Tribina Društva ljubitelja fantastike LK: Snovi oštrih zuba: O Harlanu Elisonu

Večerašnja tribina Društva ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” je prošla u projekciji dokumentarnog filma o čuvenom SF piscu i uredniku Harlanu Elisona. Uvodnu reč je dao Žarko Milićević.

Elison i Vilijams

Elison je jedan od najbitnijih faktora “novog talas” u svetu SF-a, i mada je i sam dao doprinos nekim odličnim pričama, zapravo sve to ostaje u senci njegovog uredničkog rada, a tu se pre svega misi na “Dangerous Vision” zbirke (dve objavljene i jedna na koju se i dalje čeka).

Domaća publika je Elisona mogla da čita svojevremeno u Siriusu i Monolitu, a on je zapravo jedan od retkih SF pisaca bez romana. No, ostaće za sva vremena upamćen i kao čovek koji je uradio dosta na tome da se SF prikaže kao ozbiljna književnost.

Harlan Elison

Desetak zainteresovanih je, posle kraće uvodne reči, gledalo dokumentarni film “Snovi oštrih zuba” Erika Nelsona, u trajanju od sat i 36 minuta.

Advertisements

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”: Snovi oštrih zuba: O Harlanu Elisonu

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka u Domu omladine (Tribinska sala na prvom spratu, pored Američkog kutka), od 19.00.  Danas na programu:

LK Društvo ljubitelja fantastike

Prvo da kažemo: u trenutku kad ovo pišemo Elison je živ, mada ne baš zdrav, a vreme provodi u svojoj kući koja je nekad bila na obodu Los Anđelesa, vezan za krevet i derući se na televizor. Elison je pisac poznat po smelosti i britkom jeziku, kao u književnosti tako i u svakodnevnici.

Jedan je od ljudi zaslužnih za revoluciju unutar naučne fantastike koju zovemo Novi talas. Neverovatan je majstor kratke priče, kojih je objavio više od 1.500. Najbolje priče sabrane su u zbirčicu Essential Ellison, lako štivo od cirka 1200 strana.

Nema boljeg načina da saznamo nešto više nego gledanjem dokumentarca Erika Nelsona “Snovi oštrih zuba” o životu i radu Harlana Elisona, bitnog urednika i autora novog talasa naučne fantastike. Pored brojnih komentara samog Elisona, videćemo i Nila Gejmena, Robina Vilijamsa, Pitera Dejvida…

Moderator: Žarko Milićević

SF priče: Oto i Darko na 4. Čumić Book Fest-u

U najavi dešavanja na 4. Čumić Book Fest-u, i nastupu dvojice pisaca Darka Tuševljakovića i Ota Oltvanjija, bilo je rećeno da će tema glasiti: “Izazovi forme: Naučna fantastika – Od mita do književnosti”. I, zaista, prvo pitanje koje su pisci dobili bilo je upravo vezano za trenutak “kada prestaje mit a počinje književnost”.

Darko i Oto Cumic book Fest

Oto Oltvanji je prvi govorio o tome da je mit u SF-u ali i fantastici osnova, i da upravo imamo oživljavanje fantastike, kod nas naročito interesantno zbog korišćenja slovenske mitologije. “To mi liči kao kada smo 80-tih slušali kako smo zemlja bogatih resursa koje ne koristimo, e pa sada, u književnosti, to koristimo”, zaključio je Oto. U nastavku priče je govorio i o tome kako se divio piscima, kao što je Viljem Gibson, koji nisu objašnjavali u svojim pričama, već su na taj način “suzbijali nevericu” kod čitaoca kojeg su uvlačili u svoj svet u kojem svi, osim njega, znaju daleko više.

Darko Tuševljaković je dobio interesantno pitanje – “koliko ti crpiš iz mitologije”, što je izazvalo osmehe ne nekim licima jer, kao Darko sam kaže, “lenj sam da istražujem, pa se trudim da sam izmišljam svoju mitologiju”, i napomenuo kako je mit “kolektivna tvorevina” dok je fantastika produkt pojedinca i to je najveća razlika među njima.

Sasvim je očekivano bilo i da se razgovara na temu “čini se da SF nikada nije bio popularniji”, pa je neminovno moralo da se poredi vreme pre i posle interneta i globalizacije gde je toliko toga postalo lako dostupno. “Dosije X i Hari Poter su pomogli da fantastika stigne do šire publike, tako da više nije sramota čitati fantastiku, ali mi zapravo danas živimo SF. S tim da je ‘društvena fantastika’ održala primat jer ove druge vrste lako budu brzo prevaziđene – vidimo da su nam se pojedine epizode serije ‘Black Mirror’ bukvalno desile u međuvremenu”, rekao je Oto, podsetiti da priče o ljudima ne mogu da zastare. Darko je skrenuo pažnu da “tvrda naučna fantastika” baš i nije doživela veliki procvat, ali zato jeste svemirska opera koja je ipak drugačije zasnovana.

Kada je reč o temi “mejnstrim vs. fantastika” istaknuto je da tu granice itekako popuštaju, ali da se to pre vidi kod pisaca nego kod kritike. Piscima ne smeta toliko da istražuju nove horizonte pa da pisci iz žanra prelaze u mejnstrim, kao i da ljudi iz mejnstrima korist žanr. Kritičari, i kod nas, i dalje umeju da gledaju ko iz koje branše dolazi i da budu zbunjeni da li da i oni konačno popuste.

Generalna situacija sa izdavaštvom fantastike u Srbiji je ocenjena da “ide u dobrom pravcu” i da je na nivou regiona. Ima novih izdavača, stari takođe prihvataju da objavljuju fantastiku, što ne znači da nema propusta pa su Oto i Darko, kada bi bili urednici ili izdavači, sigurno u svom programu imali i Ursulu Legivn, Čajnu Mjevila, Džefa VanderMira… Interesantno je bilo i čuti njihovo mišljenje ko je danas najuticajniji pisac SF-a (Filip K. Dik) i zašto, kao i anegdote sa Sajma knjiga o tome koliko zapravo ima fanova domaće epske fantastike, kada su njih dvojica bila u poseti štandu Strahora i prisustvovali tome da sa 20-tak minuta zapravo nisu mogli da se ispričaju sa Aleksandrom Tešićem, piscem i izdavačem, pošto su ih stalno prekidali fanovi koji su dolazili na potpisivanje knjiga.

Posetioci ove večeri nisu prekidali fanovi dvojice pisaca, ali su zato “užvali” u društvu mušica i pojačanim patrolama policije, koje su, malo-malo, prolazile kroz Čumićevo sokače.

Oto Oltvanji i Darko Tuševljaković na Čumić Book Fest-u

Na 4. Čumić Book Fest-u u Beogradu, danas do 19.00 u Čumićevom sokačetu – na platou ispred knjižare Makart Stor, publika će imati prilike da se druži sa piscima Otom Oltvanjijem i Darkom Tuševljakovićem.

Oni će govoriti u u okviru teme “izazovi forme: Naučna fantastika – Od mita do književnosti”.

Šta možete očekivati od njih? Možda odgovore na sledeća pitanja: Šta je danas naučna fantastika? Da li je moguće iznedriti srpske „Gospodare prstena“ ili „Igru prestola“? Kada prestaje mit, a počinje književnost? Ko je najuticajniji  SF pisac današnjice? Jesu li HBO i Netflix pojeli pisanu reč?