedi mi moj narod, ljubavi. Dovedi Kraljici Noći njenu buduću vojsku…“

Drugo mesto osvojila je priča „Stara Nen“ Luke Jocića.

Stara Nen

„Šta to gledaš, Stara Nen?“

Okrenula je glavu i susrela se sa sanjivim pogledom malog Brena. Znala je da je do pre nekoliko trenutaka bio vuk. Trčao je slobodan. Sada je ponovo tu, u krevetu. Ponoćni povetarac je ušao kroz prozor i rasplamsao sveću, razigravajući senke po zidovima sobe i po njenom naboranom licu. Duboko je uzdahnula i setno vratila pogled zvezdama. Bila je prelepa noć. Mirna noć. Neće biti još mnogo takvih.

„Čekam povratak zmajeva, mali Brene.“ Zastala je. Nije trebalo to da mu priča. Neke stvari Bren treba sam da sazna. Ona je tu samo da ga sačuva. Da ga usmeri. I da glumi dadilju.

Teško je bilo ćutati godinama, biti jedini koji zna. Ali Stara Nen je ćutala. Da nije, možda mali Bren ne bi sada tu ležao nepokretan. Morao je da padne. To ponavlja sebi svakog dana od tog kobnog događaja. Ipak, savest nije prestala da je grize. Šta ako nismo u pravu? Šta ako sve ovo ne bude dovoljno? Bren je mogao da proživi makar ono malo koliko nam je ostalo na svojim nogama…

„Drevne priče govore o crvenoj vatri na nebu“, konačno nastavi, „koja će najaviti njihov povratak. A biće nam potrebni zmajevi i njihov plamen.“ Bren je voleo priče i to je bio najveštiji način da mu se kaže ono što je trebalo da zna.

„Jer noć je mračna i puna užasa“, završi ona.

Okrenula se ponovo dečaku u krevetu. Bio je u dubokom snu. Dobro je, ipak je nije čuo. To je bio samo trenutak slabosti i Stara Nen je rešila da se on više ne ponovi. Treba da izdrži još samo malo.
Ispod gomile slojeva njene stare, otrcane odeće crvena ogrlica je jarko zasvetlela.

Trećeplasiranu priču „Pesma leda i vatre – novo poglavlje“ napisao je Bojan Tarabić.

Pesma leda i vatre – novo poglavlje

Dok je prolazila kraj hramova, čula je iskušenike Kulta zvezdane mudrosti na vrhu njihovog vidikovca kako pevaju večernjim zvezdama. Njihovi grleni glasovi stapali su se u rečenice predvojene tako da kušaju jezik i dušu. S ogromnih mangala naloženih ispred doma Gospodara svetlosti dolebde vitica dima. Čula je molitve R’lorovih sveštenika kako odzvanjaju: „Noć je mračna i puna užasa“, opetovali su.

Ovima nije. Šta je Sunce naspram zvezdomorja? Samo kap u okeanu. Okrenula se ka reskim glasovima. Iako se nije pojačalo ni za jotu, pojanje joj ispuni uši. Čitavo telo joj se ukrutilo, duh je, čini se, želeo da iskoči iz mesa u koje beše zapreten. Prodajući Bruskove mušule, ostrige i puževe, Ket je čula šta se šapuće po dokovima i uličicama Krpareve luke.

Pojedinci su tvrdili da se zvezdočatci kulta mole nekome zakatančenom i sahranjenom, ali živom. Drugi su pak bili ubeđeni da kult slavi vladara sa ostrva Leng. Nekakvog crnog faraona. Iako je Lomas Hodač zabeležio da tamo stoluju božanske carice.

Znala je i za one druge, grozomornije glasine. O bleštavom trapezoedru. O krvjeziku. O praocu netopira.

O besmrtnom oborotnju, kadrom da se premetne u šta god poželi. Ta misao joj je delovala primamljivo. Naspram toga, umeće kojim raspolažu sveštenici Mnogolikog boga je najobičnija promena krinki na pozornici.

Čula je da se ljudi plaše topota nekakve bele kobile. Možda bi trebalo da ujaše za onim koji može biti i jahač i konj, i uhoda i magla. Gmizavim haosom u hiljadu obličja. Možda.
Ili ipak ne.

Kažu, cena je previsoka.

Pobedničke priče biće objavljene u novembarskom broju Bukmarkera.

Literarni konkurs „Pesma leda i vatre – novo poglavlje“ od 6. do 26. septembra

Džordž R. R. Martin je najpoznatiji po svom remek-delu, serijalu epske fantastike „Pesma leda i vatre“, koji, i pored velikog nestrpljenja milionskog broja obožavalaca, nikako da privede kraju. Njegov rad je uticao na sve podžanrove u okviru fikcije, počev od naučne fantastike, preko misterija do trilera. Septembar je mesec u kojem će Martin proslaviti 72. rođendan. Tim povodom Laguna organizuje literarni konkurs!
Pesma leda i vatre - konkurs
Naziv novog konkursa je „Pesma leda i vatre – novo poglavlje“. Počinje 6. septembra i traje do 26. septembra.
U 250 reči dopišite svoju epizodu čuvenom Martinovom serijalu „Pesma leda i vatre“. Da li ćete priči dodati sasvim novu epizodu ili ćete na svoj način preraditi neku već postojeću scenu iz serijala, odnosno napisati je onako kako je, po vašem mišljenju, trebalo da se odigra (možda će u vašoj priči rasplet neke scene, sukoba, fizičkog ili verbalnog duela biti drugačiji, najdraži junak doživeti drugačiju smrt itd.), na vama je da odaberete.
Tri najbolje priče izabraće Lagunini pisci Goran Skrobonja i Aca Seltik i prevodilac Ivan Jovanović.
Autora najbolje priče nagradićemo ilustrovanim primercima knjiga „Igra prestola“ i „Sudar kraljeva“, kao i knjigom „Svet leda i vatre“. Drugo mesto dobija ilustrovane primerke knjiga „Igra prestola“ i „Sudar kraljeva“, a trećeplasirani ilustrovano izdanje „Igre prestola“.

Nagrađene priče objavićemo u oktobru na sajtu laguna.rs i u novembarskom broju Bukmarkera.
Konkurs važi za sve zemlje, a radove možete slati na mejl: konkurs@laguna.rs.

Probudite svoju kreativnost i osmislite originalnu priču! Srećno!

Uslovi konkursa

  1. Slati samo kratke priče na srpskom i srodnim jezicima koje nisu ranije objavljene.

  2. Zajedno sa kratkom pričom poslati i osnovne podatke o autoru: ime i prezime, adresu stanovanja, imejl-adresu i broj telefona. *Obaveštavamo vas da ćemo smatrati da ste učešćem na konkursu i dostavljanjem podataka prihvatili obradu svojih podataka o ličnosti u skladu sa našom Politikom privatnosti i Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.

  3. Organizator konkursa ne snosi odgovornost u slučaju zloupotrebe autorskih prava prijavljenih kratkih priča na konkurs od učesnika ili trećih osoba.

  4. Učešćem na konkursu, svi učesnici pristaju na uslove konkursa.

Rezultati AVKF konkursa

AVKF je na FB-u objavio spisak izabranih priča za svoju horor zbirku. Reč je o prvom delu horor zbirke. Kako najavljuju iz kluba sada sledi finalna faza obrade. Po svojoj prilici zbirka će se zvati “Avetinje i anđame” (Odrezak prvi)!

Fantastični vodič

Spisak odabranih autora i priča:

1. Ana Davidov – Adelina-Adelina – Bajkovita saga o ljudskom zlu koje budi daleko gore užase.

2. Andrej Podobnik – Skriven među jorgovanima – Horor fantastika sa elementima detektivske priče koja nam otkriva šta se može desiti ako se drznemo da dirnemo ono što nam ne pripada.

3. Dejan Sklizović – Gurmanov greh – Kosmička strava na niški način, sa elementima teatra apsurda i crne komedije.

4. Elizabeta Stojko – Probudila se – usnula – Užas koji naizmenično donose zaborav i podsećanje na prethodne inkarnacije i ravni postojanja sa kojih vrebaju krajnje neugodne stvari.

5. Filip Rogović – Rođen u zao čas – Među kućercima po zaseocima, u brdima i šumama, ima nečega o čemu lokajne legende bruje.

6. Goran Došen – Oči – Mladalačka radoznalost može doneti doživotni problem i uništiti sve planove, ukoliko se upozorenje ne posluša.

7. Ivan Ristić – Čovek koga je grlilo drveće – Blekvudovska poetika u prozi u kojoj se suptilno naglašavaju ne baš prijateljski odnosi čoveka i prirode.

8. Kristijan Šarac – Maglenka – Jedan alternativni pogled na užase unutar porodice sa osvrtom na nastanak izvesnog tipa anđame.

9. Lazar Vuković – Studeni poljubac – Čist lokalni crni folklor na avangardan način, uz pouku o prirodi bića iz narodnih predanja.

10. Mira Satarić – Incident kod Rašomon kapije – Pravo iz dubina japanskog folklornog crnila stiže nam priča o nespokoju svakoga ko na bilo koji način dirne siline veće od svega zamislivog.

11. Stevan Šarčević – Crtica o nadvožnjaku i ljubavi u Čantaviru – Ruralna pripovest o kauzalnim poveznicama između svetova, iz čije se mreže pobeći ne može.

12. Tijana Branković – Raskrsnica – Originalan pristup starim pričama o prokletstvima raskršća i stvarima koje se tu mogu naći.

13. Đorđe Maksimović – Doktor za mrtve – Geneza ruralne strave iz užasa lokalnih ratova otkriva nešto drevno što lovi ljudski plen.

AVKF konkurs za rukopisce

Udruženje „Autostoperski vodič kroz fantastiku“ raspisuje stalni konkurs za rukopise romana, zbirki priča i drugih fikcijskih dela iz žanra fantastike. AVKF izdavaštvo je nezavisno i neprofitno; sva zarada ostvarena od prodaje naših knjiga upotrebljava se za pripremu novih izdanja. Ovaj princip rada znači da će objavljivanje Vašeg dela biti potpomognuto prodajom prethodno objavljenih, a Vaše delo će zauzvrat omogućiti produžetak ove plemenite misije.

Konkurs za rukopisce

KAKO DA PRIJAVIM SVOJ RUKOPIS?

Da biste se prijavili na naš konkurs, potrebno je da na mejl adresu prijemrukopisa@fantasticnivodic.com pošaljete uz celi rukopis i izabrane delove teksta Vašeg dela i biografiju dužine do sto reči.

• U slučaju da je delo roman, treba poslati najmanje jedan, a najviše tri odlomka dužine do 15000 slovnih mesta sa belinama;
• ako je u pitanju zbirka priča, do tri priče te dužine (s tim da ćemo prihvatiti i nešto duže priče ako onih koje se uklapaju u ograničenje nema).

Odlomke/priče treba izabrati tako da su reprezentativni za celinu i da dobro predstavljaju Vaše pisanje.

Poželjno je da pošaljete i sinopsis Vašeg dela. Pri pisanju sinopsisa, potrebno je da se autor pridržava nekoliko smernica:

• jednostavno prepričavanje koje izlaže srž radnje
• izbegavanje nepotrebnih pojedinosti
• izbegavanje autorovih sudova o delu, namera i ciljeva

Dobar sinopsis mora biti objektivan, koncizan i lišen svega što ne predstavlja prikaz fabule dela.

Napomena: Primaju se isključivo rukopisi napisani na srpskom ili jezicima sa kojih nije potreban prevod na srpski, u .doc ili .docx datoteci, formatirani na sledeći način: font Times New Roman, veličina fonta 12 pt, prored 1,5 pt, Justify poravnanje.

PRIJAVIO SAM SE – I ŠTA SADA?

Nakon što razmotri Vašu prijavu, urednik će Vam, ako bude zainteresovan poslati obavest o tome. Vaš rukopis će proći procenu, čije rezultate ćete saznati u roku od mesec do šest meseci. U slučaju prihvatanja, radićete na njegovom sređivanju sa našim timom; stoga, pre prijave, imajte na umu da je ovo proces koji zahteva posvećenost i ozbiljan rad.

BEZ PANIKE! Prijem, procena i rad sa rukopisom poverljivi su, i detalji su poznati samo autoru i članovima Udruženja koji su direktno umešani u rad.

Rukopise je moguće slati isključivo ovim putem. Svaki drugi način slanja rezultovaće u odbijanju rukopisa. Molimo Vas da to poštujete i naše urednike ne kontaktirate bez preke potrebe. Za sva pitanja smo, naravno, uvek tu. Srećno!

Konkurs za fantastične priče o muzeju

Organizacioni odbor 20. Festivala fantastične književnosti u Pazinu raspisao je konkurs za „priče o muzeju“, javlja Art-Anima.

Ovim konkusrom se traže priče iz žanrovskog spektra fantastike (horora, naučne ili epske fantastike), koje na bilo koji način obrađuju ili koriste tematiku ili motive u vezi sa Muzejom grada Pazina u odnosu na sledeće teme:

Priče o muzeju – Pazinski kaštel

  • „Zastava kapetana Lazarića“ (Josip Lazarić bio je na čelu vojske koja je nedaleko od Pazina porazila Napoleonovu vojsku 1813. godine i time je navela na povlačenje. Za zasluge u ratu i u toj pobedi, od vladajuće kuće dobio je zastavu koja se danas čuva u Muzeju grada Pazina)
  • „Grb nepoznate obitelji s pročelja Kaštela“ (fasade pazinskog Kaštela sadrže veći broj grbova, uglavnom se radi o grbovima porodica koje su upravljale Kaštelom ili Pazinskom grofovijom. Ovaj je grb do danas ostao nepoznanica…)
  • „Urbar pazinske grofovije iz 1573. godine“ i bune kmetova koje su urbari donosili sa sobom. Dve takve bune dogodile su se – jedna u 15, druga u 16. veku – i u pazinskom kaštelu.

Organizatori napominju da su poželjne priče koje imaju pozitivnu intonaciju u obradi odabrane teme.

Očekuje se da radnja priče u celosti, ili barem jednim delom, bude smeštena na području grada Pazina i Gradskog muzeja u Pazinu (Pazinski kaštel). 

Primaju se priče napisane na hrvatskome jeziku ili na drugim jezicima s kojih nije potrebno prevoditi, dužine do 10 novinskih kartica (18.000 slovnih mesta, uključujući i razmake).

Priče moraju biti originalne i neobjavljene. Neobjavljenom pričom smatra se ona koja još ni na koji način nije pružena na uvid javnosti, kako u štampanom, tako i u elektronskom obliku, uključujući i internet.

Priče slati isključivo elektronskom poštom na adresu ffk.price@gmail.com, u prilogu poruke. Tekst mora biti u RTF formatu, bez zaglavlja, podnožja, numeracije stranica i bilo kakvih drugih posebnih formatiranja teksta, na latinici u fontu Times New Roman.

Priče moraju biti potpisane imenom i prezimenom autora, a u nastavku teksta, ispod priče, potrebno je priložiti kratku bio-bibliografiju autora, te kontakt podatke autora uz obavezno navedenu e-mail adresu i broj telefona.

Priče koje pristignu u drugim formatima ili prijave koje ne sadrže sve propisane elemente, neće biti uzete u obzir.

Žiri će odabrati najbolje priče za objavljivanje u zajedničkoj zbirci, koja će biti predstavljena na 20. Festivalu fantastične književnosti u Pazinu krajem septembra 2021. godine.

Otvoren konkurs za slanje filmova na 15. Festival srpskog filma fantastike

Udruženje Mladi kadrovi iz Beograda raspisalo je konkurs za slanje filmova na 15. Festival srpskog filma fantastike. U obzir će, kao i ranijih godina, biti uzeti filmovi koji se bave najširim spektrom filmske fantastike i horora, nezavisno od produkcijskih uslova i budžeta. Festival srpskog filma fantastike biće održan u oktobru 2021. godine, a filmski program festivala pratiće brojne promocije, tribine i gostovanja. Kao i ranijih godina, u okviru festivala održaće se Šetnja zombija, i to će joj biti osmo izdanje.

FSFF - Koskari

Zvanična nagrada festivala je „Koskar” i dodeljuje se u domaćoj (srpskoj) selekciji, regionalnoj selekciji (zemlje bivše Jugoslavije bez Srbije) i međunarodnoj (ostvarenja iz celog sveta). Za Koskara se takmiče filmovi na slobodnu temu u sledećim kategorijama: najbolji film, najbolja režija, najbolji scenario, najbolji film iz regiona (iz zemalja bivše Jugoslavije), najbolji strani film i specijalni doprinos filmskoj umetnosti.

Organizatori festivala poručuju da filmovi koji se takmiče za nagradu ,,Koskar”, treba da obrađuju neku od tema fantastike (horor, epska, folklorna, urbana, naučno-fantastični). Engleski titlovi su obavezni za filmove koji konkurišu za “Koskara”.

Pored toga, organizatori ističu da inostrani celovečernji filmovi neće moći da se takmiče za nagradu ,,Koskar”, ali će biti prikazani u off programu Festivala srpskog filma fantastike, dok se domaći dugometražni filmovi mogu prijaviti za nagradu ,,Koskar”. Prema njihovim rečima, cilj ove odluke jeste podsticanje domaće produkcije filmova iz oblasti fantastike.

Rok za slanje radova je 10. 9. 2021. godine. Sve podrobnije informacije o konkursu mogu se pronaći na zvaničnom sajtu festivala: www.fsffantastic.com

REFESTICON 21: Odabrano 27 priča za zbirku Virus 21

Žiri devetog Regionalnog festivala fantastične književnosti REFESTICON 21 odabrao je priče 27 autora iz sedam država za zbirku Virus 21.

Слика може припадати текст

Kako saopštavaju iz organizacionog odbora, predsjednik žirija Adnadin Jašarević iz Zenice i članovi Blaga Žurić iz Bijelog Polja, Branislav Janković iz Niša, Mirko Grdinić iz Pazina i Saladin Dino Burdžović iz Frankfurta, od ukupno 54 pristigle odabrali su priče nekih od afirmisanih pisaca iz regiona i autora koji prvi put učestvuju na ovom međunarodnom konkursu. Navodi se da će knjigu činiti 16 priča iz Srbije, četiri iz Hrvatske, tri iz Crne Gore i po jedna priča iz Bosne i Hercegovine, Slovenije, Sjeverne Makedonije i Njemačke.

Deveta zbirka iz ove međunarodne edicije biće promovisana na festivalu koji će se održati u Bijelom Polju od 24. do 27. juna. Organizatori napominju da za razliku od prethodnih godina zbog trenutne situacije neće pozivati autore da učestvuju na festivalu, već će priče predstaviti na online promociji, dok će o knjigama govoriti urednici i članovi žirija.

Organizator devetog REFESTICON-a je Lokalni javni emiter Radio Bijelo Polje, suorganizator Javna ustanova Ratkovićeve večeri poezije, a partner NVO Akademija društvenih nauka.

Odabrane priče:

1. Devojčica iz Jostedala – Ivan Nešić (Beograd)

2. Otisak – Vladimira Becić (Dugo Selo)

3. Tri sestre – Marijan Mašo Miljić (Podgorica)

4. Kako se Nostradamus okanio ćorava posla – Vanja Spirin (Zagreb)

5. Bosanski soj – Stuha – Alma Zornić (Sarajevo)

6. Balada o narodnoj kobasici – Stevan Šarčević (Subotica)

7. Rat svetova – Tihomir Jovanović (Beograd)

8. Miris jeseni u Berlinu – Tamara Berger (Tam)

9. Pustite nas da umremo – Milan Kovačević (Novi Sad)

10. Crv – Miloš Petrik (Beograd)

11. Pisma sinu – Marija Milosavljević (Beograd)

12. Za njihovo dobro – Daniel Haman (Osijek)

13. Thanatik – Miloš Mihailović (Sombor)

14. Abadon – Nataša Milić (Beograd)

15. Ludilo 021 – Amar Mulabegović (Bijelo Polje)

16. Pandemonijum – Nenad Petrović (Beograd)

17. Nagrada – Jasmina Blažić (Zagreb)

18. BES – Adrijan Sarajlija (Beograd)

19. Talac – Petra Rapajić (Novi Sad)

20. Luče novog Pajzera – Ralja Antonić (Šabac)

21. Mesečevo besnilo – Jasmina Malešević (Beograd)

22. Virus 2 u 1 – Marko Vujović (Podgorica)

23. Besnilo našeg doba – Dijana Đorđević (Niš)

24. Prvi dan kraja – Bojan Eskelenski (Celje)

25. Fabula Amoris – Ivana Lekić (Paraćin)

26. Sumrak duše – Jovana Kuzmanović (Beograd)

27. Voleo sam je ali sam je ubio – Mile Kostov (Skoplje)

Priče nisu rangirane po bodovima već će se u ovom redosledu naći u knjizi.

Konkurs za priče na temu “Virus 21” produžen do 1. juna

Organizatori devetog Regionalnog festivala fantastične književnosti Refesticon 21, produžili su rok konkursa za kratke priče do 1. juna, prenosi Art-Anima. Kako je saopšteno, ovo je krajnji datum do koga će pisci iz država regiona i učenici iz Crne Gore moći da dostave priče sa temom Virus 21, koja je odabrana kao omaž delima Borislava Pekića.

Virus 21 Refesticon

Odlučeno je da se zainteresovanim autorima omogući dodatni period zbog sveukupne situacije, navode predstavnici organizacionog odbora, ističući da će nastojati da u drugoj polovini juna održe deveto izdanje festivala u Bijelom Polju.

Realizator projekta Refesticon 21 je Lokalni javni emiter Radio Bijelo Polje, suorganizatori su NVO Akademija društvenih nauka i JU Ratkovićeve večeri poezije, dok su partneri srodni festivali iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slovenije, Rumunije i Italije. Pokrovitelj je Opština Bijelo Polje.

Propozicije konkursa za autore iz regiona:                                                                                

  • Tema zbirke – Virus 21;
  • Na konkurs se mogu slati neobjavljene priče iz žanra fantastike;
  • Potrebno je da se kao motiv obradi virus, a radnja se može odvijati u prošlosti, sadašnjosti ili budućnosti;
  • Priče mogu biti na crnogorskom, srpskom, hrvatskom ili bosanskom jeziku, (priče na slovenačkom i makedonskom će biti prevedene u saradnji sa autorima);
  • Preporučena dužina priče od 3 do 8 stranica, u Word-u (font Arial, veličina 12);
  • Priču treba poslati isključivo elektronskom poštom na adresu refesticon@gmail.com i to sa naslovom, imenom i prezimenom autora/autorke, kratkom biografijom (do 300 riječi) i kontakt podacima;
  • Jedan autor/autorka može poslati jednu priču za čije autorstvo i odgovara;
  • Autor/autorka dostavljanjem priče prihvata uslove konkursa i pravila festivala o objavljivanju priče;
  • Rok za dostavljanje priča je 1.6.2021. godine;
  • Odabrane priče se ne honorarišu i ne dodeljuju se nagrade za najbolju;
  • Izbor pristiglih priča će obaviti međunarodni žiri, dok će rezultati biti objavljeni pre održavanja festivala;
  • Autori/autorke čije priče budu objavljene biće pozvani da predstave priču u skladu sa programom festivala i aktuelnom zdravstvenom situacijom;
  • Odabrane priče će biti objavljene u zbirci „Virus 21“ koja će premijerno biti predstavljena na 9. Regionalnom festivalu fantastične književnosti REFESTICON 21, koji će se održati u Bijelom Polju.