Zvezdane staze, Betmen i Igra prestola u Beogradskoj filharmoniji

Jedan od najpopularnijih koncerata u sezoni Beogradske filharmonije posvećen je muzici iz holivudskih filmova koju će orkestar izvesti zajedno sa Aleksandrom Sedlarom u ulozi dirigenta, u petak 18. novembra na Kolarcu. Isti program biće posebno prilagođen i izveden za tinejdžersku publiku u sredu 16. i četvrtak 17. novembra od 11 časova u filharmonijskoj Sali.

Beogradska filharmonija

Brojni i strastveni fanovi popularnih filmova i serijala imaće priliku da uživaju u muzici svojih favorita, od Hičkokovog “Psiha”, preko “Zvezdanih staza”, “E.T. vanzemaljca”, “Gospodara prstenova”, “Betmena” do planetarnog fenomena “Igre prestola”. Tako je ovaj filharmonijski koncert iz sezone “Na dobrom putu” posvećene svetskim metroplama, u znaku Los Anđelesa odnosno Holivuda kao njegovog glavnog obeležja.

Na muzičkom putovanju kroz istoriju kinematografije, pored blokbasterskih hitova, naći će se i svojevrstan kuriozitet. Dramatična i uzbudljiva muzika za filmski hit iz 60-ih godina prošlog veka, “Džingis Kan”, našeg kompozitora Dušana Radića, što će ujedno biti i srpska premijera koncertnog izvođenja ovog dela. Naslovnu ulogu u ovom filmu tumačio je Omar Šarif, a autor je kroz muzičku partituru predstavio živopisne slike ropstva, borbi, orijentalnih bazara, carskih palata, ali i nežnih lјubavnih scena.

Kultni naučno-fantastični serijal “Zvezdane staze” i avanture na svemirskom brodu Enterprajz, priča o prijatelјstvu dečaka Eliota i neodljivog E.T. vanzemalјca koja je nadahnjivala brojne generacije, zatim motiv noža iz antologijske horor scene u kupatilu,a pogotovo muzika za monumentalni epski serijal “Igre prestola” u kojoj se preklapaju elementi srednjevekovne istorije i popularne fantastike samo su neki od brojnih zanimljivosti koje će biti predstavljene tinejdžerskoj publici što je ujedno i novi edukativni projekat Beogradske filharmonije u tekućoj sezoni.

Kejt Buš šokirana jer joj je serija "Stranger Things" proslavila staru pesmu: "Svet je poludeo"

Britanska pevačica Kejt Buš, čija je numera “Running Up That Hill” iz 1985. godine zbog neverovatne popularnosti aktuelne serije “Stranger Things” oborila rekorde i osvojila top liste, priznaje da je iznenađena i misli da je ceo svet poludeo.

Kejt Buš

“To je jednostavno izvanredno. To je tako sjajna serija. Mislila sam da će numera privući pažnju. Ali, jednostavno nisam zamišljala da će biti ovako nešto. Tako je uzbudljivo. Ali je zaista šokantno, zar ne? Mislim, ceo svet je poludeo”, iskreno je saopštila Buš.

Podsetimo, pesma Bušove dospela je na prvo mesto britanske liste, ali i svetskih top lista, 37 godina nakon što je objavljena.

Sa 63 godine, Buš je najstarija žena na vrhu liste, a pesma je ušla u istoriju jer joj je trebalo najviše vremena da od premijere dođe do vrha.

Hit Netfliksova serija „Squid Game“ dobija svoje muzičko izdanje

Nakon energičnog singla „Squid Game (Let’s Play)“, neverovatno popularna južnokorejska serija „Squid Game“ konačno dobija i kompletan EP pod nazivom „Squid Game (Let’s Play)“. Na izdanju se nalaze četiri numere koje su producirala značajna imena elektronske muzike, među kojima su Alok, Cheat Codes, TOKiMONSTA, ali i korejska acapella grupa May Tree.

scena iz serije

„Kao i mnogi drugi, odgledao sam seriju i veoma mi se dopala. Kao Amerikancu korejskog porekla gledanje ovakve vrste reprezentacije zajednice uparene sa prihvatanjem prelaženja granica je veoma važno za azijske manjine koje žive u Zapadnim društvima. S obzirom na to, dobio sam inspiraciju da napišem nešto jedinstveno i vezano za moje korene. Napravio sam pesmu u kojoj možete čuti moj glas kako interpretira tekst na korejskom jeziku“, kaže TOKiMONSTA o svojoj numeri „The Flower Blooms“.

Iako je serija izašla u septembru prošle godine, „Squid Game“ groznica i dalje traje, a sa preko 142 miliona strimova globalno jedna je od najgledanijih na Netfliks platformi.

Svojim kvalitetom i važnom porukom je za kratko vreme očarala gledaoce širom sveta koji sada imaju priliku da uživaju i u muzičkoj magiji.

Simovićeva muzika za „Goste iz galaksije“ u obradi umetnika iz devet zemalja

Elektronski soundtrack Tomislava Simovića za naučno-fantastični film Dušana Vukotića u obradama domaćih i inostranih muzičara na albumu Visitors From The Galaxy Revisited (Original Motion Picture Soundtrack By Tomislav Simović Remixed).

omot albuma Gosti iz galaksije

Reditelj Dušan Vukotić, dobitnik Oskara za kratkometražni animirani film ‘Surogat’ i jedan od osnivača Zagrebačke škole animacije, 1981. godine snimio je jedinstveni i danas kultni žanrovski hibrid. ‘Gosti iz galaksije’, film koji spaja naučnu fantastiku, horor i dečiji film, prvi je takav naslov u istoriji jugoslovenske kinematografije.

U naslovnim ulogama su Ksenija Prohaska, Žarko Potočnjak, Ljubiša Samardžić i Rene Bitorajac. Filmsko čudovište kreirao je slavni češki umetnik Jan Švankmajer.

Uz nagrade na specijalizovanim festivalima, u domaćim bioskopima nije ostvario značajne rezultate, pa se uprkos impresivnoj ekipi glumaca i autora, nije smatrao velikim uspehom. Moglo bi se reći i da je bio zapostavljen, sve do pojave novijih uzrasta filmofila ali i filmologa, koji ga drže izuzetnim primerom kultnog filma, koji zaslužuje i dublje teorijske analize.

Vremenom se u fokusu javnosti našla i inovativna muzika kompozitora Tomislava Simovića, koju je zagrebačko-riječka izdavačka kuća Fox & His Friends restaurisala i objavila na vinilu 2017. godine. To je ujedno i prvi u celosti objavljeni Simovićev soundtrack, muzika koja je i prva u potpunosti elektronska i sintetička filmska partitura, i to još za prvi jugoslovenski SF film.

Izdavačka kuća Fox & His Friends odlučila je da ovaj soundtrack i sve njegove ideje i zvuke ponudi domaćim i inostranim muzičarima i tako napravi još jedan diskografski i kulturni poduhvat koji na ovim prostorima do sada nije izveden. U svetu takođe nisu česta takva ‘tribjut’ izdanja: dobili su ih samo najveći, između ostalih, Ennio Morricone, Steve Reich, Peter Thomas Orchestra i drugi, navode producenti.

Ovakva posveta autoru, tražila je od 11 autora iz devet zemalja da na osnovu muzike Tomislava Simovića iz filma ‘Gosti iz galaksije’ komponuju i snime svoju muziku, koja je direktna inspiracija, prerada, obrada, remiks, reinterpretacija ili sasvim nova kompozicija.

Urednici izdanja ‘Visitors From The Galaxy Revisited ‘Željko Luketić i Leri Ahel autorima su ponudili žanrovski odrešene ruke, tako da je konačni rezultat izuzetno zanimljiva kombinacija apstrakne, ambijentalne, ali i plesne i moderne elektronske muzike.

U 75 minuta materijala smenjuju se i različiti pristupi komponovanju i ideji ‘remiksa’, a sve je otisnuto na dvostrukom LP albumu kojeg prati i posebna oprema: tekst i detaljan uvodnik izdanja, do sada neviđene fotografije iz filma i grafička obrada dizajnerke Sare Pavleković Preis koja je bila inspirisana legendarnim i u Evropi cenjenim japanskim izdanjima ploča.

Album je otisnut i ‘direktno rezan’ posebnom audiofilskom tehnikom zvanom Direct Metal Mastering (DMM) u slavnom nemačkom studiju Pauler Acoustics iz kojeg su izašli i albumi Franka Zappe, The Rolling Stonesa, Neila Younga, Primal Scream i drugih.

Visitors From The Galaxy Revisited posveta je Tomislavu Simoviću (1931. – 2014.), autoru preko 300 partitura za film, radio i televiziju, autoru slavne teme za animirani serijal ‘Profesor Baltazar’, kompozitoru Zagrebačke škole animacije i takođe, kompozitoru sa kojim su radile i pop-zvezde poput Ive Robića, Tereze Kesovije, Arsena Dedića, Višnje Korbar, Lole Novaković i Drage Diklića. Simović je imao i svoj nadaleko poznati džez-orkestar i sarađivao je sa uglednim muzičarima poput Igora Savina, Zlatka Tanodija, Petka Kantardžijeva, Ozrena Depola i Freda Došeka.

Pozivu izdavačke kuće Fox & His Friends odazvali su se brojni savremeni autori: Goran Vejvoda (danas francuski i američki multimedijalni umetnik, pre toga muzičar i saradnik u beogradskim grupama Kozmetika, Idoli, Šarlo akrobata, D’Boys, Bebi Dol), Tapan (Goran Simonoski i Nebojša Bogdanović iz Beograda koje mediji nazivaju ‘elektro-etno-džez senzacija’, ponajviše zbog improvizacija i dodavanja orijentalnih zvukova), braća Alen i Nenad Sinkauz iz Hrvatske (dobitnici brojnih nagrada za soundtrack ‘Zvizdan’ za film Dalibora Matanića i pokretači festivala Audioart), Timothy Fife (američki umetnik koji je radio muziku za filmove Paula Schradera, Herschella Gordona Lewisa i Troma Pictures, dok danas snima za izdavačke kuće Death Waltz, Polytechnic Youth i Spun Out of Control), Credit 00 (Alexander Dorn, muzički i vizuelni umetnik iz Nemačke i gost Dimensions Festivala), Anatolian Weapons (Aggelos Baltas iz Grčke, muzičar i DJ, ljubimac klupske i plesne publike), Drvg Cvltvre (Vincent Koreman iz Holandije već je desetak godina u vrhu acid, no wave i eksperimentalne house muzike), Repeated Viewing (Alan Sinclair iz Ujedinjenog Kraljevstva cenjeni je predstavnik nove struje muzičara koji su direktno inspirisani filmskim soundtrackovima 70-tih i 80-tih godina), Heinrich Dressel (ili Valerio Lombardozzi iz Italije, elektronski producent iz Rima, vlasnik cenjene izdavačke kuće Minimal Rome), Ali Renault (DJ i producent iz Londona) i Security DJ, francuski muzičar koji istražuje plesnu i brejk muziku.

Svi ovi autori našli su inspiraciju u muzici Tomislava Simovića za film ‘Gosti iz galaksije’ (u internacionalnoj distribuciji poznat i kao „Monstrum Z Galaxie Arkana”, “Gäste Aus Der Galaxis”, “I Visitatori Della Galassia Arcana”, “Goście Z Galaktyki Arkana” i „Los Visitantes De La Galaxia“), stvorili sopstvene kompozicije te koristili i bazu zvukova koju je Simović snimio za potrebe Vukotićeve produkcije.

Nastao je Visitors From The Galaxy Revisited, unikatan album i jedinstvena posveta, audiofilski vinil koji se može slušati u klubu ili u vlastitom domu. Vredi pomenuti da nijedan regionalni kompozitor filmske (i ne samo filmske) muzike do danas nije dobio ovakvo internacionalno priznanje. Za distribuciju izdanja zadužen je Clone NL (Holandija), a novitet je i da izdanja izdavačke kuće Fox & His Friends odnedavno mogu naći i na svim digitalnim platformama.

Pesme nastale pod uticajem kultnih horora

Muzički kantautori su oduvek imali neku vezu sa filmom, direktnu ili posrednu. Ali, zanimljivo je da je jedan filmski žanr naročito bio veoma podsticajan za muzičare – horor.

Dzenet Li pod tusem u filmu Psiho

Beskrajna uzbuđenja i strahovi, koje u gledaocima bude horor filmovi toliko su univerzalni da ne iznenađuje što su muzičari takve trenutke poželeli da prenesu na svoja dela. Ne želeći da njihova muzika ostane „neutralna“, ponudili su u svojim delima, pronašavši plodno tle u hororima, „plamteće crvenilo“.

Neki od najstrašnijih trenutaka u svetskoj kinematografiji poslužili su kao podsticaj i za neka muzička remek-dela. Evo 10 pesama koje su inspirisali horori, po izboru magazina „Far aut“:

„Psycho Killer“, „Toking heds“ (Psiho)

Nije mnogo trebalo čudnovatom i unikatnom, visokom, crnom i zgodnom Dejvidu Birnu da unutar sebe pronađe „delić“ Normana Bejtsa, koga je u filmu Alfreda Hičkoka tumačio Entoni Perkins. Pored vizuelnih sličnosti sa psihopatom iz „Psiha“, Birn je još na početku svoje scenske karijere i sam rekao: „Nisam mogao da pričam sa ljudima licem u lice, pa sam jednostavno izašao na binu, počeo da vrištim, skičim i da se grčim“.

I prirodno film „Psiho“ Alfreda Hičkoka bio je inspiracija za zvučnu sliku „izvanredne uvrnute umetnosti“, kakva je pesma „Psycho Killer“. Folk i jednostavna plesna muzika tvore podlogu jedinstvenim stihovima, a već decenijama su sa svim svojim tajnovitostima jedan od idioma pop kulture.

Kada je komponovao „Psycho Killer“ Birn je zamolio basistkinju benda, Tinu Vejmaut, koja je inače tečno govorila francuski, da smisli delić refrena koji bi se otpevao na francuskom, Ideja autora bila je da se tako dodatno naglasi šizofrena ličnost labilnog naratora numere. I dok efekat tog „izuma“ nije možda zastrašujući kao jedna od najčuvenijih scena u istoriji velikog ekrana – ona kada Dženet Li strada pod tušem u Hičkokovom ostvarenju, opet je „Psycho Killer“ očaravajući.

„Motorpsycho Nightmare“, Bob Dilan (Psiho)

Alfred Hičkok, ako je suditi samo po muzici, bio je jedna od glavnih kreativnih snaga u skorijoj umetničkoj istoriji. I dok su „Toking hedsi“ u pesmi „Psycho Killer“ pokušali da izraze svu tenziju Hičkokovog filma „Psiho“, Bob Dilan je imao sasvim drugačiji pristup. Dosledan svom „statusu glasa generacije“, Dilan je prišao „Psihu“ praveći neku vrstu parodije. Zaplet filma pomešao je sa jednom starom šalom o putujućem prodavcu, koji dolazi na jednu farmu, i uprkos tome što se farmerova ćerka, „šunja poput Entonija Perkinsa“, Dilan je skrojio satiru o slobodi govora.

Pesma „Motorpsycho Nightmare“, koja se našla na albumu „Another Side of Bob Dylan“ iz 1964. samo je učvrstila njegov status glasnogovornika generacije. Ne samo da biva „otmeni kupac“ Hičkokove „robe“, već stiže da u pesmu ubaci i referencu na čuveni film Federika Felinija „Sladak život“.

„Debaser“, „Piksis“ (Andaluzijski pas)

„Andaluzijski pas“ Luisa Bunjuela, prvo njegovo filmsko ostvarenje, možda se ne može nazvati pravim hororom, već pre skandaloznim napadom na pristojnost. Takvim da je francusko-španski nadrealistički film iz 1929. godine i dalje je jedno od najuznemirujućih ostvarenja ikada napravljenih u svetskoj kinematografiji. Reditelj Bunjuel se udružio sa „ludim slikarskim genijem“ Salvadorom Dalijem kako bi napravio film koji će poniziti dotadašnji svet umetnosti.

„Voleo bih da je Bunjuel još uvek živ. Napravio je film ni o čemu, a sam naslov je pravi nonsens, pa što ne napraviti pesmu o njemu“, govorio je Blek Frensis o pesmi svog sastava iz 1989. Najdirektniju referencu na film sastav „Piksis“ u svojoj pesmi pominje u stihovima o „sečenju očnih jabučica, o kojima treba da znaš“.

Najzanimljivije u celoj priči jeste da je rezultat njihove fascinacije „Andaluzijskim psom“ čudna, agresivna, a opet tako slušljiva pesma.

„Get Out of My House“, Kejt Buš (Isijavanje)

Na albumu Kejt Buš iz 1982. „The Dreaming“ našla se pesma koja je opisivala jednu noćnu moru. U numeri „Get Out of My House“ britanske pevačice i kantautorke narator obitava u istom zastrašujućem „carstvu“, kakvo je hotel „Overluk“ u knjizi Stivena Kinga i filmu „Isijavanje“ Stenlija Kjubrika.

„Ta knjiga jedina je koju sam u životu pročitala i koja me je istinski uplašila“, rekla je jednom Kejt Buš.

I u pesmi ona priča priču o uznemirujućem kućnom azilu koji samo potcrtava dramatičnim ritmovima bubnjeva koj još više doprinose klaustrofobičnom osećaju. Stihovi su sablasni, jer Bušova vapi: „Ova kuća je stara koliko i ja; ova kuća zna sve šta sam učinila“.

Tamni svet Kjubrika iz filma jednako je uznemirujući i u ovoj pesmi Kejt Buš.

„Nosferatu“, „Blue Oyster Cult“ (Nosferatu)

Nemi film „Nosferatu – Simfonija užasa“ snimljen je daleke 1922. godine prema romanu Brema Stokera „Drakula“. Nemačko ekspresionističko ostvarenje ne samo da je donelo slavu reditelju F.V. Murnau, već je i promenilo poimanje filma sa svojim do tad neviđenim tehničkim dostignućima. S obzirom da je Murnau pravio film po Stokerovom romanu, ali bez zvaničnog odobrenja autora, tvorci nemog ostvarenja su tuženi i sve kopije, sem jedne jedine, bile su uništene. Ali, ta jedna kopija tog atmosferičnog remek-dela pronašla je put do velikih ekrana i do srca članova američkog rok benda.

Sastav „Blue Oyster Cult“ uhvatio je u svojoj pesmi tamnu auru filma. Međutim, autori su želeli da ovom pesmom više odaju počast filmu, nego da prave direktnu repliku sedme umetnosti u svome muzičkom delu, koje karakteriše i zarazni refren i „zapaljivi“ gitarski solo.

„Pinhead“, „Ramonsi“ (Nakaze)

I da nije bilo ove pesme američkog pank rok benda iz 1977. godine moglo bi se konstatovati da su „Ramonsi“ i film „Nakaze“, po mnogima, simbol „carstva nerazumevanja“. Film Toda Brauninga iz 1932. prati grupu sasvim neuobičajenih cirkuskih izvođača. Tako umetnik na trapezu nema noge, niti ruke, a uspeva da zapali cigaretu koristeći samo svoje usne… Iako je ovaj film bivao zabranjivan, izuzev strašnog naslova reč je o priči koja suštinski greje srca i stavlja u prvi plan, u najmanju ruku, otpadnike na vrlo mudar način.

Takođe, ako zanemarimo „spektakl“ koji je uvek pratio „Ramonse“ kroz karijeru, ostaje nepobitna činjenica da je većina previdela svu mudrost njujorškog sastava.

Pesmu inspirisanu Brauningovim filmom „Ramonsi“ bi izvodili na kraju svojih koncerata. Uz to Džoi Ramon bi uzvikivao i držao natpis na kome je stajalo: „Gabba Gabba Hey“, „mantru“ koja se ponavlja u užasavajućim scenama „Nakaza“.

„Walcott“, „Vempajer vikend“ (Izgubljeni dečaci)

Film Džoela Šumahera „Izgubljeni dečaci“ ne samo da je inspirisao pesmu „Walcott“, već je, na neki način, bio podsticaj i za rađanje američkog benda „Vempajer vikend“. Frontmen benda Ezra Kening, opčinjen Šumaherovim delom o braći koji se susreću sa grupom vampira iz 1987. godine, još je tokom brucoške godine na koledžu napravio svoj eksperimentalni film.

Glavni lik u Keningovom filmu bio je Volkot koji u međuvremenu kao da je „iskočio“ iz zaboravljene VHS kasete u muzičarevom domu i „stvorio“ se na debi albumu grupe. Inspirisan Šumaherovom vampirskom storijom sama pesma o Volkotu nije zastrašujuća, naprotiv u pitanju je melodično delo koje je grupu izdvojilo kao novi bend 2008. godine. I dok na prvi pogled nikako ne nalikuje nekom zloslutnom delu, stihovi „đavolja gozba jesu ljudski životi“ dovoljna su naznaka inspiracije.

„Bad Moon Rising“, „Kridens klirvoter rivajvl“ (Đavo i Danijel Vebster)

Ironija vezana za pesmu „Bad Moon Rising“ jeste da je obrađivana mnogo puta i da je korišćena na saundtracima za mnoge filmove, od „Blejda“, preko „Zone sumraka“ do „Američkog vukodlaka u Londonu“. A zapravo je inspirisana jednim, i to malo poznatim hororom iz 1941. „Đavo i Danijel Vebster“. Na ideju za ovu pesmu Džon Fogerti došao je kada je odgledao taj horor Stivena Vinsenta Beneta.

Film oživljava priču o Faustu i đavolu… Kada se sklopi pakt sa đavolom o sedam godina blagostanja, to je, po pravilu, osuđeno na propast. Mračan, olujan film američki bend u svojoj pesmi to vrlo dobro osvetljava.

Odgledavši film Fogerti, kako je jednom rekao za magazin „Rolingstoun“, poželeo je da napravi numeru „o apokalipsi koja samo čeka da se sruči na nas“. Iako pesma na trijumfalan način potcrtava zloslutno osećanje, paradoklasno, uprkos svom mraku, nudi i dobru zabavu…

„Eyes Without a Face“, Bili Ajdol (Oči bez lica)

Pesma koja je odavno postala klasik Bilija Ajdola svoje ime i doslovno je pozajmila od filma koju ju je inspirisao – „Oči bez lica“ reditelja Žorža Franžija. I dok je većina francuskih umetničkih filmova uvijena, bar kada su naslovi u pitanju, Franžijev ne može biti direktniji. Za „udarac u lice“ odlučio se i Ajdol u svojoj atmosferičnoj baladi.

U Franžijevom legendarnom hororu hirurg izaziva saobraćajnu nesreću posle koje lice njegove ćerke ostaje unakaženo. Dementni otac, uz pomoć saradnice otima mlade devojke u bezuspešnim pokušajima transplantacije njihovih lica na spaljenu kožu ćerke koja luta hodnicima kuće s belom maskom…

U pesmi sa drugog albuma iz 1983. godine Ajdolova bivša devojka Peri Lister peva originalni naslov kao uvod u refren kojim se odaje počast kinematografskoj inspiraciji. A pesma je i danas vanvremenski nju-vejv klasik.

„Why Didn’t Rosemary“, „Dip parpl“ (Rozmarina beba)

Tek nekoliko pesama kroz muzičku istoriju bilo je tako direktno inspirisano filmom kao „Why Didn’t Rosemary“ sastava „Dip parpl“. Producent trećeg albuma „Dip parpla“, na kome se našla ova pesma, Derek Lorens jednom prilikom prisetio se kako je nastala ova numera:

– Sećam se da su momci otišli da pogledaju „Rozmarinu bebu“ u bioskop… I čim su se vratili iz njih je samo izašla pesma „Why Didn’t Rosemary“.

Kultno ostvarenje Romana Polanskog zbog svojih liberalnih shvatanja i jedinstvene umetničke vizije bilo je, ispostaviće se, jedan od najznačajnijih filmova kontrakulturnog pokreta s kraja šezdesetih. Baziran je na istoimenom romanu Ajre Levina iz 1967. a nesrećna Rozmari, koju igra Mia Farou, zatrudnela je sa samim đavolom. I zato britanski sastav „Dip parpl“ u svojoj pesmi postavlja sasvim legitimno pitanje: „Zašto Rozmari nije uzela kontraceptivnu pilulu?“

Sama pesma možda nije zastrašujuća kao film Polanskog, ali je zato klasično bluz delo, ukrašeno orguljama i gitarskim bravurama Ričija Blekmora.

Autorka muzike za “Džokera” prva žena kandidat za Oskara

Islandska kompozitorka Hildur Gudnadotir prva je žena koja je samostalno komponovala muziku za film i za to dobila “Zlatni globus” i ušla u najuži izbor za Oskara u toj kategoriji.

Džoker

Gudnadotir (37), autorka muzike za film “Džoker”, živi veoma miran život u Berlinu, ali već je počela da se šeta crvenim tepisima, pošto je ovog vikenda dobila nagradu za najbolju filmsku muziku na dodeli nagrada SAG (Udruženje filmskih glumaca).

Ona je favorit za Oskara za filmsku muziku i mogla bi da bude prva žena kompozitor kojoj bi pripalo to priznanje, koje je kao kategorija uvršteno među Oskare 1947. godine.

Koncert “Kroz vasionu i vekove”

Koncert „Kroz vasionu i vekove” Umetničkog ansambla Ministarstva odbrane „Stanislav Binički” održaće se danas, 2. jula u 20 časova, u Svečanoj sali Doma Vojske Srbije u Beogradu.

Kroz vasionu i vekove

Na programu koncerta je scenska kantata nastala prema istoimenom romanu Milutina Milankovića, koju je adaptirao Arsa Milošević, dok je stihove i muziku uradila Vera Milanković, a u čast obeležavanja 140. godišnjice rođenja poznatog naučnika.

Solisti su Mina Gligorić, sopran i Boris Papak, bariton, a Umetničkim ansamblom Ministarstva odbrane diriguje Katarina Božić.

Ulaz na koncert je besplatan.

"Veštica i maestro" danas u Filharmoniji

U Beogradskoj filharmoniji je počeo ciklus koncerata za školarce od I do IV razreda, koji se danas završava nastupima u 10 i 12 časova. Danas će biti izvedena muzička bajka “Veštica i maestro”!

Veštica i maestro

Pored potpuno nove priče, muzičke bajke “Veštica i maestro”, Filharmonija je za decu pripremila jedinstven poklon – knjigu u kojoj je ova priča ilustrovana, kao i muziku koju orkestar izvodi.

Autor priče je dirigent Hauard Grifits, dugogodišnji saradnik i čest gost Beogradske filharmonije, a muziku je komponovao Fabijan Kuncli. Filharmoničarke Slavica Perić i Tamara Marinković Tomić i ovoga puta su naratorke i decu najpre upoznaju sa čudnim stanovnicima jednog sela – porodicom Gudačkić, Drvenjaković, Limenjaković i Udaraljkić, a potom sa malom vešticom i njenom velikom tajnom koju će otkriti dobri maestro.

Dirigent Aleksandar Kojić predvodi orkestar Beogradske filharmonije koji dočarava uzbudljivu priču punu iznenađenja kroz super zabavnu muziku.

ilustrovana knjiga Veštica i maestro

Nakon koncerta, školarci na poklon dobijaju muzičku knjigu “Veštica i maestro” u izdanju Beogradske filharmonije. Ne samo što kroz nju mogu da se podsete priče koja je unutra ilustrovana, deca će moći i da slušaju muziku koju je orkestar svirao na koncertu putem skeniranja QR koda koji se nalazi u knjizi.

“Ja sam dirigent, a dirigentu je potrebna mašta, u stvari, mnogo mašte. Zato sam osmislio ovu priču za vas. Zašto sam postao dirigent, jednostavno: jer je to jedan od najlepših poziva na celom svetu. I zato što volim muziku, jer je to jezik koji svi razumeju”, napisao je Hauard Grifits u pogovoru knjige koja je do sada štampana i prevedena na engleski, nemački, turski i srpski jezik, a u planu su poljsko, rusko i kinesko izdanje.

slika sa koncerta

Večeras izvođenje kompozicije “Iron Bells” po poemi Edgara Alana Poa

U Jevrejskom kulturnom centru posetioci će večeras u 20 časova moći da čuju kompoziciju “Iron Bells” nastalu po poemi Edgara Alana Poa. Ulaz je slobodan.

najava Iron Bells

Kompozicija “Iron bells” Branke Popović nastala je na osnovu teksta četvrtog dela poeme “Bells” Edgara Alana Poa.

Kompozicija je zasnovana na ideji eha vanvremenskog Poovskog teksta u savremenom trenutku i eho kao fenomen vezan za zvuk zvona, koji je razrađen, kako kroz međusobni odnos elektronskog sloja, dva glasa i harfe, tako i kroz odnos celog ansambla i zvuka prostora.

Izvođači su Milena Damnjanović -sopran, Mirjana Marjanović- sopran, Gorana Ćurgus – harfa, Branka Popović – elektronika i Ivan Brusić – majstor tona.