Legendarni naučno-fantastični časopis obustavio prijave usred poplave priča napisanih uz pomoć AI

Popularna naučnofantastična publikacija Clarkesworld Magazine objavila je u ponedeljak da su zatvorene prijave za konkurs za kratku priču nakon što su bili preplavljeni kratkim pričama koje je generisala veštačka inteligencija.

„Prijave su trenutno zatvorene. Ne bi trebalo da bude teško pogoditi zašto“, objavljeno je na Tviter nalogu časopisa.

Clarkesworld objavljuje onlajn od 2006. godine i predstavlja radove brojnih zapaženih ali i nepoznatih autora. Ova objava je usledila nakon objave na blogu koju je urednik Clarkesworlda Nil Klark napisao prošle srede pod nazivom „Zabrinjavajući trend“. Klark je napisao da je od pandemije časopis dobijao porast submisija koje su prosto spam, a posledično je količina banovanih korisnika sada veća nego ikada ranije, kao rezultat prihvatanja AI čat robota kao što je ChatGPT.

Iako Klark nije otkrio kako su otkrili da su mnoge poslate priče generisane veštačkom inteligencijom, u blogu je napisao da je mogao da vidi „veoma očigledne obrasce“ koji su to odavali. Klark je napravio grafikon koji je pokazao broj podnosilaca koje je časopis morao da zabrani po mesecima, pri čemu je februar 2023. bio nesrazmerno visok, sa preko 500 ljudi. Pre godinu dana bilo je oko 20 zabrana u februaru.

„Pre kraja 2022. razlog zabrane je uglavnom bio plagijat. Sada su to mašinski generisani tekstovi“, navodi se na Tviter nalogu časopisa.

Klark je u svom blogu napisao da je došao do urednika drugih časopisa koji su potvrdili da je ovo nešto što se svima događa, a ne jedinstvena situacija za Clarkesvorld. Zaista, zahvaljujući besplatnom i otvorenom pristupu ChatGPT-a, čitava industrija ljudi koji koriste četbotove da zarade novac, a video snimci sa uputstvima i blogovi daju savete kako da to urade. Postoje stotine e-knjiga na Amazonu koje navode ChatGPT kao autora ili koautora, uključujući mnoge knjige o tome kako se koristi ChatGPT, koje je napisao ChatGPT.

„Čini se da mnogo teže pogađa „uvek otvorene“ časopise višeg profila od onih sa ograničenim rokovima za podnošenje ili nižim honorarima“, napisao je Klark na svom blogu. „Ovo nije strašno iznenađujuće jer veb-sajtovi i kanali koji promovišu šeme ‘pisanja za novac’ imaju tendenciju da usmere više pažnje na ‘uvek otvorena’ tržišta sa višim honorarima.”

Poplavu neželjenih podnesaka „u velikoj meri podstiču stručnjaci za ’dodatne poslove’ koji tvrde da se lako zarađuje sa ChatGPT-om. Oni to pokreću i zaslužuju da se na njih usmeri deo prezira koji se sada usmerava prema programerima veštačke inteligencije“, objavio je na Tviteru.

Kako četbotovi postaju napredniji, postalo je teže sa sigurnošću identifikovati da li je nešto generisano veštačkom inteligencijom ili napisano od strane ljudi. Nastavnici su, na primer, veoma zabrinuti zbog toga što učenici koriste čet-botove da varaju na zadacima i počeli su da izričito zabranjuju njihovo korišćenje. Postoje neki ChatGPT detektori koji su se pojavili, kao što je GPTZero ili AI klasifikator matične kompanije OpenAI. Međutim, čak je i OpenAI rekao da njegov klasifikator nije u potpunosti pouzdan.

„Nemamo rešenje za problem. Imamo neke ideje kako da ga minimiziramo, ali problem ne nestaje. Detektori su nepouzdani. Plaćanje za podnošenje će odbiti previše legitimnih autora. Štampane prijave nisu održive za nas“, naveo je časopis na Tviteru.

Klark smatra da ne postoji jasno i brzo rešenje za ovaj problem, a mnoga predložena rešenja štete potencijalnim piscima, posebno piscima u razvoju u zemljama sa niskim prihodima i onima koji se oslanjaju na besplatne, otvorene podneske da bi plasirali svoj rad. Rešenja poput obezbeđivanja manjeg broja kontakata urednika i kreiranja regiona za geoblokiranje sa visokim brojem prijava na ChatGPT dodatno bi ograničila dostupnost radi privatnosti i bezbednosti.

Jasno je da uobičajeno poslovanje neće biti održivo i brinem se da će ovaj put dovesti do povećanog broja barijera za nove i međunarodne autore. Kratkoj fikciji su potrebni ovi ljudi“, napisao je Klark. „Ako ne možemo da pronađe način da rešimo ovu situaciju, stvari će početi da se lome. Vreme potrebno da dobijete odgovor će biti duže i ne želim ni da razmišljam o tome šta će se dogoditi mojim kolegama koji daju povratne informacije o podnescima. Ne, to nije smrt kratke fikcije (molim vas samo prestanite s tim glupostima), ali će zakomplikovati stvari.”

Clarkesworld nije odmah odgovorio na zahtev za komentar.

Strip-konkurs “Betmen, legende o mračnom vitezu”

Narodni muzej Zrenjanin raspisuje strip-konkurs pod nazivom “Betmen, legende o mračnom vitezu” koji će biti otvoren do 25. novembra 2022. godine. Zainteresovani autori mogu poslati svoje radove na adresu: Narodni muzej Zrenjanin, Subotićeva 1, za strip-konkurs „Betmen, legende o mračnom vitezu“.

Radovi treba da odgovaraju na sledeće propozicije:

• Pravo učešća imaju autori svih uzrasta.
• Autor šalje rad na konkurs poštom (rad će biti prihvaćen i u slučaju da ga autor lično donese).
• Rad treba da bude u dobroj kopiji (ili originalu), obima od 1 do 4 table, A3 ili A4 formata.
• Rad može biti delo više autora (crtač, scenarista, kolorista).
• Naslov, žanr i autorski pristup nisu zadati konkursom.
• Tekst u stripu može biti na srpskom ili engleskom jeziku, kao i na jezicima sa bivšeg srpskohrvatskog govornog područja.
• Uz rad je obavezno poslati ištampano ili čitko, štampanim slovima, napisano: ime autora (ili ukoliko ih je više imena svih autora), godina rođenja i kontakt telefon.
• Svaku tablu rada na poleđini označiti rednim brojem (primer: 1/4, 2/4, 3/4, 4/4).
• Radovi će biti žirirani za zvanične nagrade od strane Stevana Subića, i biće izloženi na izložbi svih pristiglih (najuspelijih) radova.
• (radovi koji propagiraju rasnu, nacionalnu, ličnu, versku kao i druge vidove netrpeljivosti; imaju za cilj promociju delatnosti pravnih lica, organizacija, udruženja i pokreta; kao i radovi pornografske sadržine, neće se uzimati u razmatranje)

U utorak, 29. novembra, biće svečano uručene pohvale i nagrade za odabrane radove koje će dodeliti Stevan Subić,jedan od najpriznatijih svetskih strip autora u svojoj generaciji.Prispeli i nagrađeni radovi biće izloženi 29. novembra u prostoru Malog salona Narodnog muzeja Zrenjanin prilikom zatvaranja izložbe „Zagonetač: Godina prva”.

Konkurs je nastao kao prateći sadržaj izložbe originalnih strip-tabli i ilustracija iz serijala „Zagonetač: Godina prva” autora Stevana Subića koja baca novo svetlo na nastanak filmskog i strip junaka Betmena.

Refesticon 2023: Konkurs za kratke priče na temu transhumanizma

Transhumanizam će biti tema 11. Regionalnog festivala fantastične književnosti REFESTICON, koji će se održati 2023. godine u Bijelom Polju, saopštili su realizatori projekta. Međunarodni konkurs za zbirku kratkih priča je raspisan za pisce koji stvaraju na ex-yu jezicima, dok je državni literarni konkurs namjenjen učenicima iz Crne Gore.

Tema transhumanizma, koja razvojem tehnologije i bioetike nameće nova pitanja o besmrtnosti, unapređenju čovjeka ili posljedicama po čovječanstvo, sve više je zastupljena u nauci, zbog čega joj pristupamo sa umjetničkog i književnog aspekta, navode organizatori. Iako se ovim fenomenom bave između ostalih fizika, biologija i filozofija, utemeljenja se mogu pronaći u literaturi, a posebno u načnoj fantastici kod književnika koji su pisali o robotima i androidima, bilo kroz utopijski ili distopijski pristup.

Zbog toga nam je značajno da iz današnje vizure razmotrimo ova pitanja i podstaknemo autore u regionu da daju svoj doprinos stvaranjem novih priča.

Propozicije konkursa za autore iz regiona:                                                 

1. Tema zbirke transhumanizam;

2. Na konkurs se mogu slati neobjavljene priče iz žanra fantastike;

3. Priče mogu biti na crnogorskom, srpskom, hrvatskom ili bosanskom jeziku, (priče na slovenačkom i makedonskom ćemo prevesti u saradnji sa autorima);

4. Preporučena dužina priče od 3 do 8 stranica, u Word-u (font Arial, veličina 12);

5. Priču treba poslati isključivo elektronskom poštom na adresu refesticon@gmail.com, sa naslovom, imenom i prezimenom autora/autorke, kratkom biografijom (do 300 riječi) i kontakt podacima;

6. Jedan autor/autorka može poslati jednu priču za čije autorstvo i odgovara;

7. Autor/autorka dostavljanjem priče prihvata uslove konkursa i pravila festivala o objavljivanju priče;

8. Rok za dostavljanje priča je 30.3.2023. godine;

9. Odabrane priče se ne honorarišu i ne dodeljuju se nagrade za najbolju;

10. Izbor pristiglih priča će obaviti međunarodni žiri, dok će rezultati biti objavljeni prije održavanja festivala;

11. Odabrane priče će biti objavljene u zbirci Regionalnog festivala fantastične književnosti REFESTICON.

Propozicije konkursa za učenike:      

1. Pravo učešća imaju učenici osnovnih i srednjih škola iz Crne Gore;

2. Tema zbirke je transhumanizam;

3. Na konkurs se mogu slati priče iz žanra fantastike dužine od 2 do 8 stranica u Word-u (font Arial, veličina 12);

4. Priču poslati elektronskom poštom na adresu refesticon@gmail.com sa naslovom, imenom i prezimenom autora/autorke, nazivom škole, navedenim razredom, adresom i kontakt podacima učenika i mentora;

5. Jedan učenik/učenica može poslati jednu do sada neobjavljenu autorsku priču;

6. Izbor pristiglih priča će obaviti stručni žiri, a za autore najbolje rangiranih priča biće obezbjeđeni plaketa, knjiga i Zmajevo jaje;

7. Odabrane priče će biti objavljene u zbirci Regionalnog festivala fantastične književnosti REFESTICON.

8. Rok za dostavljanje priča je 30.3.2023. godine.

Refestikonov konkurs za kratku priču na temu putovanja kroz vreme

Organizacioni odbor 10. Regionalnog festivala fantastične književnosti REFESTICON iz Bijelog Polja raspisao je konkurs „Putnik“ za kratke priče na temu putovanja kroz vreme. Konkurs je raspisan u dve kategorije: za regionalne pisce fantastike i učenike osnovnih škola u Crnoj Gori.

Kako saopštavaju organizatori, cilj je da se izborom savremene teme podstaknu stvaraoci iz celog regiona uz ukazivanje počasti književnim stvaraocima koji su se bavili idejom putovanja kroz vreme. Tako će deseto izdanje REFESTICON-a biti posvećeno rodonačelniku naučne fantastike u Crnoj Gori, Čedu Vukoviću, začetnicima naučne fantastike u svetu Žilu Vernu i Herbertu Džordžu Velsu, kao i velikanima ovog žanra u 20. veku, Stanislavu Lemu i Reju Bredberiju, navodi se u saopštenju.

Organizatori napominju da izborom teme, osim posvećivanja pažnje sve aktuelnijem konceptu hronomocije, nastoje da doprinesu očuvanju kulturne i književne baštine Crne Gore, samim tim dodatno informišu i podstaknu mlade na stvaralaštvo, ali i prošire saradnju među umetnicima i institucijama kulture u regionu i državama Evropske Unije.

Propozicije konkursa za autore iz regiona:

1. Tema zbirke Putnik;
2. Na konkurs se mogu slati neobjavljene priče iz žanra fantastike;
3. Priče mogu biti na crnogorskom, srpskom, hrvatskom ili bosanskom jeziku, (priče na slovenačkom i makedonskom biće prevedene u saradnji sa autorima);
4. Preporučena dužina priče od 3 do 8 stranica, u Word-u (font Arial, veličina 12);
5. Priču je potrebno poslati isključivo elektronskom poštom na adresu refesticon@gmail.com, i to sa naslovom, imenom i prezimenom autora/autorke, kratkom biografijom (do 300 reči) i kontakt podacima;
6. Jedan autor/autorka može poslati jednu priču za čije autorstvo i odgovara;
7. Autor/autorka dostavljanjem priče prihvata uslove konkursa i pravila festivala o objavljivanju priče;
8. Rok za dostavljanje priča je 05.05.2022. godine;
9. Odabrane priče se ne honorarišu i ne dodeljuju se nagrade za najbolju;
10. Izbor pristiglih priča će obaviti međunarodni žiri, dok će rezultati biti objavljeni pre održavanja festivala;
11. Autori/autorke čije priče budu objavljene biće pozvani da predstave priču u skladu sa programom festivala i aktuelnom zdravstvenom situacijom;
12. Odabrane priče će biti objavljene u zbirci koja će premijerno biti predstavljena na 10. Regionalnom festivalu fantastične književnosti REFESTICON, koji će se održati u Bijelom Polju.

Propozicije konkursa za učenike:

1. Pravo učešća imaju učenici osnovnih i srednjih škola iz Crne Gore;
2. Tema zbirke Putnik;
3. Na konkurs se mogu slati priče iz žanra fantastike;
4. Radnja se može odvijati u prošlosti, sadašnjosti ili budućnosti;
5. Preporučena dužina priče od 2 do 8 stranica (font Arial, veličina 12);
6. Rok za dostavljanje priča je 05.05.2022. godine;
7. Priču poslati elektronskom poštom na adresu refesticon@gmail.com sa naslovom, imenom i prezimenom autora/autorke, nazivom škole, navedenim razredom, adresom i kontakt podacima učenika i mentora;
8. Jedan učenik/učenica može poslati jednu do sada neobjavljenu autorsku priču;
9. Izbor pristiglih priča će obaviti stručni žiri, a rezultati će biti objavljeni pre održavanja festivala;
10. Za autore najbolje rangiranih priča biće obezbeđeni plaketa, knjiga i nagrada Zmajevo jaje;
11. Učenici čije priče budu objavljene biće pozvani da predstave priču u skladu sa programom festivala i aktuelnom zdravstvenom situacijom;
12. Odabrane priče će biti objavljene u zbirci koja će premijerno biti predstavljena na 10. Regionalnom festivalu fantastične književnosti REFESTICON u Bijelom Polju.

AVKF KONKURS: Avetinje i Anđame – odrezak drugi – Slešer!

Posle prvog konkursa i AVKF zbirke koja se bavila folklornom fantastikom, sada je došao red na “slešer”. Znači – vreme je za serijske ubice i za mnooooogo krvi!

Uslovi konkursa:

Priča ne sme pre toga biti objavljivana u bilo kom obliku. Naša politika je da u Avetinje i Anđame uvrstimo samo ekskluzivne i originalne priče.

1. Priča mora biti najmanje u drugoj ruci. Dakle, nešto što ste napisali, pustili da prenoći (najbolje više dana), pa pročitali ponovo i uredili. Ne šaljite nabacane ideje bez reda, niti tekstove koji nastaju „na brzaka“ jer se to vidi već posle treće rečenice. Ideja je da iz svih izvučemo najbolje.

2. Prihvatamo i ćirilicu i latinicu kao i sve jezike sa kojih nije potreban prevod na srpski, ali ne prihvatamo loše formatirane tekstove i šišanu latinicu (ščćž bez dijakritičkih znakova).

3. Priča može da sadrži do 20000 znakova sa razmacima (30-40 strana u Wordu, zavisno od veličine pasusa i dijaloga). Nećemo brojati krvna zrnca ako neko napiše par reči više, ali trudite se da se sažmete. I deset stranica je i više nego u redu, ako je priča dobra.

4. Autori pristaju na saradnju sa urednikom i lektorom. Šta ovo znači? Da niko nije savršen i da smo mi tu da uzdignemo i učinimo boljim vaše delo, ne da vas kritikujemo na ličnom nivou. U tom smislu, urednik je tu da pazi na materijalne i logičke greške, viškove i manjkove, tok priče i vremensku liniju, uverljivost karaktera, repeticije i redundancije. Predlog ćete dobiti, pa onda možete prihvatiti izmenu, ili prodiskutovati sa urednikom, ukoliko se ne slažete oko nekih detalja.

5. Radove (ISKLUČIVO u Word formatu, PDF neće biti uzet u razmatranje).

6. Uz priču priložite biografiju do stotinu reči.

7. Radove šaljite na mejl: konkurs@fantasticnivodic.com sa naznakom za Avetinje i anđame – slešer.

8. Rok za krajnju predaju rukopisa prvi april 2022. Za prošlu zbirku smo malo produžili rok, ali to ovoga puta nećemo raditi, jer imamo još i drugih stvari u planu. Smatramo da je tri meseca i više nego dovoljno da se napiše odlična priča i sredi od strane urednika i lektora.

Trojica najboljih na konkursu „Pesma leda i vatre – novo poglavlje“

Povodom Nedelje knjiga Džordža R. R. Martina izdavačka kuća Laguna je organizovala literarni konkurs u kojem se tražilo da zainteresovani dopišu svoju epizodu čuvenog serijala „Pesma leda i vatre“.

Članovi žirija – Goran Skrobonja, Aleksandar Aca Seltik i Ivan Jovanović dobili su zadatak da izaberu tri najbolje priče.

Pobedničku priču „Poljubljen vatrom, zaveden ledom“ napisao je Petar Milošević.

Poljubljen vatrom, zaveden ledom

Naleti ledenog vetra podižu oblake snega.

Na proplanku iznad Uklete šume i podnožja Frostfanga svetlost vatre otkriva ulaz u pećinu. Strujanje vazduha raspiruje plamen, pa igrom senki neravni zidovi izgledaju kao džinovska lica koja se pokreću. Naga devojka kupa se u kladencu tople vode i otvorenih očiju, nalik na dve ledenoplave zimske ruže Vesterosa, budna sanja…

U snoviđenju lebdi iznad sopstvenog tela.

Leži nedaleko od kapije Zida prekrivena medveđim krznom, kao da spava. Kosa boje užarenog divljeg kestena rasuta joj je po golim ramenima i samrtnoj ledenoj postelji. Usud-drvo u podnožju lomače gori, ali plamen okleva… posustaje. Posle nekog vremena devojka najednom oživljava.

U viziji otvara oči uz krik; istim krikom u pećini izranja iz vode.

„Nikada nisi ni mislio da spališ moje telo“, odjekuju zidovi njenim promuklim glasom. „Gornju polovinu lomače napravio si od vlažne i zaleđene severnjačke cunge. I deca znaju da to drvo sa vatrom ne druguje – dao si mi vremena da oživim. Bila sam dovoljno daleko od Kralja Noći da njegova propast ne bude i moja, a dovoljno blizu postojbini da kletva predaka postane moje nasleđe.“

„Ti ne znaš ništa, ljubavi…“, često sam ti to znala reći, „ali za jedno si bio u pravu. Bićemo ponovo zajedno u našoj pećini.“

„Vidim podnožje Zida i tebe kako na vrancu predvodiš Slobodne Ljude. Okrećeš se da odmeriš kapiju koja se zatvara, pa ubrzo nestajete među stablima obližnje šume.

Negde u svesti-ispod-svesti prepoznaješ svoj put ka meni.

Čekam te.

Dovedi mi moj narod, ljubavi. Dovedi Kraljici Noći njenu buduću vojsku…“

Drugo mesto osvojila je priča „Stara Nen“ Luke Jocića.

Stara Nen

„Šta to gledaš, Stara Nen?“

Okrenula je glavu i susrela se sa sanjivim pogledom malog Brena. Znala je da je do pre nekoliko trenutaka bio vuk. Trčao je slobodan. Sada je ponovo tu, u krevetu. Ponoćni povetarac je ušao kroz prozor i rasplamsao sveću, razigravajući senke po zidovima sobe i po njenom naboranom licu. Duboko je uzdahnula i setno vratila pogled zvezdama. Bila je prelepa noć. Mirna noć. Neće biti još mnogo takvih.

„Čekam povratak zmajeva, mali Brene.“ Zastala je. Nije trebalo to da mu priča. Neke stvari Bren treba sam da sazna. Ona je tu samo da ga sačuva. Da ga usmeri. I da glumi dadilju.

Teško je bilo ćutati godinama, biti jedini koji zna. Ali Stara Nen je ćutala. Da nije, možda mali Bren ne bi sada tu ležao nepokretan. Morao je da padne. To ponavlja sebi svakog dana od tog kobnog događaja. Ipak, savest nije prestala da je grize. Šta ako nismo u pravu? Šta ako sve ovo ne bude dovoljno? Bren je mogao da proživi makar ono malo koliko nam je ostalo na svojim nogama…

„Drevne priče govore o crvenoj vatri na nebu“, konačno nastavi, „koja će najaviti njihov povratak. A biće nam potrebni zmajevi i njihov plamen.“ Bren je voleo priče i to je bio najveštiji način da mu se kaže ono što je trebalo da zna.

„Jer noć je mračna i puna užasa“, završi ona.

Okrenula se ponovo dečaku u krevetu. Bio je u dubokom snu. Dobro je, ipak je nije čuo. To je bio samo trenutak slabosti i Stara Nen je rešila da se on više ne ponovi. Treba da izdrži još samo malo.
Ispod gomile slojeva njene stare, otrcane odeće crvena ogrlica je jarko zasvetlela.

Trećeplasiranu priču „Pesma leda i vatre – novo poglavlje“ napisao je Bojan Tarabić.

Pesma leda i vatre – novo poglavlje

Dok je prolazila kraj hramova, čula je iskušenike Kulta zvezdane mudrosti na vrhu njihovog vidikovca kako pevaju večernjim zvezdama. Njihovi grleni glasovi stapali su se u rečenice predvojene tako da kušaju jezik i dušu. S ogromnih mangala naloženih ispred doma Gospodara svetlosti dolebde vitica dima. Čula je molitve R’lorovih sveštenika kako odzvanjaju: „Noć je mračna i puna užasa“, opetovali su.

Ovima nije. Šta je Sunce naspram zvezdomorja? Samo kap u okeanu. Okrenula se ka reskim glasovima. Iako se nije pojačalo ni za jotu, pojanje joj ispuni uši. Čitavo telo joj se ukrutilo, duh je, čini se, želeo da iskoči iz mesa u koje beše zapreten. Prodajući Bruskove mušule, ostrige i puževe, Ket je čula šta se šapuće po dokovima i uličicama Krpareve luke.

Pojedinci su tvrdili da se zvezdočatci kulta mole nekome zakatančenom i sahranjenom, ali živom. Drugi su pak bili ubeđeni da kult slavi vladara sa ostrva Leng. Nekakvog crnog faraona. Iako je Lomas Hodač zabeležio da tamo stoluju božanske carice.

Znala je i za one druge, grozomornije glasine. O bleštavom trapezoedru. O krvjeziku. O praocu netopira.

O besmrtnom oborotnju, kadrom da se premetne u šta god poželi. Ta misao joj je delovala primamljivo. Naspram toga, umeće kojim raspolažu sveštenici Mnogolikog boga je najobičnija promena krinki na pozornici.

Čula je da se ljudi plaše topota nekakve bele kobile. Možda bi trebalo da ujaše za onim koji može biti i jahač i konj, i uhoda i magla. Gmizavim haosom u hiljadu obličja. Možda.
Ili ipak ne.

Kažu, cena je previsoka.

Pobedničke priče biće objavljene u novembarskom broju Bukmarkera.

Literarni konkurs „Pesma leda i vatre – novo poglavlje“ od 6. do 26. septembra

Džordž R. R. Martin je najpoznatiji po svom remek-delu, serijalu epske fantastike „Pesma leda i vatre“, koji, i pored velikog nestrpljenja milionskog broja obožavalaca, nikako da privede kraju. Njegov rad je uticao na sve podžanrove u okviru fikcije, počev od naučne fantastike, preko misterija do trilera. Septembar je mesec u kojem će Martin proslaviti 72. rođendan. Tim povodom Laguna organizuje literarni konkurs!

Naziv novog konkursa je „Pesma leda i vatre – novo poglavlje“. Počinje 6. septembra i traje do 26. septembra.
U 250 reči dopišite svoju epizodu čuvenom Martinovom serijalu „Pesma leda i vatre“. Da li ćete priči dodati sasvim novu epizodu ili ćete na svoj način preraditi neku već postojeću scenu iz serijala, odnosno napisati je onako kako je, po vašem mišljenju, trebalo da se odigra (možda će u vašoj priči rasplet neke scene, sukoba, fizičkog ili verbalnog duela biti drugačiji, najdraži junak doživeti drugačiju smrt itd.), na vama je da odaberete.
Tri najbolje priče izabraće Lagunini pisci Goran Skrobonja i Aca Seltik i prevodilac Ivan Jovanović.
Autora najbolje priče nagradićemo ilustrovanim primercima knjiga „Igra prestola“ i „Sudar kraljeva“, kao i knjigom „Svet leda i vatre“. Drugo mesto dobija ilustrovane primerke knjiga „Igra prestola“ i „Sudar kraljeva“, a trećeplasirani ilustrovano izdanje „Igre prestola“.

Nagrađene priče objavićemo u oktobru na sajtu laguna.rs i u novembarskom broju Bukmarkera.
Konkurs važi za sve zemlje, a radove možete slati na mejl: konkurs@laguna.rs.

Probudite svoju kreativnost i osmislite originalnu priču! Srećno!

Uslovi konkursa

1. Slati samo kratke priče na srpskom i srodnim jezicima koje nisu ranije objavljene.

2. Zajedno sa kratkom pričom poslati i osnovne podatke o autoru: ime i prezime, adresu stanovanja, imejl-adresu i broj telefona. *Obaveštavamo vas da ćemo smatrati da ste učešćem na konkursu i dostavljanjem podataka prihvatili obradu svojih podataka o ličnosti u skladu sa našom Politikom privatnosti i Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.

3. Organizator konkursa ne snosi odgovornost u slučaju zloupotrebe autorskih prava prijavljenih kratkih priča na konkurs od učesnika ili trećih osoba.

4. Učešćem na konkursu, svi učesnici pristaju na uslove konkursa.

Rezultati AVKF konkursa

AVKF je na FB-u objavio spisak izabranih priča za svoju horor zbirku. Reč je o prvom delu horor zbirke. Kako najavljuju iz kluba sada sledi finalna faza obrade. Po svojoj prilici zbirka će se zvati “Avetinje i anđame” (Odrezak prvi)!

Spisak odabranih autora i priča:

1. Ana Davidov – Adelina-Adelina – Bajkovita saga o ljudskom zlu koje budi daleko gore užase.

2. Andrej Podobnik – Skriven među jorgovanima – Horor fantastika sa elementima detektivske priče koja nam otkriva šta se može desiti ako se drznemo da dirnemo ono što nam ne pripada.

3. Dejan Sklizović – Gurmanov greh – Kosmička strava na niški način, sa elementima teatra apsurda i crne komedije.

4. Elizabeta Stojko – Probudila se – usnula – Užas koji naizmenično donose zaborav i podsećanje na prethodne inkarnacije i ravni postojanja sa kojih vrebaju krajnje neugodne stvari.

5. Filip Rogović – Rođen u zao čas – Među kućercima po zaseocima, u brdima i šumama, ima nečega o čemu lokajne legende bruje.

6. Goran Došen – Oči – Mladalačka radoznalost može doneti doživotni problem i uništiti sve planove, ukoliko se upozorenje ne posluša.

7. Ivan Ristić – Čovek koga je grlilo drveće – Blekvudovska poetika u prozi u kojoj se suptilno naglašavaju ne baš prijateljski odnosi čoveka i prirode.

8. Kristijan Šarac – Maglenka – Jedan alternativni pogled na užase unutar porodice sa osvrtom na nastanak izvesnog tipa anđame.

9. Lazar Vuković – Studeni poljubac – Čist lokalni crni folklor na avangardan način, uz pouku o prirodi bića iz narodnih predanja.

10. Mira Satarić – Incident kod Rašomon kapije – Pravo iz dubina japanskog folklornog crnila stiže nam priča o nespokoju svakoga ko na bilo koji način dirne siline veće od svega zamislivog.

11. Stevan Šarčević – Crtica o nadvožnjaku i ljubavi u Čantaviru – Ruralna pripovest o kauzalnim poveznicama između svetova, iz čije se mreže pobeći ne može.

12. Tijana Branković – Raskrsnica – Originalan pristup starim pričama o prokletstvima raskršća i stvarima koje se tu mogu naći.

13. Đorđe Maksimović – Doktor za mrtve – Geneza ruralne strave iz užasa lokalnih ratova otkriva nešto drevno što lovi ljudski plen.

AVKF konkurs za rukopisce

Udruženje „Autostoperski vodič kroz fantastiku“ raspisuje stalni konkurs za rukopise romana, zbirki priča i drugih fikcijskih dela iz žanra fantastike. AVKF izdavaštvo je nezavisno i neprofitno; sva zarada ostvarena od prodaje naših knjiga upotrebljava se za pripremu novih izdanja. Ovaj princip rada znači da će objavljivanje Vašeg dela biti potpomognuto prodajom prethodno objavljenih, a Vaše delo će zauzvrat omogućiti produžetak ove plemenite misije.

KAKO DA PRIJAVIM SVOJ RUKOPIS?

Da biste se prijavili na naš konkurs, potrebno je da na mejl adresu prijemrukopisa@fantasticnivodic.com pošaljete uz celi rukopis i izabrane delove teksta Vašeg dela i biografiju dužine do sto reči.

• U slučaju da je delo roman, treba poslati najmanje jedan, a najviše tri odlomka dužine do 15000 slovnih mesta sa belinama;
• ako je u pitanju zbirka priča, do tri priče te dužine (s tim da ćemo prihvatiti i nešto duže priče ako onih koje se uklapaju u ograničenje nema).

Odlomke/priče treba izabrati tako da su reprezentativni za celinu i da dobro predstavljaju Vaše pisanje.

Poželjno je da pošaljete i sinopsis Vašeg dela. Pri pisanju sinopsisa, potrebno je da se autor pridržava nekoliko smernica:

• jednostavno prepričavanje koje izlaže srž radnje
• izbegavanje nepotrebnih pojedinosti
• izbegavanje autorovih sudova o delu, namera i ciljeva

Dobar sinopsis mora biti objektivan, koncizan i lišen svega što ne predstavlja prikaz fabule dela.

Napomena: Primaju se isključivo rukopisi napisani na srpskom ili jezicima sa kojih nije potreban prevod na srpski, u .doc ili .docx datoteci, formatirani na sledeći način: font Times New Roman, veličina fonta 12 pt, prored 1,5 pt, Justify poravnanje.

PRIJAVIO SAM SE – I ŠTA SADA?

Nakon što razmotri Vašu prijavu, urednik će Vam, ako bude zainteresovan poslati obavest o tome. Vaš rukopis će proći procenu, čije rezultate ćete saznati u roku od mesec do šest meseci. U slučaju prihvatanja, radićete na njegovom sređivanju sa našim timom; stoga, pre prijave, imajte na umu da je ovo proces koji zahteva posvećenost i ozbiljan rad.

BEZ PANIKE! Prijem, procena i rad sa rukopisom poverljivi su, i detalji su poznati samo autoru i članovima Udruženja koji su direktno umešani u rad.

Rukopise je moguće slati isključivo ovim putem. Svaki drugi način slanja rezultovaće u odbijanju rukopisa. Molimo Vas da to poštujete i naše urednike ne kontaktirate bez preke potrebe. Za sva pitanja smo, naravno, uvek tu. Srećno!

Konkurs za fantastične priče o muzeju

Organizacioni odbor 20. Festivala fantastične književnosti u Pazinu raspisao je konkurs za „priče o muzeju“, javlja Art-Anima.

Ovim konkusrom se traže priče iz žanrovskog spektra fantastike (horora, naučne ili epske fantastike), koje na bilo koji način obrađuju ili koriste tematiku ili motive u vezi sa Muzejom grada Pazina u odnosu na sledeće teme:

• „Zastava kapetana Lazarića“ (Josip Lazarić bio je na čelu vojske koja je nedaleko od Pazina porazila Napoleonovu vojsku 1813. godine i time je navela na povlačenje. Za zasluge u ratu i u toj pobedi, od vladajuće kuće dobio je zastavu koja se danas čuva u Muzeju grada Pazina)
• „Grb nepoznate obitelji s pročelja Kaštela“ (fasade pazinskog Kaštela sadrže veći broj grbova, uglavnom se radi o grbovima porodica koje su upravljale Kaštelom ili Pazinskom grofovijom. Ovaj je grb do danas ostao nepoznanica…)
• „Urbar pazinske grofovije iz 1573. godine“ i bune kmetova koje su urbari donosili sa sobom. Dve takve bune dogodile su se – jedna u 15, druga u 16. veku – i u pazinskom kaštelu.

Organizatori napominju da su poželjne priče koje imaju pozitivnu intonaciju u obradi odabrane teme.

Očekuje se da radnja priče u celosti, ili barem jednim delom, bude smeštena na području grada Pazina i Gradskog muzeja u Pazinu (Pazinski kaštel). 

Primaju se priče napisane na hrvatskome jeziku ili na drugim jezicima s kojih nije potrebno prevoditi, dužine do 10 novinskih kartica (18.000 slovnih mesta, uključujući i razmake).

Priče moraju biti originalne i neobjavljene. Neobjavljenom pričom smatra se ona koja još ni na koji način nije pružena na uvid javnosti, kako u štampanom, tako i u elektronskom obliku, uključujući i internet.

Priče slati isključivo elektronskom poštom na adresu ffk.price@gmail.com, u prilogu poruke. Tekst mora biti u RTF formatu, bez zaglavlja, podnožja, numeracije stranica i bilo kakvih drugih posebnih formatiranja teksta, na latinici u fontu Times New Roman.

Priče moraju biti potpisane imenom i prezimenom autora, a u nastavku teksta, ispod priče, potrebno je priložiti kratku bio-bibliografiju autora, te kontakt podatke autora uz obavezno navedenu e-mail adresu i broj telefona.

Priče koje pristignu u drugim formatima ili prijave koje ne sadrže sve propisane elemente, neće biti uzete u obzir.

Žiri će odabrati najbolje priče za objavljivanje u zajedničkoj zbirci, koja će biti predstavljena na 20. Festivalu fantastične književnosti u Pazinu krajem septembra 2021. godine.