Stiven King se vratio svom omiljenom liku

King je nedavno objavio roman “Gwendy’s Final Task” u saradnji sa Ričardom Čizmarom i završio roman “Fairy Tale” koji izlazi 6. septembra 2023.

Stiven King

Holi Gibni, privatna istražiteljka sa opsesivno kompulzivnim poremećajem, ranije se pojavila u Kingovoj trilogiji romana o Bilu Hodžisu (“Mr.Mercedes”, “Finders Keepers” i “End of Watch), u noveli “If It Bleeds” i romanu iz 2018. “The Outsider”. Karakter je u seriji “Mr. Mercedes” tumačila glumica Džastin Lupe, dok je Sintija Erivo igrala u seriji “The Outsider”.

King je ovo objavio u novoj epizodi podkasta The Kingcast.

“Nikada nisam mogao da pustim Holi Gibni da ode iz knjiga “Mr.Mercedes””, rekao je King domaćinima Eriku Vespeu i Skotu Vampleru.

“Ona je trebalo da bude lik koji se šeta kroz dela, ali je jednostavno ukrala knjigu i ukrala moje srce i tako sam upravo završio roman o njoj koji se zove “Holly””, rekao je King.

King se pojavio u podkastu kako bi najavio nedavno objavljeni roman “Gwendy’s Final Task”, koji je nastao u saradnji sa piscem Ričardom Čizmarom.

“Fairy Tale” bavi se 17-godišnjim dečakom po imenu Čarli Rid koji nasleđuje ključeve paralelnog sveta u kojem su dobro i zlo u ratu.

“Crni telefon” je najbolji horor 2022. godine – za Stivena Kinga

Kralj horora Stiven King odabrao je najbolji horor film produkcijske kuće Blumhouse u protekloj 2022. godini.

Stiven King

Prema njegovom mišljenju, najbolji je jezivi film Crni telefon (The Black Phone) s Itanom Hokom i Masonom Tejmsom u glavnoj ulozi.

Produkcijska kuća Blumhouse proslavila se objavljivanjem odličnih horora s ne tako velikim budžetom. U poslednjih 20-ak godina izdali su više od 260 filmova koje uglavnom prepuštaju na distribuciju Universalu ili popularnim striming platformama.

Na njihovo pitanje: “Koji je bio vaš omiljeni naslov iz Blumhouse produkcije u 2022.?”, King je napisao Crni telefon. “Progovorio je”, napisala je produkcijska kuća nakon Kingovog odgovora.

Mnogi tviteraši složili su se sa Stivenom. “Takođe”, “Taj film je tako jednostavan, a tako jeziv. Mrzim ga, ali ga volim. Toliko puta sam hteo da ga ugasim”, “Apsolutno”, “Odličan izbor”, “U mojih je top 10 filmova u 2022.”, “Jako dobar film. Mladi glumci su bili najbolji”, pisali su.

Martin radi na romanu „Vetrovi zime“ i drugoj sezoni „Kuće zmaja“

Američki pisac Džordž Ar Ar Martin naveo je da radi na novom romanu “Vetrovi zime” i drugoj sezoni serije “Kuća zmaja”, priznavši da se odustalo od nekih projekata koji su trebali proisteći nakon svetske hit serije “Igra prestola”.

Dzordz R R Martin

„Radim na toliko prokletih stvari da mi uskoro može glava pući. Da, ‘Vetrovi zime’. ‘Kuća zmaja’ druga sezona. I nekoliko drugih serija nastavaka koje razvijamo sa HBO“, napisao je Martin na svom blogu.

„Vetrovi zime“ su planirani šesti roman „Pesme leda i vatre“, književnog serijala koji je poslužio kao podloga tv seriji „Igra prestola“ (2011-2019), a koja je nedavno kao prednastavak dobila „Kuću zmaja“.

Prema njegovim rečima, neki od tv projekata se razvijaju brže od drugih, ali nijedan još nije dobio zeleno svetlo, iako postoji nada da će se to uskoro desiti.

„Par njih je zamrznuto, ali se neću složiti da su mrtvi. Možeš ponovo uzeti nešto podjednako kao što si ga odbacio“, naveo je pisac, dodavši da su na odluke zasigurno uticale promene u platformi HBO Maks.

Martin je dodao da je i dalje u razvoju televizijska serija pretežno zasnovana na knjizi „Fort Freak“ (2011) iz serijala knjiga „Wild Cards“, čiji je jedan od urednika.

Orvel i Pekić na filatelističkoj marki povodom 100 godina Bi-Bi-Sija

Javno preduzeće Pošta Srbije juče je u Muzeju Pošte predstavilo filatelističku marku na kojoj su se našli likovi dvojice velikana svetske književnosti Džordža Orvela i Borislava Pekića, javlja Art-Anima. Povod za štampu marke sa likovima dvojice pisaca, koji su ostavili dubok trag i u sferi fantastične književnosti, bilo je obeležavanje 100 godina rada najpoznatije svetske radio stanice B-Bi-Si. Poštansku marku ilustrovao je Boban Savić Geto.

Filatelistička marka - Džordž Orvel - Borislav Pekić

Džordž Orvel je u periodu između 1941. i 1943. godine, kroz nastupe na radiju Bi-Bi-Si bio poznati glas borbe protiv fašizma. Iako je radio samo 27 meseci za Radio Bi-Bi-Si, Orvelov doprinos ostao je nemerljiv i smatra se zaštitnikom političkog novinarstva, zbog čega je pre pet godina ispred zgrade Bi-Bi-Sija postavljen spomenik njemu u čast.

Borislava Pekića, pisca značajnih dela fantastike kao što su Novi Jerusalim, Besnilo, Atlantida i 1999, za program britanske radio stanice vezuje njegova stalna rubrika koja je emitovana svake druge nedelje od 1985. godine, a čiji je sadržaj kasnije objedinjen i objavljen kao knjiga Pisma iz tuđine.

Bi-Bi-Si, jedan od najvećih globalnih emitera radijskog i televizijskog programa, počeo je sa radom 18. oktobra 1922. godine. Osnovan je pod nazivom British Broadcasting Company (Britanska radiodifuzna kompanija), da bi 1927. godine, po prijemu kraljevskog odobrenja, bio preimenovan u British Broadcasting Corporation (Britanska radiodifuzna korporacija). Od prvih dana Bi-Bi-Si je emitovao radijski program, da bi 1932. godine u etar bio pušten i televizijski signal, za prvi javni medijski servis.

IN MEMORIAM: GREG BER

Američki pisac naučne fantastike Greg Ber preminuo je 19. novembra 2022, u 71. godini života.

Greg Ber

Ber je rođen u San Dijegu 1951. godine. Nakon što je diplomirao engleski jezik, bavio se kraće vreme raznim poslovima, da bi od 1975. godine postao profesionalni pisac.

Bio je jedan od najtalentovanijih američkih autora, a prvu priču objavio je kao šesnaestogodišnjak, da bi od 1974. godine bio stalno prisutan u časopisima i antologijama.

Pisao je u širokom spektru tema i motiva, unoseći po pravilu, sveže i originalne tonove, a stil mu je bio istančan, pri čemu se naročito veštim pokazao u građenju likova. U svojim proznim delima često se oslanjao na izvanredno znanje koje je posedovao iz oblasti biologije i antropologije.

Iako je najpoznatiji po delima naučne fantastike, okušao se i u žanrovima epske fantastike i horora. Za svoja književna ostvarenja nagrađen je prestižnim priznanjima „Nebula“ (pet puta) i „Hugo“ (dva puta).

Na srpskom jeziku su objavljene njegove knjige: Glad za beskrajem / Put svih duhova, Premeštanje Marsa, Darvinov radio, trilogija „Eon“ (Eon, Legat i Večnost), kao i roman Zadužbina i haos (Berov doprinos pisanju trilogije koja je prethodila originalnom troknjižju „Zadužbina“ Isaka Asimova).

Dao je svoj doprinos u izgradnji svetova poznatih franšiza „Star Trek“, „Star Wars“, „Halo“…

Greg Ber je bio jedan od pet osnivača najpoznatije svetske konvencije Comic-Con iz San Dijega.

Godine 1983. venčao se sa Astrid Anderson, kćerkom velikana književne fantastike Pola Andersona, s kojom je imao dvoje dece.

Na Interliberu dve tribine o fantastici u okviru programa “Srbija u fokusu”

Na najvećem sajmu knjiga u Hrvatskoj, Interliberu, koji se na Zagrebačkom velesajmu ove godine održava od 8. do 13. novembra, biće upriličene dve tribine posvećene srpskoj književnoj fantastici, javlja Art-Anima. Obe tribine održaće se u okviru programa „Srbija u fokusu“ u četvrtak 10. novembra.

Srpska fantastika na interliberu

Od 16 časova biće održana tribina „Književna fantastika inspirisana tradicijom“ na kojoj će biti reči o fantastici u delima Ivane Nešić (Zelenbabini darovi, Tajna nemuštog jezika i Novčić sudbine) i Mladena Jakovljevića (Izbledele duše i Kad se vratim).

Od 18 časova posetioci Interlibera moći će da prisustvuju tribini „Sprega rok muzike i proznih dela horora i fantastike“ na kojoj će učešće uzeti dvojica velikana srpske fantastike i ljubitelja kvalitetnog rok zvuka Goran Skrobonja i Oto Oltvanji. Obe tribine priprema i vodi urednik sajta za promociju fantastične književnosti Art-Anima.com, Dragoljub Igrošanac.

Tribine o fantastici trajaće po 45 minuta, a između njih, od 17 časova biće organizovan panel, koji bi takođe mogao biti zanimljiv ljubiteljima fantastike „Moć knjige u popularizaciji nauke“. O datoj temi govoriće istaknuti popularizatori nauke iz Srbije i Hrvatske Milan M. Ćirković, Bojan Stojanović, Saša Ceci i Ivan Kraljević, uz moderaciju Tanje Rudež.

Program pod nazivom „Srbija u fokusu“ odvijaće se od 09. do 13. novembra u Paviljonu 7, gde će hrvatska čitalačka publika moći da bira između 1.200 naslova kojima se predstavlja preko 40 srpskih izdavača.

Program organizuju Superknjižara i Srpsko narodno vijeće, uz podršku Ureda za ljudska prava i prava nacionalnih manjina Vlade Republike Hrvatske.

Danas u 14.00 – uručenje nagrade “Stanislav Lem” LEM Otu Oltvanjiju na Sajmu knjiga

Tradicionalno priznanje Izdavačko-knjižarskog centra Solaris iz Novog Sada, nagrada „Stanislav Lem“ za fantastiku u književnosti, biće svečano uručena piscu Otu Oltvanjiju u sredu 26. oktobra 2022. u 14.00 časova na Beogradskom sajmu knjiga, javlja Art-Anima.

Nagrada 'Stanislav Lem' Otu Oltvanjiju

Ovogodišnjem laureatu nagradu će uručiti predsednik žirija dr Sava Damjanov i direktorka IKC Solaris, Brankica Đukić. O Oltvanjijevom književnom stvaralaštvu, pored profesora Damjanova govoriće i dobitnik nagrade „Stanislav Lem“ iz prethodne godine, Goran Skrobonja.

Ceremonija dodele biće upriličena na štandu Solarisa, u prstenu Hale 1 Beogradskog sajma. Pored plakete u drvetu i zlatotisku, lauret nagrade „Stanislav Lem“ dobija i jedan vrhunski ručni časovnik.

Dosadašnji dobitnici ovog priznanja su: Zoran Živković, Filip David, Ilija Bakić, Đorđe Pisarev, Jovica Aćin, Goran Petrović i Goran Skrobonja.

Oto Oltvanji (1971) odrastao je u Subotici, živi i radi u Beogradu. Autor je romana Crne cipele (2005), Kičma noći (2010) i Iver (2015), zbirke Priče misterije i magije (2017), kao i romana za decu Kako sam postao detektiv (2019). Od ranih devedesetih, objavio je četrdesetak pripovedaka u časopisima kao što su Znak sagite, Gradina, Koraci, Severni bunker, Politikin zabavnik, Književna fantastika, i antologijama Tamni vilajet, Beli šum, Gradske priče, Nova srpska pripovetka i Četvrtasto mesto.

Da li je Tolkin govorio srpski i koristio elemente srpske mitologije?

Nedavno je u Udruženju književnih prevodilaca Srbije održana tribina posvećena proslavljenom piscu fantastike Dž. R. R. Tolkinu, koja je imala poprilično intrigantan naziv „Tolkin srpski pisac“, javlja Art-Anima. Budući da se na društvenim mrežama već duže vremena vode diskusije o tome da li je slavni engleski pisac i lingvista govorio srpski jezik i da li je crpeo inspiraciju iz slovenske mitologije, odovor na ova pitanja potražili smo od jednog od učesnika tribine, Marka Vasića, tolkiniste i stručnog saradnika na domaćim izdanjima Tolkinovih dela.

Dž. R. R. Tolkin i Marko Vasić

„To je jedan veliki mit koji se odomaćio u određenim krugovima Tolkinofila“, rekao je Vasić. „Ali, zapravo, mit koji suštinski nije tačan, zato što u pismu upućenom svešteniku Robertu Mareju, unuku prvog urednika oksfordskog rečnika, Tolkin govori da je u mladosti pokušao da uči srpski i ruski, te da nije savladao niti jedan od ta dva jezika, ali da prema njima oseća strahopoštovanje istovetno kao prema zvuku violine“.

Tolkin u navedenom pismu kaže: „Volim muziku, ali nemam nikakav talenat za nju; i napori uloženi da bih naučio da sviram violinu u mladosti, ostavili su me samo s osećanjem strahopoštovanja u prisustvu violinista. Slovenski jezici su za mene gotovo u istoj kategoriji. Okušao sam se u mnogim jezicima u svoje vreme, ali nikako nisam lingvista u uobičajenom smislu; i vreme koje sam nekada potrošio pokušavajući da savladam srpski i ruski jezik nisu mi ostavili nikakve praktične rezultate, samo snažni utisak o strukturi i estetici reči.“ (Tolkien & Carpenter: The Letters of JRR Tolkien, George Allen & Unwin, 1981; 172-73 str.)

Govoreći o sponama koje se mogu povući između Tolkinovog stvaralaštva i slovenske mitologije, Vasić kaže:

„Poteže se pitanje je li Tolkin za svoju mitološku potku išta pronašao u slovenskoj mitologiji? Postoje u različitim tumačima brojni citati izvora koji govore o poreklu nekih imena i pojmova iz njegove mitopeje koji nama zvuče slovenski, i postoji jedno zvanično objašnjenje u enciklopedijskom vodiču i tumaču za razumevanje Gospodara prstenova dvojca Hemond i  Skal da sve što je Tolkina (možda) inspirisalo iz slovenske mitologije jeste bilo ime boga Radgosta, koje je pronašao u trećem tomu Tevtonske mitologije Jakoba Grima, koje je iskoristio za svog čarobnjaka Radagasta“, zaključuje Vasić.

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”: “Misterija plave ruže: Kako je Straub plašio i fascinirao generacije”

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka, od 19 sati u Tribinskoj sali, na prvom spratu Doma omladine.

LK Društvo ljubitelja fantastike

Jedan od najcenjenijih i najvećih autora horora i krimi romana iz druge polovine 20. veka uglavnom nije dobijao priznanja i slavu koju je višestruko zaslužio.

Njemu to nije smetao, on je voleo da plaši i nas i sebe, a za sobom je ostavio opus koji će večno trajati. Ali, nije samo strah u pitanju, Straub je svojom prozom uticao na mnoge i sve je rastužio svojim odlaskom u Zemlju senki.

Uspomene, emocije i životne ispovesti kroz prizmu Straubovih remek-dela sa vama dele Oto Oltvanji, Bojan Butković i Pavle Knežević.

Nagrada “Stanislav Lem 2021” Otu Oltvanjiju

Žiri nagrade “Stanislav Lem” koju IKC SOLARIS dodeljuje za fantastiku u srpskoj književnosti a koji je radio u sastavu: dr Sava Damjanov (predsednik), Saša Radonjić (pisac) i Brankica Đukić (direktorica Solarisa) doneo je odluku da dobitnik za 2021. godinu bude Oto Oltvanji.

Oto Oltvanji

Oto Oltvanji (1971) odrastao je u Subotici, živi i radi u Beogradu. Autor je romana Crne cipele (2005), Kičma noći (2010) i Iver (2015). Od ranih devedesetih, objavio je četrdesetak pripovedaka u časopisima kao što su Znak sagite, Gradina, Koraci, Severni bunker i Politikin zabavnik, i antologijama kao što su Tamni vilajet, Beli šum, Gradske priče, Nova srpska pripovetka i Četvrtasto mesto.

Dosadašnji dobitnici priznanja su: Zoran Živković, Filip David, Ilija Bakić, Đorđe Pisarev, Jovica Aćin, Goran Petrović i Goran Skrobonja. Autori iz minulih najužih izbora su zastupljeni u antologiji “Sazvežđe Lem” koju je priredio Saša Radonjić a objavio Solaris. Pored plakete u drvetu i zlatotisku, lauret dobija i jedan vrhunski ručni časovnik.

Ceremonija uručenja nagrade će biti upriličena na Sajmu knjiga u Beogradu tokom zadnje dekade oktobra.

Na ovaj dan – 12. septembar, pre 101 godinu je rođen Stanislav Lem!