Margaret Atvud dobila nagradu ”Franc Kafka”

Kanadska književnica Margaret Atvud dobila je u Pragu međunarodnu nagradu „Franc Kafka“ za književnost.

Međunarodni žiri je u maju dodelio Atvudovoj godišnju književnju nagradu, koja joj je danas svečano uručena u Društvu Franc Kafka u Pragu. Njoj je uručena mala Kafkina statua, češkog umetnika Jaroslava Rona i ček na 10.000 dolara, preneo je AP.

Nagrada se dodeljuje autorima čija dela od izuzetne umetničkih vrednosti privlače čitaoce bez obzira na njihovo poreklo, nacionalnost i kulturu.

Atvud je napisala više od 40 romana, pesama i eseja. Njena najpoznatija dela su Skuškinjina priča, po kojoj je snimljena istoimena serija, Mačje oko i Slepi ubica za koji je 2.000. dobila Bukerovu nagradu.

Ona je 17-ta dobitnica nagrade. Među ranijim dobitnicima nagrade „Franc Kafka“ su američki pisac Filip Rot, Britanac Harold Pinter, Japanac Haruki Murkami i drugi.

Advertisements

Džordž Sonders dobitnik ”Man Buker” nagrade

Džordž Sonders je dobio prestižnu Man Buker (Man Booker) nagradu za delo Lincoln in the Bardo, polifoničnu simfoniju od romana o nemirnim dušama nasukanim u zagrobnom životu.

Knjiga je zasnovana na stvarnoj poseti predsednika Abrahama Linkonatelu svog 11 sina Vilija na vašingtonskom groblju 1862. Naratori su brojni likovi, svi mrtvi, ali nevoljni ili nesposobni da napuste ovaj svet.

Na momente duhovit, nepristojan, poetičan i uznemirujući, Lincoln in the Bardo postavlja stvarne događaje Građanskog rata u Americi uporedo sa horom onozemaljskih likova, muških i ženskih, mladih i starih. U tibetanskom budizmu bardo je prelazno stanje između smrti i ponovnog rođenja.

Ovo je druga godina zaredom da jedan Amerikanac osvaja nagradu, od 1969. do 2014. rezervisanu samo za pisce Komonvelta, Irske i Južnoafričke Republike (i kasnije Zimbabvea). Sada za nju konkurišu svi romani napisani na engleskom. Novčani deo nagrade iznosi 50.000 funti (66.000 dolara).

Baronesa Lola Jang, predsednica žirija, rekla je da se Sondersov roman istakao „zbog inovacije, osobenog stila, načina na koji je, paradoksalno, oživeo ove skoro mrtve duše“.

Sondersu je, na ceremoniji idržanoj sinoć u Londonu, nagradu uručila Kamila, vojvotkinja od Kornvola, supruga princa Čarlsa.

Lincoln in the Bardo je prvi roman 58-godišnjeg Sondersa, uglednog pisca kratkih priča koji je 2014. bio prvi laureat nagrade Folio za crnohumornu zbirku Tenth of December. Inače, Folio nagrada je osnovana kao rival Buker nagradi koja je, kako su njeni osnivači tvrdili, počela da naginje ka popularnoj fikciji umesto ka književnoj fikciji, rukovođena novčanim interesima.

Bivši inženjer u naftnoj industriji, koji sada podučava kreativno pisanje na Univerzitetu u Sirakjuzu u državi Njujork, verovatno je najpoznatiji izvan književnih krugova po govoru diplomcima iz 2013. i ključnom porukom: „Pokušajte da budete ljubazniji“ koji je postao hit na internetu, potom i animirani film a na kraju je objavljen i kao knjiga.

Prethodni dobitnici bili su, između ostalih, Salman Rušdi, Hilari Mantel i Margaret Atvud.

Margaret Atvud uručena Nagrade za mir nemačkog Udruženja izdavača i knjižara

Kraljica kanadske književnosti Margaret Atvud doputovala je na Frankfurtski sajam knjiga u subotu 14. oktobra na konferenciju za štampu kojoj je prisustvovao izuzetno veliki broj novinara. Autorka „Sluškinjine priče“, čije se ime našlo među kandidatima za Nobelovu nagradu, i čiji su distopijski romani u aktuelnom geopolitičkom kontekstu veoma čitani, ovenčana je Frajdenprajs nagradom Udruženja nemačkih knjižara i izdavača. Iako je vest o tome da je Atvudova dobitnica nagrade objavljena letos, kanadska autorka je nagradu primila pre dva dana.

Nagrada je ustanovljena 1950. godine, a dodeljuje se pojedincima koji svojim književnim stvaralaštvom, umetničkim ili akademskim radom doprinose stvaranju mira i promociji ljudskih prava.

Upravni odbor Udruženja izdavača i knjižara je ocenio da „Margaret Atvud demonstrira oštru političku intuiciju i duboku sposobnost sagledavanja razvoja skrivenih i, po društvo i mir, opasnih tendencija.“

„Živimo u doba promena i previranja“, izjavila je Atvudova aludirajući na situaciju u Kataloniji i tekući Trampov predsednički mandat u SAD. Izbegavajući da koristi pridev „proročki“, Margaret Atvud se radije osvrnula na to da pisac lucidno sagledava svet oko sebe: „Romanopisac mora da ispostavi bilans stvarnosti. Nama se ne može diktirati šta da pišemo. Ako umemo da pišemo o zmajevima, o njima ćemo i pisati, a oni će biti u nekakvoj vezi sa svetom u kome živimo.“

Politika Donalda Trampa usmerena na kontrolu ženskih prava inkarnirana je u likovima „Sluškinjine priče“: „Kanada je oduvek bila teritorija na koju su se Amerikanci sklanjali kada su bili zabrinuti. To je i danas slučaj, naročito kada su žene u pitanju“, izjavila je Atvudova.

Na pitanje o tome kakvo mesto knjige treba da imaju u školi, Atvudova kaže da „nije knjiga ta koja je važna, već profesor“.

Uključena u odbranu pisaca tokom sedamdesetih godina prošlog veka, koju je sprovodilo međunarodno Pen udruženje, Atvudova podvlači koliko je takva aktivnost bila teška: „Ne postavlja se pitanje da li žene pišu, naravno da pišu, već okolnosti u kojima žene pišu i mogu da objavljuju svija dela. Kada sam počela da pišem, u Kanadi je bilo nezamislivo da jedna žena zarađuje od pisanja. Pitanje koje me tada nije napuštalo bilo je: kako da od pisanja, kojim jedino volim da se bavim, zaradim dovoljno da mogu da platim račune? Kursevi pisanja ulivaju pogrešne nade, ljudi misle da je dovoljno da pišu, a novac će sam doći. Moj prvi čas na tu temu bi bio kako živeti kao pisac.“

Nobelovu nagradu za književnost dobio Kazuo Išiguro

Ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za književnost je britanski pisac Kazuo Išiguro „koji je, u romanima velike emotivne snage, otkrio ambis ispod koga leži iluzoran osećaj povezanosti sa svetom“. To je ujedno i prilika da se povede diskusija o tome koliko u njegovim delima ima fantastike i naučne fantastike – pošto se definitivno bavi setinzima koji su nedvosmisleno korišćeni u ovim žanrovima!

Kazuo Išiguro je rođen 8. novembra 1954. godine u Nagasakiju. Njegova porodica se preselila u Ujedinjeno Kraljevstvo kada je imao pet godina. Njegov najpoznatiji roman je Ostaci dana koji je objavljen 1989. godine. Objavio je sedam romana, od kojih je poslednji Zakopani džin iz 2015, koji govori o putovanju starijeg para kroz arhaične engleske predele. Takođe, bavi se i pisanjem kratkih priča i scenarija.

Kao i svake godine, na on-line kladionicama, vodeće pozicije zauzeli su Kenijac Ngugi va Tiongo i Haruki Murakami, a ove godine visoko je kotirana i Margaret Atvud, pogotovo posle veoma uspešne serije „Sluškinjina priča“, snimljene po njenom istoimenom romanu iz 1985.

Dodeljeni “Koskari”

Projekcijom filma “Čarlston za Ognjenku”, u čast nedavno preminulog režisera Uroša Stojanovića, svečano je zatvoren 11. Festival srpskog filma fantastike.

Žiri u sastavu Viktor Boulankin, osnivač ruskog festivala horor filma Drop, Pavle Zelić pisac i scenarista i Nemanja Jovanov, snimatelj i pisac odlučili su se za sledeća ostvarenja kojima su pripale nagrade pod nazivom “Koskar”:

Koskar za najbolji film po izboru žirija: Matija Milutinovic za film ČUVAR
Koskar za najbolji film po izboru publike: Janko Đurić za film 2116.
Koskar za najbolji scenario: Ivan Stančić za film KRIS
Koskar za najbolje vizuelne efekte: Mirela Srebrić za film EQUILIBRIUM
Koskar za najbolji film iz regiona ex-YU: Ivan Ramadan za film AŽDAJA
Koskar za najbolji strani film: Méryl Fortunat-Rossi i Xavier Seron za film THE BLACK BEAR (Crni medved)
Koskar za doprinos fantastici: Victor Boulankin, predsednik Ruskog međunarodnog horor festivala u Moskvi.

Četiri Emi nagrade za "Sluškinjinu priču"

Drama “The Handmaid’s Tale” (Sluškinjina priča) osvojila je sinoć četiri nagrade na 69. dodeli američkih televizijskih nagrada Emi.

Četiri Emi nagrade za "Sluškinjinu priču"

Seriji je pripala nagrada za najbolju dramsku seriju, Ridu Moranu za režiju, Elizabet Mos za najbolju glavnu žensku ulogu i En Daud za najbolju sporednu žensku ulogu.

Platforma Hulu je nagrađena za produkciju ove serije i tako postala prva striming platforma nagrađena u toj kategoriji na dodeli nagrada Emi, javljaju agencije.

Fantastika u najužem izboru za Man Buker nagradu

U najužem izboru za ovogodišnju Man Buker nagradu uvršteno je šest romana, javlja Art-Anima. Pored History of Wolves Emili Fridland, Elmet Fione Mozli i Autumn Ali Smit, među finalistima se nalaze i tri ostvarenja sa elementima fantastike: 4,3,2,1  Pola Ostera, Exit West Mosina Hamida i Lincoln in the Bardo Džordža Sondersa.

Man Buker nagrada jedna je od najprestižnijih književnih nagrada na svetu. Dodeljuje se za najbolje delo stranog pisca prevedeno na engleski i objavljeno u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Pobednik, kome sleduje nagrada od 50.000 funti, biće proglašen 17. oktobra, dok će ostali finalisti dobiti utešne nagrade od po 2.500 funti.