Dejan Ognjanović u širem izboru za nagradu „Brem Stoker“

Naš prvi doktor horora – Dejan Ognjanović iz Niša je ušao u širi izbor za nagradu „Brem Stoker“!

Dr Dejan Ognjanović

„Brem Stoker“ je najveća i najvažnija svetska nagrada u oblasti horora, pre svega za oblast književnog stvaralaštva, mada se dodeljuju i u kategoriji filmskog scenarija i grafičke novele.

Nagrada „Brem Stoker“ (The Bram Stoker Award) je priznanje koje svake godine dodeljuje Udruženje Pisaca Horora (Horror Writers Association, HWA) za najveće postignuće u oblasti pisanja horora.

Bram Stoker Awards

Dejan Ognjanović se našao u širem izboru u kategoriji „Vrhunsko postignuće u kratkoj esejistici“ (Superior Achievement in Short Non-Fiction), sa esejem “The Three Paradigms of Horror” (objavljen u magazinu Vastarien Vol. 4, Issue 2, izdavača Grimscribe Press).

U ovom širem izboru nalazi se deset potencijalnih dobitnika. Kada ova brojka bude svedena na pet – tada će biti reč o zavnično nominovanima za nagradu “Brem Stoker.

Glasanje za predstojeću dodelu traje do 15. februara, a po pet nominovanih, u svakoj kategoriji, biće poznati 23. februara.

Za ovu nagradu glasaju isključivo članovi Udruženje Pisaca Horora (HWA), tako da izostaje pomoć fanova – koja je glavna pri dodeli “Rondo Haton” nagrade za koju je Ognjanović dva puta bio u najužem izboru.

„Tarakanu" Zabavnikova književna nagrada

Roman „Tarakan” Milke Knežević-Ivašković, u izdanju NNK International iz Beograda, ovogodišnji je dobitnik Književne nagrada Politikin Zabavnik za najbolje delo namenjeno mladima, a objavljeno na srpskom jeziku u godini za nama.

Tarakan

Žiri u sastavu: Irena Špadijer, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, akademik Aleksandar Kostić, psiholog, Petar Arbutina, glavni urednik Službenog glasnika, Milorad Milinković, filmski reditelj, i Petar Milatović, u ime Redakcije, jednoglasno je odlučio da nagradu dodeli „romanu koji na poseban način prati odrastanje mladog junaka kroz vešto vođenu priču, i priprema ga na suočavanje s onim što ga, odraslog, čeka.„Likovi su autentični i psihološki dobro iznijansirani. Na granici između horora i fantastike, Tarakan nudi uzbuđenje do poslednjeg slova…”, navodi se u obrazloženju.

Tarakan je u decembru proglašen za najbolji roman za mlade po odluci žirija Zmajevih dečjih igara.

Tarakan je priča o četrnaestogodišnjem Mihajlu, ljubitelju stripova i horor filmova, koji provodi raspust na Kosančićevom vencu, u stanu svoga dede, istoričara u penziji. Naizgled, rutinska svakodnevica pretvoriće se u noćnu moru za njegovu porodicu kada u njen život uđe neobičan i odbojan dedin kolega sa studija. Na Mihajlu je da se suoči sa zlom. Delo retrospektivno pripoveda već sredovečni protagonista.

Nagrada (plaketa i novčani iznos) dobitniku će biti uručeni 25. januara, na Dan Politike.

Vladimiru D. Jankoviću nagrada „Miloš N. Đurić“ za prevod Tolkinovog dela

Nagrada „Miloš N. Đurić“, koju tradicionalno dodeljuje Udruženje književnih prevodilaca Srbije, pripala je Vladimiru D. Jankoviću, za prevod Tolkinovog dela Beren i Lutijena objavljenog u izdanju Publik Praktikuma, javlja Art-Anima.

Vladimir D. Janković prevodilac Tolkinovog dela ''Beren i Lutijena''

Jankoviću je nagrada dodeljena u kategoriji poezije, za prepev oko 4000 stihova iz nedovršene „Balade o Leitianu“.

Već smo preneli impresije velikog proučavaoca Tolkinovog stvaralaštva, Marka Vasića – koji je kao stručni saradnik učestvovao u pripremi izdanja Beren i Lutijena na srpskom jeziku – da je reč o prevodu bez premca, a ovom se nagradom njegove reči na najbolji mogući način i potvrđuju:

„Vladimir D. Janković prihvatio se nimalo lakog zadatka – da prevede rukopis koji strukturno podseća na srednjovekovne i prepeva dugačku, nedovršenu poemu ’Balada o Leitianu’ pisanu u simetričnom osmercu. Ovo je jedno od najlepše prevedenih Tolkinovih dela, čak se usuđujem da kažem da je tačnije i poetičnije prevedeno nego što je to opravdano hvaljeni Gospodar prstenova“, rekao je Vasić.

Nagrada „Miloš N. Đurić“ dodeljena je u još dve kategorije. Maja Anastasijević je ovo priznanje dobila za prevod proze Regine Šer Bog stanuje u Vedingu, u izdanju Službenog glasnika, a u kategoriji humanistike, nagrada je pripala Marini Adamović Kulenović za prevod dela Krisa Vikama Nasleđe Rima. Evropa i Mediteran 400. – 1000, izdavačke kuće Klio.

Nagrada je dobitnicima svečano uručena 7. decembra 2021. godine u prostorijama Udruženja književnih prevodilaca Srbije.

Nagrada ”Rade Obrenović” za roman “Tarakan” Milke Knežević-Ivašković

Roman Tarakan Milke Knežević-Ivašković nagrađen je priznanjem „Rade Obrenović“, koje tradicionalno dodeljuje Međunarodni centar književnosti za decu „Zmajeve dečje igre“, javlja Art-Anima. Nagrada se dodeljuje za najbolji roman namenjen deci i mladima objavljen u tekućoj godini.

Nagrada „Rade Obrenović“ za roman TARAKAN Milke Knežević Ivašković

Žiri za dodelu nagrade „Rade Obrenović“: mr Mirjana Karanović, Elizabeta Georgiev i prof. dr Dragoljub Perić (predsednik), svoju odluku obrazložio je rečima:

„Iako bi se, nominalno, mogao odrediti kao roman horor-fantastike, ovo delo nadilazi granice klasično postavljenih žanrova i postaje alegorijska priča o odrastanju, strahovima, porodičnim vezama, simpatiji i ljubomori, kao i neobičnoj empatiji prema Drugom, čak i kada je Drugi oličen u čudovišno produženoj egzistenciji, na više vekova, čija cena je nezaustavivo gubljenje, deo po deo, humanog identiteta. U pokušaju da racionalizuje svoj strah, ali i učeći se otvorenosti prema drugome, glavni lik romana i njegov narator, mali Mihajlo, četrnaestogodišnjak, ljubitelj horor filmova i neko ko tek počinje da otkriva svet književnosti, moraće, suočavajući se sa svojim najvećim strahom u finalnom obračunom sa svojim demonskim prijateljem da pobedi svoj strah, štiteći svoju porodicu.

Delo je retrospektivno pripovedano, s pozicije sredovečnog protagoniste, kao sećanje na traumatično leto 1988. i granični događaj koji mu je obeležio detinjstvo, tako da se ono, u osnovi, može čitati kao dvostruko adresovani tekst, jednako zanimljiv deci i odraslima. Pored mnoštva referenci iz sfere popularne kulture (film, muzika, strip, književnost), specifične atmosfere i samodovoljnog ‘ekosistema’ Kosančićevog venca s kraja osamdesetih, ovaj roman, u vrlo široko zahvaćenoj slici sveta, modeluje intimistički ispripovedanu priču o inicijaciji ostvarenoj pobedom nad (sopstvenim) čudovištem, poput najreprezentativnijih romana Stivena Kinga, transponovanu u diskurs književnosti za decu i mlade.“

Kako se navodi u objavi Međunarodnog centra književnosti za decu „Zmajeve dečje igre“, literarna produkcija romana za decu i mlade tokom 2021. bila je veoma intenzivna, bogata i plodna, tako da je na konkurs za nagradu „Rade Obrenović“, pristiglo gotovo dvostruko više knjiga u odnosu na prethodne godine: ukupno 29 naslova.

Nagrada za najbolji prevod sa francuskog – u znaku fantastike!

Nagrada „Branko Jelić“ za najbolje prevode sa francuskog na srpski jezik, koju dodeljuju Francuski institut u Srbiji i Udruženje književnih prevodilaca Srbije, svečano je dodeljena 29. septembra u Francuskom institutu u Beogradu, javlja sajt Art-Anima.

Nagrada u kategoriji „Ideje“ uručena je Dušanu Janiću za prevod eseja Mitovi, snovi, misterije Mirče Elijade.

Mitovi, snovi i misterije - Mirča Elijade

„Kada je u pitanju Mirča Elijade, Dušanu Janiću ovo nije prvi prevod. On je preveo i Slike i simbole, Aspekte mita, Kovače i alhemičare i Raspravu o istoriji religija. Logično je da je nagrađeni prevod plod već izbrušene i istančane terminologije koju je prevodilac stvarao u dužem vremenskom periodu i gotovo cele biblioteke znamenitog francusko-rumunskog filozofa, antropologa, mitologa, etnologa… Kada bi postojala nagrada isključivo za prevođenje Elijadea, trebalo bi je dodeliti Janiću“, istakao je Miloš Konstantinović u svom obrazloženju za dodelu priznanja.

Dobitnik priznanja u kategoriji „Fikcija“ je Goran Kostrović za prevod romana Malpertui Žana Rea.

MALPERTUI – Žan Re

„Svaki put kada se susretnemo sa novim prevodom Gorana Kostrovića očekujemo iznenađenje jer samo njegovo ime znači da ćemo otkriti nešto drugačije i novo… I zaista, neobična naslovna strana njegovog prevoda knjige Malpertui najavljuje sa čime ćemo se sve sresti unutar korica. Žana Rea često nazivaju belgijskim Edgarom Alanom Poom, što samo svedoči da još uvek postoji mogućnost da se biseri različitih književnosti pronađu i van mejnstrim tokova izdavaštva. Sklonost ka fantastici, fantaziji i poeziji se vidi u ovom prevodu“, navela je Aleksandra Tadić u svom obrazloženju.

Nagradom u kategoriji „Otkrića“ ovenčan je Bojan Marković za prevod grafičke novele Pandemonijum: Crno ogledalo Kristofa Beka i Stefana Rafaelea.

PANDEMONIJUM – Kristof Bek i Stefan Rafael

„Prevođenje stripova sasvim je drugačiji proces od onoga s kojim se susrećemo prevodeći bilo koji drugi prozni tekst. Uspeh u pravom smislu reči tu i ne postoji, jedini je uspeh ne saplesti se, ne pasti, ne strmoglaviti se. Bojan Marković je, a možda je i nesvestan toga, ostvario zavidan rezultat prevodeći ovaj strip… Pažljivo razmotrivši njegov rad, žiri je procenio da je u Pandemonijumu uspeo da se uhvati u koštac sa kompleksnim zahtevima jedne opsežne, maestralno zaokružene tekstualno-likovne strukture“, istakao je Vladimir D. Janković u obrazloženju.

Iliji Bakiću nagrada “Bogdan Čiplić” za najbolji prozni rukopis

Jedan od najznačajnijih srpskih pisaca fantastike Ilija Bakić, dobitnik je novoustanovljene književne nagrade „Bogdan Čiplić” za najbolji prozni rukopis na srpskom jeziku, javlja sajt Art-Anima.

Ilija Bakić dobitnik nagrade

Nagradu koju dodeljuje Banatski kulturni centar, Bakić je dobio za roman u rukopisu Dvostav nakon jednoglasne odluke žirija koji je radio u sastavu: Radovan Vlahović, književnik, direktor Banatskog kulturnog centra i predsednik žirija, msr Milana Poučki i msr Nenad Stanojević.

Kako u Obrazloženju žirija ističe Milana Poučki, Dvostav Ilije Bakića temelji se na ideji o sveopštem krivotvorenju i falsifikovanju. Prožet je lažiranjima i prekrajanjima istine svake vrste, natopljen je maglovitom, a opet kristalo jasnom atmosferom društvene egzistencije u kojoj preovladavaju nelogičnosti, neistine i plasiranje demagogije. Iako je reč o umetničkom, fikcijskom delu, sam kraj unosi i notu dokumentarnog i realističnog – Bakić pominje prijatelja i pesnika Duška Vlajkovića Mitrovanova sa kojim je došao na ideju za priču o svetu u kome se iznajmljuju knjige/ljudi dok u pozadini konstantno svira državna himna sa kojom se i završava poslednji čin, to jest roman. Otvoren kraj – simbolično – ostavlja mogućnost za preispitivanje i promene, te nada za novim, boljim izdanjem – i ovoga puta – umire poslednja.

Uroš Petrović dobio priznanje „Vitez Srbije“

Žiri Vidovdanskih kulturnih svečanosti jednoglasno je odlučio da Plaketu Vitez srpske književnosti za decu dodeli Urošu Petroviću.
Uroš Petrović
Ovogodišnji nagrađeni priznanja su dobili kao najistaknutiji pripadnici svojih profesija, koji zahvaljujući svojim dostignućima godinama unazad daju viteške doprinose oblastima kojima se bave.

„Uroš Petrović, jedan od naših najčitanijih pisaca za decu poziva na samosvest i odgovornost prema deci. Da bi se taj viteški nauk preneo, i sami morate biti vitez: mudar, hrabar, plemenit, sa otvorenim dečjim srcem i radoznalim umom. Bez dece i bez pesnika sutrašnjice nema“, stoji u obrazloženju žirija.

Vidovdanske kulturne svečanosti održavaju se 12. put za redom pod pokroviteljstvom opštine Čajetina uz podršku Turističke organizacije Zlatibor.

Dodele priznanja „Vitez Srbije“ u okviru manifestacije Vidovdanske kulturne svečanosti, održaće se u subotu 26. juna, na Zlatiboru u Кulturnom centru, sa početkom u 18 časova.

‘Zlatni zmaj’ Adrijanu Čajkovskom i Goranu Skrobonji

Britanski književnik Adrijan Čajkovski dobitnik je nagrade „Zlatni zmaj“, međunarodnog priznanja za doprinos razvoju fantastične književnosti za 2021. godinu, dok je pisac iz Srbije, Goran Skrobonja dobitnik priznanja za doprinos razvoju fantastične književnosti u regionu – objavljeno je na sajtu REFESTICON-a, a prenosi Art-Anima.

Dobitnici nagrade Zlatni zmaj – Adrijan Čajkovski i Goran Skrobonja

Ova priznanja biće dodeljena na 9. Regionalnom festivalu fantastične književnosti REFESTICON 21, koji se održava u Bijelom Polju od 24. do 27. juna u organizaciji Radija Bijelo Polje, suorganizaciji JU Ratkovićeve večeri poezije i partnerstvu NVO Akademije društvenih nauka.

Kako je saopšteno za nominovane književnike i promotere fantastike glasali su predstavnici organizacionog odbora REFESTICON-a, neki od prethodnih dobitnika ovog priznanja i predstavnici partnerskih festivala iz Bosne i Hercegovine, Srbije i Hrvatske.

U obrazloženju se navodi da „Zlatni zmaj“ za 2021. godinu pripada Adrijanu Čajkovskom višestruko nagrađivanom autoru za dela fantazije i naučne fantastike. Između ostalih dobitnik je BSFA (Britansko udruženje naučne-fantastike) nagrade za najbolji roman Deca propasti 2019. godine, Britanske nagrade za fantastiku za najbolji roman Tigar i vuk, 2017. godine, kao i britanske nagrade „Artur Klark“ za naučnofantastični roman Deca vremena, 2016. godine. Posebno je razmatran njegov doprinos koji je dao regionalnim festivalima učešćem na Sferakonu u Zagrebu i Euroconu u Rijeci.

Predstavnici REFESTICON-a su saopštili su da je „Zlatni zmaj“ za regionalni doprinos pripao Goranu Skrobonji, piscu, scenaristi, prevodiocu, uredniku i izdavaču iz Beograda. Ceneći dosadašnji doprinos, učešće i promociju fantastike u regionu, kao i brojna priznanja među kojima je i ovogodišnja nagrada „Stanislav Lem“, odlučeno je da se ovom autoru koji je sa pričama i kao član žirija učestvovao u zbirkama iz edicije crnogorskog festivala, dodeli ovo priznanje.

“Stanislav Lem” za 2021 Goranu Skrobonji

IKC Solaris i ove godine dodeljuje svoju nagradu “Stanislav Lem” za fantastiku u književnosti! Evo i njihovog saopštenja u kojem se otkriva ovogodišnji laureat:

Goran Skrobonja

Godina 2021 je u kontekstu fantastičarske književnosti planetarno jubilarna, budući da se navršava vek od rođenja Stanislava Lema. Naš doprinos ovom jubileju je proglašenje sedmog dobitnika nagrade koja nosi ime klasika svetske fantastike!

Dakle, žiri koji je radio u sastavu:  dr Sava Damjanov, Saša Radonjić i Brankica Đukić je kao i ranijih godina imao zadovoljstvo ali i tešku misiju da u konkurenciji tri izvrsna imena domaće fantastike – Jasmine Mihajlović, Adrijana Sarajlije i Gorana Skrobonje – izdvoji jedno ime. Jednoglasna je odluka da to bude ime Gorana Skrobonje (1962) a za žiri je presudno bilo to što Skrobonja nije samo prozaista i romansijer autentičnog fantastičarskog profila i formata, nego je i višedecenijski prevodilac dela svetske fantastike, priređivač panorama i antologija, urednik časopisa za fantastiku i izdavač dela ove provenijencije. Svim ovim angažmanima, Skrobonja je u konačnoj sumi na neuzvratan način zadužio korpus srpske žanrovske književnosti u celini.

Podsećamo da su dosadašnji dobitnici priznanja koje nosi ime Stanislava Lema: Zoran Živković, Filip David, Ilija Bakić, Đorđe Pisarev, Jovica Aćin i Goran Petrović.

Ceremonija uručenja nagrade će biti upriličena tokom meseca marta u Novom Sadu.