Loiz Mekmaster Bižol dobitnica nagrade ”Dejmon Najt”

Autorka sage o Vorkosiganima, Loiz Mekmaster Bižol, proglašena je od strane Američkog udruženja pisaca naučne i epske fantastike (SFWA) za dobitnicu 36. Grand Master memorijalne nagrade „Dejmon Najt“, javlja “Art-Anima”. 

Loiz Mekmaster Bižol

„Loiz Mekmaster Bižol nesporno je uticala na razvoj naučne i epske fantastike uspevajući da pronađe nove načine istraživanja žanra”, izjavila je Meri Robinet Koval, predsednica SFWA, povodom odluke o dodeli nagrade. Ona je istakla da je Bižol jedna od najproduktivnijih savremenih autorki fantastike i da je zahvaljujući desetinama objavljenih romana izvršila nemerljiv uticaj na mnoge žanrovske pisce.

Nagrada „Dejmon Najt“ dodeljuje se za životno delo na polju fantastike. Ovogodišnjoj dobitnici biće uručena tokom „Nebula vikenda“, koji se organizuje od 28. do 31. maja 2020. godine u Vudlend Hilsu, Kalifornija. Prethodni dobitnik ovog prestižnog priznanja bio je Vilijem Gibson.

Loiz Mekmaster Bižol rođena je u Ohaju 1949. godine. Već u devetoj godini zavolela je naučnu fantastiku i, upoznavši se s tehnikom žanra, počela da razvija sopstveni stil.

Neko vreme radila je kao biolog, a zatim se potpuno posvetila pisanju. Napisala je preko dvadeset knjiga. Njena prva tri romana, Krhotine časti, Ratnikov šegrt i Etan od Atosa, objavljeni su 1986.

Loiz Mekmaster Bižol kritičari porede s Ursulom Legvin, zbog čvrstih feminističkih stavova koje ne propoveda u svom delu, nego ih blago nagoveštava.

Svi njeni romani odlikuju se napetom fabulom, duhovitim dijalozima i dubokom humanošću glavnih junaka.

Višestruka je dobitnica nagrada „Nebula“ i „Hugo“. Godine 1987. bila je kandidovana za nagradu „Džon V. Kembel“.

Na srpskom jeziku objavljene su njene knjige: Barajar, Krhotine časti, Plaćenik i Vorska igra.

Pobednici 13. FSFF-a!

Završen je 13. Festival srpskog filma fantastike. Poznati su i dobitnici nagrade Kosakar:

13. fsff poster

Najbolji domaći film: BIO DVAPUT JEDAN KRALJ (dobitnik: režiser Vojin Vasović)

Najbolja režija domaćeg filma: VIDEĆEŠ VEČERAS (dobitnik: režiser Momir Milošević)

Najbolji scenario domaćeg filma: BIO DVAPUT JEDAN KRALJ (dobitnik: scenarista Vojin Vasović)

Najbolji vizuelni efekti u domaćem filmu: MALIŠAN (dobitnici: Nikola Filipović, Vesna Peševska, Deana Petrović, Ivan Pribićević, Ada Sokolović i Petra Stojanović kao FX tim)

Najbolji film iz regiona bivše Jugoslavije, bez Srbije: KOSTAKURTA – BALADA O SATANKRAJINI (dobitnik: režiser Saša Karanović)

Najbolji film iz inostranstva: FLOTANDO (dobitnik: režiser Frankie de Leonardis)

Margaret Atvud dobila Buker nagradu za “The Testaments”

Dobitnica prestižne Bukerove nagrade za književnost za 2019. godinu je kanadska književnica Margaret Atvud. Nagradu je dobila za novi roman “The Testaments” objavljen pre mesec dana, javlja Art-Anima.

Margaret Atvud - The Testaments

Margaret Atvud je napisala The Testaments kao odgovor na zahteve zainteresovanih čitalaca i zabrinjavajući uspon američkog predsednika Donalda Trampa.

Radnja romana se odvija 15 godina od trenutka kada se Sluškinjina priča završila. U formi je svedočanstava nekoliko ženskih likova iz prethodne knjige.

Margaret Atvud (79) je najstarija dobitnica Bukerove nagrade. Nagradu je osvojila i 2000. za roman Slepi ubica, a u uži izbor je ušla i sa romanom Sluškinjina priča 1986. godine.

U uži izbor nominovanih za nagradu Buker za najbolji roman 2019. godine uvršteno je šest autora čija su dela objavljena na engleskom jeziku u Velikoj Britaniji. U konkurenciji su bili i Bernardin Evaristo, Salman Ruždi, Čigozi Obioma, Lusi Elman i Elif Šafak. Iako pravila to nisu dozvoljavala, žiri je odlučio da Bukerovu nagradu podele Margaret Atvud i Bernardin Evaristo, koja je tako postala prva žena crne puti ovenčana ovom prestižnom nagradom.

Novi roman Margaret Atvud zaintrigirao je podjednako publiku i kritiku i pre nego što se pojavio u prodaji. Naime, izdavač je strogo držao u tajnosti sve informacije o knjizi, osim njenog naslova, sve do dana objavljivanja 11. septembra u ponoć kada je zvanično počela prodaja u Londonu. Čak je i Lagunirukopis stigao sa šifrom koja je „otključala“ tekst za čitanje i prevod tek nakon što je zvanično počela prodaja knjige.

Roman The Testaments prevodi Aleksandra Čabraja, a na srpskom jeziku će se pojaviti do kraja godine.

"Igra prestola" osvojila nagradu Emi za najbolju dramsku seriju

Serija “Igra prestola” popularna u celom svetu i sa rekordne 32 nominacije, osvojila je kasno sinoć u Los Anđelesu nagradu Emi za najbolju dramsku seriju.

sa dodele Emija

Serija “Igra prestola” već je nekoliko godina zaredom proglašena najboljom dramskom serijom osvojivši nagradu Emi u toj kategoriji.

Serije sa naviše nagrada:

  • Igra prestola: 12
  • Černobilj: 10
  • Čudesna gospođa Mejzel: 8
  • Slobodno penjanje: 7
  • Fleabeg: 6
  • Ljubav, smrt i roboti: 5
  • Uživo subotom uveče: 5

Film “Džoker” dobitnik Zlatnog lava na 76. venecijanskom filmskom festivalu

Američki triler “Džoker” Toda Filipsa osvojio je Zlatnog lava na 76. venecijanskom međunarodnom filmskom festivalu, saopštila je večeras predsednica žirija Lukresija Martel.

nagrađeni

“Želim zahvaliti Varner Bros-u i DC-u što su izašli iz svoje zone komfora i tako odvažno se zauzeli za mene i ovaj film”, rekao je Filips nakon primanja nagrade.

U filmu se glavni glumac iz borbenog stend ap komičara Artura Fleka transformiše u Betmanovog suparnika.

“Hvala vam što ste mi poverili svoje lude talente”, rekao je obrativši se glavnom glumcu Hoakinu Finiksu koji se nalazio pored njega na sceni.

Nastavak “Sluškinjine priče” u širem izboru za Bukera

Margaret Atvud je ponovo nominovana za Buker nagradu, jedno od najprestižnijih svetskih priznanja za književnost, javlja Art-Anima.

Margaret Atvud

Atvud je 2000. godine tu nagradu dobila za knjigu Slepi ubica (Blind Assassin), a ovogodišnju nominaciju je zavredila još uvek neobjavljenim romanom The Testaments, koji predstavlja nastavak čuvene Sluškinjine priče (Handmaid’s Tale).

Iako je roman The Testaments ušao u širi izbor za nagradu Buker, njegov sadržaj mora da ostane strogo čuvana tajna do 10. septembra 2019, kada bi trebalo da se pojavi u knjižarama. Jedino što se zna jeste da je radnja nove knjige Margaret Atvud vremenski smeštena 15 godina nakon dešavanja opisanih u romanu Sluškinjina priča i da se u ulogama pripovedača nalaze tri ženska lika.

U obraćanju nestrpljivim čitaocima, kanadska književnica je otkrila da se u knjizi nalaze odgovori na sva pitanja koja su joj u vezi sa Gileadom postavljali sami čitaoci, a da joj je inspiraciju za ostatak romana pružila stvarnost sveta u kome živimo.

Nagrada Buker osnovana je 1969. godine, dodeljuje se piscima iz celog sveta koji pišu na engleskom jeziku, a između ostalog podrazumeva iznos od 50.000 funti.

U širem izboru, pored romana Margaret Atvud, nalazi se još dvanaest dela. Imena šest finalista biće objavljena 3. septembra a laureat će biti proglašen 14. oktobra 2019.

Gataličinom „Poslednjem argonautu“ nagrada „Isidora Sekulić”

Žiri književne nagrade „Isidora Sekulić“ odlučio je da ovogodišnje priznanje ode u ruke Aleksandra Gatalice za knjigu „Poslednji argonaut“ u izdanju „Službenog glasnika“.

Nagrada se dodeljuje u okviru manifestacije „Dani Isidore Sekulić“ u čast velike književnice i prvog ženskog akademika.

Poslednji argonaut knjige

Žiri u sastavu prof. dr Aleksandra Jerkova, direktora Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ (predsednik žirija), prof. dr Ljiljane Marković, dekanice Filološkog fakulteta i prof. dr Radovana Kneževića je od pristiglih 73 knjige odabrao pet naslova za uži izbor.

U užoj konkurenciji za nagradu su se osim Gataličinog Poslednjeg argonautanašli još i Pomor i strah – Vuleta Žurića (Laguna), Kružok na zlatni pogon – Slobodana Mandića (Agora), Tuđine – Igora Marojevića (Laguna) i Odustajanje – Jelene Lengold (Arhipelag).

Svečano uručenje nagrade održaće se sutra u Skupštini Grada Beograda.