Tribina Društva ljubitelja fantastike LK: "Bez panike za peškir-dan: Dirk Dženti"

Voljeni Daglas Adams se vratio u Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” – ovoga puta u vidu tribine o Dirku Džentliju, pošto nam se bliži 25. maj, dan kada će njegovi fanovi nositi peškire i izazivati upitne poglede. Ovoga puta o knjigama i dve tv-serije govorile su tri devojke s peškirima: Andrea Stojanović, Jelena Katić Živanović i Sofija Vuković.

Andrea Jelena Sofija i peskiri

O Adamsu se mnogo toga zna, ali, podsećanja radi, na početku je skrenuta pažnja da je reč o jednom totalno drugačijem piscu od drugih, kojem je, možda, najbliži Teri Pračet sa svojim otkačenim humorom. Adams je oduvek hteo da se bavi pisanjem, činjenica da ga je zapazio “Pajtonovac” Grejem Čepmen dovoljno govori u kojem je humorističkom smeru on želeo da se kreće.

Njegov čuveni “Autostoperski vodič kroz galaksiju” smo imali prilike da gledamo i na malim ekranima i na filmskom platnu, što je delimično slučaj i sa Dirkom Džentlijem (imamo dve serije, stripove, ali ne i film). No, kao i sa drugim autorima koji su fokusirani na jezik, ne možete očekivati da će se sve ono što njihovo delo čini drugačijim uspešno transponovati u drugi medij.

Adams je pisao dva serijala čuvene tv-serije “Doktor Hu” i delovi iz nje su poslužili kao inspiracija za prvu knjigu o Dirku Džentliju, kao i otkazana serija “Shada”. Doduše, bilo je reči i o tome kako su studentski dani Daglasa Adamsa dali značajan materijal za samog Dirka – kao što je čuveni detalj sa nameštajem koji ne može da se iznese iz soba na univerzitetu, što je transponovano u čuveni kauč zaglavljen na stepenicama ka stanu Ričarda Makdafa, Dirkovog pomoćnika.

Interesantno je da je i Dirk Džetli, kao i “Autostoperski vodič”, prvo oživeo kao radio-serijal (2007. godine), da bi potom usledile dve tv-serije, jedna britanska i druga “američka” (radi je BBC America). Ono što je naročito naglašeno da serije nisu nikako adaptacije romana o Dirku Džentliju (dva – “Holistička detektivska agencija Dirka Džentlija” i “Duga, mračna čajanka duše”, plus postoji i treći nedovršeni roman koji je predstavljen u knjizi “Losos sumnje”), već da su one inspirisane tim delima.

Naravno, razlike između serija ima a možda je najprimetnija ona da se u prvoj, britanskoj, Dirku, kao u knjigama, stvari “slučajno” dešavaju, dok je u američkoj objašnjeno to činjenicom da on poseduje natprirodne moći. Takođe, u tv-seriji iz 2016. godine pojavljuju se i druge osobe sa natprirodnim moćima, čega nema u britanskoj seriji. Konačno, u američkoj seriji sam Dirk i nije glavni lik.

Svaka serija poseduje neki svoj šarm, a fanovi novije mogu biti zadovoljni činjenicom da će biti druge sezone, i da se upravo snimaju nove epizode.

Književno veče Aleksandra Tešića u Novom Sadu

Udruženje “Svih 7” ima tu čast da ugosti maestralnog pisca epske fantastike. Druženje počinje u 19 časova, Rock House 2, Bulevar Despota Stefana 11, Novi Sad

Pisac Aleksandar Tešić je popularnost stekao svojim serijalom epske fantastike „Kosingas“ koji je nedavno proširen romanom „Kroz oganj i vodu“, a pokrenuo je i vlastitu izdavačku kuću Strahor. Aleksandar Tešić; prevodilac, pisac od 2008. kada je izašao Red zmaja, prvi deo serijala Kosingas za kojim su sledili Bezdanj i Smrtovanje; te trilogija o Milošu Obiliću sa naslovima Zmaj i ždral, Koplje sv. Georgija i Vitez zatočnik.

Ulaz je besplatan!

Klub “SVIH 7” je klub mladih ljudi, okupljenih sa zajedničkim ciljem zaštite i promocije svih sedam umetnosti, ugroženih u današnjem sistemu vrednosti.

Novi detalji o budućim varijacijama na Game of Thrones

  
Proslavljeni pisac Džordž R. R. Martin je na svom blogu napokon makar malo razjasnio misterioznu najavu produkcijske kuće HBO o četiri (ili čak pet) spin-off varijacija na svetski popularnu seriju „Igra Prestola“ (Game of Thrones).

Martin je potvrdio da radi na scenariju za pomenute nove serijale, ali je istovremeno ocenio i da ne veruje da će baš svih pet scenarija biti ekranizovano jer je, kako je rekao, „televizijski biznis turbolentna zver“. Naime, on piše scenario za pet pilot epizoda novih serijala, a da li će ti piloti na kraju biti snimljeni i koliko takvih snimljenih, probnih epizoda će biti procenjeno kao dovoljno uspešno da bi se radio kompletan novi serijal, ostaje da se vidi…

Naravno, fanove GoT serijala svakako najviše zanima kojom će se temom baviti ove spin-off varijacije i koji su to karakteri zaslužili da se na njihov život baci novo svetlo, ali je Martin sve te nade razvejao izjavivši da se varijacije neće baviti niti jednim od likova iz aktuelnog serijala!

Pisac je u svojim završnim komentarima ipak makar malo otkrio karte i naglasio da se nijedan spin-off neće baviti Dankom i Egom, dvojicom likova iz perioda prosperiteta Targarjena pre Robertove bune, kojima je posvetio nekoliko novela. Isto tako se neće dodatno baviti ni samom Robertovom pobunom, kao događajem koji je neposredno prethodio i proizveo dešavanja u serijalu Game of Thrones, jer je tu, kako je naglasio, manje-više sve poznato i ne bi bilo neophodnog iznenađujućeg faktora koji bi uzbudio gledaoce.

Takođe, Martin je otkrio da trenutno radi i na potpuno novoj knjizi „Vatra i krv“ (Fire and Blood), koja predstavlja kompletnu istoriju Targarjena, te potvrdio da istovremeno i dalje piše knjigu „Vetrovi zime“ (The Winds of Winter), poslednji  nastavak serijala “Pesme leda i vatre”, koji je ekranizovan kao „Igra Prestola“ i čija će televizijska varijanta, sada već sasvim izvesno, dobiti svoj kraj daleko pre nego davno započeta literarna avantura najvernijih Martinovih čitalaca.

Ppremijera prve epizode sedme sezone serijala Game of Thrones na kanalu HBO zakazana je za 16. jul.

Ivan Nešić dobitnik nagrade časopisa Književna fantastika

Ivan Nešić, autor priče „Glasovi u plastici“, dobitnik je nagrade časopisa Književna fantastika na konkursu u organizaciji sajta Art-Anima.com i Kontrast izdavaštva.

Članovi žirija Irena Dajić, Mladen Jakovljević i Dragoljub Igrošanac, odluku su doneli nakon razmatranja pet priča iz užeg izbora. Uz nagrađenu priču, u najužem izboru bili su radovi: „Robija“ Aleksandra Novakovića, „Teta“ Milana Mitrovića, „Ko će znati?“ Relje Antonića i „Nosorog“ Nikole Petrovića.

Nagradu Književne fantastike čine plaketa i novčani iznos od 100 evra, a nagrađena priča biće štampana u junskom izdanju časopisa.

„Glasovi u plastici“, priču o svakodnevici obojenoj ličnom nesrećom transformisanoj u fantastični doživljaj, moguće je iščitavati na više nivoa. Razrešenje, iako nadohvat ruke, rasplinjava se u nejasno razgraničenom području između doživljenog i umišljenog, dok pitanje da li je trenutak preokreta izazvan sudbinskim silama ili je rezultat slučajnih okolnosti ostaje nerazrešena misterija. Nadasve običan predmet, neobično i neočekivano odabran da posluži kao emotivni okidač i prozor u onostrano, prerasta u sugestivno upozorenje da je užas neobjašnjivog nešto sa čim se svako može u svakom trenutku susresti.

Uručenje nagrade časopisa Književna fantastika biće upriličeno tokom IV Festivala fantastične književnosti Art-Anima koji se 03. i 04. juna 2017. godine održava u klubu-galeriji „Polet“ (Ulcinjska 15, Beograd).

Autori priča odabranih za uži izbor biće nagrađeni sa po tri knjige iz programa Kontrast izdavaštva, a deset priča koje su uvrštene u širi izbor za nagradu Književne fantastike biće objavljene u zbirci tokom jeseni ove godine.

U zbirci će se naći sledeće priče:

  • „Robija“ – Aleksandar Novaković,
  • „Sloboda se kaže glad“ – Goran Skrobonja,
  • „Teta“ – Milan Mitrović,
  • „Jakopus Kraut, Prvospomenuti“ – Ilija Bakić,
  • „Ko će znati?“ – Relja Antonić,
  • „Glasovi u plastici“ – Ivan Nešić,
  • „Gradovi na beloj vodi“ – Mira Satarić,
  • „Maskarada“ – Teo Kos,
  • „Oko titra“ – Dane Marković,
  • „Nosorog“ – Nikola Petrović.

Tribina Društva ljubitelja fantastike LK: "Vladimir Lazović: Majstor srpske fantastike"

Druga promocija “Sokolara”, zbirke priča Vladimira Lazovića, održana je na tribini Društva ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” u Domu omladine. Bilo je interesantno videti za stolom trojicu bivših predsednika LK-a: Zorana Stefanovića, Vladimira Lazovića i Bobana Kneževića, koje je najavio aktuelni predsednik društva Žarko Milićević sa sve Martinom, za kojeg mnogi veruju da će biti naredni predsednik LK!

Predsednici LK na Sokolaru

Veče je započeto anegdotom da je zapravo Vladimir Lazović prvi pisac koji je doveden u Društvo ljubitelja (tada) naučne fantastike “Lazar Komarčić”! Naime, tada je postojao plan LK-a da se u klub dovode svi oni koji stvaraju SF, pa je to učinjeno i sa Lazovićem koji je na sebe skrenuo pažnju svojim “Sokolarom” koji je, iako nije bio čistokrvni SF kakav je tada objavljivao Sirius, ipak bio objavljen u tadašnjem jedinom SF magazinu u Jugoslaviji, a potom je i dobio nagradu hrvatskog društva Sfera.

“Davne 1987. godine, kada sam bio mladi inženjer elektrotehnike, zvoni mi telefon i glas sa druge strane žice je izgovorio: Dobro veče, da li je tu pisac Vladimi Lazović”, prisetio se poziva Bobana Kneževića pisac Lazović, koji je tako dospeo u Društvo LK. Međutim, sam Knežević je izneo jedan drugi podatak – on ima Lazovića na fotografijama iz 1977. godine kada je tadašnja Andromeda pokušala da osnuje klub u Beogradu, tako da je zapravo Lazović bio aktivan od samog početka stvaranja srpskog fandoma, nezavisno od toga kada je postao deo LK-a.

Zoran Stefanović je istakao Lazovićev značaj za mlađe pisce fantastike kod nas, ali i ukazao na činjenicu da je on bio prvi pisac kiberpanka u Jugoslaviji, prvi koji je paganizam uveo u SF, prvi koji se pozabavio alternativnom istorijom u čuvenoj priči “Noć koja neće doći”. “Nema teme kojom se srspka naučna fantastika nije bavila”, naglasio je on podsećajući da smo, recimo, o neoosmanizmu čitali još 1993. godine zahvaljujući “Jeci” Zorana Jakšića.

Lazovićeva zbirka (4u1 knjige) je trebala i ranije da se “desi”, a objavljivanje (skoro) čitavog opusa u novoj biblioteci “Posle milijon godina” je isplanirano još pre 11 godina i tu ćemo uskoro čitati i kompletne opuse nekih drugih domaćih pisaca. Od Lazovića uskoro možemo očekivati još jednu zbirku priča gde će biti objavljene kolaboracije sa Ivanom Nešićem, reizdanje njegovog romana “Hrim, ratnik”, ali i sasvim novi roman na kojem vredno radi.

“Lazovićev opus obiluje idejama koje ne zastarevaju. Imate pisce koji za deset godina više nisu interesantni, ali Lazovićeve priče će preživeti ovaj vek”, istakao je Boban Knežević koji najavljuje da će pokušati da objavi što više stvari starih pisaca za koje veruje da će svojim kvalitetom pokazati koliko svojim odskaču od proseka današnje ponude.

Zoran Vladimir i Boban na Sokolaru

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”: "Vladimir Lazović: Majstor srpske fantastike"

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka u Domu omladine (Tribinska sala na prvom spratu, pored Američkog kutka), od 19.00.  Danas na programu:

LK

Ime Vladimira Lazovića se još od kraja sedamdesetih vezuje za jako uspešne naučnofantastične i fantazi priče, objavljivane po svim kultnim časopisima: Galaksiji, Sirijusu, Politikinom Zabavniku, Alefu, Znaku Sagite.

Priča „Sokolar“ (Sirijus, 1987) osvaja nagrade SFERA i „Lazar Komarčić“, i predstavlja prekretnicu za celokupnu srpsku naučnofantastičnu scenu: uvodi motive slovenske i srpske mitologije, pokreće lokalno bitna pitanja, postavlja mesta radnje na domaći teren, u kontrastu sa tada tekućom praksom emuliranja strane fantastike i smeštanja likova sa stranim imenima u angloamerički ili nacionalno neodređen kontekst. Uspeh „Sokolara“ je potvrdio stavove pisaca okupljenih oko Društva „Lazar Komarčić“ te je pokrenuo niz pisaca da demonstrativno odbaci postojeća predubeđenja da „leteći tanjiri ne sleću u Lajkovac“, pa nam sledeće godine donose niz fenomenalnih priča i romana Radmila Anđelkovića, Bobana Kneževića, Zorana Jakšića, Dragana R. Filipovića, Gorana Skrobonje i drugih, smeštenih prostorno i duhovno u srpsku kulturu.

Iako je konstantno prisutan u periodici i antologijama, do sada nismo imali priliku da držimo njegovu samostalnu knjigu u rukama, što je kosmička nepravda prema autoru tek nedavno ispravljena. Kao prva knjiga u ediciji „Posle milijon godina“ izdavačka kuća „Everest medija“ Bobana Kneževića objavljuje izbor preko trideset Lazovićevih priča pod sudbinskim naslovom „Sokolar“, podeljene u tematske odeljke: Staze kojima niko ne ide (alternativna istorija), Sokolar (mač i magija), Ćutljiva sestra sna (moderni mitovi i bajke), Profili haosa (kiberpank). Priče su propraćene obimnim tekstom Zorana Stefanovića „Pukovnik koji vlada žanrovima“.

Od kriznih godina sa kraja prošlog veka i urušavanja dostupnih žanrovskih kiosk-izdanja postalo je logistički jako teško ispratiti (naučno)fantastičnu scenu koja se prenela u slabo dostupna izdanja, fanzine i književne časopise. Zbog toga se desio paradoks, da je jedan od boljih, nagrađivanijih, stalno prisutnih autora novijoj publici nedostupan i nepoznat. Ova knjiga je prilika da ljubitelji domaće fantastike najzad popune jednu bitnu rupu na svojim policama i da se upoznaju sa svojim novim omiljenim piscem. Kad je pročitate i budete tražili još, uskoro ćete i naći: u pripremi je reizdanje Lazovićevog romana „Hrim, ratnik“, kao i više stripskih adaptacija.

Učestvuju: Vladimir Lazović, Boban Knežević, Zoran Stefanović

Književno veče Miloša Petkovića u Novom Sadu

Mladi niški pisac Miloš Petković, autor tri trilogije, danas gostuje u Novom Sadu – u kafiću “Roch House 2” od 19 sati. Evo kako se najavljuje njegovo gostovanje:

Udruženje “SVIH 7” iz Novog Sada ima tu čast da 27. aprila u kafiću Rock House 2, ugosti jednog od najboljih i najtalentovanijih mladih autora epske fantastike na našim prostorima. Miloš Petković, pisac iz Niša, poznat po svojoj trilogiji “Perunov hroničar” i mnogim drugim radovima ovog žanra, predstaviće se novosadskoj publici na radost brojnih ljubitelja epske fantastike. Ako ste ljubitelj fantastičnih svetova i neobičnih stvorenja onda će ovo biti veče za vas! Uživajte… 😉

UPAD ZA DŽ!!! 😀