Nagrada “Stanislav Lem 2021” Otu Oltvanjiju

Žiri nagrade “Stanislav Lem” koju IKC SOLARIS dodeljuje za fantastiku u srpskoj književnosti a koji je radio u sastavu: dr Sava Damjanov (predsednik), Saša Radonjić (pisac) i Brankica Đukić (direktorica Solarisa) doneo je odluku da dobitnik za 2021. godinu bude Oto Oltvanji.

Oto Oltvanji

Oto Oltvanji (1971) odrastao je u Subotici, živi i radi u Beogradu. Autor je romana Crne cipele (2005), Kičma noći (2010) i Iver (2015). Od ranih devedesetih, objavio je četrdesetak pripovedaka u časopisima kao što su Znak sagite, Gradina, Koraci, Severni bunker i Politikin zabavnik, i antologijama kao što su Tamni vilajet, Beli šum, Gradske priče, Nova srpska pripovetka i Četvrtasto mesto.

Dosadašnji dobitnici priznanja su: Zoran Živković, Filip David, Ilija Bakić, Đorđe Pisarev, Jovica Aćin, Goran Petrović i Goran Skrobonja. Autori iz minulih najužih izbora su zastupljeni u antologiji “Sazvežđe Lem” koju je priredio Saša Radonjić a objavio Solaris. Pored plakete u drvetu i zlatotisku, lauret dobija i jedan vrhunski ručni časovnik.

Ceremonija uručenja nagrade će biti upriličena na Sajmu knjiga u Beogradu tokom zadnje dekade oktobra.

Na ovaj dan – 12. septembar, pre 101 godinu je rođen Stanislav Lem!

Horor film snimljen na Staroj planini osvojio glavnu nagradu korejskog festivala fantastike

Horor “You Won’t Be Alone” (Nećeš biti sama) koji je sniman na Staroj Planini, osvojio je glavnu nagradu korejskog Međunarodnog festivala fantastičnog filma u Bučonu.

scena iz filma You Won't Be Alone

Film u produkciji Srbije i Australije priča priču iz 19. veka o devojci koja se pretvorila u vešticu, a u glavnoj ulozi je Nomi Rapas, zvezda filma “Devojka sa tetovažom zmaja”.

Isti film doneo je reditelju Goranu Stolevskom nagradu za “režisere vredne pažnje” na Festivalu u Palm Springsu ranije ove godine, a prikazan je i na prestižnom Sandens festivalu.

“Ovaj film je fenomenalan pokušaj da se osnove čovečanstva interpretiraju kroz sredstva žanra koristeći izolovana bića pozajmljena iz narodnih priča uz dodatak misterije. ovo remek-delo ističe se izvanrednom režijom i pametnim pristupom izvlačenja empatije iz ambisa ljudske psihologije”, saopštio je žiri festivala, a preneo Variety.

Više od 150 srpskih filmskih radnika bilo je deo snimanja ovog filma, uz vođstvo lokalne produkcije iz Srbije, Balkanic Media. Deo srpske ekipe činili su: umetnička direktorka Jovana Mihajlović, set dekoraterka Mina Burić, kostimografkinja  Sladjana Perić-Santrač, menadžer lokacije Stefan Todorović i mnogi drugi.

Snimanje u Srbiji privuklo je produkciju filma  zahvaljujući podsticajnim sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, kako navode producenti, i uz operativno vođenje Filmskog centra Srbije. Film je uspešno izvršio povraćaj sredstava što je činilo važan deo finansiranja.

Ovaj natprirodni horor snimljen je u izolovanom planinskom selu Pokrovenik koje se nalazi na 700 metara nadmorske visine na Staroj planini. Pokrovenik je jedinstven po svojim kamenim kućama i kamenim krovovima i pored nedirnute prirode i prelepog pogleda na okolna brda, selo ima poseban šarm i energiju zahvaljujući ljudima koji tamo žive.

“Razmotrili smo preko 100 sela u čitavoj Srbiji i na kraju  smo se odlučili za Pokrovenik kao ključnu lokaciju filma. To je izuzetno i predivno mesto, sa mnoštvom očuvanih starih kuća i prelepom prirodom. Imali smo veliku sreću da sarađujemo sa predsednikom sela, gospodinom Kostadinovićem, kao i sa porodicama koje žive u Pokroveniku, a koji su pružili neverovatnu podršku za snimanje filma. Kako svaka produkcijska ekipa može uneti pometnju, naš cilj je bio da uvek imamo ekološki pristup i da film ostavi što je manje moguće svojih otisaka”, kazao je Džonatan Ingliš iz Balkanic Media.

Tokom pripreme i snimanja filma, ekipa je oko pet meseci radila i živela oko Pokrovenik sela. Veliki deo budžeta za snimanje potrošen je u toj oblasti i, u znak zahvalnosti za svu velikodušnost prema ljudima koji tamo žive, produkcija je renovirala kuće i štale koje su bile stare i ruinirane, kao i staru zgradu ambulante i pristupni put ka selu.

“Ovaj međunarodni film je pokazao da postoje mnogobrojne mogućnosti u Srbiji za snimanje filmova i izvan Beograda,  sa izuzetnim lokacijama poput Stare planine. Ovaj film nije imao samo ekonomsku vrednost, već i ekološku, filantropsku i promotivnu za Staru planinu i Srbiju”, zaključuje se u saopštenju producenata.

“Zlatna macola” austrijskom filmu “2551.01: Dete”

Festival horor filmova “Slaughter” u nekadašnjoj doljevačkoj klanici završen je dodelom nagrade “Zlatna macola”, koja je uručena reditelju Norbertu Fafenbihleru za austrijski film 2551.01: Dete. Nagradu za autorski metal nastup poneo je bugarski sastav Rejuvenaton.

Dodela Zlatne macole

Osim projekcije nagrađenog filma i remasterizovane verzije Leptirice, program su zatvorili nastupi grupa Kramer, Mud Factory, Rejuvenation i Metallica real tribute.

Film 2551.01: Dete snimljen je 2021. godine, a sadrži element nemačkog ekspresionizma i američkog underground filma, kažu organizatori.

Ovaj film koristi sofosticirani filmski izraz kojim se spajaju tekovine nemačkog ekspresionizma te američkog žanrovskog i evropskog underground filma. On pokazuje široki dijapazon izražajnih mogućnosti horor filma i zbog toga zaslužuje ovu nagradu – piše u obrazloženju žirija.

Inače, predsednik žirija bio je Alin Ludu Dumbrava, a u žiriju su bili i Jovan Ristić i Marko Pišev.

Grupa nagrađena za najbolji autorski metal nastup Rejuvenaton iz Sofije osnovana je 2014. godine. Aprila ove godine izašao je njihov album “Cristalline”.

Ako je sve relativno u svemiru, pogledamo li na sat nakon što je ponoć već odnela 3. jul sa odsviranim zadnjim rifom ril tribjut Metallica benda, na samom finalu “Slaughter festivala”, istovremeno u Los Anđelesu, rodnom gradu grupe Metalika, čekali bi još najmanje sat vremena do 18 sati i prevoza ka Doljevcu – kažu organizatori.

Dodaju da je festival posetilo ukupno nekoliko hiljada posetilaca, da je atmosfera bila energična i da je trodnevni program održan uz pomoć tri bioskopska platna, jednog 9D bioskopa i dve nezavisne bine.

“Dina” osvojila šestOskara

U Los Anđelesu je održana 94. dodele Oskara, a najviše zlatnih statueta uzela je „Dina“ ukupno šest!

Poslednji u nizu trofeja osvojili su očekivano i potpuno opravdano – Brajan Konor, Tristan Majls, Pol Lambert, Gerd Nefcer. Njima je pripala nagrada za najbolje vizuelne efekte za svoj fantastični rad u Dini.

laureati za vizuelne efekte

Greg Frejzer podigao je pozlaćenu statuetu za najbolju fotografiju, a naučnofantastični blokbaster Dina odnela je pre toga i statuete u četiri kategorije – najbolji zvuk, muziku, scenografiju i montažu.

Višestruka dobitnica Gremija Bili Ajliš sada je i oskarovka. Sa bratom Fineasom dobila je statuetu za najbolju pesmu na dodeli Oskara proglašena je numera No Time To Die iz istoimenog filma o Džejmsu Bondu.

slavlje Bili Ajliš

Pavle Zelić osvojio prestižnu nagradu za priču u SAD

Pisac i zdravstveni stručnjak Pavle Zelić osvojio je prestižnu nagradu “Voren Vesterberg” za 2021. godinu, koja se dodeljuje na Univerzitetu Emori u Atlanti, jednom od najboljih u Americi u oblastima zdravstvenih nauka i umetnosti.

detalj sa promocije

Zelić je dobio nagradu za priču „Veliki Vakcinator“, koju je u julu 2021. godine objavio na srpskom jeziku u okviru zbirke priča „Dum-dum: priče koje će spasti svet“.

Nagrada je posvećena vezi između zdravlja i umetnosti na globalnom nivou i za nju mogu da konkurišu dela iz svih umetničkih disciplina, a pored javnog priznanja postoji i novčani deo.

Univerzitet Emori ovom nagradom odaje priznanje članu ili članovima zajednice Emori koji su stvorili inovativno delo koje povezuje globalno zdravlje sa umetnošću, pisanjem, muzikom, filmom/videom ili drugim kreativnim disciplinama. Svrha ove nagrade je da prepozna efikasnu upotrebu umetnosti da inspiriše, pokrene i/ili podrži akciju za rešavanje globalnog zdravstvenog izazova.

Pavle Zelić Foto: Katie Archibald-Woodward/Promo

Inače, Pavle Zelić boravi godinu dana na Emoriju kao stipendista čuvene stipendije “Hjubert Hamfri” u okviru Fulbrajtovog programa Stejt departmenta da bi se usavršavao u oblastima javnog zdravlja i komunikacija, posebno u kontekstu pandemija i uticaja životne sredine na zdravlje ljudi.

Povodom dobijanja nagrade, organizovano je i književno veče na engleskom jeziku, pred raznovrsnom međunarodnom akademskom publikom iz preko 20 zemalja, na kojem je predstavljen Zelićev rad u sferi literature ali i veze sa zdravstvenim izazovima. Tom prilikom Zelić je čitao engleske prevode svoje tri istaknute priče – “Veliki Vakcinator”, “Dum-dum” i “Sami” i potpisivao objavljenu brošuru sa tri prevedene priče.

Pavle Zelić Foto: Katie Archibald-Woodward/Promo

Nagrađena Zelićeva priča “Veliki Vakcinator” je opomena smeštena u sumornu blisku budućnost, novo mračno doba neznanja i poricanja nauke koje bi se još uvek moglo dogoditi ako ne uložimo sav trud u edukaciju i saopštavanje naučnih činjenica.

– Osetio sam da, osim opsežnog rada u javnozdravstvenim komunikacijama i odnosima sa medijima, mogu više da uradim kao umetnik. Dakle, ove dve strasti i profesije sam spojio u ovom delu fikcije za koju se nadam da će naterati čitaoce da razmišljaju i da se takođe malo i zabrinu kuda zaista (možda) ide ovaj naš lepi svet – izjavio je Zelić, prenosi njegova izdavačka kuća “Laguna”.

Ovo je inače prva internacionalna nagrada koju je Pavle Zelić dobio za književni rad i koja ga je inspirisala da još više piše dok je u Sjedinjenim Državama. On je već objavio nekoliko novinskih članaka u Srbiji o iskustvima i utiscima iz Atlante tokom svog školovanja. Njegov sledeći projekat tiče se pisanja priča zasnovanih na studijama na Univerzitetu Emori i raznim inicijativama u koje je uključen.

Dejan Ognjanović u širem izboru za nagradu „Brem Stoker“

Naš prvi doktor horora – Dejan Ognjanović iz Niša je ušao u širi izbor za nagradu „Brem Stoker“!

Dr Dejan Ognjanović

„Brem Stoker“ je najveća i najvažnija svetska nagrada u oblasti horora, pre svega za oblast književnog stvaralaštva, mada se dodeljuju i u kategoriji filmskog scenarija i grafičke novele.

Nagrada „Brem Stoker“ (The Bram Stoker Award) je priznanje koje svake godine dodeljuje Udruženje Pisaca Horora (Horror Writers Association, HWA) za najveće postignuće u oblasti pisanja horora.

Bram Stoker Awards

Dejan Ognjanović se našao u širem izboru u kategoriji „Vrhunsko postignuće u kratkoj esejistici“ (Superior Achievement in Short Non-Fiction), sa esejem “The Three Paradigms of Horror” (objavljen u magazinu Vastarien Vol. 4, Issue 2, izdavača Grimscribe Press).

U ovom širem izboru nalazi se deset potencijalnih dobitnika. Kada ova brojka bude svedena na pet – tada će biti reč o zavnično nominovanima za nagradu “Brem Stoker.

Glasanje za predstojeću dodelu traje do 15. februara, a po pet nominovanih, u svakoj kategoriji, biće poznati 23. februara.

Za ovu nagradu glasaju isključivo članovi Udruženje Pisaca Horora (HWA), tako da izostaje pomoć fanova – koja je glavna pri dodeli “Rondo Haton” nagrade za koju je Ognjanović dva puta bio u najužem izboru.

„Tarakanu" Zabavnikova književna nagrada

Roman „Tarakan” Milke Knežević-Ivašković, u izdanju NNK International iz Beograda, ovogodišnji je dobitnik Književne nagrada Politikin Zabavnik za najbolje delo namenjeno mladima, a objavljeno na srpskom jeziku u godini za nama.

Tarakan

Žiri u sastavu: Irena Špadijer, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, akademik Aleksandar Kostić, psiholog, Petar Arbutina, glavni urednik Službenog glasnika, Milorad Milinković, filmski reditelj, i Petar Milatović, u ime Redakcije, jednoglasno je odlučio da nagradu dodeli „romanu koji na poseban način prati odrastanje mladog junaka kroz vešto vođenu priču, i priprema ga na suočavanje s onim što ga, odraslog, čeka.„Likovi su autentični i psihološki dobro iznijansirani. Na granici između horora i fantastike, Tarakan nudi uzbuđenje do poslednjeg slova…”, navodi se u obrazloženju.

Tarakan je u decembru proglašen za najbolji roman za mlade po odluci žirija Zmajevih dečjih igara.

Tarakan je priča o četrnaestogodišnjem Mihajlu, ljubitelju stripova i horor filmova, koji provodi raspust na Kosančićevom vencu, u stanu svoga dede, istoričara u penziji. Naizgled, rutinska svakodnevica pretvoriće se u noćnu moru za njegovu porodicu kada u njen život uđe neobičan i odbojan dedin kolega sa studija. Na Mihajlu je da se suoči sa zlom. Delo retrospektivno pripoveda već sredovečni protagonista.

Nagrada (plaketa i novčani iznos) dobitniku će biti uručeni 25. januara, na Dan Politike.

Vladimiru D. Jankoviću nagrada „Miloš N. Đurić“ za prevod Tolkinovog dela

Nagrada „Miloš N. Đurić“, koju tradicionalno dodeljuje Udruženje književnih prevodilaca Srbije, pripala je Vladimiru D. Jankoviću, za prevod Tolkinovog dela Beren i Lutijena objavljenog u izdanju Publik Praktikuma, javlja Art-Anima.

Vladimir D. Janković prevodilac Tolkinovog dela ''Beren i Lutijena''

Jankoviću je nagrada dodeljena u kategoriji poezije, za prepev oko 4000 stihova iz nedovršene „Balade o Leitianu“.

Već smo preneli impresije velikog proučavaoca Tolkinovog stvaralaštva, Marka Vasića – koji je kao stručni saradnik učestvovao u pripremi izdanja Beren i Lutijena na srpskom jeziku – da je reč o prevodu bez premca, a ovom se nagradom njegove reči na najbolji mogući način i potvrđuju:

„Vladimir D. Janković prihvatio se nimalo lakog zadatka – da prevede rukopis koji strukturno podseća na srednjovekovne i prepeva dugačku, nedovršenu poemu ’Balada o Leitianu’ pisanu u simetričnom osmercu. Ovo je jedno od najlepše prevedenih Tolkinovih dela, čak se usuđujem da kažem da je tačnije i poetičnije prevedeno nego što je to opravdano hvaljeni Gospodar prstenova“, rekao je Vasić.

Nagrada „Miloš N. Đurić“ dodeljena je u još dve kategorije. Maja Anastasijević je ovo priznanje dobila za prevod proze Regine Šer Bog stanuje u Vedingu, u izdanju Službenog glasnika, a u kategoriji humanistike, nagrada je pripala Marini Adamović Kulenović za prevod dela Krisa Vikama Nasleđe Rima. Evropa i Mediteran 400. – 1000, izdavačke kuće Klio.

Nagrada je dobitnicima svečano uručena 7. decembra 2021. godine u prostorijama Udruženja književnih prevodilaca Srbije.

Nagrada ”Rade Obrenović” za roman “Tarakan” Milke Knežević-Ivašković

Roman Tarakan Milke Knežević-Ivašković nagrađen je priznanjem „Rade Obrenović“, koje tradicionalno dodeljuje Međunarodni centar književnosti za decu „Zmajeve dečje igre“, javlja Art-Anima. Nagrada se dodeljuje za najbolji roman namenjen deci i mladima objavljen u tekućoj godini.

Nagrada „Rade Obrenović“ za roman TARAKAN Milke Knežević Ivašković

Žiri za dodelu nagrade „Rade Obrenović“: mr Mirjana Karanović, Elizabeta Georgiev i prof. dr Dragoljub Perić (predsednik), svoju odluku obrazložio je rečima:

„Iako bi se, nominalno, mogao odrediti kao roman horor-fantastike, ovo delo nadilazi granice klasično postavljenih žanrova i postaje alegorijska priča o odrastanju, strahovima, porodičnim vezama, simpatiji i ljubomori, kao i neobičnoj empatiji prema Drugom, čak i kada je Drugi oličen u čudovišno produženoj egzistenciji, na više vekova, čija cena je nezaustavivo gubljenje, deo po deo, humanog identiteta. U pokušaju da racionalizuje svoj strah, ali i učeći se otvorenosti prema drugome, glavni lik romana i njegov narator, mali Mihajlo, četrnaestogodišnjak, ljubitelj horor filmova i neko ko tek počinje da otkriva svet književnosti, moraće, suočavajući se sa svojim najvećim strahom u finalnom obračunom sa svojim demonskim prijateljem da pobedi svoj strah, štiteći svoju porodicu.

Delo je retrospektivno pripovedano, s pozicije sredovečnog protagoniste, kao sećanje na traumatično leto 1988. i granični događaj koji mu je obeležio detinjstvo, tako da se ono, u osnovi, može čitati kao dvostruko adresovani tekst, jednako zanimljiv deci i odraslima. Pored mnoštva referenci iz sfere popularne kulture (film, muzika, strip, književnost), specifične atmosfere i samodovoljnog ‘ekosistema’ Kosančićevog venca s kraja osamdesetih, ovaj roman, u vrlo široko zahvaćenoj slici sveta, modeluje intimistički ispripovedanu priču o inicijaciji ostvarenoj pobedom nad (sopstvenim) čudovištem, poput najreprezentativnijih romana Stivena Kinga, transponovanu u diskurs književnosti za decu i mlade.“

Kako se navodi u objavi Međunarodnog centra književnosti za decu „Zmajeve dečje igre“, literarna produkcija romana za decu i mlade tokom 2021. bila je veoma intenzivna, bogata i plodna, tako da je na konkurs za nagradu „Rade Obrenović“, pristiglo gotovo dvostruko više knjiga u odnosu na prethodne godine: ukupno 29 naslova.

Nagrada za najbolji prevod sa francuskog – u znaku fantastike!

Nagrada „Branko Jelić“ za najbolje prevode sa francuskog na srpski jezik, koju dodeljuju Francuski institut u Srbiji i Udruženje književnih prevodilaca Srbije, svečano je dodeljena 29. septembra u Francuskom institutu u Beogradu, javlja sajt Art-Anima.

Nagrada u kategoriji „Ideje“ uručena je Dušanu Janiću za prevod eseja Mitovi, snovi, misterije Mirče Elijade.

Mitovi, snovi i misterije - Mirča Elijade

„Kada je u pitanju Mirča Elijade, Dušanu Janiću ovo nije prvi prevod. On je preveo i Slike i simbole, Aspekte mita, Kovače i alhemičare i Raspravu o istoriji religija. Logično je da je nagrađeni prevod plod već izbrušene i istančane terminologije koju je prevodilac stvarao u dužem vremenskom periodu i gotovo cele biblioteke znamenitog francusko-rumunskog filozofa, antropologa, mitologa, etnologa… Kada bi postojala nagrada isključivo za prevođenje Elijadea, trebalo bi je dodeliti Janiću“, istakao je Miloš Konstantinović u svom obrazloženju za dodelu priznanja.

Dobitnik priznanja u kategoriji „Fikcija“ je Goran Kostrović za prevod romana Malpertui Žana Rea.

MALPERTUI – Žan Re

„Svaki put kada se susretnemo sa novim prevodom Gorana Kostrovića očekujemo iznenađenje jer samo njegovo ime znači da ćemo otkriti nešto drugačije i novo… I zaista, neobična naslovna strana njegovog prevoda knjige Malpertui najavljuje sa čime ćemo se sve sresti unutar korica. Žana Rea često nazivaju belgijskim Edgarom Alanom Poom, što samo svedoči da još uvek postoji mogućnost da se biseri različitih književnosti pronađu i van mejnstrim tokova izdavaštva. Sklonost ka fantastici, fantaziji i poeziji se vidi u ovom prevodu“, navela je Aleksandra Tadić u svom obrazloženju.

Nagradom u kategoriji „Otkrića“ ovenčan je Bojan Marković za prevod grafičke novele Pandemonijum: Crno ogledalo Kristofa Beka i Stefana Rafaelea.

PANDEMONIJUM – Kristof Bek i Stefan Rafael

„Prevođenje stripova sasvim je drugačiji proces od onoga s kojim se susrećemo prevodeći bilo koji drugi prozni tekst. Uspeh u pravom smislu reči tu i ne postoji, jedini je uspeh ne saplesti se, ne pasti, ne strmoglaviti se. Bojan Marković je, a možda je i nesvestan toga, ostvario zavidan rezultat prevodeći ovaj strip… Pažljivo razmotrivši njegov rad, žiri je procenio da je u Pandemonijumu uspeo da se uhvati u koštac sa kompleksnim zahtevima jedne opsežne, maestralno zaokružene tekstualno-likovne strukture“, istakao je Vladimir D. Janković u obrazloženju.