Hulu ekranizuje Kingovu priču “The Boogeyman”

Iz Hulua stiže najava da će uskoro početi snimanje dvočasovnog filmskog ostvarenja zasnovanog na priči „The Boogeyman“ Stivena Kinga, javlja Art-Anima. Rediteljsku stolicu zauzeće Rob Sevidž, koji je ranije režirao horor filmove Host i Dashcam.

Stiven King i zbirka priča Night Shift

Priču „The Boogeyman“ (na srpskom prevedena kao „Bauk“), King je napisao 1973. godine, ali je prvi put štampana tek pet godina kasnije, u visokotiražnom časopisu Cavalier. Iste godine priča je objavljena i u prvoj Kingovoj zbirci Night Shift (Noćna smena).

Radnja priče odvija se uglavnom u psihijatrijskoj ordinaciji u koju dolazi glavni junak, gospodin Bilings, nakon smrti svoje troje dece. Nesrećni čovek deluje paranoično, možda i duševno obolelo, dok tvrdi da je decu ubio bauk – strašno čudovište koje se krije u plakarima i ormanima.

Još uvek nisu podeljene uloge, ali je izvesno da će snimanje filma The Boogeyman biti realizovano tokom zime i proleća 2022. godine. Nije poznat datum premijere.

Dejan Ognjanović večeras u Kučevu

Dejan Ognjanović će danas gostovati u Kučevu, gde će večeras govoriti o žanrovima književne fantastike i horora, ali i predstaviti svoje romane “Naživo” i “Prokletije”. Dešavanje pod zvaničnim nazivom „U brdima, horori“ – Bibliosalon sa Dejanom Ognjanovićem” održaće se u  Narodnoj biblioteci u Kučevu (Biblioteka „Nikola Sikimić Maksim“), u 18 h.

Plakat U brdima, horori

Novo izdanje BiblioSalona biće posvećeno razgovoru o žanru književne fantastike, njenom položaju i tretmanu među čitaocima kod nas i u svetu.

Učestvuje: Mladen Milosavljević, pisac i etnolog,
Moderator i autor BiblioSalona: Jovana Dišić, filolog i folklorista.

Događaj se može pratiti uživo uz strogo poštovanje mera (maska i držanje distance) i preko lajv prenosa na Fejsbuku.

“Roman na filmu” u UK Parobrod – prvi priča Goran Skrobonja

Ciklus tribina: “Roman na filmu” UK Parobrod započinje razgovorom sa piscem i prevodiocem Goranom Skrobonjom.

Слика може припадати текст

U pitanju je pisac romana Nakot, SvaTeslina deca, Čovek koji je ubio Teslu… Prevodio je dela pisaca kao sto su: Stiven King, Ijan Mekdonald, Den Simons. Njegove priče uvrstene su u zbirke fantastike i horora. On je i autor zbirki priča Od šapata do vriska, Silom u čelo, Tihi gradovi, Klopka i druge priče.

U razgovoru sa moderatorkom mr Vesnom Vukajlović biće reči o čuvenim svetskim autorima iz oblasti fantastike i horora čija su dela ekranizovana.

Poznavanje spisateljskog postupka i analitičnost u prevođenju g.Skrobonje, poslužiće i kao dobar putokaz da se upoređivanjem sa filmskim delima odrede sredstva i tehnike koje su snažnije ili se pak gube u nastajanju novog dela kao što je film. Njegov spisateljski postupak je takođe filmičan i ima potencijala za ekranizaciju, o čemu će takođe biti reč.

Govoriće se o tome kako nastaje svet dela u književnoj formi, i sa druge strane kojim sredstvima film raspolaže za građenje takvog ili sličnog sveta dela.

Četvrtak, 23. septembar u 20h, UK Parobrod

autor i moderator: mr Vesna Vukajlović

Ulaz je slobodan!

Iliji Bakiću nagrada “Bogdan Čiplić” za najbolji prozni rukopis

Jedan od najznačajnijih srpskih pisaca fantastike Ilija Bakić, dobitnik je novoustanovljene književne nagrade „Bogdan Čiplić” za najbolji prozni rukopis na srpskom jeziku, javlja sajt Art-Anima.

Ilija Bakić dobitnik nagrade

Nagradu koju dodeljuje Banatski kulturni centar, Bakić je dobio za roman u rukopisu Dvostav nakon jednoglasne odluke žirija koji je radio u sastavu: Radovan Vlahović, književnik, direktor Banatskog kulturnog centra i predsednik žirija, msr Milana Poučki i msr Nenad Stanojević.

Kako u Obrazloženju žirija ističe Milana Poučki, Dvostav Ilije Bakića temelji se na ideji o sveopštem krivotvorenju i falsifikovanju. Prožet je lažiranjima i prekrajanjima istine svake vrste, natopljen je maglovitom, a opet kristalo jasnom atmosferom društvene egzistencije u kojoj preovladavaju nelogičnosti, neistine i plasiranje demagogije. Iako je reč o umetničkom, fikcijskom delu, sam kraj unosi i notu dokumentarnog i realističnog – Bakić pominje prijatelja i pesnika Duška Vlajkovića Mitrovanova sa kojim je došao na ideju za priču o svetu u kome se iznajmljuju knjige/ljudi dok u pozadini konstantno svira državna himna sa kojom se i završava poslednji čin, to jest roman. Otvoren kraj – simbolično – ostavlja mogućnost za preispitivanje i promene, te nada za novim, boljim izdanjem – i ovoga puta – umire poslednja.

Rimejk “Gospodara pakla” se snima u Beogradu

U Beograd se trenutno se snima rimejk filma “Gospodari pakla”. Reč je o prvom delu čuvene horor sage s kraja osamdesetih.

Gospodari pakla

Prvi od deset delova snimljen je davne 1987. godine i danas s pravom ima kultni status. Sa budžetom od 900.000 dolara zaradio gotovo 15 miliona samo u Americi i Kanadi. Baziran je na romanu Klajva Barkera, koji je sredinom osamdesetih godina 20. veka bio na vrhuncu slave, i koji je i režirao ovaj film. Prvenac serijala je stvorio i jednog od najikoničnijih likova horor žanra – čuvenog Pinheda, iako on u ovom filmu ima minornu ulogu.

Barker je verovatno najpoznatiji kao kreator serijala “Gospodari pakla”. Prvenac sage je i režirao, a ima Oskara za adaptaciju scenarija za film “Bogovi i čudovišta”. Pažnju javnosti prvi put je privukao ranih osamdesetih, zbirkama priča iz serijala “Knjige krvi”. Potom je sledio prvi roman “Igra prokletstva”, koji je Barkera postavio rame uz rame sa Stivenom Kingom. Tada vodeći pisac horora, King je jednom prilikom izjavio da u Klajvu Barkeru vidi budućnost žanra.

Baš u delu “Knjige krvi” svoju priču “U brdima gradovi” smestio je u današnju Srbiju, odnosno tadašnju Jugoslaviju. Dvojica Amerikanaca u našoj zemlji otkrivaju drevne običaje. Stanovnici malih gradova u brdima mogu da naprave džinove, koji se bore između sebe.

Miloš Petković sada kao scenarista video-igre za svetsko tržište

Nišlija Miloš Petković, jedan od najčitanijih i najpopularnijih pisaca mlađe generacije, poznat je po svojim romanima fantastike u kojima provlači elemente iz slovenske mitologije. Poslednjih godina njegove tri knjige uvrštene su u izbornu lektiru Čitalića!

Miloš Petković se, posle čak 18 objavljenih romana, ostvario i kao dramski pisac, predstavama „Patuljci i vile“ i „Tajna stare vodenice“, zatim kao pisac scenarija za spot grupe Kerber (pesma „Bestraga sve“), ali i kao scenarista za strip.

Isprva je to bio mali, šestoepizodni strip „Super Miško pije Niško“ koji je objavila Niška pivara. Iza toga, započet je rad na velikom stripu po mom romanu „Tajna stare vodenice“ koji će uskoro biti predat izdavaču. Crtač stripa je Srđan Todorović iz Zaječara“.

Međutim, tu nije kraj avanturama kroz žanrove i literarne forme u kojima se Petković, do sada, oprobao. Najnoviji poduhvat je pisanje scenarija za video-igru.

„Dobio sam poziv da se priključim jednom zanimljivom timu i budem scenarista velike video-igre koja se radi za svetsko tržište, a radnja se dešava na ovim prostorima. Već sada mogu da kažem da je ovo sjajno iskustvo za mene, i veliki izazov. Iz cele te priče izrodila se ideja da ja, kao scenarista za svetsku video-igru, napišem i roman po istoj priči koju će tu igru da prati. Trenutno ne mogu da otkrivam ime igre i firme koja to radi ali – biće uskoro i tih ekskluziva“, dodaje Petković.

Miloš nastavlja i saradnju sa grupom Kerber koja ove godine proslavlja 40. godina postojanja.

“Već sam stidljivo najavio knjigu o Kerberu, ali spremamo još toga. To više nije saradnja već jedno prijateljstvo na svakodnevnom nivou. Uživam u njihovom društvu, oni su legendarni muzičari ali su, pre svega, dobri ljudi”, kaže Petković u intervjuu za Niške vesti.

Stiven King najavio novu knjigu – "Billy Summers"

Stiven King je najavio novu knjigu. U pitanju je novela po imenu “Billy Summers”, koja u SAD izlazi danas.

“Imam knjigu koja izlazi u utorak. Zove se Billy Summers. Mislim da je dobra”, napisao je legendarni pisac na Twitteru.

Stephen King Billy Summers

A u sinopsipsu knjige otkriva se o čemu se radi.

“Billy Sumers je čovek sa pištoljem. On je ubica koga upošljavaju najbolji u poslu. Ali on će obaviti posao samo ako mu je meta stvarno loš tip. A sada Billy hoće da završi. Ali pre toga mora da obavi još jedan posao. Billy je jedan od najboljih snajperista na svetu, odlikovani veteran iz Iraka, Hudini kada treba da se sakrije posle posla. Šta bi moglo da pođe po zlu? Recimo sve.”

Zoran Živković gost „Večeri na Kosančiću“

Književnik Zoran Živković biće gost ciklusa “Pisac u biblioteci, večeri na Kosančiću” 9. jula sa početkom od 19 sati na mestu nekadašnje Narodne biblioteke Srbije na Kosančićevom vencu.

Živković će u okviru serijala, koji donosi susrete sa eminentnim književnicima i umetničkim stvaraocima i njihovim javnosti još nepoznatim delima, 9. jula čitati odlomke iz romana u nastajanju „Bela soba“ , u sklopu ciklusa „Pisac u biblioteci, večeri na Kosančiću“.

Zoran Živković

Pored čitanja odabranih delova romana, koji će biti objavljen kao 12. tom njegove sabrane proze, književnik, prevodilac i univerzitetski profesor će govoriti i o stranim izdanjima svojih knjiga, kao i o pojedinim temama koje su inspirisale njegovo stvaralaštvo. Moderatorka razgovora, koji će biti emitovan i preko Fejsbuk strane Narodne biblioteke Srbije, biće Milena Đorđijević

Ciklus „Pisac u biblioteci“ obnavljen je u godini obeležavanja osam decenija od uništenja zgrade Narodne biblioteke Srbije i njenog gotovo celokupnog fonda u Drugom svetskom ratu, a serijal je pokrenut sa ciljem da pisci i umetnički stvaraoci publici predstave svoja nova dela i da tako Kosančićev venac postane prostor sećanja, obnove i stvaranja.

Novo izdanje romana 2001: Odiseja u svemiru

Izdavačka kuća Kontrast objavila je novo izdanje kultnog naučno-fantastičnog ostvarenja Artura Klarka 2001: Odiseja u svemiru u prevodu Jelene Nidžović, javlja Art-Anima. Roman je napisan u periodu između 1964. i 1968. godine uporedo sa istoimenim filmskim remek-delom Stenlija Kjubrika, uz obostranu razmenu ideja među autorima.

2001 i Artur Klark

Sredinom šezdesetih godina, niko nije mogao zamisliti da će istraživanje Jupiterovih meseca biti moguće za svega petnaest godina, a ne u narednom veku. Uz to, niko nije mogao ni da sanja čuda koja će tamo biti otkrivena – iako možemo biti sasvim sigurni u to da će otkrića sondi blizanaca Vojadžera jednog dana biti nadmašena još neočekivanijim otkrićima. Kada je ova knjiga pisana, sateliti Jupitera: Io, Evropa, Ganimed i Kalisto bili su tek tačke svetlosti čak i za najmoćniji teleskop.

Romanom 2001: Odiseja u svemiru Artur Klark pruža interesantne uvide u mogućnosti evolutivnog toka čovečanstva, opasnosti sa kojima se ljudi mogu suočiti razvijanjem veštačke inteligencije i ekspeditivnim istraživanjem svemira.

Priča počinje pre tri miliona godina. Na preistorijskom tlu Afrike, izgladneli Posmatrač Meseca ugledao je kristalni monolit, koji će, vršeći eksperimente na njegovom plemenu, otvoriti prostor za mogućnost razvoja inteligencije. Godine 1999, Hejvud Flojd odlazi na Mesec kako bi ispitao novo otkriće, koje je alarmiralo gotovo celokupni naučni svet, iako niko zapravo ne zna o čemu se tačno radi.

Tajanstveni predmet, nazvan MAT-1, poslaće signal u trenutku kada obasja sunčeva svetlost, a potom ponovo utihnuti. Dve godine kasnije, brod Diskaveri sa Dejvidom Boumenom, Frenkom Pulom i trojicom hiberniranih članova posade ploviće prema krajnjem cilju svoje misije – Saturnu. Međutim, HAL 9000, brodski kompjuter, imaće drugačiju zamisao.