Zoran Živković – evropski velemajstor u naučnoj fantastici

Na godišnjoj konvenciji Evropskog društva za naučnu fantastiku (European Science Fiction Society – ESFS), koja je prošlog vikenda održana u Dortmundu, u Nemačkoj, našem piscu Zoranu Živkoviću pripala je počasna titula „Evropski velemajstor“ (“European Grand Master”) za ukupni doprinos tom žanru na našem kontinentu.

Titula „Evropski velemajstor“ dodeljuje se od 2006. godine najizvrsnijim stvaraocima na polju naučne fantastike.

Zoran Živković

Dosadašnji dobitnici su Arkadij i Boris Strugacki (Rusija) i Hari Harison (Irska), Johanes H. Berg (Norveška), Kristofer Prist (Velika Britanija), Andržej Sapkovski (Poljska), Sam J. Lundval (Švedska), Brajan Oldis (Velika Britanija), Teri Pračet (Velika Britanija) i Jan Benks (Velika Britanija), Džim Ficpatrik (Irska), Eugen Lukin (Rusija) Herbert V. Franke (Austrija) i Zoran Živković (Srbija). Nagrada 2008. nije dodeljena.

Živkoviću je već pripala nagrada Evropskog društva za naučnu fantastiku kao najboljem evropskom prevodiocu, 1978. u Briselu.

Nagrađen je još Ivan V. Lalić (1976), kao najbolji urednik, dok je časopis Emitor proglašen za najbolji evropski fenzin 2004.

Tramp blokirao Stivena Kinga na Tviteru

Američki majstor horor romana Stiven King izjavio je da ga je predsednik SAD Donald Tramp blokirao na Tviteru zbog čestih kritika na njegov račun.

“Sad mogu da se ubijem”, ironično je naveo autor bestselera “Keri” i “Isijavanje” koji koristi svoj nalog na Tviteru da, redovno, kritikuje Trampa.

King je u februaru naveo da je Tramp “zabrljao” odnose sa Australijom ocenjujući da je američki predsednik “impulsivni idiot koji ima lošu narav”.

Čuveni pisac, koji živi u američkoj saveznoj državi Mejn, u decembru je naveo da je utučen i razočaran zbog Trampove pobede.

Darko Tuševljaković danas gostuje u Zaječaru

Pisac Darko Tuševljaković, dobitnik Evropske nagrade za književnost za 2017. iz Srbije, biće gost EUTEKA biblioteke “Svetozar Marković” u Zaječaru u ponedeljak, 12.juna u 18h.

Tom prilikom, biće predstavljen njegov pobednički roman „Jaz“ i biće više reči o Evropskoj nagradi za književnost koju je Evropska unija ustanovila u želji da promoviše mlade i perspektivne talente iz cele Evrope i predstavi bogatstvo savremene evropske književnosti.

Sa Darkom Tuševljakovićem razgovaraće Saša Jelenković, pisac i urednik programa kulture u biblioteci „Svetozar Marković“.

Ilija Bakić dobitnik nagrade za doprinos popularizaciji fantastike

Nagrada za doprinos popularizaciji književne fantastike, koju od 2014. tradicionalno svake godine dodeljuje Festival fantastične književnosti „Art-Anima“, biće uručena Iliji Bakiću 04. juna 2017. godine u 20 časova u Klubu galeriji Polet (Cetinjska 15, Beograd).

Ilija Bakić (1960) poznat je kao pripovedač, pesnik, romansijer, književni kritičar, stripski kritičar i urednik. Značajan deo njegovih književnih aktivnosti i stvaralaštva vezan je za fantastičnu i avangardnu književnost. Njegova dela, objavljena kao samostalni naslovi i zastupljena u više značajnih antologijskih izbora fantastike, visoko su ocenjena od strane kritičara i kolega.

Kao kritičar i hroničara književnih dela objavljenih na domaćoj izdavačkoj sceni, potpisao je veliki broj kritičkih tekstova i eseja, posebno se baveći delima iz domena fantastike, čime je značajno doprineo da ova vrsta proznog stvaralaštva dopre do šireg kruga čitalaštva.

Autor je preko dvadeset knjiga, među kojima je i leksikon „101 lice fantastike“.

Dobitnik je više nagrada, uključujući i nagradu za najbolju knjigu Društva književnika Vojvodine za zbirku naučnofantastičnih priča „U odvajanju“. Član je Srpskog književnog društva, Udruženja književnika Srbije, Društva književnika Vojvodine i Društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“.

Dosadašnji dobitnici nagrade Festivala fantastične književnosti „Art-Anima“ za doprinos popularizaciji fantastike su: Zoran Živković, Goran Skrobonja i Žika Bogdanović.

Tribina Društva ljubitelja fantastike LK: "Bez panike za peškir-dan: Dirk Dženti"

Voljeni Daglas Adams se vratio u Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” – ovoga puta u vidu tribine o Dirku Džentliju, pošto nam se bliži 25. maj, dan kada će njegovi fanovi nositi peškire i izazivati upitne poglede. Ovoga puta o knjigama i dve tv-serije govorile su tri devojke s peškirima: Andrea Stojanović, Jelena Katić Živanović i Sofija Vuković.

Andrea Jelena Sofija i peskiri

O Adamsu se mnogo toga zna, ali, podsećanja radi, na početku je skrenuta pažnja da je reč o jednom totalno drugačijem piscu od drugih, kojem je, možda, najbliži Teri Pračet sa svojim otkačenim humorom. Adams je oduvek hteo da se bavi pisanjem, činjenica da ga je zapazio “Pajtonovac” Grejem Čepmen dovoljno govori u kojem je humorističkom smeru on želeo da se kreće.

Njegov čuveni “Autostoperski vodič kroz galaksiju” smo imali prilike da gledamo i na malim ekranima i na filmskom platnu, što je delimično slučaj i sa Dirkom Džentlijem (imamo dve serije, stripove, ali ne i film). No, kao i sa drugim autorima koji su fokusirani na jezik, ne možete očekivati da će se sve ono što njihovo delo čini drugačijim uspešno transponovati u drugi medij.

Adams je pisao dva serijala čuvene tv-serije “Doktor Hu” i delovi iz nje su poslužili kao inspiracija za prvu knjigu o Dirku Džentliju, kao i otkazana serija “Shada”. Doduše, bilo je reči i o tome kako su studentski dani Daglasa Adamsa dali značajan materijal za samog Dirka – kao što je čuveni detalj sa nameštajem koji ne može da se iznese iz soba na univerzitetu, što je transponovano u čuveni kauč zaglavljen na stepenicama ka stanu Ričarda Makdafa, Dirkovog pomoćnika.

Interesantno je da je i Dirk Džetli, kao i “Autostoperski vodič”, prvo oživeo kao radio-serijal (2007. godine), da bi potom usledile dve tv-serije, jedna britanska i druga “američka” (radi je BBC America). Ono što je naročito naglašeno da serije nisu nikako adaptacije romana o Dirku Džentliju (dva – “Holistička detektivska agencija Dirka Džentlija” i “Duga, mračna čajanka duše”, plus postoji i treći nedovršeni roman koji je predstavljen u knjizi “Losos sumnje”), već da su one inspirisane tim delima.

Naravno, razlike između serija ima a možda je najprimetnija ona da se u prvoj, britanskoj, Dirku, kao u knjigama, stvari “slučajno” dešavaju, dok je u američkoj objašnjeno to činjenicom da on poseduje natprirodne moći. Takođe, u tv-seriji iz 2016. godine pojavljuju se i druge osobe sa natprirodnim moćima, čega nema u britanskoj seriji. Konačno, u američkoj seriji sam Dirk i nije glavni lik.

Svaka serija poseduje neki svoj šarm, a fanovi novije mogu biti zadovoljni činjenicom da će biti druge sezone, i da se upravo snimaju nove epizode.

Književno veče Aleksandra Tešića u Novom Sadu

Udruženje “Svih 7” ima tu čast da ugosti maestralnog pisca epske fantastike. Druženje počinje u 19 časova, Rock House 2, Bulevar Despota Stefana 11, Novi Sad

Pisac Aleksandar Tešić je popularnost stekao svojim serijalom epske fantastike „Kosingas“ koji je nedavno proširen romanom „Kroz oganj i vodu“, a pokrenuo je i vlastitu izdavačku kuću Strahor. Aleksandar Tešić; prevodilac, pisac od 2008. kada je izašao Red zmaja, prvi deo serijala Kosingas za kojim su sledili Bezdanj i Smrtovanje; te trilogija o Milošu Obiliću sa naslovima Zmaj i ždral, Koplje sv. Georgija i Vitez zatočnik.

Ulaz je besplatan!

Klub “SVIH 7” je klub mladih ljudi, okupljenih sa zajedničkim ciljem zaštite i promocije svih sedam umetnosti, ugroženih u današnjem sistemu vrednosti.

Novi detalji o budućim varijacijama na Game of Thrones

  
Proslavljeni pisac Džordž R. R. Martin je na svom blogu napokon makar malo razjasnio misterioznu najavu produkcijske kuće HBO o četiri (ili čak pet) spin-off varijacija na svetski popularnu seriju „Igra Prestola“ (Game of Thrones).

Martin je potvrdio da radi na scenariju za pomenute nove serijale, ali je istovremeno ocenio i da ne veruje da će baš svih pet scenarija biti ekranizovano jer je, kako je rekao, „televizijski biznis turbolentna zver“. Naime, on piše scenario za pet pilot epizoda novih serijala, a da li će ti piloti na kraju biti snimljeni i koliko takvih snimljenih, probnih epizoda će biti procenjeno kao dovoljno uspešno da bi se radio kompletan novi serijal, ostaje da se vidi…

Naravno, fanove GoT serijala svakako najviše zanima kojom će se temom baviti ove spin-off varijacije i koji su to karakteri zaslužili da se na njihov život baci novo svetlo, ali je Martin sve te nade razvejao izjavivši da se varijacije neće baviti niti jednim od likova iz aktuelnog serijala!

Pisac je u svojim završnim komentarima ipak makar malo otkrio karte i naglasio da se nijedan spin-off neće baviti Dankom i Egom, dvojicom likova iz perioda prosperiteta Targarjena pre Robertove bune, kojima je posvetio nekoliko novela. Isto tako se neće dodatno baviti ni samom Robertovom pobunom, kao događajem koji je neposredno prethodio i proizveo dešavanja u serijalu Game of Thrones, jer je tu, kako je naglasio, manje-više sve poznato i ne bi bilo neophodnog iznenađujućeg faktora koji bi uzbudio gledaoce.

Takođe, Martin je otkrio da trenutno radi i na potpuno novoj knjizi „Vatra i krv“ (Fire and Blood), koja predstavlja kompletnu istoriju Targarjena, te potvrdio da istovremeno i dalje piše knjigu „Vetrovi zime“ (The Winds of Winter), poslednji  nastavak serijala “Pesme leda i vatre”, koji je ekranizovan kao „Igra Prestola“ i čija će televizijska varijanta, sada već sasvim izvesno, dobiti svoj kraj daleko pre nego davno započeta literarna avantura najvernijih Martinovih čitalaca.

Ppremijera prve epizode sedme sezone serijala Game of Thrones na kanalu HBO zakazana je za 16. jul.