Zoran Živković – evropski velemajstor u naučnoj fantastici

Na godišnjoj konvenciji Evropskog društva za naučnu fantastiku (European Science Fiction Society – ESFS), koja je prošlog vikenda održana u Dortmundu, u Nemačkoj, našem piscu Zoranu Živkoviću pripala je počasna titula „Evropski velemajstor“ (“European Grand Master”) za ukupni doprinos tom žanru na našem kontinentu.

Titula „Evropski velemajstor“ dodeljuje se od 2006. godine najizvrsnijim stvaraocima na polju naučne fantastike.

Zoran Živković

Dosadašnji dobitnici su Arkadij i Boris Strugacki (Rusija) i Hari Harison (Irska), Johanes H. Berg (Norveška), Kristofer Prist (Velika Britanija), Andržej Sapkovski (Poljska), Sam J. Lundval (Švedska), Brajan Oldis (Velika Britanija), Teri Pračet (Velika Britanija) i Jan Benks (Velika Britanija), Džim Ficpatrik (Irska), Eugen Lukin (Rusija) Herbert V. Franke (Austrija) i Zoran Živković (Srbija). Nagrada 2008. nije dodeljena.

Živkoviću je već pripala nagrada Evropskog društva za naučnu fantastiku kao najboljem evropskom prevodiocu, 1978. u Briselu.

Nagrađen je još Ivan V. Lalić (1976), kao najbolji urednik, dok je časopis Emitor proglašen za najbolji evropski fenzin 2004.

Ilija Bakić dobitnik nagrade za doprinos popularizaciji fantastike

Nagrada za doprinos popularizaciji književne fantastike, koju od 2014. tradicionalno svake godine dodeljuje Festival fantastične književnosti „Art-Anima“, biće uručena Iliji Bakiću 04. juna 2017. godine u 20 časova u Klubu galeriji Polet (Cetinjska 15, Beograd).

Ilija Bakić (1960) poznat je kao pripovedač, pesnik, romansijer, književni kritičar, stripski kritičar i urednik. Značajan deo njegovih književnih aktivnosti i stvaralaštva vezan je za fantastičnu i avangardnu književnost. Njegova dela, objavljena kao samostalni naslovi i zastupljena u više značajnih antologijskih izbora fantastike, visoko su ocenjena od strane kritičara i kolega.

Kao kritičar i hroničara književnih dela objavljenih na domaćoj izdavačkoj sceni, potpisao je veliki broj kritičkih tekstova i eseja, posebno se baveći delima iz domena fantastike, čime je značajno doprineo da ova vrsta proznog stvaralaštva dopre do šireg kruga čitalaštva.

Autor je preko dvadeset knjiga, među kojima je i leksikon „101 lice fantastike“.

Dobitnik je više nagrada, uključujući i nagradu za najbolju knjigu Društva književnika Vojvodine za zbirku naučnofantastičnih priča „U odvajanju“. Član je Srpskog književnog društva, Udruženja književnika Srbije, Društva književnika Vojvodine i Društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“.

Dosadašnji dobitnici nagrade Festivala fantastične književnosti „Art-Anima“ za doprinos popularizaciji fantastike su: Zoran Živković, Goran Skrobonja i Žika Bogdanović.

Nagrada za Marijanu Jelisavčić

Među dobitnicima ovogodišnjeg priznanja „Brankova nagrada“ Matice srpske, našla se Marijana Jelisavčić, koja je zavredila drugu nagradu za rad „Elementi horor fantastike u romanu srpskog predromantizma“, javio je Art-Anima.

Svečana dodela „Brankove nagrade“ biće upriličena u Salonu Matice srpske danas u 12 časova.

„Brankova nagrada“, tradicionalno je priznanje, koju naša najstarija kulturna i naučna institucija dodeljuje studentima filozofskih i filoloških fakulteta za najbolje radove iz domena književnih izučavanja.

Marijana Jelisavčić je studentkinja Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, a njen rad o horor fantastici u srpskom predromantizmu zavredio je vredno priznanje u konkurenciji 25 drugih radova kandidovanih od strane odgovarajućih katedri fakulteta iz Beograda, Novog Sada iIstočnog Sarajeva.

Rad je za kandidaturu predložio prof. dr Radoslav Eraković, mentor Marijane Jelisavčić.

Da biste dobili jasniji uvid u značaj ovog rada, pročitajte sažetak:

„Master rad ‘Elementi horor fantastike u romanu srpskog predromantizma’ istražuje na koji način i u kojoj meri je horor fantastika zastupljena u romanima navedene epohe i nudi novu perspektivu čitanja i proučavanja ovih dela.

U periodu od dvadeset dve godine, iz pera tri autora nastalo je pet romana koji sadrže osobenosti karakteristične za proučavanje u okviru zadate teme: ‘Velimir i Bosiljka’ (1811) i ‘Ljubomir u Jelisijumu’ I-III (1814, 1817, 1823) od Milovana Vidakovića, ‘Cvet nevinosti ili Dobrivoj i Aleksandra’(1827) i ‘Osveta i sudbina ili Dragomir, župan trebinjski’ I-II (1833) od Jevstatija Mihajlovića i‘Ogledalo dobrodjetelji i vernosti ili žalosna priključenija Dragoljuba i Ljubice’ (1829) od Jovana Čokrljana.

U svakom od njih prisutno je više tipova fantastike, ali horor se javlja prvi put. Milovan Vidaković je prvi autor koji je u svoje ‘moralne povesti’ inkorporirao više vidova fantastike, i sa njim je i započela praksa upotrebljavanja horora u romanima srpskog predromantizma.

Ova novina u njegovim delima predstavljala je samo uzgredni impuls, dok je Vidakovićev nastavljač,Jevstatije Mihajlović pokazao težnju da čitav zaplet utemelji na mini priči sa elementima horor fantastike.

Kod Jovana Čokrljana, pisca čije stvaralaštvo je ostalo u najvećem zapećku književne istorije, fantastika je samo dekorum, ali za razliku od Vidakovića, on je koristi da svoje junake oblikuje na drugačiji način.

U skladu sa epohom koja je uticala na oblikovanje predromantičarskih dela, raspleti horor epizoda realizovani su u prosvetiteljsko-racionalističkom ključu.

U engleskoj prozi koja je nastajala sredinom i krajem 18. veka, ova dela bi pripadala žanru koji se naziva rani ili objašnjeni gotik, i stajala bi tik uz romane Horasa Volpola, En Retklif i drugih autora.“

Evropska književna nagrada romanu ”Jaz” Darka Tuševljakovića

Ovogodišnju nagradu Evropske unije za književnost dobilo je dvanaestoro mladih pisaca iz isto toliko zemalja Starog kontinenta. Među odabranima je i poznati beogradski pisac fantastike Darko Tuševljaković, prenosi Art-Anima.

Njegov novi roman „Jaz“ odabran je za ovo prestižno priznanje, koje donosi subvencije Evropske komisije i prednost u programima prevođenja na druge jezike, a autoru obezbeđuje i novčanu nagradu.

„Velika je čast dobiti ovako značajnu nagradu i naći se kako među odabranim autorima iz drugih evropskih zemalja, tako i među dosadašnjim dobitnicima nagrade iz Srbije“, rekao je Darko Tuševljaković u prvoj izjavi za javnost posle dobijanja Evropske nagrade za književnost.

„Književno priznanje nikad nije nagrada za pobedu u takmičenju, jer tako nešto u umetnosti ne postoji, ali svakako jeste počast umetnikovom radu i u tom smislu sam veoma ponosan na to što je ‘Jaz’ ovenčan ovim priznanjem. Posebno mi je drago što to otvara put knjizi izvan jezičkih i nacionalnih barijera, pošto smatram da je ‘Jaz’ roman koji će umeti da respondira sa čitaocima iz drugih podneblja, drugih tradicija i geopolitičkih situacija. Neki će se prepoznati u onome čime se u romanu bavim, nekima će možda kontekst biti neobičan i stran, ali svejedno bih rekao da je suština priče dovoljno univerzalna za sve. Nesporazumi i neslaganja postoje u svima nama, bez obzira na to ko smo i odakle smo, i po njima se međusobno prepoznajemo, oni su naš zajednički imenitelj. Muke kroz koje prolazimo pokušavajući da prevaziđemo jazove ne znaju za jezik, naciju, veru i pol, nisu određeni geografskim širinama i dužinama, tako da je ovo roman koji, iako govori o veoma specifičnom vremenu i prostoru, zapravo ne poznaje te vrste granica“.

„Jaz“ je društveni roman sa elementima fantazmagorije, u čijem središtu su mladi ljudi razapeti između odlaska i opstanka u svojoj zemlji, i stariji uronjeni u nostalgiju i borbu s vremenom koje ih nadilazi.

Roman predstavlja snažnu priču o tome kako preživeti istoriju i sačuvati pravo na vlastitu različitost. Od Beograda i Kragujevca devedesetih do slike porodičnog odmora u Grčkoj, u paralelnim i ukrštenim pričama razrešavaju se lične i porodične drame, duga povest nasilja i borbe sa sobom i drugima, usred velikih političkih i istorijskih lomova.

Čak 9 Olivije nagrada za "Harija Potera i ukleto dete"

Pozorišni komad “Hari Poter i ukleto dete” osvojio je rekordnih devet britanskih pozorišnih nagrada Olivije, koje su ekvivalent američkim Toni nagradama.

Tanjug / AP Photo/Kirsty Wigglesworth

Pozorišni nastavak priče o dečaku čarobnjaku spisateljice Dž. K. Rouling nagrađen je u kategorijama za najbolji novi komad, režiju, najbolju mušku ulogu, svetlo, zvuk, kostime i scenografiju, a Entoni Bojl i Noma Dumezveni nagrađeni su kao najbolji glumac i glumica u pomoćnoj ulozi za taj komad.

Komad je imao je 11 nominacija, a njegova zvezda Džejmi Parker proglašen je za najboljeg glumca za svoju rolu odraslog Harija. Radnja predstave smeštena je u vreme kada su svi dosadašnji protagonisti serijala odrasli, a njihova deca pohađaju Hogvorts.

Nagrade “Olivije”, po glumcu Lorensu Olivijeu, britanski su ekvivalent američkih Toni nagrada koje se dodeljuju na Brodveju, i dodeljuju se za uspehe u oblasti pozorišta, mjuzikla, plesa i opere.

Nagrada za Milana Todorovića na festivalu u Moskvi

Na upravo okončanom festivalu Kap (Капля), međunarodnom festivalu horor filma i najvećem festivalu žanrovskog filma u Rusiji, Milan Todorović, reditelj srpskih filmova Zona mrtvih i Mamula, te producent prošlogodišnjeg ostvarenja Procep, ovenčan je specijalnom nagradom za „međunarodni doprinos razvoju horor žanra“. Todoroviću je nagrada uručena na ceremoniji zatvaranja, dok je nakon ceremonije, festival zatvorio upravo srpsko-slovenačko-korejski film Procep u režiji Dejana Zečevića.

„Ogromna je čast što su moj dosadašnji rad na polju horor žanra prepoznala braća Rusi, i što sam ovo priznanje dobio baš u Moskvi. Rusija postaje sve prepoznatljivija po svojim žanrovskim filmovima na međunarodnoj sceni, a činjenica je da se i naša kinematografija lagano pozicionira i postaje prepoznatljiva po specifičnim žanrovskim filmovima koje naši autori stvaraju. Čvrsto stojim iza stava da je žanrovski film važan za domaću kinematografiju, jer omogućava širokoj publici van umetničkih festivala da vide neka naša dela, i da čuju za srpski film. Nadam se da će ova nagrada biti podsticaj u tom smeru i drugim autorima da stvaraju filmsku stravu i užas“, kaže Milan Todorović

Pomenuti festival osnovan je 2010. godine i od tada svake godine privlači veliki broj ljubitelja žanra, kao i gostiju. Do sada su gosti bili Stjuart Gordon, Ruđero Deodato, Brajan Juzna, Lojd Kaufman i drugi.  Pored filmskih premijera, retrospektiva starih ostvarenja i raznih radionica, na festivalu se održava i masterklas na kojem je ove godine učestvovao i Milan Todorović, zajedno sa legendom italijanskog horora Serđom Stivaletijem, kao i glumicom iz holivudskog hita Prizivanje zla 2 (The Conjuring 2), Loren Espozito.

Ursula K. Legvin postala član Američke akademije umetnosti

Nakon što je dobila Američku nacionalnu nagradu za književnost2014. godine, slavna književnica Ursula K. Legvin nedavno je dobila još jedno izuzetno važno priznanje za životno delo, javlja Art-Anima.

Njeno ime se našlo među četrnaestoro istaknutih umetnika, muzičara i književnika koji će sredinom maja biti primljeni u članstvo Američke akademije umetnosti i književnosti.

Akademija je osnovana 1898. godine i ima 250 članova. Novi se primaju na mesta upražnjena smrću ranijih članova, uz glasanje.

Ursula K. Legvin najpoznatija je po klasicima „Leva ruka tame“ i„Čovek praznih šaka“. Pored proze, piše i poeziju. Njen književni opus obuhvata: naučnu fantastiku, epsku fantastiku, realističnu prozu, dečije knjige i knjige za mlade. Objavila je sedam knjiga poezije, dvadeset dva romana, preko stotinu kratkih priča (objedinjenih u jedanaest zbirki), četiri zbirke eseja i dvanaest knjiga za decu.

Osvojila je sve najznačajnije žanrovske nagrade, a poslednjih godina počinju da pristižu i priznanja iz najviših književnih krugova, što je ne ostavlja ravnodušnom.

„Reputaciju sam stekla kao pisac epske i naučne fantastike, vrste književnosti koja je uglavnom ostajala bez ovakvih počasti“, izjavila je Legvinova nakon što je saznala da je izabrana za člana Akademije.

Ipak, osamdesetosomogodišnja književnica, koja živi u Portlandu (Oregon), neće biti u mogućnosti da prisustvuje svečanom prijemu, koji će biti priređen na Akademiji za umetnost i književnost u Njujorku tokom maja ove godine.