Legendarni naučno-fantastični časopis obustavio prijave usred poplave priča napisanih uz pomoć AI

Popularna naučnofantastična publikacija Clarkesworld Magazine objavila je u ponedeljak da su zatvorene prijave za konkurs za kratku priču nakon što su bili preplavljeni kratkim pričama koje je generisala veštačka inteligencija.

„Prijave su trenutno zatvorene. Ne bi trebalo da bude teško pogoditi zašto“, objavljeno je na Tviter nalogu časopisa.

Clarkesworld objavljuje onlajn od 2006. godine i predstavlja radove brojnih zapaženih ali i nepoznatih autora. Ova objava je usledila nakon objave na blogu koju je urednik Clarkesworlda Nil Klark napisao prošle srede pod nazivom „Zabrinjavajući trend“. Klark je napisao da je od pandemije časopis dobijao porast submisija koje su prosto spam, a posledično je količina banovanih korisnika sada veća nego ikada ranije, kao rezultat prihvatanja AI čat robota kao što je ChatGPT.

Iako Klark nije otkrio kako su otkrili da su mnoge poslate priče generisane veštačkom inteligencijom, u blogu je napisao da je mogao da vidi „veoma očigledne obrasce“ koji su to odavali. Klark je napravio grafikon koji je pokazao broj podnosilaca koje je časopis morao da zabrani po mesecima, pri čemu je februar 2023. bio nesrazmerno visok, sa preko 500 ljudi. Pre godinu dana bilo je oko 20 zabrana u februaru.

„Pre kraja 2022. razlog zabrane je uglavnom bio plagijat. Sada su to mašinski generisani tekstovi“, navodi se na Tviter nalogu časopisa.

Klark je u svom blogu napisao da je došao do urednika drugih časopisa koji su potvrdili da je ovo nešto što se svima događa, a ne jedinstvena situacija za Clarkesvorld. Zaista, zahvaljujući besplatnom i otvorenom pristupu ChatGPT-a, čitava industrija ljudi koji koriste četbotove da zarade novac, a video snimci sa uputstvima i blogovi daju savete kako da to urade. Postoje stotine e-knjiga na Amazonu koje navode ChatGPT kao autora ili koautora, uključujući mnoge knjige o tome kako se koristi ChatGPT, koje je napisao ChatGPT.

„Čini se da mnogo teže pogađa „uvek otvorene“ časopise višeg profila od onih sa ograničenim rokovima za podnošenje ili nižim honorarima“, napisao je Klark na svom blogu. „Ovo nije strašno iznenađujuće jer veb-sajtovi i kanali koji promovišu šeme ‘pisanja za novac’ imaju tendenciju da usmere više pažnje na ‘uvek otvorena’ tržišta sa višim honorarima.”

Poplavu neželjenih podnesaka „u velikoj meri podstiču stručnjaci za ’dodatne poslove’ koji tvrde da se lako zarađuje sa ChatGPT-om. Oni to pokreću i zaslužuju da se na njih usmeri deo prezira koji se sada usmerava prema programerima veštačke inteligencije“, objavio je na Tviteru.

Kako četbotovi postaju napredniji, postalo je teže sa sigurnošću identifikovati da li je nešto generisano veštačkom inteligencijom ili napisano od strane ljudi. Nastavnici su, na primer, veoma zabrinuti zbog toga što učenici koriste čet-botove da varaju na zadacima i počeli su da izričito zabranjuju njihovo korišćenje. Postoje neki ChatGPT detektori koji su se pojavili, kao što je GPTZero ili AI klasifikator matične kompanije OpenAI. Međutim, čak je i OpenAI rekao da njegov klasifikator nije u potpunosti pouzdan.

„Nemamo rešenje za problem. Imamo neke ideje kako da ga minimiziramo, ali problem ne nestaje. Detektori su nepouzdani. Plaćanje za podnošenje će odbiti previše legitimnih autora. Štampane prijave nisu održive za nas“, naveo je časopis na Tviteru.

Klark smatra da ne postoji jasno i brzo rešenje za ovaj problem, a mnoga predložena rešenja štete potencijalnim piscima, posebno piscima u razvoju u zemljama sa niskim prihodima i onima koji se oslanjaju na besplatne, otvorene podneske da bi plasirali svoj rad. Rešenja poput obezbeđivanja manjeg broja kontakata urednika i kreiranja regiona za geoblokiranje sa visokim brojem prijava na ChatGPT dodatno bi ograničila dostupnost radi privatnosti i bezbednosti.

Jasno je da uobičajeno poslovanje neće biti održivo i brinem se da će ovaj put dovesti do povećanog broja barijera za nove i međunarodne autore. Kratkoj fikciji su potrebni ovi ljudi“, napisao je Klark. „Ako ne možemo da pronađe način da rešimo ovu situaciju, stvari će početi da se lome. Vreme potrebno da dobijete odgovor će biti duže i ne želim ni da razmišljam o tome šta će se dogoditi mojim kolegama koji daju povratne informacije o podnescima. Ne, to nije smrt kratke fikcije (molim vas samo prestanite s tim glupostima), ali će zakomplikovati stvari.”

Clarkesworld nije odmah odgovorio na zahtev za komentar.

Objavljen prvi broj časopisa za fantastiku u književnosti “Athanatik”

Podgorička izdavačka kuća Ouroboros nedavno je objavila prvi broj časopisa za fantastiku u književnosti i umetnosti Athanatik, iza koga kao inicijator i glavni i odgovorni urednik stoji dr Marijana Terić, javlja Art-Anima. Časopis je podržan od strane Ministarstva kulture i medija Crne Gore, a planirano je da izlazi dva puta godišnje.

Redakciju čine eminentna imena regionalne scene fantastike: Zoran Živković, Sava Damjanov, Pavao Pavličić, Dejan Ajdačić, Adnadin Jašarević, Budimir Aleksić, Vlada Urošević, Lidija Kapuševska-Drakulevska, Goran Tribuson i u svojstvu stručnog saradnika Natalija Đaletić.

Časopis Athanatik omogućava čitaocima sveobuhvatno i celovito sagledavanje fenomena fantastike, pristupajući toj vrsti književnosti iz različitih aspekata i predstavlja značajan doprinos teorijskom promišljanju žanra, ali i značajan doprinos međunarodnoj afirmaciji crnogorske fantastične književnosti i umetnosti.

Sadržaj je podeljen na zasebne celine posvećene prozi, kritici, esejistici, intervjuima, likovnoj umetnosti, stripu i filmu, a pored najpoznatijih regionalnih stvaralaca fantastične književnosti, mesto u časopisu su dobili i mladi talentovani umetnici.

Kako bi bio pristupačniji širem čitalaštvu, pored tekstova usko vezanih za žanr, časopis donosi i tekstove koji se tematikom graniče s pojmom fantastike; radove koji sadrže bajkovni segment narodnog stvaralaštva ili prelazne oblike od narodnih legendi ka individualnim umetničkim ostvarenjima; manje poznata dela fantastike iz drugih književnosti, kao i dela od kulturno-istorijskog značaja za Crnu Goru, poput „Legende o Vladimiru“.

Autor naslovnice je grafički dizajner Ivan Cakić.

Prvi broj Athanatika na 246 strana donosi sledeće tekstove:

RIJEČ UREDNIKA

REDAKCIJA ČASOPISA

PROZA

• Legenda o Svetom Vladimiru – Pop Dukljanin
• Posljednji zmaj [ili posljednja zmajomansa] – Adnadin Jašarević
• Beleg – Ranko Krstajić
• Voljeti vuka – Milisav Popović
• Dubrovnik – Desislavino izgnanstvo – Miraš Martinović
• Legenda o Kosačama – Adrijan Sarajlija
• Razgovor – Tamara Lujak
• DNK Hana mutna reka ludilo – Veselin Mišnjić
• Priča – Damir Karakaš
• Čelik od Jadrana – Dušan Jabučanin
• Ničija zemlja – Filip David
• Čuvaj se, čuvana Tetraktis – Vjera Banićević
• Drevni – Alma Zornić
• Boranya – Mirko Grdinić
• Neka lica ovih priča – Božidar Zejak
• Sloboda se kaže glad – Goran Skrobonja
• Dušegupka – Tihomir Jovanović
• Iznad Morače lebdela je izmaglica – Dragana Kršenković Brković
• Vremenski putnik – Tatjana Milivojčević

IZ UGLA NAUKE I KRITIKE

• Odnos: Fantastika – nadrealizam, približavanja i udaljavanja – prof. dr Vlada Urošević
• Romaneskna trilogija Čeda Vukovića za djecu – preplet čudesnog, fantastičnog i naučnofantastičnog – prof. dr Budimir Aleksić
• Njegoš kao pripovedač: Luča mikrokozma – prof. dr Sava Damjanov
• Problemi poetike Stivena Kinga – dr Dejan Ognjanović
• Tišina kao oblik samospoznaje na Hamzinom putu istine – dr Marijana Terić
• Heroj kakav nam je i potreban – Nenad Gajić

PREVODI

• O drugoj trilogiji Zemljomorja U. K. Legvin i saznanjima koje ona pruža: Komentar (2006)* – prof. dr Darko Suvin
• Noćne čari fantastike – prof. dr Lidija Kapuševska-Drakulevska

INTERVJU

• Goran Tribuson – Mnogo sam puta djelovao poput kakvog šizofrenog pisca
• Božidar Zejak – Pisac magičnog realizma ili realistične magije
• Likovna umjetnost
• Tajna čojku čovjek je najviša (Petar Petrović Njegoš) – Ljiljana Zeković
• digitalne ilustracije Ivan Cakić

STRIP

• Učio sam čitati Dikana – Adnadin Jašarević
• Fantastika Šeste Avenije – dr Luka Rakojević
• Ilustracije i crteži autora stripa Luke Cakića
• Stvaranje Filozofsona i Filozofine – Adnadin Jašarević

FILMSKE KRITIKE

• Mad God – Mario Radišić
• You Won’t Be Alone – Mario Radišić

IN MEMORIAM

• Povodom desetogodišnjice smrti Reja Bredberija – Marijana Terić
• Hronika o biblioteci kao krvotoku čovječanstva – Adnadin Jašarević

POZIV ZA SARADNJU

Stigao i Znak sagite broj 26!

Predstavljanje “Književne fantastike 8” u Kući kralja Petra I

Osmi broj časopisa Književna fantastika biće predstavljen u Kući kralja Petra I na Senjaku (Vase Pelagića 40), u četvrtak 29. septembra, od 19 časova.

Promocija će se održati u okviru književnog projekta „Isidora nas sluša“, a tom prilikom o novom broju govoriće zastupljeni autori: Milena Dasukidis, Dina Hrecak, Nikola Dragomirović, kao i urednički dvojac dr Mladen Jakovljević i Dragoljub Igrošanac. Moderator tribine biće književnica Laura Barna.

Simbolični temat novog broja Književne fantastike posvećen je piscu naučne fantastike, futuristi i vizionaru Arturu Klarku, u čijem radu se jasno vidi nedvosmislena sprega između proznog stvaralaštva i razvoja nauke, inovativnih ideja i rešenja na polju tehničko-tehnološkog napretka.

Klark je preko šest decenija stvarao dela takozvane tvrde naučne fantastike u kojima je plodna spekulativna fikcija bila uravnotežena sa karakterističnom naučnom rigoroznošću. Dela su mu bila potkrepljena obrazovanjem iz matematike i fizike i obogaćena profesionalnom povezanošću sa telekomunikacionom i astronautičkom industrijom njegovog doba. Kulturni uticaj Odiseje utvrdila je njegovu poziciju dežurnog autoriteta za pitanja o budućnosti, sve do njegove smrti 2008. godine.

Pored temata, časopis donosi i niz drugih priloga, od kratkih priča eminentnih domaćih i stranih autora, preko esejističkih priloga, intervjua, tekstova o preplitanju fantastične književnosti sa drugim umetnostima, pa do niza prikaza aktuelnih dela fantastike.

Među zastupljenim autorima su: kritičar Vašington posta Majkl Dirda, proslavljeni srpski pisac i teoretičar Zoran Živković, popularizatori nauke Hefziba Anderson i Martin Anderson, spisateljice Mirjana Novaković i Helen Maršal, kao i još dvadesetak drugih značajnih proučavalaca i autora spekulativne fikcije.

Časopis Književna fantastika izlazi jednom godišnje kao plod saradnje sajta za promociju fantastične književnosti Art-Anima.com i Kontrast izdavaštva. Tokom promocije biće dostupan po povlašćenim cenama.

Autoski projekat Laure Barne „Isidora nas sluša“ organizuje se pod pokroviteljstvom Gradske opštine Savski venac, Kuće kralja Petra I i Udruženja građana „Organizacija“.

Ulaz na promociju je slobodan.

Objavljena “Regia Fantastica 7”

Beogradsko Udruženje građana Fanovi naučne fantastike „Sci-Fi“ objavilo je sedmi broj almanaha Regia Fantastica. Novo izdanje tematski je posvećeno distopiji (povodom obeležavanja 90 godina romana „Vrli novi svet“) i filmskom ostvarenju „The Thing“ (povodom obeležavanja 40 godina od premijernog prikazivanja).

Almanah čini 26 priča, jedan strip i dva eseja regionalnih autora, ali i dvojice gostiju iz Belgije i Argentine. Urednici izdanja su Svetislav Filipović i Tihomir Jovanović, a autor naslovnice je poznati strip crtač i ilustrator Željko Pahek.

Zbog aktuelne epidemiološke situacije, promocija almanaha u planu je tek za narednu godinu. Cena sedmog broja Regia Fantastica iznosi 600 dinara, a može se naručiti preko fejsbuk stranice Udruženja građana Fanovi naučne fantastike „Sci-Fi“.

REGIA FANTASTICA 7 – sadržaj:

• Kuca bilo neživo – Relja Antonić
• Brodolomnik – Sergio Gaut vel Hartman
• Od ovaca do zvijezda – Vanja Spirin
• Devojka iz centra – Mile Kostov
• Iz ordinacije doktora medenog – Dinko Osmančević
• Kudravka – Adnadin Jašarević
• Lampa- Edhem Edo Tanović
• Dan pre nego što je pala Lgbtija – Ilija Bakić
• Boginja – Nenad Petrović
• Deveti maj – Bojan Ekselenski
• Osloboditelj – Tanja Gavrilović
• Posve lijep čovek – Veronika Santo
• Povratak harmonije – Frank Roger
• Poruka u boci – Nataša Milić
• Protokol broj 72 – Lazar Vuković
• Prva, druga i drugi ja – Anto Zirdum
• Rađanje novog boga – Milan Kovačević
• Raskid ugovora – Nenad Šakota
• Bekstvo iz Vašingtona – Adrijan Sarajlija
• Organizator – Goran Ćurčić
• Sneg, jedna loša stvar – Radovan Petrović
• Groblje splavova – Tamara Lujak
• Tašmajdanski lagumi – Tihomir Jovanović
• Poslednji slobodan trgovac – Stevan Šarčević
• Ničeg nema na Aljasci – Ivan Nešić
• Progutane reči – Zlatko Geleski
• Who GoesThere – Strip
• Distopijski Frankenštajn – Ljubomir Mihajlovski (esej)
• Utopija – Svetislav Filipović (esej)

Spremna “Regia Fantastica 7”

Projekat “Regia Fantastica” beogradskog udruženje SCI&FI je spremna za štampu. Tihomir Jovanović najavljuje da će u ovoj zbirci koja okuplja pisce iz svih bivših jugoslovenskih republika, po prvi put biti zastupljena i  dva autora van Ex-Yu prostora!

Evo ko je ušao u br. 7:

Kuca bilo neživo – Relja Antonić
Brodolomnik – Sergio Gaut vel Hartman
Od ovaca do zvijezda – Vanja Spirin
Devojka iz centra – Mile Kostov
Iz ordinacije doktora medenog – Dinko Osmančević
Kudravka – Adnadin Jašarević
Lampa- Edhem Edo Tanović
Dan pre nego što je pala Lgbtija – Ilija Bakić
Boginja – Nenad Petrović
Deveti maj – Bojan Ekselenski
Osloboditelj – Tanja Gavrilović
Posve lijep čovek – Veronika Santo
Povratak harmonije – Frank Roger
Poruka u boci – Nataša Milić
Protokol broj 72 – Lazar Vuković
Prva, druga i drugi ja – Anto Zirdum
Rađanje novog boga – Milan Kovačević
Raskid ugovora – Nenad Šakota
Bekstvo iz Vašingtona – Adrijan Sarajlija
Organizator – Goran Ćurčić
Sneg, jedna loša stvar – Radovan Petrović
Groblje splavova – Tamara Lujak
Tašmajdanski lagumi – Tihomir Jovanović
Poslednji slobodan trgovac – Stevan Šarčević
Ničeg nema na Aljasci – Ivan Nešić
Progutane reči – Zlatko Geleski
Who GoesThere – Strip
Distopijski Frankenštajn – Ljubomir Mihajlovski (esej)
Utopija – Svetislav Filipović (esej)

Tema narednog konkursa biće David Bowie! O detaljima će biti više reči uskoro.

Danas promocija “Književne fantastike 7”

U okviru projekta „Isidora nas sluša“, danas od 19 sati u Kući kralja Petra I (Vase Pelagića 40, Senjak) biće održana promocija 7. broja časopisa Književna fantastika.

O časopisu će govoriti autori zastupljenih tekstova: dr Ljiljana Gavrilović, dr Monja Jović, dr Adrijan Sarajlija, Nebojša Petković, Mladen Milosavljević, kao i urednici dr Mladen Jakovljević i Dragoljub Igrošanac. Modertor promocije biće književnica i autorka projekta „Isidora nas sluša“ Laura Barna.

Književna fantastika izlazi jednom godišnje kao plod saradnje sajta za promociju fantastične književnosti Art-Anima.com i Kontrast izdavaštva. Časopis zadržava kontinuitet tradicionalnog prikaza i predstavljanja domaćih, regionalnih i svetskih ostvarenja na polju horora, naučne i epske fantastike, kao i uvid u aktuelnu srpsku i svetsku produkciju fantastičkog literarnog stvaralaštva.

Novi broj Književne fantastike, s novim i starim autorima, donosi oglede, eseje, osvrte, intervjue, portrete, prevode, prikaze, kao i tematski blok posvećen Reju Bredberiju, povodom jubileja 100 godina od rođenja tog plodnog i uticajnog stvaraoca fantastike.

Objektivne okolnosti u vezi sa epidemijom korona virusa, učinile su da se u raznim segmentima časopisa progovori i o mestu bioloških i drugih opasnosti u naučnofantastičnim delima. Upravo pitanja važnosti fantastike za razumevanje stvarnosti koja nas okružuje, biće u fokusu izlaganja učesnika promocije.

Koliko nam naučna fantastika pomaže da prevladamo pandemiju? Da li tehnologija u rukama moćnih predstavlja pretnju za čovečanstvo? Da li je nasilje u ljudskoj prirodi? Može li fantastika biti oružje protiv straha od sutrašnjice? Da li je moguće uspostaviti ravnotežu reda i haosa? Koliko su realne priče nerealnih svetova? – samo su neka od pitanja o kojima će biti reči na predstavljanju novog broja Književne fantastike.

Ulaz na promociju je slobodan.

Promocija novog broja Književne fantastike 4. jula

Premijerna promocija 7. broja Književne fantastike održaće se u okviru VII Festivala fantastične književnosti Art-Anima, u nedelju 04. jula od 20. 45h u Klubu galeriji Polet (Cetinjska 15, Beograd), javlja Art-Anima.

O časopisu će govoriti autori zastupljenih tekstova: dr Ljiljana Gavrilović, Adrijan Sarajlija, Marko Vasić, Nebojša Petković i urednici dr Mladen Jakovljević i Dragoljub Igrošanac.

Novi broj Književne fantastike donosi tekstove kako prozaističkog, tako i teorijsko-esejističkog i kritičkog tipa o tekućoj produkciji fantastične književnosti u domaćim i svetskim okvirima. Simbolični temat posvećen je Reju Bredberiju, velikanu savremene SF/F književnosti, povodom stogodišnjice njegovog rođenja.

Tematski blok čine tekst Margaret Atvud u kojem proslavljena književnica opisuje ličnu fascinaciju autorom Farenhajta 451 i prilog Ilije Bakića o svim Bredberijevim delima prevedenim na srpski jezik.

Prozni blok ove godine čine dela domaćih autora: Adrijana Sarajlije, Filipa Rogovića, Nebojše Petkovića, Aleksandra Novakovića i Relje Antonića, dok esejistički otvara tekst dr Anastasije Klimčinskaje sa Univerziteta u Čikagu, koja daje osvrt na aktuelnu situaciju i pokazuje nam na koji način naučna fantastika može pomoći da se lakše snađemo u novonastalim okolnostima.

Dina Hrecak predstavlja jednog od najautentičnijih savremenih japanskih pisaca horora, Hirotakija Adaćija, poznatijeg kao Ocuići. Dr Dejan Ognjanović se osvrće na stvaralaštvo kontroverzne Popi Z. Brajt, nekadašnje američke autorke, a sada autora. O granicama između književnosti za decu i književnosti za odrasle piše Ivana Mijić Nemet, a blok zatvara antropolog dr Ljiljana Gavrilović koja na primeru serije Firefly, odnosno filma Serenity, analizira umreženost i međusobne uticaje sistemskog i subjektivnog nasilja.

Rubrika intervjui sadrži razgovore sa dr Monjom Jović, Ivanom Nešićem i Mladenom Jakovljevićem. Na temu preplitanja fantastične književnosti i filma prilog o Dr Sleep Stivena Kinga piše Miloš Cvetković dok se devetom umetnošću bavi kritičar Nikola Dragomirović u tekstu posvećenom strip adaptaciji čuvenog serijala mača i magije Elrik od Melnibonea Majkla Murkoka.

Ilija Bakić predstavlja novu zbirku Gorana Skrobonje Klopka i druge priče, kao i dva klasična ostvarenja koja su doživela nova izdanja: Ponedeljak počinje u subotu Braće Strugacki i Stranac u tuđoj zemlji Roberta A. Hajnlajna.

Filip Rogović je pripremio osvrt na zbirku priča Mračni bogovi T. E. D. Klajna i roman Pod imelom Ivana Nešića. Ivan Jovanović piše o romanu Pesma krvi Entonija Rajana. Marko Vasić se u svojim tekstovima bavi ostvarenjima domaćih autora, romanom Tumač fotografija Zorana Živkovića i vampirskom trilogijom Kletva Kainova Aleksandra Tešića. Mladen Milosavljević piše o romanu Izbledele duše Mladena Jakovljevića, Stefan Brezar prikazuje zbirku priča Dnevnik noći Tomasa Ligotija, dok Snežana Savkić skreće pažnju na aktuelnost distopijskog romana Godina potopa Margaret Atvud.

Časopis Književna fantastika izlazi jednom godišnje kao plod saradnje sajta za promociju fantastične književnosti Art-Anima.com i izdavačke kuće Kontrast izdavaštvo.

Konkurs za treći broj Fantastičnog vodiča – Svemir bez granica

Udruženje „Autostoperski vodič kroz fantastiku“ raspisuje KONKURS za kratke priče, eseje, stripove i stručne tekstove koji će biti objavljeni u trećem broju „Fantastičnog vodiča – časopisa za spekulativnu fikciju“.

Tema broja je svemirska opera. Ovaj podžanr naučne fantastike obrađuje avanturističke priče smeštene u svemir, putovanja svemirom, međuplanetarne borbe, melodramatične zaplete i ljubavne avanture, itd. Verovatno najpoznatiji primer space opere u popularnoj kulturi predstavljaju Star Wars filmovi.

KRATKA PRIČA

Kratka priča mora biti originalno i neobjavljivano* delo; do završetka konkursa ne sme biti ponuđena drugom izdavaču. Njena dužina ne sme prelaziti petnaest kartica teksta (27000 slovnih mesta sa belinama). Od autora se očekuje da temu broja – svemirska opera – obrade na originalan način, ne napuštajući pri tom okvire ovog NF podžanra.

Na konkurs ne primamo fanfikciju bilo kog tipa i priče koje sadrže elemente preuzete iz drugih dela.

* U štampanoj formi ili na internetu. Ukoliko autor želi da ponovo objavi svoju već objavljenu priču, mora jasno naznačiti gde je prvobitno izašla i priložiti dokaz da ima saglasnost prvog izdavača.

POEZIJA

Pesme moraju biti originalne i neobjavljivane; do završetka konkursa ne smeju biti ponuđene drugom izdavaču. Njihova dužina ne sme prelaziti šezdeset redova teksta. Vrsta stiha i forma pesme nisu važni, ali pesme moraju sadržavati fantastičke motive i doticati se teme broja.

STRUČNI TEKSTOVI

Stručni tekst mora biti originalno i neobjavljeno delo; do završetka konkursa ne sme biti ponuđen drugom izdavaču. Preporučena dužina teksta je od deset do dvanaest kartica teksta (18000-21600 slovnih mesta sa belinama), ali primamo i kraće tekstove. Prihvatljive su sve vrste stručnih tekstova – akademski radovi, eseji, kritike, prikazi, novinarski tekstovi, itd. – pod uslovom da se dotiču fantastike u nekom od njenih oblika. U slučaju da tekst sadrži citate, obavezno je koristiti APA model citiranja.

STRIPOVi

Strip mora biti originalno i neobjavljeno delo; do završetka konkursa ne sme biti ponuđen drugom izdavaču. Dužine do dvadeset strana. Na latiničnom pismu..

Primaju se isključivo tekstovi napisani na srpskom ili jezicima sa kojih nije potreban prevod na srpski, u .doc ili .docx datoteci, formatirani na sledeći način: font Times New Roman, veličina fonta 12 pt, prored 1,5 pt, Justify poravnanje. Za navođenje dijaloga koristiti srpske navodnike („“), nikako crte. Uz tekstove priložiti kratku biografiju (do 100 reči), formatiranu na isti način.

Tekstove slati na mejl konkurs@fantasticnivodic.com. Mejl nasloviti „ZA KONKURS“, praćeno kategorijom za koju se konkuriše, npr. „ZA KONKURS – POEZIJA“. Ako autor konkuriše u više kategorija, neka za svaku pošalje poseban mejl.

Slanjem teksta autor prihvata da će isti, u slučaju prihvatanja, proći uređivanje, lekturu i korekturu.

Rok do kada treba dostaviti kratku priču, poemu, stručni tekst ili strip je do 1. 1. 2021.

Danas promocija Fantastičnog vodiča 1

U susret predstojećem drugom rođendanu udruženja „Autostoperski vodič kroz fantastiku“ i petoj godišnjici istoimenog sajta, danas će biti održana promocija prvog broja „Fantastičnog vodiča“. Promocija će se održati u 18.00, u galeriji „Božidarac“, ulica Radoslava Grujića 3, Beograd.

Svi zainteresovani ovom prilikom će moći kupiti časopis po povlašćenoj ceni s početka kampanje (500 dinara), kao i da se obaveste o radu Udruženja, uključivanju u aktivnosti i saradnji sa AVKF-om.

Evo šta o svom prvencu kažu iz AVKF-a.

Na prvom broju časopisa radilo je skoro četrdeset saradnika − pisci, urednici, lektori i ilustratori. Okupili smo one autore i saradnike iz regiona koji su pokazali kvalitet i bili željni da doprinesu temi misterije, erotike i alegorije u fantastici, te su na taj način upotpunili ideju vodilju koja se postavila u podnaslovu − „Tanka linija fantastičnog“.

Opredelili smo se za to da časopis usmerimo na spekulativnu fikciju da bismo imali što širi prostor delovanja. U ovom broju zastupljeni su kako stručno-teorijski tekstovi, tako i osvrti na razna dela iz različitih oblasti, a tu su i članci koji će vas uvesti u manje poznate kutke fantastike. Veliki deo časopisa posvećen je fantastičkoj prozi, odnosno, pričama. Zastupljena su mnoga poznata imena, ali i čak šest autora debitanata od kojih mnogo očekujemo u budućnosti. Upravo je to i naš svojevrsni cilj − očuvanje fantastične scene u Srbiji i regionu, ali i briga o mladim nadama.

Na samoj promociji imaćete prilike da popričate sa urednicima „Autostoperskog vodiča kroz fantastiku“, da podelite utiske o domaćoj i stranoj sceni, kao i da se bliže informišete o svemu što AVKF radi.