Džordž R. R. Martin piše svakodnevno tokom izolacije

Džordž R. R. Martin je obavestio svoje fanove o napretku u pisanju “The Winds of Winter” i podelio neke misli o pandemiji zbog koronavirusa. Autor “Igre prestola” se potrudio da uveri obožavaoce da je dobro.

Džordž RR Martin

„Za sve vas koji ste se brinuli zbog mene… da, svestan sam da pripadam najranjivijem delu populacije s obzirom na moje godine i fizičko stanje“, napisao je Martin na svom blogu. „Ali trenutno se osećam dobro i preduzimamo sve potrebne mere kako bismo se zaštitili. Sam sam na izolovanoj lokaciji, sa jednim članom posluge, i ne idem nikuda niti se viđa sa bilo kim.“

Autor je dodao da svakoga dana piše i da su stvari u ovom delu priče poprilično strašne.

„Istinu govoreći, provodim više vremena u Vesterosu nego u stvarnom svetu, pišem svakog dana“, napisao je. „Stvari su poprilično mračne u Sedam kraljevstava… ali možda i ne toliko mračne koliko bi mogle postati ovde. Ne mogu da se otmem utisku da svi sada živimo u nekom romanu naučne fantastike. Ali, dođavola, ne u onoj vrsti romana gde sam kao dečak želeo da živim, onom sa gradovima na Mesecu, kolonijama na Marsu, kućnim robotima i letećim automobilima. Priče o pandemijama nikada nisam voleo… Star koliko jesam, ne mogu da se setim da smo ikada živeli u situaciji kakva je u poslednjih nekoliko nedelja.“

Martin je dodao da su zatvorili njegovu umetničku atrakciju u Novom Meksiku „Meow Wolf“, kao i bioskop „Jean Cocteau Cinema“ i neprofitnu organizaciju „Stagecoach Foundation“.

„Uprkos zatvaranjima, nastavićemo da plaćamo svoje radnike u doglednoj budućnosti“, dodao je.

Martin je takođe iskoristio priliku da promoviše svoj servis za naručivanje knjiga:

„Sa svim karantinima, zaključavanjima i društvenom izolacijom, i zatvaranjem svih oblika zabave, čitanje je najbolji način da utrošite slobodno vreme.“

Poslednja knjiga iz Martinovog serijala „Pesma leda i vatre“, roman “Ples sa zmajevima”, objavljena je 2011. godine kada je premijerno i prikazana HBO-ova serija “Igra prestola”. Obožavaoci već dugo čekaju nastavak, “Winds of Winter”, kao i planirani sedmi deo, završnicu serijala, “A Dream of Spring”.

Stiven King napustio Fejsbuk

Pisac Stiven King (72) izbrisao je svoj Fejsbuk nalog zbog, kako je objasnio, lažnih vesti i narušavanja privatnosti.

Stiven King

“Napuštam Fejsbuk. Nije mi prijatno zbog poplave lažnih vesti koje su dozvoljene u političkom oglašavanju, a nisam uveren ni u njegovu sposobnost da zaštiti privatnost svojih korisnika. Pratite me na Tviteru, ako želite”, napisao je King na Tviteru.

Kako prenosi CNN nakon te objave, njegov profil na Fejsbuku je izbrisan.

King je do sada napisao 50 knjiga uglavnom naučno fantastičnog i horor žanra i mnoge od njih su ekranizovane bilo na filmskom platnu ili televiziji.

Još tri knjige iz Herbertovog serijala “Dina”

Krajem protekle godine, izdavačka kuća Čarobna knjiga, pored prvog dela sage o peščanoj planeti Dini Frenka Herberta, domaćim čitaocima je ponudila nova izdanja još tri naslova iz tog kultnog serijala: Mesija Dine (1969), Deca Dine (1976) i Božanski car Dine (1981). Očekuje se da će tokom ove godine biti objavljena i preostala dva nastavka: Jeretici Dine (1984) i Kapitol Dina (1985), javlja Art-Anima.

Herbertova kreacija univerzuma Dine i danas je jedno od vrhunskih i ključnih postignuća naučne fantastike ali i jedan od najvažnijih priloga svetskoj književnosti 20. veka. Samo prvi deo sage, roman Dina (1965), do sada je prodat u neverovatnih 12 miliona primeraka širom sveta, što ga čini najprodavanijim naslovom SF žanra svih vremena.

Mesija Dine izuzetan nastavak prvog romana, koji se uhvatio u koštac s kompleksnim pitanjima interakcije politike, religije, evolucije i moći, i sam istražuje te teme i fokusira se na spregu spasenja i tiranije te na mitologizaciju heroja, postavljajući pitanje koliko smo spremni da platimo spasenje čitave vrste i da li uopšte imamo pravo na to.

Dvanaest godina nakon njegove pobede nad kućom Harkonena, Pol Atreid vlada s pustinjske planete Arakisa. Poznatiji pod imenom Muad’Dib, koje izaziva strah i trepet, on je car poznate vaseljene, ikona fanatičnih Slobodnjaka, genetski unapređeno superbiće čije vizije otkrivaju sve moguće budućnosti. Pol poseduje više moći nego što bi ijedno ljudsko biće ikad trebalo imati, pa ipak ne može da spreči rat koji se, u njegovo ime, rasplamsao širom carstva.

Dok bivši saveznici postaju zaverenici, a moćne političke kuće čiji je položaj uzurpirao preuzevši presto delaju protiv njega, Pol prihvata opasan dar u nadi da će između spletaka i haosa naći iskru mira i prijateljstva, vagajući put kroz brojne budućnosti u kojima ljudska vrsta uništava samu sebe – kako bi našao onu jednu u kojoj je čovečanstvo spaseno.

Prevod je uradila Mirjana Živković.

Mesija Dine

Nastavljajući gde je stao s prethodnim delom serijala, Frenk Herbert u maestralnom romanu Deca Dine ispituje sprege mitologije, religije, politike i moći u krhkim trenucima kad se carstva lome između čekića pada jedne despotske vlasti i nakovnja uspona nove.

Pustinjski svet Arakis sada je plodan, pun vode i zelenila. Ali sam procvat planete sadrži seme uništenja. Izmenjena klima uništava pustinjske crve, a to je pogubno – ne samo po ekonomiju Dine već i po celo carstvo. Car Pol Atreid, čovek koji je doveo pustinjske Slobodnjake do političke i religijske dominacije poznate vaseljene, nestao je pre devet godina. Njegova deca, blizanci Leto i Ganima, poput oca, poseduju natprirodne sposobnosti i proročke vizije, ali carstvom u ime kuće Atreidavlada njihova tetka, Alija od Noža.

Alijina vlast nije apsolutna, a izdaja i pobuna vrebaju s dve strane. Svrgnuta carska kuća Korino kuje zaveru da se ponovo domogne prestola dok fanatične Slobodnjakena otvorenu pobunu poziva tajanstvena osoba koju zovu Propovednik.

Alija veruje da će proročkim vizijama blizanaca uspeti da očuva svoju vlast, ali Leto i Ganima imaju svoje planove – planove koji uključuju sudbinu čitave vaseljene.

Knjigu je preveo Vuk Perišić.

Božanski car Dine

U Božanskom caru Dine, Herbert kroz priču o spregi vlasti, religije i mitologije, zalazi u pitanja božanskog prava i suštine tiranije, a pritom ne gubi iz vida ključno pitanje – da li je tiranin zlikovac ili heroj, ili pak nešto treće što nadilazi konvencionalne podele i konvencionalni moral.

Više od tri i po hiljade godina proteklo je otkako je Pol Atreid postao slobodnjački mesija i car poznate vaseljene. Planeta Arakis, nekad suv, pustinjski svet zvani Dina, sad je puna zelenila i vlage. Jedina karika s tom dalekom prošlošću je Leto II, sin Pola Muad’Diba. Ali on više nije čovek.

U nadi da će spasti ljudski rod od sigurnog uništenja, Leto je počinio monstruozno samožrtvovanje i spojio se s peščanim crvom, što mu je podarilo izuzetno dug život i vlast toliko apsolutnu i svemoćnu da ga većina vaseljene smatra bogom.

Letova vladavina nije blagonaklona. Njegov preobražaj nije od čoveka načinio čudovište samo fizički, već i moralno. Pobuna koju predvodi Siona, pripadnica kuće Atreida, teži da zbaci despota s vlasti, ali Siona nije svesna da Letova Zlatna staza za spas čovečanstva zahteva da ona ispuni sudbinu koju nikad nije želela – niti je mogla da je zamisli.

Prevod su uradili: Mia Kefer i Vuk Perišić.

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”: “Rusofilija u domu srpske fantastike: Viktor Peljevin”

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka, od 19 sati u Tribinskoj sali, na prvom spratu Doma omladine. Danas na programu:

LK Društvo ljubitelja fantastike

Ruski pisac srednje generacije Viktor Peljevin je malo poznati, ali vrlo cenjeni skriboman.

Kroz sadržaj njegovih dela uputite se na čarobno, ali i turobno putovanje kroz modernu rusku literaturu. O Peljevinovom delu, njegovom uticaju na rusko, ali i srpsko i slovensko društvo, govore Petar Petrović i Vladimir Matić Kurylev.

Moderator: Miloš Petrik.

Stefan Tićmi postao Džedajski vitez

Svečanim činom u niškom Oficirskom domu autor knjige „Ja sam Akiko“ Stefan Tićmi poneo je titulu Džedajski vitez na Džedajkonu 2019. manifestaciji koja okuplja ljubitelje fantastike širom zemlje i regiona.

Trenutak dodele

 

Udruženje „Džedajski pokret“ dodeljuje ovo priznanje onima koji su prevazišli sebe na misiji ličnog razvoja i unapredili zajednicu. Prošle godine dobitnik ovog priznanja bio je Uroš Petrović. A Stefan je odnedavno i dobitnik Oktobarske nagrade grada Leskovca za izuzetan doprinos kulturi, afirmaciji dečje književnosti i društvenog angažovanja.

Titula Ticmiju

“Usnuli zmajevi” stižu večeras u Bač

Književno veče na kojem će svoje knjige promovisati Aca Seltik, frontmen grupe „Ortodoks Kelts“, zatim pisci Miloš Petković i Mladen Đorđević, biće održano u četvrtak, 7. novembra, u holu Doma kulture u Baču, sa početkom od 19 časova.

Savremeni pisci predstaviće svoja dela, odnosno romane koji se bave epskom fantastikom, mitologijom, bajkovitim avanturama o izabranim herojima i slovenskim bogovima.

Na promociji će biti predstavljena i zajednička književna dela ovih pisaca, poput romana „Usnuli zmajevi“ i knjige o znamenitim srpskim vitezovima, vladarima i hajducima, pod nazivom „Od mača do kubure“.

“Budućnost” Dmitrija Gluhovskog

Dereta na predstavlja roman Dmitrija Gluhovskog “Budućnost” koji donosi poetiku distopije po kojoj nam je Gluhovski dobro poznat, javlja Art-Anima. Ovoga puta radnja je smeštena u XXV veku, u doba kada naučna otkrića uspevaju da dosegnu tajnu besmrtnosti. Ono što u početku izgleda kao uvod u utopijsko društvo u kome će svi biti zauvek mladi i lepi, uskoro pokazuje svoju drugu, mračniju stranu.

Budućnost - Dmitrij Gluhovski

Kada problem prenaseljenosti zapreti da uništi dostignute ideale čovečanstva, evropska vlada primorana je da donese odluku po kojoj, ukoliko par želi da dobije dete, jedan od roditelja mora da se odrekne svoje besmrtnosti. Međutim, u svakom sistemu postoji neko ko ide protiv struje i tada na scenu stupa Jan Nahtigal, glavni junak ove antiutopije.

Prevod romana Budućnost uradila je Vesna Stojković.

Dmitrij Gluhovski, ruski pisac i novinar rođen je 1979. godine. Živeo je i školovao se u Izraelu, Nemačkoj i Francuskoj. S prvim romanom, Metro 2033, postaje jedan od najčitanijih pisaca u Rusiji. Prema tom romanu urađena je i istoimena kompjuterska igra. Usledili su romani Sumrak, Metro 2034, Metro 2035, Budućnost, Tekst.  Gluhovski je kao novinar radio za EuroNews, Russia Today i mnoge druge medije. Živi i radi u Moskvi.