Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”: “Misterija plave ruže: Kako je Straub plašio i fascinirao generacije”

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka, od 19 sati u Tribinskoj sali, na prvom spratu Doma omladine.

LK Društvo ljubitelja fantastike

Jedan od najcenjenijih i najvećih autora horora i krimi romana iz druge polovine 20. veka uglavnom nije dobijao priznanja i slavu koju je višestruko zaslužio.

Njemu to nije smetao, on je voleo da plaši i nas i sebe, a za sobom je ostavio opus koji će večno trajati. Ali, nije samo strah u pitanju, Straub je svojom prozom uticao na mnoge i sve je rastužio svojim odlaskom u Zemlju senki.

Uspomene, emocije i životne ispovesti kroz prizmu Straubovih remek-dela sa vama dele Oto Oltvanji, Bojan Butković i Pavle Knežević.

Nagrada “Stanislav Lem 2021” Otu Oltvanjiju

Žiri nagrade “Stanislav Lem” koju IKC SOLARIS dodeljuje za fantastiku u srpskoj književnosti a koji je radio u sastavu: dr Sava Damjanov (predsednik), Saša Radonjić (pisac) i Brankica Đukić (direktorica Solarisa) doneo je odluku da dobitnik za 2021. godinu bude Oto Oltvanji.

Oto Oltvanji

Oto Oltvanji (1971) odrastao je u Subotici, živi i radi u Beogradu. Autor je romana Crne cipele (2005), Kičma noći (2010) i Iver (2015). Od ranih devedesetih, objavio je četrdesetak pripovedaka u časopisima kao što su Znak sagite, Gradina, Koraci, Severni bunker i Politikin zabavnik, i antologijama kao što su Tamni vilajet, Beli šum, Gradske priče, Nova srpska pripovetka i Četvrtasto mesto.

Dosadašnji dobitnici priznanja su: Zoran Živković, Filip David, Ilija Bakić, Đorđe Pisarev, Jovica Aćin, Goran Petrović i Goran Skrobonja. Autori iz minulih najužih izbora su zastupljeni u antologiji “Sazvežđe Lem” koju je priredio Saša Radonjić a objavio Solaris. Pored plakete u drvetu i zlatotisku, lauret dobija i jedan vrhunski ručni časovnik.

Ceremonija uručenja nagrade će biti upriličena na Sajmu knjiga u Beogradu tokom zadnje dekade oktobra.

Na ovaj dan – 12. septembar, pre 101 godinu je rođen Stanislav Lem!

IN MEMORIAM: Piter Straub

Piter Straub, proslavljeni autor mračne fantastike i horora, preminuo je u nedelju, 04. septembra, nakon duge bolesti, u 79. godini života, javlja Art-Anima.

Straub je autor brojnih romana, kratkih priča i novela, a debitovao je 1975. godine horor romanom Julija. Roman Talisman iz 2010. napisao je zajedno sa Stivenom Kingom.

Piter Straub

Od velikana horor proze oprostile su se kolege. King je u utorak izrazio saučešće na Tviteru, nazvavši Strauba „dobrim prijateljem“ i „neverovatno talentovanim kolegom i saradnikom“.

„Rad sa njim bila je jedna od velikih radosti mog kreativnog života“, napisao je King. Njih dvojica su zajedno napisali i Crnu kuću, nastavak Talismana.

„Jedan od najboljih pisaca koje sam čitao, jedan od najboljih prijatelja koje sam poznavao“, napisao je Nil Gejmen u tvitu. „Uvek ljubazan, zabavan, briljantan. Jednom je u jogi, u muškom toaletu u Milvokiju, Viskonsin, obavljao poziciju Vrana, jer je bio neustrašiv i ponosan na svoju jogu. Nedostajaćeš mi Piter“.

„Nedostajaće mi knjige koje bi još uvek napisao, ali više od toga nedostajaće mi razgovori koje više nikada nećemo voditi“, dodao je Gejmen u drugom tvitu.

Piter Straub rođen je u Milvokiju, država Viskonskin, 2. marta 1943. Studirao je engleski jezik na Univerzitetu Viskonsin a magistrirao na Kolumbija Univerzitetu. Doktorske studije započeo je na Univerzitetu u Dablinu, ali ih nije priveo kraju. Umesto toga, objavio je dve zbirke pozije 1972. godine i svoj prvi roman 1973. Na predlog svog agenta, okrenuo se gotskoj fikciji, prvo romanom Julija, a zatim i kultnim ostvarenjem Priča o duhovima (1979).

Tokom karijere, desetak puta je bio nominovan za Svetsku nagradu za fantastiku, koju je osvojio četiri puta. Najprestižniju nagradu koja se dodeljuje za horor u književnosti, „Brem Stoker“, osvojio je čak deset puta iz četrnaest nominacija.

Stokerova nagrada za životno delo dodeljena mu je 2006. Dve godine kasnije Straub je od strane Međunarodnog udruženja pisaca horora proglašen za živu legendu, a 2010. mu je uručena Svetska nagrada za fantastiku za životno delo.

”Vašington post”: ”Živković zaslužuje Nobelovu nagradu”

Ugledni književni kritičar „Vašington posta“ Majkla Dirda, dobitnik Pulicerove nagrade, prikazao je novi roman našeg pisca Zorana Živkovića Bela soba., javlja Art-Anima Knjiga se nedavno pojavila u SAD, dok se tek očekuje izdanje na srpskom kod Zavoda za udžbenike.

Bela soba - Zoran Živković

Naslov prikaza glasi „U ovoj zvezdanoj grupi evropskih pisaca, dvojica zaslužuju Nobela” a tekst se odnosi na našeg proslavljenog pisca i najznačajnijeg savremenog holandskog književnika Sejsa Noteboma. Ovde prenosimo deo prikaza koji se odnosi na Živkovićev roman.

Uopšteno govoreći, kad pišu o sličnim temama, američki i evropski pisci razlikuju se kao Brus Vilis i Alen Rikman u filmu „Umri muški“. Za razliku od Amerikanaca, Evropljani uvek imaju poluironičan osmeh, dok jednim okom pogledaju na biblioteke. Ovo je možda bajati stereotip, ali upravo on izgleda savršeno prikladan s obzirom na odmerenu eleganciju četiri knjige koje ću prikazati – jedan roman, jedan dnevnik, jednu knjigu aforizama i jednu zbirku eseja. Štaviše, prva dvojica od četvorice autora zavređuju da budu uzeta u obzir za Nobelovu nagradu – Zoran Živković (73) i Ses Notebom (88) – dok druga dvojica pripadaju klasici 20. veka: Aldžernon Blekvud (1869–1951) i Franc Kafka (1883–1924).

Dvadeset treća knjiga Zorana Živkovića „Bela soba“, koju je, ima se utisak, besprekorno preveo sa srpskog Rendal Mejdžor, počinje rečenicom „Ivana je nestala“. Samo nekoliko sati kasnije, slučaj nestale osobe – koji je sam Živković prijavio policiji – izrasta u nacionalnu, čak međunarodnu bezbednosnu krizu koja preti da obori globalni internet.

Najpre izgleda da je Ivana naprosto napustila Živkovića posle dvogodišnje veze – sve dok on ne dobije od nje prvi u nizu imejlova. Poruka sadrži samo jedan link što vodi do videa koji prikazuje Ivanu usred džungle. Ali kako je ona uspela da stigne naizgled čak do Šri Lanke za samo nekoliko sati i to bez pasoša? Pošto se konsultovala s kolegama iz IT odeljenja, viša inspektora Sanja Mrvaljević izveštava zabrinutog Živkovića da „nešto nije kako treba s linkom“. U stvari, „to uopšte nije link“, ali šta jeste, to niko ne zna.

članak iz Vašington posta

Kako sati prolaze, novi videi koji prispevaju samo uvećavaju zagonetku. U jednom od njih, Ivana, iako dijabetičarka, nezasito tamani kolače; u drugom, premda nemuzikalna, kao virtuoz svira na violini neku neznanu kompoziciju. Živković konačno počinje da prozire šta je to što povezuje videe, ali čak i njemu izmiče njihov krajnji smisao.

Stajem ovde. Poput ostalih Živkovićevih romana i priča, „Bela soba“ uistinu je majstorski smišljena – zasniva se na klasičnom jedinstvu vremena, mesta i radnje – i deluje očaravajuće tajanstveno. Isto važi i za sva druga prozna dela ovog dobitnika Svetske nagrade za fantastiku: u „Trilogiji Papirus“, na primer, zagonetne smrti u jednoj beogradskoj knjižari upućuju inspektora na trag jednog opakog tajnog društva. Ako ste ljubitelj Borhesa, Ešera ili Harukija Murakamija, naprosto morate da čitate Zorana Živkovića, čije sve knjige postoje na engleskom u prelepim izdanjima Kadmus Presa.

Majkl Dirda, „Vašington post“, 02.06.2022.

Stiven King oduševljen Đuričkom u novoj sezoni serije „Čudnije stvari"

Jedan od najpoznatijih horor pisaca na svetu Stiven King oduševljen je ulogom Nikole Đurička u jednoj od najuspešnijih „Netfliksovih” serija.

Stiven King on Twitter

„Volim tog ljigavog, prevrtljivog Rusa, Jurija. On zaslužuje svoju, posebnu seriju. Kao Beri (HBO serija sa Bilom Hederom u glavnoj ulozi)”, napisao je King na Tviteru.

Prethodno je i holivudska glumica Vinona Rajder, koja glumi sa Đuričkom u seriji, imala reči hvale za kolegu iz Srbije.

Nikola Đuričko u novoj sezoni serije „Čudnije stvari” igra prevrtljivog ruskog švercera Jurija.

Prvih sedam epizoda četvrte sezone serije „Čudnije stvari” objavljeno je na „Netfliksu” 27. maja, dok su još dve epizode izašle 1. juna, a novi doživljaji ekipe iz Hokinsa imali su najuspešniju premijeru od svih serija na engleskom jeziku u istoriji tog striming servisa.

Nova biografija pisca Edgara Alana Poa

U inovativnoj knjizi „Poreklo noćne tame: Edgar Alan Po i počeci američke nauke“, u kojoj je naglasak na njegovoj fascinaciji naukom i sporenju sa njom, Džon Treš hrabro ispisuje novu biografiju pisca čiji kratak i mučan život ne prestaje da fascinira čitaoce. Domaći fanovi ovog pisca knjigu mogu kupiti od 28. aprila.

Poreklo noćne tame

Usmeravajući svetlo reflektora na vreme kada su granice koje su delile zabavu i spekulacije od ozbiljnih naučnih istraživanja bile nejasne, autor otkriva da je Po čitavog života bio opčinjen naukom. Ovo najbolje ilustruje deo teksta iz novina tog vremena: „Gospodin Po nije samo čovek od nauke – a nije ni samo pesnik ili čovek od pera. On je sve to zajedno, i verovatno nešto mnogo više.“

Ovaj pisac koji je razvijao neverovatne ideje i jedinstvenu estetsku viziju bio je ličnost eksplozivnih kontradikcija: dok je veselo razotkrivao naučne obmane prevaranata tog doba, istovremeno ih je i sam izvodio, a pred kraj života je održao predavanje o poreklu svemira, koje je zadivilo i fizičare XX veka. Knjiga „Poreklo noćne tame“, koja prati Poovo tegobno i briljantno životno putovanje, suštinski je važan novi portret pisca čiji je život postao sinonim za misteriju i imaginaciju, a delo i danas oduševljava čitaoce širom sveta.

Džon Treš je profesor istorije umetnosti, nauke i narodnih običaja na Institutu Varburg na Londonskom univerzitetu.

Gost Kuba 2: Zoran Živković

Gost Kluba 2, Radio Beograda 2 danas od 13 časova,  je književnik Zoran Živković. Govoriće se o njegovoj knjizi „Biblioteka”, najprevođenijem delu jednog srpskog pisca u 21. veku. Autor i urednik emisije je Meliha Pravdić.

Zoran Zivkovic

Šta čini mozaički roman „Biblioteka” toliko privlačnim za čitaoce širom sveta – pitanje je koje postavljamo njenom autoru Zoranu Živkoviću – posle ukupno 33 izdanja ovog dela, od kojih su 23 strana.

Da li je reč o dobro odabranoj temi – iako se o bibliotekama piše već hiljadama godina, posredi je i dalje veliki prozni izazov s kojim su se hvatali ukoštac najizvrsniji svetski prozaisti – ili u posebnom načinu na koji se pisac bavi njome, uvodeći elemente fantastičkog oneobičavanja? Je li „Biblioteka” odgovor 21. veka na jedno od najčudesnijih dela književnosti 20. veka – Borhesovu „Vavilonsku biblioteku”?

Knjiga sadrži šest priča/poglavlja: Virtuelna biblioteka, Kućna biblioteka, Noćna biblioteka, Paklena biblioteka, Najmanja biblioteka i Otmena biblioteka. Poslednji deo objedinjuje prethodne u romanesknu celinu.

Biblioteka Zorana Živkovića

Treba reći i to da je „Biblioteka” dobila svetsku nagradu za fantastiku 2003. godine.

Dokumentarni film o Kurtu Vonegatu na Beldoksu

Na ovogodišnjem festivalu dokumentarnog filma Beldocs, koji se u Beogradu održava od 11. do 18. maja, biće prikazan prvi veliki dokumentarni film o piscu Kurtu Vonegatu, pod nazivom Kurt Vonegat: Otkačen u vremenu.

Autori filma Robert B. Vide (Robert B. Weide) i Don Argot (Don Argott) uranjaju duboko u piščevo detinjstvo provedeno u Indijanapolisu, iskustvo ratnog zarobljenika u Drugom svetskom ratu, priču o njegovom braku i porodici, o godinama ranih radova koje je započeo kao publicista za General Electric i prodavac automobila, sve do 1969. godine i njegovog uspona sa antiratnim romanom Klanica 5, koji ga je odveo u sam vrh svetske književnosti.

Ideja o filmu nastala je još pre 40 godina, kada je tada mlad i ambiciozan reditelj Robert B. Vide napisao pismo svom književnom idolu u kojem predlaže dokumentarni film o Vonegatovom životu i radu.

Snimanje je počelo još 1988. Sada, prošlost, sadašnjost i budućnost u filmu se brišu, dok reditelj nastoji da dobije što kompletniji pregled života čoveka o kome snima ali i sopstvene uloge u njemu, jer sem što je u pitanju velika biografska posveta, film dokumentuje i odiseju filmskog stvaraoca dok ispituje uticaj piščeve zaostavštine na svoj sopstveni život.

Tolkinove fotografije, snimci i posebni rukopisi prvi put u javnosti

Fotografije, rukopisi, nacrti i pisma Dž.R.R. Tolkina, autora kultne trilogije “Gospodar prstenova”, prvi put su objavljene u javnosti od strane porodice i rukovodioca njegovog imanja i zaostavštine, a posebnu pažnju fanova privukli su i audio i video snimci na kojima se pojavljuju čuveni pisac i njegov sin Kristofer koji je preminuo 2020. godine.

DžRR Tolkin

Tolkinova veb stranica ponovo je pokrenuta uz ove, do sada neviđenim materijalom koji uključuje i isečke iz njegovih kaligrafija i biografiju uz lične fotografije iz detinjstva, piše „Gardjian“.

Datum 26. februar je posebno značajan u Tolkinovim predanjima jer je na taj dan 3019. godine u Trećem dobu Družina prstenova slomljena na Amon Henu, a Frodo i Sem su krenuli na svoje usamljeno i zastrašujuće putovanje u Mordor.

Džon Ronald Ruel Tolkin je bio istaknuti akademik na Oksfordskom univerzitetu koji je u slobodno vreme pisao priče i poeziju, slikao i izmišljao jezike i pisma. “Hobit” i “Gospodar prstenova”, njegova najpoznatija dela, smeštena su u imaginarni svet Međuzemlja.

“Gospodar prstenova” je jedna od najprodavanijih knjiga svih vremena, sa više od 100 miliona prodatih primeraka i prevedena je na desetine jezika. Takođe je adaptiran u hvaljenu i izuzetno unosnu filmsku trilogiju u režiji Pitera Džeksona.

Kristofer Tolkin je nacrtao mnoge originalne mape sa detaljima o svetu Međuzemlja za očev “Gospodar prstenova” kada je serijal prvi put objavljen između 1954. i 1955. godine. Dve decenije nakon smrti Dž.R.R. Tolkina, Kristofer je objavio “Silmarilion”, “Nedovršene priče”, “Beren i Lutijena” i “Istoriju Međuzemlja”, koje su upotpunile složeni svet vilenjaka i patuljaka koji je stvorio njegov otac.

Nova serija “Gospodar prstenova”, koju je napravio “Amazon” po procenjenoj ceni od više od milijardu dolara i koja će biti emitovana u septembru, nailazi na probleme i oprečna mišljenja zbog pojavljivanja Afroamerikanaca kao junaka u najnovijoj ekranizaciji svetski poznatog Tolkinovog sveta fantazije.

Filmski gigant potrošio je ogromnu količinu novca na prilagođavanje ove nadaleko poznate i obožavane priče. Ipak, potpuno su svesni da finalni proizvod mora da dopre do što šire publike da bi opravdao neverovatan trošak. Serijal iza kojeg stoji kuća “Nju lajn sinema”, nema apsolutno nikakve veze s poznatim ekranizacijama Pitera Džeksona.

Pavle Zelić osvojio prestižnu nagradu za priču u SAD

Pisac i zdravstveni stručnjak Pavle Zelić osvojio je prestižnu nagradu “Voren Vesterberg” za 2021. godinu, koja se dodeljuje na Univerzitetu Emori u Atlanti, jednom od najboljih u Americi u oblastima zdravstvenih nauka i umetnosti.

detalj sa promocije

Zelić je dobio nagradu za priču „Veliki Vakcinator“, koju je u julu 2021. godine objavio na srpskom jeziku u okviru zbirke priča „Dum-dum: priče koje će spasti svet“.

Nagrada je posvećena vezi između zdravlja i umetnosti na globalnom nivou i za nju mogu da konkurišu dela iz svih umetničkih disciplina, a pored javnog priznanja postoji i novčani deo.

Univerzitet Emori ovom nagradom odaje priznanje članu ili članovima zajednice Emori koji su stvorili inovativno delo koje povezuje globalno zdravlje sa umetnošću, pisanjem, muzikom, filmom/videom ili drugim kreativnim disciplinama. Svrha ove nagrade je da prepozna efikasnu upotrebu umetnosti da inspiriše, pokrene i/ili podrži akciju za rešavanje globalnog zdravstvenog izazova.

Pavle Zelić Foto: Katie Archibald-Woodward/Promo

Inače, Pavle Zelić boravi godinu dana na Emoriju kao stipendista čuvene stipendije “Hjubert Hamfri” u okviru Fulbrajtovog programa Stejt departmenta da bi se usavršavao u oblastima javnog zdravlja i komunikacija, posebno u kontekstu pandemija i uticaja životne sredine na zdravlje ljudi.

Povodom dobijanja nagrade, organizovano je i književno veče na engleskom jeziku, pred raznovrsnom međunarodnom akademskom publikom iz preko 20 zemalja, na kojem je predstavljen Zelićev rad u sferi literature ali i veze sa zdravstvenim izazovima. Tom prilikom Zelić je čitao engleske prevode svoje tri istaknute priče – “Veliki Vakcinator”, “Dum-dum” i “Sami” i potpisivao objavljenu brošuru sa tri prevedene priče.

Pavle Zelić Foto: Katie Archibald-Woodward/Promo

Nagrađena Zelićeva priča “Veliki Vakcinator” je opomena smeštena u sumornu blisku budućnost, novo mračno doba neznanja i poricanja nauke koje bi se još uvek moglo dogoditi ako ne uložimo sav trud u edukaciju i saopštavanje naučnih činjenica.

– Osetio sam da, osim opsežnog rada u javnozdravstvenim komunikacijama i odnosima sa medijima, mogu više da uradim kao umetnik. Dakle, ove dve strasti i profesije sam spojio u ovom delu fikcije za koju se nadam da će naterati čitaoce da razmišljaju i da se takođe malo i zabrinu kuda zaista (možda) ide ovaj naš lepi svet – izjavio je Zelić, prenosi njegova izdavačka kuća “Laguna”.

Ovo je inače prva internacionalna nagrada koju je Pavle Zelić dobio za književni rad i koja ga je inspirisala da još više piše dok je u Sjedinjenim Državama. On je već objavio nekoliko novinskih članaka u Srbiji o iskustvima i utiscima iz Atlante tokom svog školovanja. Njegov sledeći projekat tiče se pisanja priča zasnovanih na studijama na Univerzitetu Emori i raznim inicijativama u koje je uključen.