Nakon učešća na Festivalu fantastike u Nišu, poznati svetski pisci Piter V. Bret i Adrijan Čajkovski bili su gosti Lagune i 15. maja su se sreli sa svojim čitaocima u Beogradu u knjižari Delfi SKC.
Gužva je počela da se stvara mnogo pre zakazanog vremena za druženje, a kod čitalaca se moglo videti uzbuđenje i iskrena radost zbog susreta sa omiljenim piscima.
Veče je obeležilo razgovor sa autorima Bretom i Čajkovskim i njihovim prevodiocima Nevenom Andrić i Goranom Skrobonjom. Moderator je bio Ivan Jovanović, takođe prevodilac.
Laguna je nedavno objavila novu knjigu Pitera V. Breta „Pustinjski princ“, koja predstavlja prvu knjigu „Dolaska tame“, u kojoj se opisuje period od petnaest godina nakon završetka rata s demonima, stvorenjima tame koja su od pamtiveka lovila noću i predstavljala pravu pošast za čovečanstvo. Od Skrobonje smo saznali da uskoro počinje da prevodi i treću knjigu serijala započetu naslovom „Deca vremena“.
Bret je podsetio čitaoce da je po drugi put u Beogradu, i da se oseća divno među fanovima kojima je potpisivao knjige, jer je osetio njihovu ljubav prema onome što stvara: „Nosim lepe uspomene iz Beograda, posebno se sećam da sam bio kod vas neposredno pre pandemije virusa korona. Tako da je Srbija jedna od poslednjih zemalja gde sam putovao, pre nego što su nas zatvorili. Osećam se fantastično što sam ponovo ovde kada možemo da putujemo svuda.“
Koliko je značajan rad prevodilaca, istakao je Bret: „Moje knjige do sada su prevedene na 27 jezika. Dobar prevod može i neku sasvim prosečnu knjigu da učini veoma uspešnom u bilo kojoj zemlji, dok loš prevod odličnog romana može samo da upropasti tu knjigu“, istakao je on i iskreno pohvalio srpsku prevoditeljku Nevenu Andrić, a njegove reči potvrdio je i Čajkovski: „Prevođenje je za mene zaista prava magija. Kao i Piter, i ja volim da pratim kako su urađeni prevodi mojih dela po svetu. A prevoditi je stvarno kao magija, jer je to jedan vid transformacije“, istakao je Čajkovski.
Poput Breta, i on je lutao u karijeri, tako da je prvo studirao zoologiju i psihologiju, da bi kasnije odlučio da se bavi advokaturom i amaterski – glumom.
„Mi pišemo u svojim knjigama o komunikaciji, kako ljudska rasa razgovara sa vanzemaljcima, raznim stvorenjima, bićima koja žele da nas pokore, da unište čovečanstvo. Uvek me je zanimao odnos između ljudi i vanzemaljaca, bićima sa druge planete. Tako da je prevođenje ovakvih tema pravi podvig, odnosno jedno partnerstvo, jer ne smatram da je knjiga samo moje delo, već je uključen čitav tim, zbog tolikih prevodilaca po svetu“, zaključio je Adrijan Čajkovski.
Čitaoci su imali brojna pitanja o junacima romana koje pišu Bret i Čajkovski. Posebno ih je zanimalo kako će se Darin snaći u novom svetu i sa kojim izazovima će se susretati, na šta je autor knjige „Pustinjski princ“ odgovorio: „Zamislite da su vaši roditelji bukvalno spasili svet. To je svet u kome je Darin odrastao. Da li je moguće to dostići? Kako da vaš život ne bude razočaranje kad imate takve roditelje? On ima moći ali ne može da ih kontroliše i to što je izuzetno senzibilan otežava mu komunikaciju sa drugima. On se samo bori da bude svoj i da ostvari komunikaciju sa drugima i oseća se nedorastao kada treba da odgovori na izazove sa kojima su se susretali njegovi roditelji. Ono što sam želeo da istražim ovom pričom je kako biti svoj“.
Čitaoce je zanimalo kako izgleda istraživanje za jednu knjigu naučnofantastičnog žanra koja obuhvata i savremen trenutak i davno prošlo vreme, o čemu je Čajkovski rekao: „Za mene je to temelj. Zato to i radim, istražujem ideje i činjenice, i veoma me raduje što ljudi žele da čitaju o tome, u suprotnom bi to bila samo moja aktivnost u ’četiri zida’. Kao kad bacite kamenčić u jezero i pratite talase koji nastaju skroz do kraja, tako se i ideje razvijaju. Što se naučnog dela tiče, poznajem nauku, ali nisam naučnik. Međutim, pronalazim naučnike koji se uvek raduju kad nađu sagovornike o temama kojima se bave.“
Bret je otkrio čitaocima još pojedinosti iz svog stvaralaštva: „U delima gradim svetove koji se čine drugačijima, koji su svetovi iz mašte, ali imaju iste probleme sa kojima se mi susrećemo u realnim svetovima kao što su seksizam, rasizam, etnocentrizam, tako da su problemi sa kojima se suočavaju junaci, oni sa kojima i sami možemo da se povežemo.“
Još jednom smo se uverili da su čitaoci fantastike pravi zaljubljenici, pa je, pored potpisa, bila obavezna i fotografija sa autorima. Našim gostima nije bilo teško ni da potpišu knjige za sve koji nisu stigli do knjižare Delfi SKC, a koje će biti dostupne preko onlajn prodaje.
POGLED IZ SVEMIRSKOG BRODA 