Stiven King dobitnik nagrade američkog PEN centra

Stivenu Kingu će 22. maja 2018. godine biti uručeno priznanje američkog PEN centra za doprinos književnosti i slobodi izražavanja, javlja Art-Anima. Nagrada se dodeljuje piscima „čiji rad doprinosi misiji PEN centra Amerike – suprotstavljanju represiji u bilo kom obliku, kao i isticanju humanosti“.

King je autor više od 50 knjiga koje su poslužile kao inspiracije brojnim filmskim ostvarenjima i koje predstavljaju kulturna obeležja mnogih generacija. Među njegovim najvažnijim delima su klasici fantastične književnosti: Keri, Uporište, Mračna kula, Mizeri, Dalas ’63.

Među najznačajnijim priznanjima koja je King do sada dobio nalaze se medalja „National Book“ koja mu je dodeljena 2003. godine i Nacionalna medalja za umetnost koju mu je 2014. godine dodelio tadašnji američki predsednik Barak Obama.

King je strastveni zagovornik slobode izražavanja, pismenosti, slobodnog pristupa informacijama. Njegova fondacija „King’s Haven“, takođe pruža jedinstvenu i velikodušnu podršku mladim piscima i drugim umetnicima.

Njegova borba za pravo slobode govora i istaknuta javna kritika savremene američke politike, doveli su do toga da ga je aktuelni američki predsednik Donald Tramp blokirao na Tviteru.

Među dosadašnjim dobitnicima priznanja američkog PEN centra su: Džoana K. Rouling, Salman Ruždi i Margaret Atvud.

Advertisements

Pisci-gejmeri i Zelić x2 (2.dan)

Drugi dan drugog Games.con-a je, u Hali 2 (nivo B), doneo jedno izuzetno zanimljivo predavanje „o Gejmingu i Pisanju“, ali na žalost samo mali broj zainteresovanih je došao da čuje objavljivane pisce fantastike koji itekako imaju veze i sa gejmerskih svetom! Govorili su Dimitrije Stevanović (koji je vrlo brzo morao da napusti tribinu jer se aktivno takmiči na ovogodišnjem Gamec.con-u), Zoran Petrović, Nebojša Petković, Ivan Branković i Pavle Zelić.

GamesCon 2017 Pisci_gejmeri

Ivan Branković je na početku napravio mali uvod o povezivanju sveta pisanja i sveta igara, i podsetio da su upravo prve video-igre bile – tekstualne avanture. Međutim, ono što je bio njegov najveći doprinos ovoj priči je činjenica da se on upravi bavi stvaranjem video-igara i do sada je radio na tri naslova upravo kao čovek koji razvija priču, što je značilo da mladi koji bi želeli da krenu njegovih stopama imaju na raspolaganju „domaći zlatni rudnik“ informacija.

S druge strane Zoran Petrović je svakako mnoge iznenadio svojom pričom i ličnim iskustvom koje je vezano za period od pre par decenija kada je radio kao GameMaster za jednu kalifornijsku firmu, a da je svojevremeno odbio ponudu da upravo to bude i za kompaniju Blizzard! On je kasnije otkrio i koje su to klopke za pisce ako se hvataju u koštac sa svetom gejminga.

Pavle Zelić je priznao da i nije baš veliki gejmer, ali je zato ispričao o jednom projektu Srpskog književnog društva, u kome i on učestvuje, čije je ideja da pokažu domaćim piscima kako da „zarade leba“ od pisanja – u svetlu toga da tiraži knjiga sigurno ne mogu da im obezbede egzistenciju. Zelić ima velikog iskustva u radu na strip-scenarijima i sekvencijalnom pripovedanju koje je primemljivo i na igre, a kasnije je objašnjavao i značaj transmedijalnog pripovedanja na primeru „Zvezdanih ratova“.

I Nebojša Petković je ostavio svoje gejmerske dane iza sebe, ali je mogao da se pohvali da je svoju suprugu upoznao igrajući „Heroes“, a ispričao je i kako su mnogi pisci epske fantastike bili inspirisani svojim likovima iz sveta igara, a potom podsetio i na Stivena Eriksona koji je svoj Malaški serijal zasnovao na svoj igranju RPG-a.

Ivan Branković je, dakle, imao najdirektnije savete potencijalnim piscima video igara i ukratko je objasnio kako one nastaju, koja je povezanost sa ostalim članovima tima, otkrio da jedna point-and-click avantura koju završite za par sati ima bar 600-700 strana teksta, da prosečan igrač ne otkrije često ni trećinu napisnih dijaloga u jednoj igri i gomilu drugih interesantnih stvari.

Usledila su i pitanja zaintersovanih iz publike koja su se, pre svega, ticala nelinearnosti priče jer, za razliku od filma, knjige ili stripa, u igri kao igrač imate daleko više „izbora“ – mada će se ispostaviti da je, u krajnjoj liniji, svaki taj „izbor“ dirigovao (i osmislio) upravo pisac same igre.

Odmah po završetku ove tribine, za stolom je ostao samo Pavle Zelić koji je sa prisutnima podelio svoje priče i impresije vezane za konvencije. Iako je to bila priča vezana i za domaću scenu, ipak je najviše zanimljivosti bilo sa čuvene Lucca Comics & Games konvencije (Italija), druge po broju posetilaca u svetu (samo Japanci imaju još veću konvenciju). I on je napravio jedan uvod u istorijat fanovskog okupljanja u svetu, sa naročitim osvrtom na pravu eksploziju posetćenosti konvencijama tokom 90-tih i 2000-tih, a sve to zaokružio pričom o bitnosti kospleja za same konvencije pošto, recimo, u Luki od pola miliona poestilaca čak 250.000 njih su – kosplejeri.

GamesCon 2017 Pavle Zelic ConMan

Uz sve ove priče Zelić je otkrio i jednu vest koja će obradovati domaće ljubitelje stripa – kada je ispričao o Milo Manari koji je bio pod udarom kritike zbog svoje Spider-Woman, i „odbrane“ od strane Frenka Čoa i njihove zajedničke tribine (kojoj je i sam Zelić prisustvoao), te je okupljenima najavio da će upravo Manara biti gost na Games.con-u! Naime, on ga je pozvao da gostuje u Beogradu, Manara je to prihvatio, ali na žalost ove godine nije mogao da dođe. Znači – očekujemo ga 2018. godine!

Veče Tomasa Ligotija u “Ljubimcu”

“Veče Tomasa Ligotija” biće održano večeras u Klubu Ljubimac (Cetinjska 15) sa početkom u 20 časova.  O Ligotiju i njegovoj prozi govori dr Dejan Ognjanović, urednik edicije „Poetika strave“ u Orfelinu.

Tomas Ligoti je jedan od najboljih živih pisaca horora. Ligoti bi se mogao opisati kao Kafka provučen kroz Tima Bartona u spoju sa Lavkraftom kroz filter Bruna Šulca. Iliti, naglašeno srednjoevropski senzibilitet smešten u grotesknu verziju Amerike – kao Kafkina Amerika, ali sa više klaustrofobije, beznađa i košmarne ikonografije…

Ovaj slikar najcrnjeg mraka prožet je nihilizmom čija su tri osnovna principa: 1) besmislenost – ili možda zlonamernost – principa realnosti iza materijalnog univerzuma; 2) stalna nestabilnost ovog univerzuma čvrstih formi, oblika i koncepata koji preti da kolabira ili mutira u nešto monstruozno i nepredvidivo; i 3) košmarnost svesne personalne egzistencije u takvom svetu.

Ponori neviđenog, lavirintski kosmosi u sopstvenim kapima krvi… Cvetovi ponora… Muzička kutija čija muzika otkriva bezumlje stvari… Najčistija esencija životne zlobe…. Pandemonizam… Arlekinske gozbe… Senke sa dna sveta… Noćne lekcije iz merenja kloakalnih sila… Vreme kao protok otpadnih voda… Izmet kosmosa, skatologija stvaranja… Ništavljenje sopstva… Kaljuge tmine…

Zamislite da je sve na svetu samo maska za najodvratnije zlo, čisto zlo čije je stvarno postojanje ublaženo samo našim slepilom da ga kao takvo vidimo, zlo u samom srcu stvari…

Do skoro je na srpskom bila objavljena samo jedna njegova priča i samo jedan kratki roman. Nedavno je Orfelin napokon objavio knjigu PISAR TAME (Grimscribe) – zbirku čarobnih, unikatnih, neverovatnih, otkačenih, košmarnih priča koje će vas inficirati, smestiti vam se u svest i podsvest i proganjati vas u jesenjim i zimskim mesecima koji dolaze.

22 saveta Stivena Kinga za pisanje bestselera

Stiven King, jedan od najpopularnijih pisaca današnjice, u svojim memoarima „On Writing“ dao je dragocene savete u vezi sa time kako postati dobar pisac.

Foto: Gettyimages

Ukoliko želite da postanete dobar pisac, trebalo bi da se pridržavate sledećih stvari:

1. Isključite televizor i čitajte
„Ako želite da se bavite pisanjem, televizor ili kompjuter su prva stvar koje ćete morati da se odreknete, s obzirom na njihovo pogubno dejstvo na kreativnost. Pisci treba da se okrenu svom unutrašnjem biću i svetu mašte, a da bi to učinili, potrebno je da čitaju što više“, kaže King.
„Ako želite da pišete, potrebno je da radite dve stvari mnogo više nego druge: da mnogo čitate i da mnogo pišete“, dodaje.

2. Pripremite se za mnogo više neuspeha i kritike nego što mislite da možete da podnesete
King poredi pisanje sa prelaženjem Atlantskog okeana u kadi, jer obe stvari nude „podjednako mnogo mogućnosti za sumnju u sebe“.
„Treba nastaviti da pišete čak i ako izgubite želju za pisanjem. Prestati da pišete samo zato što je to u tom trenutku teško je loša ideja, bilo da su u pitanju emocije ili kreativnost. Ostanite pozitivni čak i ako doživite neuspeh“, kaže pisac.

3. Ne trošite vreme pokušavajući da zadovoljite druge

King se nekada stideo svojih dela, naročito nakon brojnih pisama gnevnih čitalaca u kojima ga optužuju za licemerje, homofobiju i psihopatiju.
Ipak, do svoje 40. godine se izborio sa kritikom.
„Ako vam se ne sviđa ono što pišem, mogu na to samo da slegnem ramenima. Ljudima svakako nikada nećete moći da ugodite“, smatra King.

4. Pišite prvenstveno za sebe

„Trebalo bi da pišete zato što vas to čini srećnim, i ispunjava vas. Samo tako ćete imati želju da pišete zauvek“, otkriva King.

5. Bavite se stvarima koje su najteže za pisanje

„Najvažnije stvari na svetu je najteže izgovoriti. To su stvari kojih se stidite jer reči umanjuju vaša osećanja. Stranice nekih od najboljih dela svetske književnosti nastale su nakon mnogo sati razmišljanja. Pisanje je rafinirano razmišljanje“, kaže King.

6. Kada pišete, izolujte se od spoljašnjeg sveta

„Pisanje bi trebalo da bude intimna aktivnost. Postavite sto u ugao sobe i eliminišite sve moguće distrakcije, počevši od mobilnog telefona do otvorenog prozora. Pišite sa zatvorenim vratima“, savetuje King.

7. Ne budite pretenciozni

„Jedna od najgorih stvari koju možete da uradite jeste da, u želji da doterate rečnik, birate duže reči jer se stidite kraćih. To je kao kada biste svom ljubimcu pokušali da obučete večernju toaletu. Biće sramotno i za njega i za vas jer je zaista suvišno.“

8. Izbegavajte dugačke pasuse

„Neka teku u skladu sa ritmom same priče. Izgled pasusa je skoro jednako bitan kao njegov sadržaj“, smatra pisac.

9. Ne opterećujte se gramatikom

„Pisanje je prvenstveno stvar zavođenja, ne preciznosti. Najbitnije je da čitaoca uvučete u priču, toliko da zaboravi da u tom trenutku uopšte čita.“

10. Usavršite veštinu opisivanja

„Ona počinje u piščevoj mašti, ali se nastavlja u glavi čitaoca“, smatra King, i dodaje da najvažnija stvar nije napisati dovoljno, već ograničiti ono što želite da kažete.
„Vizualizujte ono što želite da čitalac oseti, a onda ono što vidite u svom umu prenesite rečima na papir. Pritom nemojte iscrpljivati čitaoca; cilj dobre deskripcije je jasnoća, kako u periodu opservacije, tako i tokom pisanja „, kaže King.

11. Ne pružajte previše pozadinskih informacija

„Postoji razlika između pisanja o onome što znate i detalja koji će obogatiti priču. To drugo je dobro, prvo je loše. Pružite samo onoliko informacija koliko će biti dovoljno da zadrži želju čitaoca da nastavi da čita“, ističe pisac.
Ukoliko morate da sprovedete istraživanje, ne dozvolite da rezultati zasene priču. Istraživanja treba smestiti što dalje u pozadinu. Iako će vas možda oduševiti to što ste saznali, vaše čitaoce i dalje će više interesovati vaši likovi i radnja romana“, dodaje King.

12. Pričajte priče o onome što ljudi zaista rade

„Loša dela se ne zasnivaju samo na užasnoj sintaksi ili lošoj opservaciji; loša dela najčešće nastaju iz tvrdoglavog odbijanja da pišete o stvarima koje ljudi zapravo rade, na primer da ubice nekada pomažu bakama da pređu ulicu. Likovi u vašim delima su ono o čemu je vašim čitaocima najviše stalo, tako da se potrudite da u delo uključite svaki aspekt njihove složenosti.“

13. Rizikujte

„Pasivni glas je najveći pokazatelj straha, i ubeđen sam da predstavlja koren lošeg pisanja“, kaže King.
„Probajte šta god želite, bez obzira na to koliko uobičajeno ili neobično bilo. Ako funkcioniše, u redu. Ako ne funkcioniše, pređite na nešto drugo“, savetuje pisac.

14. Shvatite da ne morate da se drogirate da biste bili dobar pisac

„Ideja da psihoaktivne supstance podstiču kreativnost jedan je od najvećih pop-intelektualnih mitova našeg vremena. Konzumenti droga ili alkohola su jednostavno konzumenti droga ili alkohola“, smatra King.

15. Ne pokušavajte da kopirate tuđi stil, osim ako nije reč o vežbi

„To je zato što ova tehnika dolazi sa velikim ograničenjima – nikada nećete uspeti u potpunosti da reprodukujete nečije emocije i način na koji oseća istinu, naročito ne kroz prividno sličan rečnik ili zaplet“, savetuje King.

16. Shvatite pisanje kao oblik telepatije

“Sva najbolja umetnička dela zavise u nekoj meri od telepatije, ali je pisanje njena najčistija, destilovana forma. A jedan od najbitnijih elemenata pisanja je prenošenje. Vaš posao nije da ispisujete reči na papiru, već da svoje ideje prenesete u glave svojih čitalaca. Reči su samo medijum kroz koji se taj transfer sprovodi“, kaže King.

17. Shvatite pisanje ozbiljno

„Pisanju možete da pristupite sa osećanjem nervoze, uzbuđenja, nade ili očaja. Shvatite ga kako hoćete, samo nemojte olako“, savetuje pisac.
Ukoliko ne želite da shvatite svoj rad ozbiljno, završite s pisanjem i počnite da se bavite nečim drugim.

18. Pišite svakog mogućeg dana

„Jednom kada započnem rad na nekom projektu, ne stajem i ne usporavam osim ako apsolutno ne moram. Ako ne pišem svaki dan, likovi u mojoj glavi počinju da blede, i gubim osećaj za priču i njen ritam“, kaže King.
Ukoliko vam ne polazi sa rukom da pišete konzistentno, uzbuđenje vezano za ideju moglo bi da nestane.
„Kada posao počinjete da shvatate kao posao, tada se javlja ‘poljubac smrti'“, smatra King.

19. Završite svoje prvo delo u roku od tri meseca

King voli da piše 10 strana na dan. U periodu od tri meseca, ovaj pisac napiše oko 180.000 reči, što je dovoljno za kompletno delo.
„Ako budete proveli više od jednog godišnjeg doba pišući knjigu, u jednom trenutku ćete najverovatnije osetiti otuđenost od svog dela“, smatra pisac.

20. Kada završite delo, udaljite se od njega na neko vreme

King smatra da je najbolje napraviti pauzu od šest nedelja, kako biste kasnije bistrog uma mogli ponovo da priđete delu i primetite sve rupe u razvoju likova ili priče.

21. Odreknite se svog dela

Prilikom revizije svojih romana, piscima često teško pada da brišu dosadne delove jer su na njih potrošili mnogo vremena.
„Čak i ako će to slomiti vaše malo egocentrično spisateljsko srce, ubijte vašu ‘dečicu'“, savetuje King.

22. Ostanite u braku, budite zdravi, i živite dobar život

Prema Kingu, ključ uspeha krije se u održavanju životne ravnoteže.
„Kombinacija zdravog tela i stabilne veze sa nezavisnom ženom koja ne trpi moja ili bilo čija s… zaslužni su za kontinuitet u mojoj karijeri“, kaže pisac.

Veče epske fantastike sa Milošem Petkovićem

Gost Mokrin House-a, večeras od 20 časova u Mokrinu, biće Miloš Petković, pisac epske fantastike mlađe generacije. Veče je posvećeno promociji i čitanju odlomaka iz knjige “Veštica iz Strašilova – Memento Mori“ – desetog, jubilarnog romana ovog mladog niškog pisca.

Miloš je jedan od najčitanijih i najpopularnijih pisaca mlađe i srednje generacije na prostoru bivše Jugoslavije. Autor je tri trilogije (“Vukovi sudbine”, “Perunov hroničar” i “Legenda o sedam mačeva”).

Jedini je književnik u istoriji srpske književnosti koji je pre svoje tridesete godine objavio devet romana.

Najmlađi je pisac na svetu sa više od jednog objavljenog serijala epske fantastike.

Roman “Veštica iz Strašilova – Memento Mori“ Miloš koautorski potpisuje sa ruskim kolegom Antonom Ivanovičem Leskovim.

Učestvuju:
Miloš Petković (pisac)
Tatjana Popov (moderator)
Dragan Palačković (spec. gost)
Odlomke čita: Aleksandra Dražić