Dejanu Zečeviću nagrada za izuzetan doprinos horor umetnosti

Reditelj i scenarista Dejan Zečević dobitnik je nagrade “Bela Lugoši”, koju Dead Lake Horror and Wine festival dodeljuje za izuzetan doprinos horor umetnosti. Ovo priznanje već su dobili Đorđe Kadijević, Ruđero Deodato, Džulijan Ričards, Maksim Aleksandar i Udo Kir.

Dejan Zečević

Dejan Zečević je proslavljeni srpski reditelj koji je za trideset godina rediteljskog stvaralaštva doneo je opus od deset igranih filmova, više od dvesta epiozoda TV serija, nekoliko dokumentarnih, TV, i kratkometražnih filmova.

Njegovi filmovi su na domaćim i medjunarodnim filmskim festivalima osvojili preko 100 nagrada.

Danas u 14.00 – uručenje nagrade “Stanislav Lem” LEM Otu Oltvanjiju na Sajmu knjiga

Tradicionalno priznanje Izdavačko-knjižarskog centra Solaris iz Novog Sada, nagrada „Stanislav Lem“ za fantastiku u književnosti, biće svečano uručena piscu Otu Oltvanjiju u sredu 26. oktobra 2022. u 14.00 časova na Beogradskom sajmu knjiga, javlja Art-Anima.

Nagrada 'Stanislav Lem' Otu Oltvanjiju

Ovogodišnjem laureatu nagradu će uručiti predsednik žirija dr Sava Damjanov i direktorka IKC Solaris, Brankica Đukić. O Oltvanjijevom književnom stvaralaštvu, pored profesora Damjanova govoriće i dobitnik nagrade „Stanislav Lem“ iz prethodne godine, Goran Skrobonja.

Ceremonija dodele biće upriličena na štandu Solarisa, u prstenu Hale 1 Beogradskog sajma. Pored plakete u drvetu i zlatotisku, lauret nagrade „Stanislav Lem“ dobija i jedan vrhunski ručni časovnik.

Dosadašnji dobitnici ovog priznanja su: Zoran Živković, Filip David, Ilija Bakić, Đorđe Pisarev, Jovica Aćin, Goran Petrović i Goran Skrobonja.

Oto Oltvanji (1971) odrastao je u Subotici, živi i radi u Beogradu. Autor je romana Crne cipele (2005), Kičma noći (2010) i Iver (2015), zbirke Priče misterije i magije (2017), kao i romana za decu Kako sam postao detektiv (2019). Od ranih devedesetih, objavio je četrdesetak pripovedaka u časopisima kao što su Znak sagite, Gradina, Koraci, Severni bunker, Politikin zabavnik, Književna fantastika, i antologijama Tamni vilajet, Beli šum, Gradske priče, Nova srpska pripovetka i Četvrtasto mesto.

Nagrada ”Lukijan Mušicki” za novelu “Pali inkvizitor” Alekse Đukanovića

Književna nagrada „Lukijan Mušicki”, koju dodeljuje Književno društvo „Sunčani breg” iz Beograda, ove godine pripala je Aleksi Đukanoviću za antiutopijsku i postmodernističku novelu sa elementima hrišćanske fantastike, Pali inkvizitor (Presing, 2021), javlja Art-Anima.

Aleksa Đukanović - Pali inkvizitor

Radnja novele smeštena je u ne tako dalekoj budućnosti, u Rimu, u Apostolskoj palati, u Vatikanu – gde grupa najeminentnijih vatikanskih egzorcista vrši obred isterivanja nečastivog iz zaposednutog pape Silvestera VIII. Đavoimani papa pritom umire, vatikanska politička mašinerija sve čini da sakrije i zataška zastrašujući događaj, a ubrzo kanonizuje i proglašava papu Silvestera VIII za sveca.

Novela, na sedamdesetak strana prevashodno nosi u sebi oštru kritiku društva, crkve, i svake ljudske zajednice „gde su ljudi spremni zarad častoljublja i karijerizma na faustovski pakt sa đavolom“.

Uticaji drugih književnih dela na Đukanovićevog Palog inkvizitora su znatni. Ponajpre Rableov Gargantura i Pantagruel, zatim Majstor i Margarita Mihaila Bulgakova, sled pripovedanja i obilje fusnota podseća na parodirani prozni postupak H. L. Borhesa, dok poetika strave u gotskom maniru, najviše naliči na stokerovsku.

Miroljub Todorović, književnik i utemeljivač neoavangardne signalističke umetnosti, smatra da je Aleksa Đukanović britkim narativnim rukopisom stvorio jednu veoma uspelu fantazmagorijsku novelu, dok je Zoran Živković Palog inkvizitora opisao „kitnjastom, i gotovo baroknom novelom“.

Pored nagrade „Lukijan Mušicki“, novela Pali inkvizitor nagrađena je i priznanjem „Zvonimir Šubić” Srpskog prosvjetnog i kulturnog društva „Prosvjeta” za najbolju novelu.

Nagrada “Stanislav Lem 2021” Otu Oltvanjiju

Žiri nagrade “Stanislav Lem” koju IKC SOLARIS dodeljuje za fantastiku u srpskoj književnosti a koji je radio u sastavu: dr Sava Damjanov (predsednik), Saša Radonjić (pisac) i Brankica Đukić (direktorica Solarisa) doneo je odluku da dobitnik za 2021. godinu bude Oto Oltvanji.

Oto Oltvanji

Oto Oltvanji (1971) odrastao je u Subotici, živi i radi u Beogradu. Autor je romana Crne cipele (2005), Kičma noći (2010) i Iver (2015). Od ranih devedesetih, objavio je četrdesetak pripovedaka u časopisima kao što su Znak sagite, Gradina, Koraci, Severni bunker i Politikin zabavnik, i antologijama kao što su Tamni vilajet, Beli šum, Gradske priče, Nova srpska pripovetka i Četvrtasto mesto.

Dosadašnji dobitnici priznanja su: Zoran Živković, Filip David, Ilija Bakić, Đorđe Pisarev, Jovica Aćin, Goran Petrović i Goran Skrobonja. Autori iz minulih najužih izbora su zastupljeni u antologiji “Sazvežđe Lem” koju je priredio Saša Radonjić a objavio Solaris. Pored plakete u drvetu i zlatotisku, lauret dobija i jedan vrhunski ručni časovnik.

Ceremonija uručenja nagrade će biti upriličena na Sajmu knjiga u Beogradu tokom zadnje dekade oktobra.

Na ovaj dan – 12. septembar, pre 101 godinu je rođen Stanislav Lem!

Horor film snimljen na Staroj planini osvojio glavnu nagradu korejskog festivala fantastike

Horor “You Won’t Be Alone” (Nećeš biti sama) koji je sniman na Staroj Planini, osvojio je glavnu nagradu korejskog Međunarodnog festivala fantastičnog filma u Bučonu.

scena iz filma You Won't Be Alone

Film u produkciji Srbije i Australije priča priču iz 19. veka o devojci koja se pretvorila u vešticu, a u glavnoj ulozi je Nomi Rapas, zvezda filma “Devojka sa tetovažom zmaja”.

Isti film doneo je reditelju Goranu Stolevskom nagradu za “režisere vredne pažnje” na Festivalu u Palm Springsu ranije ove godine, a prikazan je i na prestižnom Sandens festivalu.

“Ovaj film je fenomenalan pokušaj da se osnove čovečanstva interpretiraju kroz sredstva žanra koristeći izolovana bića pozajmljena iz narodnih priča uz dodatak misterije. ovo remek-delo ističe se izvanrednom režijom i pametnim pristupom izvlačenja empatije iz ambisa ljudske psihologije”, saopštio je žiri festivala, a preneo Variety.

Više od 150 srpskih filmskih radnika bilo je deo snimanja ovog filma, uz vođstvo lokalne produkcije iz Srbije, Balkanic Media. Deo srpske ekipe činili su: umetnička direktorka Jovana Mihajlović, set dekoraterka Mina Burić, kostimografkinja  Sladjana Perić-Santrač, menadžer lokacije Stefan Todorović i mnogi drugi.

Snimanje u Srbiji privuklo je produkciju filma  zahvaljujući podsticajnim sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, kako navode producenti, i uz operativno vođenje Filmskog centra Srbije. Film je uspešno izvršio povraćaj sredstava što je činilo važan deo finansiranja.

Ovaj natprirodni horor snimljen je u izolovanom planinskom selu Pokrovenik koje se nalazi na 700 metara nadmorske visine na Staroj planini. Pokrovenik je jedinstven po svojim kamenim kućama i kamenim krovovima i pored nedirnute prirode i prelepog pogleda na okolna brda, selo ima poseban šarm i energiju zahvaljujući ljudima koji tamo žive.

“Razmotrili smo preko 100 sela u čitavoj Srbiji i na kraju  smo se odlučili za Pokrovenik kao ključnu lokaciju filma. To je izuzetno i predivno mesto, sa mnoštvom očuvanih starih kuća i prelepom prirodom. Imali smo veliku sreću da sarađujemo sa predsednikom sela, gospodinom Kostadinovićem, kao i sa porodicama koje žive u Pokroveniku, a koji su pružili neverovatnu podršku za snimanje filma. Kako svaka produkcijska ekipa može uneti pometnju, naš cilj je bio da uvek imamo ekološki pristup i da film ostavi što je manje moguće svojih otisaka”, kazao je Džonatan Ingliš iz Balkanic Media.

Tokom pripreme i snimanja filma, ekipa je oko pet meseci radila i živela oko Pokrovenik sela. Veliki deo budžeta za snimanje potrošen je u toj oblasti i, u znak zahvalnosti za svu velikodušnost prema ljudima koji tamo žive, produkcija je renovirala kuće i štale koje su bile stare i ruinirane, kao i staru zgradu ambulante i pristupni put ka selu.

“Ovaj međunarodni film je pokazao da postoje mnogobrojne mogućnosti u Srbiji za snimanje filmova i izvan Beograda,  sa izuzetnim lokacijama poput Stare planine. Ovaj film nije imao samo ekonomsku vrednost, već i ekološku, filantropsku i promotivnu za Staru planinu i Srbiju”, zaključuje se u saopštenju producenata.

“Zlatna macola” austrijskom filmu “2551.01: Dete”

Festival horor filmova “Slaughter” u nekadašnjoj doljevačkoj klanici završen je dodelom nagrade “Zlatna macola”, koja je uručena reditelju Norbertu Fafenbihleru za austrijski film 2551.01: Dete. Nagradu za autorski metal nastup poneo je bugarski sastav Rejuvenaton.

Dodela Zlatne macole

Osim projekcije nagrađenog filma i remasterizovane verzije Leptirice, program su zatvorili nastupi grupa Kramer, Mud Factory, Rejuvenation i Metallica real tribute.

Film 2551.01: Dete snimljen je 2021. godine, a sadrži element nemačkog ekspresionizma i američkog underground filma, kažu organizatori.

Ovaj film koristi sofosticirani filmski izraz kojim se spajaju tekovine nemačkog ekspresionizma te američkog žanrovskog i evropskog underground filma. On pokazuje široki dijapazon izražajnih mogućnosti horor filma i zbog toga zaslužuje ovu nagradu – piše u obrazloženju žirija.

Inače, predsednik žirija bio je Alin Ludu Dumbrava, a u žiriju su bili i Jovan Ristić i Marko Pišev.

Grupa nagrađena za najbolji autorski metal nastup Rejuvenaton iz Sofije osnovana je 2014. godine. Aprila ove godine izašao je njihov album “Cristalline”.

Ako je sve relativno u svemiru, pogledamo li na sat nakon što je ponoć već odnela 3. jul sa odsviranim zadnjim rifom ril tribjut Metallica benda, na samom finalu “Slaughter festivala”, istovremeno u Los Anđelesu, rodnom gradu grupe Metalika, čekali bi još najmanje sat vremena do 18 sati i prevoza ka Doljevcu – kažu organizatori.

Dodaju da je festival posetilo ukupno nekoliko hiljada posetilaca, da je atmosfera bila energična i da je trodnevni program održan uz pomoć tri bioskopska platna, jednog 9D bioskopa i dve nezavisne bine.

“Dina” osvojila šestOskara

U Los Anđelesu je održana 94. dodele Oskara, a najviše zlatnih statueta uzela je „Dina“ ukupno šest!

Poslednji u nizu trofeja osvojili su očekivano i potpuno opravdano – Brajan Konor, Tristan Majls, Pol Lambert, Gerd Nefcer. Njima je pripala nagrada za najbolje vizuelne efekte za svoj fantastični rad u Dini.

laureati za vizuelne efekte

Greg Frejzer podigao je pozlaćenu statuetu za najbolju fotografiju, a naučnofantastični blokbaster Dina odnela je pre toga i statuete u četiri kategorije – najbolji zvuk, muziku, scenografiju i montažu.

Višestruka dobitnica Gremija Bili Ajliš sada je i oskarovka. Sa bratom Fineasom dobila je statuetu za najbolju pesmu na dodeli Oskara proglašena je numera No Time To Die iz istoimenog filma o Džejmsu Bondu.

slavlje Bili Ajliš

ZLATNI GHOUL ZA HOROR 2021

Dr Dejan Ognjanović, uobičaje na svom blogu The Cult of Ghoul, objavi početkom godine spisak najboljih horor dela iz prethodne godine. Ovoga puta predstavljeno je najbolje iz produkcije iz 2021.

ZA NAJBOLJI HOROR:
THE SADNESS

ZA NAJJEZIVIJI HOROR:
THE INNOCENTS
(De uskyldige)

ZA NAJBRUTALNIJI HOROR: THE SADNESS

ZA NAJBOLJI ARTY HOROR:
THE INNOCENTS
(De uskyldige)

ZA NAJBOLJU HOROR EKSPLOATACIJU:
MALIGNANT

ZA NAJBOLJI CREATURE FEATURE:
ANTLERS

ZA NAJBOLJI FOUND FOOTAGE:
V H S 94

ZA NAJBOLJU HOROR KOMEDIJU : MALIGNANT

ZA NAJBOLJI HOROR DOKUMENTARAC: ///

ZA NAJBOLJI DOKUMENTARAC O HORORU:
WOODLANDS DARK AND DAYS BEWITCHED

ZA LAVKRAFTOVSKE ZASLUGE:  THE DEEP HOUSE

ZA NAJHORORIČNIJI NEHOROR:
MAD GOD

ZA NAJBOLJI NEHOROR: LIMBO

ZA SRPSKI DOPRINOS HORORU:
CRNA SVADBA

ZA NAJBOLJU REŽIJU: ESKIL VOGT – THE INNOCENTS
(De uskyldige)

ZA NAJBOLJI SCENARIO: BEN COLLINS, LUKE PIOTROWSKI – THE NIGHT HOUSE

ZA GLAVNU MUŠKU ULOGU: BERANT ZHU – THE SADNESS

ZA GLAVNU ŽENSKU ULOGU: REBECCA HALL – THE NIGHT HOUSE

ZA DETE GLUMCA: JEREMY T. THOMAS – ANTLERS

ZA MUZIKU: JAVIER NAVARRETE –
ANTLERS

ZA KAMERU: FLORIAN HOFFMEISTER – ANTLERS

ZA EFEKTE MASKE: VICTOR CHANG –
THE SADNESS

ZA SCENOGRAFIJU: HUBERT POUILLE, STEPHAN RUBENS -THE DEEP HOUSE

ZA MUŠKU SPOREDNU ULOGU: TZU-CHIANG WANG – THE SADNESS

ZA ŽENSKU SPOREDNU ULOGU: ALVA BRYNSMO RAMSTAD – THE INNOCENTS (De uskyldige)

ZA DEBI-REDITELJA KOJI OBEĆAVA: ROB JABBAZ –
THE SADNESS

ZA SRPSKU HOROR KNJIGU GODINE (PROZA): ???

ZA SRPSKU HOROR KNJIGU GODINE (TEORIJA): ///

ZA SRPSKU HOROR KNJIGU GODINE (NESVRSTANO): ANAHORETA – Boris Stanić

ZA STRANU HOROR KNJIGU GODINE (PROZA): IN THAT ENDLESSNESS, OUR END – Gemma Files

ZA STRANU HOROR KNJIGU GODINE (TEORIJA): WEIRD MYSTICISM: PHILOSOPHICAL HORROR AND THE MYSTICAL TEXT – Brad Baumgartner

ZA STRANU HOROR KNJIGU GODINE (NESVRSTANO): THE HELLEBORE GUIDE TO OCCULT BRITAIN – editor: Maria J. Pérez Cuervo

Pavle Zelić osvojio prestižnu nagradu za priču u SAD

Pisac i zdravstveni stručnjak Pavle Zelić osvojio je prestižnu nagradu “Voren Vesterberg” za 2021. godinu, koja se dodeljuje na Univerzitetu Emori u Atlanti, jednom od najboljih u Americi u oblastima zdravstvenih nauka i umetnosti.

detalj sa promocije

Zelić je dobio nagradu za priču „Veliki Vakcinator“, koju je u julu 2021. godine objavio na srpskom jeziku u okviru zbirke priča „Dum-dum: priče koje će spasti svet“.

Nagrada je posvećena vezi između zdravlja i umetnosti na globalnom nivou i za nju mogu da konkurišu dela iz svih umetničkih disciplina, a pored javnog priznanja postoji i novčani deo.

Univerzitet Emori ovom nagradom odaje priznanje članu ili članovima zajednice Emori koji su stvorili inovativno delo koje povezuje globalno zdravlje sa umetnošću, pisanjem, muzikom, filmom/videom ili drugim kreativnim disciplinama. Svrha ove nagrade je da prepozna efikasnu upotrebu umetnosti da inspiriše, pokrene i/ili podrži akciju za rešavanje globalnog zdravstvenog izazova.

Pavle Zelić Foto: Katie Archibald-Woodward/Promo

Inače, Pavle Zelić boravi godinu dana na Emoriju kao stipendista čuvene stipendije “Hjubert Hamfri” u okviru Fulbrajtovog programa Stejt departmenta da bi se usavršavao u oblastima javnog zdravlja i komunikacija, posebno u kontekstu pandemija i uticaja životne sredine na zdravlje ljudi.

Povodom dobijanja nagrade, organizovano je i književno veče na engleskom jeziku, pred raznovrsnom međunarodnom akademskom publikom iz preko 20 zemalja, na kojem je predstavljen Zelićev rad u sferi literature ali i veze sa zdravstvenim izazovima. Tom prilikom Zelić je čitao engleske prevode svoje tri istaknute priče – “Veliki Vakcinator”, “Dum-dum” i “Sami” i potpisivao objavljenu brošuru sa tri prevedene priče.

Pavle Zelić Foto: Katie Archibald-Woodward/Promo

Nagrađena Zelićeva priča “Veliki Vakcinator” je opomena smeštena u sumornu blisku budućnost, novo mračno doba neznanja i poricanja nauke koje bi se još uvek moglo dogoditi ako ne uložimo sav trud u edukaciju i saopštavanje naučnih činjenica.

– Osetio sam da, osim opsežnog rada u javnozdravstvenim komunikacijama i odnosima sa medijima, mogu više da uradim kao umetnik. Dakle, ove dve strasti i profesije sam spojio u ovom delu fikcije za koju se nadam da će naterati čitaoce da razmišljaju i da se takođe malo i zabrinu kuda zaista (možda) ide ovaj naš lepi svet – izjavio je Zelić, prenosi njegova izdavačka kuća “Laguna”.

Ovo je inače prva internacionalna nagrada koju je Pavle Zelić dobio za književni rad i koja ga je inspirisala da još više piše dok je u Sjedinjenim Državama. On je već objavio nekoliko novinskih članaka u Srbiji o iskustvima i utiscima iz Atlante tokom svog školovanja. Njegov sledeći projekat tiče se pisanja priča zasnovanih na studijama na Univerzitetu Emori i raznim inicijativama u koje je uključen.

Dejan Ognjanović u širem izboru za nagradu „Brem Stoker“

Naš prvi doktor horora – Dejan Ognjanović iz Niša je ušao u širi izbor za nagradu „Brem Stoker“!

Dr Dejan Ognjanović

„Brem Stoker“ je najveća i najvažnija svetska nagrada u oblasti horora, pre svega za oblast književnog stvaralaštva, mada se dodeljuju i u kategoriji filmskog scenarija i grafičke novele.

Nagrada „Brem Stoker“ (The Bram Stoker Award) je priznanje koje svake godine dodeljuje Udruženje Pisaca Horora (Horror Writers Association, HWA) za najveće postignuće u oblasti pisanja horora.

Bram Stoker Awards

Dejan Ognjanović se našao u širem izboru u kategoriji „Vrhunsko postignuće u kratkoj esejistici“ (Superior Achievement in Short Non-Fiction), sa esejem “The Three Paradigms of Horror” (objavljen u magazinu Vastarien Vol. 4, Issue 2, izdavača Grimscribe Press).

U ovom širem izboru nalazi se deset potencijalnih dobitnika. Kada ova brojka bude svedena na pet – tada će biti reč o zavnično nominovanima za nagradu “Brem Stoker.

Glasanje za predstojeću dodelu traje do 15. februara, a po pet nominovanih, u svakoj kategoriji, biće poznati 23. februara.

Za ovu nagradu glasaju isključivo članovi Udruženje Pisaca Horora (HWA), tako da izostaje pomoć fanova – koja je glavna pri dodeli “Rondo Haton” nagrade za koju je Ognjanović dva puta bio u najužem izboru.