Predavanje o najpoznatijem vampiru na svetu!

Na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu (sala 340), u subotu 11. januara 2020. godine od 13 časova, biće održano predavanje dr Borisa Stojkovskog o najpoznatijem vampiru u istoriji: grofu Drakuli, odnosno vojvodi Vladu Cepešu pod naslovom „Ko je zapravo bio Vlad III Cepeš“, javlja Art-Anima.

Boris Stojkovski

Predavanje se organizuje u okviru master kursa Odseka za srpsku književnost „Vampir: od folklornih narativa do srpske fantastike početkom 21. veka“.

Akcenat predavanja biće prevashodno na istorijskoj ličnosti Vlada Cepeša Drakule, njegovom poreklu i njegovoj vladavini u Vlaškoj. Međunarodni odnosi, posebno sa Turcima, kao i Ugarskom su takođe u fokusu, ali i unutrašnja politika, posebno feudalni odnosi unutar same Vlaške i Erdelju.

Budući da se radi o jednoj od najintrigantnijih ličnosti u svetskoj istoriji, koja je doživela veliku metamorfozu tokom stoleća, biće reči i o tome kako se, od same epohe Vlada Cepeša, pa kroz istoriju, njegov lik menjao od realne istorijske ličnosti ka surovom vampiru. Objasniće se uticaj savremenih istorijskih izvora, kao i kasnijih spisa.

Na kraju, razmotriće se i nastanak legende o savremenom grofu Drakuli, pratiće se izvori Brema Stokera i razvitak ove ličnosti u popularnoj kulturi.

Ulaz je slobodan za sve zainteresovane posetioce.

Demoni i mitska bića večeras u Nišu

U sklopu održavanja JapanNiša 2019, večeras će u Oficirskom domu biti održanio predavanje “Demoni i mitska biće”. Predavanje počinje u 20 sati, a govoriće Ana Ubavić i Mira Satarić iz udruženje Autostoperski vodič kroz fantastiku.

JapanNiš 2019 plakat

Evropski SF i futuristički film: Evropa (posle) budućnosti

Šta nas čeka u Evropi sutra? Moguće verzije budućnosti analiziramo kroz future noir i distopijski film.

Čekamo vas na još jednom dešavanju u serijalu „Filmski Ponedeljak“, u ponedeljak 2. decembra od 17h u EU info centru (Kralja Milana 7, Beograd).

Civilizacijski tokovi u Evropi su tokom moderne istorije bitno uticali na ostatak sveta, javljajući se uz nove i obećavajuće vizije budućnosti. Umetničke razrade ovih predstava, međutim, nastojale su da zadrže kritičku distancu i ukažu na brojne nerešene dileme sutrašnjice.

Kako bi izgledalo sasvim racionalno i matematički hladno uređeno društvo? Kakav uticaj ima primenjena nauka na zajednicu i u kojim bi nepredviđenim pravcima tehnologija mogla da se razvije? Da li se u čovekovim težnjama da modifikuje prirodu kriju znaci njegove propasti?

Ova i brojna srodna pitanja razmatrana su, između ostalog, i na polju evropske kinematografije, gde se filmska ostvarenja poput Metropolisa Frica Langa (1927), Godarovog Alfavila i Redfordove adaptacije čuvenog Orvelovog romana 1984, sve do savremenih filmskih naslova (Avalon, Technotise, The Lobster…) javljaju kao opis imaginarnih horizonata budućnosti, ali i kao ogledalo sadašnjice, odnosno kao opomena da bi sutrašnjici u jednom, sada već doglednom trenutku, mogao da dođe kraj.

Ovo izlaganje će biti posvećeno posmatranju vizija budućnosti kroz prizmu sedme umetnosti u Evropi od ranih decenija 20. veka do danas sa osvrtom na njihov širi smisao i društvene poruke.

Predavač: dr Marko Pišev, antropolog

Predavanje i žurka za Noć veštica

Dr Dejan Ognjanović će u Beogradu večeras održati predavanje pod nazivom “Noć veštica: Evropsko nasleđe iz američke vizure”. Predavanje će biti obogaćeno insertima iz najjezivijih horor filmova. No, veče, koje će započeti predavanjem, pretvara se u zabavu za Noć veštica.

plakat za Halloween Party

Ova akcija se odvija u saradnji sa EU INFO CENTROM u Beogradu, gde je Ognjanvić već održao dva predavanja, o italijanskom i o francuskom horor filmu. No, sada će druženje biti u Cafe baru Loznička 11, a ono će potrajati do iza ponoći.

Prvih 100 osoba koje dođu, dobiće na šanku vaučere za dva pića + meze na poklon. Dobrodošli na vrhunski provod uz fantastično predavanje!

Priča o filmovima strave počinje u 19h, a žurka od 20h pa sve do 01h.

Premijera predstave “Patuljci i vile: Proleće” 3. oktobra

Premijera pozorišne predstave za decu, mlade i sve one koji čuvaju Petra Pana u sebi PATULjCI I VILE – Proleće, u produkciji Niškog kulturnog centra, biće održana u četvrtak, 3. oktobra 2019. godine, u Velikoj sali NKC-a, sa početkom u 19 sati.

Plakat predstave Patuljci i vile: Proleće

Ovo je bajkovita priča o patuljku čarobnjaku Barbutu Riđobradom i vili Gaji Brezani, po knjizi „Proleće”, bestseleru pisca Miloša Petkovića, čiji je serijal „Patuljci i vile” u izdanju „Pčelice” predložen za čitalački spisak knjiga za izbornu lektiru za 2020. godinu. Za ovu predstavu epske fantastike i sa elementima iz slovenske mitologije režiju potpisuje Miloš Cvetković, dok je autor teksta Miloš Petković.

Ulaznice se mogu kupiti u Niškom kulturnom centru (Stanoja Bunuševca bb) od 10 do 14 sati, a cena karte je 200 dinara.

Režija: Miloš Cvetković
Tekst: Miloš Petković
Asistent režije: Petra Nešić
Kostimograf: Damjan Silbaški
Scenografija: Dragana Đurić i Dušan Stanković

Glumci:
Vila Gaja Brezana: Natalija Stepanović
Patuljak Barbut Riđobradi: Stefan Nikolić
Tvor Pasulj: Mirjana Milenković
Krakati Ugarak: Petar Đorđević
Šumska Majka: Petra Nešić
Veštica Žaguba: Nina Aritonović
Vila Naisa: Jovana Živanović

PATULjCI I VILE – Proleće

Vrhovna vila Ravijojla je teško bolesna, a sa njom istovremeno umire i priroda te očekivano Proleće ne dolazi. Odbačena vila Gaja Brezana krenuće u potragu za magijskom biljkom kako bi spravila lek, i tada će sresti izgnanog patuljka čarobnjaka Barbuta Riđobradog. Dvoje odbačenih, drugačijih i posebnih krenuće u neverovatnu avanturu i upustiće se u borbu protiv zlih veštica. Od jezera Lutajućih ostrva, preko kraljevstva Mrava i Pečuraka pa do veštičijeg kotla biće istkana priča koja pokazuje da i oni od kojih se, naizgled, najmanje očekuje mogu postati heroji epskih razmera.

Dr Dejan Ognjanović danas drži predavanje o italijanskom horor filmu

Dr Dejan Ognjanović održaće danas predavanje o italijanskom horor filmu. Predavanje pod nazivom “Duboko crveno: Italijanski horor film” održaće se od 17.30 u EU info centru (Kralja Milana 7, Beograd).

NAPOMENA: Ulaz je slobodan, ali zbog organizacionih razloga, potrebno je da svoje prisustvo potvrdite na e-mail info@euinfo.rs.

Duboko crveno - poster

Italijanski horor film pruža dah svežine za ljubitelje ovog žanra sposobne da pojme i prihvate nešto značajno različito od paradigme američkog horora koja dominira svuda (bioskopi, televizija, strip).

Italija, za razliku od većine zapadnoevropskih zemalja, nema pomena vrednu tradiciju fantastičnog filma sve do sredine 1950-ih, kada počinje veliki bum, prvo preko filmova velikih inovatora, Marija Bave i Rikarda Frede, a zatim, tokom 1970-ih u delima njihovih naslednika, a pre svega slavnog Darija Arđenta.

U njihovim delima gradi se čarolija zasnovana na logici sna (košmara), a izrazitim audio-vizuelnim zahvatima nastaje mračna i morbidna poezija na filmu koja je očaravala brojne filmofile, uključujući Martina Skorsezea i Kventina Tarantina.

U ovom predavanju ukazaće se na kamene temeljce italijanskog horora, i na njihove temeljne tematske i stilske odlike, ali biće skrenuta pažnja i na manje poznate naslove i nepravedno zapostavljene autore.

Predavanje će biti ilustrovano insertima iz filmova.

Srpski film fantastike i strave u Galeriji Univerzitetske biblioteke

U sredu, 19. juna 2019. godine, u 18.00 časova, u Galeriji Univerzitetske biblioteke, nastavljaju se razgovori o fantastici.

Na temu “Srpski film fantastike i strave” govoriće dr Dejan Ognjanović (autor knjige o srpskom filmu strave, (“U brdima, horori”), a u razgovoru će učestvovati i filmski rediteljSlobodan Šijan (“Davitelj protiv davitelja”).

Evo i nekih od pitanja o kojima će dvojica sagovornika razgovarati:

– Teorijski osvrt (horor film u svetu i kod nas)

– Tradicija, domaći stvaraoci, društveni kontekst u kome su radili (koliko ih je bilo, tj. ako ih je bilo malo, zašto ih je bilo malo itd.)

– Da li i u kojoj meri postoje veze sa književnošću – domaćom, pre svega. Ako nedovoljno, zbog čega… Pozicija same žanrovske književnosti kod nas.

–  Geografija i arhitektura (selo/grad)
– Kopča sa savremenim trenutkom (danas) – stvaraoci, reprezentativna dela… Da li je situacija drugačija nego ranije?

– Finansiranje – ne postoji umetnost ili oblast kulture kod nas, a da nema problem budžeta; da li je žanrovski film u dodatno nepovoljnijoj situaciji u odnosu na druge projekte, npr. istorijske, ili na sadržaje koji se bave nekom konkretnom političkom temom? Ako jeste, zbog čega je to tako, da li producenti računaju na potencijalnu neisplativost? Da li zapravo greše? Ili je u pitanju slučaj?