Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”: “Rusofilija u domu srpske fantastike: Viktor Peljevin”

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka, od 19 sati u Tribinskoj sali, na prvom spratu Doma omladine. Danas na programu:

LK Društvo ljubitelja fantastike

Ruski pisac srednje generacije Viktor Peljevin je malo poznati, ali vrlo cenjeni skriboman.

Kroz sadržaj njegovih dela uputite se na čarobno, ali i turobno putovanje kroz modernu rusku literaturu. O Peljevinovom delu, njegovom uticaju na rusko, ali i srpsko i slovensko društvo, govore Petar Petrović i Vladimir Matić Kurylev.

Moderator: Miloš Petrik.

Stefan Tićmi postao Džedajski vitez

Svečanim činom u niškom Oficirskom domu autor knjige „Ja sam Akiko“ Stefan Tićmi poneo je titulu Džedajski vitez na Džedajkonu 2019. manifestaciji koja okuplja ljubitelje fantastike širom zemlje i regiona.

Trenutak dodele

 

Udruženje „Džedajski pokret“ dodeljuje ovo priznanje onima koji su prevazišli sebe na misiji ličnog razvoja i unapredili zajednicu. Prošle godine dobitnik ovog priznanja bio je Uroš Petrović. A Stefan je odnedavno i dobitnik Oktobarske nagrade grada Leskovca za izuzetan doprinos kulturi, afirmaciji dečje književnosti i društvenog angažovanja.

Titula Ticmiju

“Usnuli zmajevi” stižu večeras u Bač

Književno veče na kojem će svoje knjige promovisati Aca Seltik, frontmen grupe „Ortodoks Kelts“, zatim pisci Miloš Petković i Mladen Đorđević, biće održano u četvrtak, 7. novembra, u holu Doma kulture u Baču, sa početkom od 19 časova.

Savremeni pisci predstaviće svoja dela, odnosno romane koji se bave epskom fantastikom, mitologijom, bajkovitim avanturama o izabranim herojima i slovenskim bogovima.

Na promociji će biti predstavljena i zajednička književna dela ovih pisaca, poput romana „Usnuli zmajevi“ i knjige o znamenitim srpskim vitezovima, vladarima i hajducima, pod nazivom „Od mača do kubure“.

“Budućnost” Dmitrija Gluhovskog

Dereta na predstavlja roman Dmitrija Gluhovskog “Budućnost” koji donosi poetiku distopije po kojoj nam je Gluhovski dobro poznat, javlja Art-Anima. Ovoga puta radnja je smeštena u XXV veku, u doba kada naučna otkrića uspevaju da dosegnu tajnu besmrtnosti. Ono što u početku izgleda kao uvod u utopijsko društvo u kome će svi biti zauvek mladi i lepi, uskoro pokazuje svoju drugu, mračniju stranu.

Budućnost - Dmitrij Gluhovski

Kada problem prenaseljenosti zapreti da uništi dostignute ideale čovečanstva, evropska vlada primorana je da donese odluku po kojoj, ukoliko par želi da dobije dete, jedan od roditelja mora da se odrekne svoje besmrtnosti. Međutim, u svakom sistemu postoji neko ko ide protiv struje i tada na scenu stupa Jan Nahtigal, glavni junak ove antiutopije.

Prevod romana Budućnost uradila je Vesna Stojković.

Dmitrij Gluhovski, ruski pisac i novinar rođen je 1979. godine. Živeo je i školovao se u Izraelu, Nemačkoj i Francuskoj. S prvim romanom, Metro 2033, postaje jedan od najčitanijih pisaca u Rusiji. Prema tom romanu urađena je i istoimena kompjuterska igra. Usledili su romani Sumrak, Metro 2034, Metro 2035, Budućnost, Tekst.  Gluhovski je kao novinar radio za EuroNews, Russia Today i mnoge druge medije. Živi i radi u Moskvi.

„Kako sam postao detektiv“ Ota Oltvanjija od danas u prodaji

Oto Oltvanji je podetinjio! Ili je takav oduvek bio? Nakon romana „Iver“ i „Priča misterije i magije“ u izdanju Lagune odlučio je da napiše zabavnu i uzbudljivu knjigu za decu „Kako sam postao detektiv“. Odmah da napomenemo da ovde nema fantazijskih priča, mada ima fantastičnih zapleta!

kako-sam-postao-detektiv
Kao što i sam naslov kaže pred čitaocima su detektivske priče. Glavni junak je Teo, pametan i radoznao dečak koji je napunio dvanaest godina i ima mačka Tozimira. Ali jednog jutra, umesto dadilje, pojavila se njegova tetka Elena koja je nekad radila u policiji. Uslediće avanture koje su kao stvorene za njih dvoje…
U ovoj knjizi ćete naći deset neobičnih i originalnih slučajeva koje su rešili Teo i njegova tetka. I ne samo to! I vi možete u jednom trenutku da se uključite i pokušate da sami nađete rešenje na osnovu poznatih činjenica.

Najraznovrsnije kriminalističke zagonetke smeštene su u školi, pozorištu, vozu, selu, programerskoj firmi ili tržnom centru i možete da ih rešite i sami. „Čitalac ima sve informacije koje znaju i naši nesvakidašnji istražitelji – priče imaju gradaciju i povezane su tako da u zbiru praktično pre čine roman nego zbirku. Pratimo razvojni put likova, srećemo neka odranije poznata lica, imamo grandiozno finale. Kad dovršite čitanje, imate osećaj zaokružene celine“, rekao je Oto.

Uživajte u sjajnim pričama i ilustracijama, pažljivo čitajte i prokljuvite šta se dogodilo. I dobro pazite da vam ovu knjigu ne ukradu! U suprotnom, moraćete bez Teove i Elenine pomoći da rešite slučaj…
Iako namenjena uzrastu malih školaraca, u najboljoj tradiciji Politikinog Zabavnika, knjigu „Kako sam postao detektiv“ mogu da čitaju svi od 7 do 107 godina. „Najviše zbog toga što je njen glavni pokretački impuls, čitalački baš kao i spisateljski, da se sazna šta je dalje bilo. To je nešto na šta nisu imuni ni deca ni odrasli“, otkrio je Oto.

“Moć fantastike” i “Edgar Alan Po” danas na Book Talk-u u Novom Sadu

Regionalna književna konferencija „Book Talk“ održaće se po peti put u Novom Sadu 27. septembra 2019. godine, najavljuje Art-Anima. Tradicionalno, ova manifestacija okuplja najpoznatije pisce, izdavače i književne kritičare u regionu.

Book Talk 2019 plakat

U sklopu programa konferencije planirano je 12 panela i pet predavanja. Stotinak učesnika govoriće na tri lokacije: u Galeriji Matice srpske, Spomen zbirci Pavla Beljanskog i  Galeriji likovne umetnosti – poklon zbirka Rajka Mamuzića.

Kao i prethodne četri godine i ove će biti organizovane programske celine posvećene isključivo fantastici. Tako će poštovaoci ove vrste književnosti moći da prisustvuju panelima „Moć savremene književne fantastike“ i „Edgar Alan Po – Kanonski pisac kao miljenik popularne kulture“.

Obe tribine biće održane u Galeriji likovne umetnosti poklon zbirci Rajka Mamuzića (Vase Stajića 1, Novi Sad). Od 16.30 časova biće upriličena tribina „Moć savremene književne fantastike“, a od 17.30 na programu je i tribina o E.A. Pou u popularnoj kulturi.

  • Moć savremene književne fantastike

U vremenu vrtoglavog naučno-tehnološkog napretka, kada gotovo sva nadanja, želje i snovi čovečanstva postaju stvarnost, moć fantastike dolazi sve više do izražaja. I to ne samo u pogledu „predviđanja“ i ekstrapolacije različitih aspekata tehnološkog razvoja, već pre svega onda kada se ograničeni skup alata stvarnosne proze pokaže nedovoljnim da objasni suviše složene, previše implicitne i suptilne aspekte koji čine život savremenog čoveka i svet koji ga okružuje.

Na panelu učestvuju: Adrijan Sarajlija (Beograd), Maja Abadžija, (Sarajevo), Slobodan Bubnjević(Pančevo), Davor Šišović (Pazin), Srđa Janković (Beograd) i Pavle Zelić (Beograd). Moderator je Dragoljub Igrošanac.(Beograd).

  • Edgar Alan Po – Kanonski pisac kao miljenik popularne kulture

U delima savremene književnosti, naročito fantastike i detektivske proze, dovoljno je samo malo zagrebati, pa uočiti tragove zaostavštine Edgara Alana Poa. Ali popularnost ovog izuzetno uticajnog američkog pisca, pesnika i teoretičara nije ostala bez odjeka i u drugim umetnostima. Njegova dela doživela su oko 200 filmskih ekranizacija, nebrojene pozorišne predstave, preko 300 stripskih adaptacija, ali i pastiše u mnogim likovnim i muzičkim ostvarenjima. U godini dvostrukog Poovog jubileja (210 godina od rođenja i 170 godina od smrti), govorimo o popularnosti i neobičnoj svežini njegovih dela, koja iznova nadahnjuju generacije stvaralaca u različitim umetničkim sferama.

Učesnici panela su: Milena Benini (Zagreb), Marko Fančović (Zagreb), Dina Hrecak (Beograd), Dejan Ognjanović (Niška Banja) i Dragana Bošković (Novi Sad). Moderator je Dragoljub Igrošanac.

Cena kotizacije za „Book Talk 2019“ do 27. septembra iznosi 6.000 dinara. Na dan održavanja konferencije cena kotizacije biće 9.000 dinara. Ulaz na sve programske celine „Book Talk“-a je slobodan za studente (uz važeći indeks i prijavu na adresu: jelena.jahura@color.rs).

IN MEMORIAM: Zoran Pešić Sigma

Zoran Pešić Sigma, književnik iz Niša, preminuo je 17. septembra u pedeset devetoj godini života.

Zoran Pešić Sigma

Zoran Pešić Sigma rođen je 1960. godine u Beloj Crkvi, u Banatu.  Pisanjem proze i poezije bavio se od školskih dana i objavio nekoliko zbirki pesama i proznih dela. Kao dugogodišnji poslenik kulture Pešić je uređivao časopis „Gradina“ i bio uključen u organizaciju brojnih književnih manifestacija.

Jedan je od trojice autora Fizističkog manifesta (1982) ( jedinstvenog poetskog pokreta koji je nastao u Nišu), Epa o zagađenosti Gabrovačke reke, izložbe Novi mitski predeli (mape i kolaži).

Autor je eksperimentalnih televizijskih emisija i performansa. Jedan je od osnivača kluba naučne fantastike Lira. Za fanove SF-a možda najpoznatiji po knjizi “Hronike o Hloygeu” koja je objavljena kao samizdat 1991. godine. Autori su bili: Stevan Bošnjak Alfa, Zoran Pešić Sigma i Goran Stanković Omega.

Кomemoracije će biti održana sutra, 19.9.2019. godine u velikoj sali NКC-a sa početkom u 11:00, opelo je u 13:30, a sahrana u 14:00 časova na Novom groblju u Nišu.