U pripremi nova predstava niškog Pozorišta lutaka „Bajka o Noćurku i Danici“

U niškom Pozorištu lutaka otpočele su probe predstave “Bajka o Noćurku i Danici”, rađene po motivima dečije knjige Miloša Petkovića. Publika će predstavu moći da pogleda u drugoj polovini aprila.

Reditelj predstave Radislav Ćopić kaže da je „Bajka o Noćurku i Danici“ priča o princu i princezi koji, iako su veoma različiti, moraju da sarađuju da bi uspešno savladali prepreke u avanturi koja je pred njima.

Zadržavajući veliki broj čarobnih junaka iz originala, ali i autentični razbokoreni stil pisca, ova dramatizacija zaoštrava odnose iz knjige, ali ne gubi njen duh i izvornu ideju – da sve razlike, odnosno svetlost i tamu, može ujediniti samo ljubav – navodi režiser.

Autorski tim uz Rastislava Ćopića koji pored režije i scenografije sa Milošem Petkovićem potpisuje dramatizaciju i adaptaciju, čine i Dušan Stanković i Dragana Breza koji su zaduženi za kreaciju i izradu lutaka i kostima, Tomislav Nikolić koji će komponovati muziku i Nataša Ilić, lektor.

Uloge tumače Svetlana Mihajlović, Slobodan Miljković, Tatjana Milenković, Dejan Gocić, Toma Bibić, Kristina Ranđelović i Branimir Ranđelović.

Premijera Pekićevog „Besnila“ u somborskom teatru

Predstava “Besnilo“ po romanu Borislava Pekića, u dramatizaciji Fedora Šilija i u režiji Borisa Liješevića, premijerno će biti izvedena u petak, 10. marta, na Velikoj sceni u Narodnom pozorištu Sombor.

Pekićevo „Besnilo“ je objavljeno 1983. godine. Žanrovski se određuje kao triler i horor. Radnja romana je fokusirana na londonski aerodrom Hitrou koji pogađa epidemija veštačkog mutant-virusa besnila koje avionom dospeva na Hitrou tokom leta na relaciji Rim-London-Njujork avio-prevoznika Alitalija. Roman obrađuje i teme mnogo dublje od puke zaraze, kao što je špijunaža, izdaja, ali i plamteći sukob na relaciji Palestina-Izrael.

U glumačkoj podeli su Aleksandar Ristoski, Ana Rudakijević, Biljana Keskenović, Dragana Šuša, Ivana V. Jovanović, Nemanja Bakić, Nikola Knežević, Ninoslav Đorđević, Saša Torlaković, Srđan Aleksić, Branislav Jerković, Ksenija Mitrović, Marko Marković, Stefan Beronja.

Scenograf predstave je Marija Kalabić, kostimograf Biljana Grgur, kompozitor David Klem, scenski pokret Iva Đukić, lektor dr Dejan Sredojević, asistent reditelja Rastko Torlaković.

Počele probe komada „NLO“ u Ateljeu

U Ateljeu 212 danas je održana prva proba predstave “NLO”, koju po tekstu Ivana Viripajeva režira Isidora Goncić, saopšteno je iz ovog teatra.

Dramu „NLO“ jedan od najznačajnijih i najizvođenijih savremenih ruskih autora napisao 2014, a premijerno je izvedena naredne godine u Varšavi, da bi je sam Viripajev režirao 2016. u moskvovskom Teatru „Praktika“.

Komad Ivana Viripajeva, koji je preveo Novica Antić, na scenu beogradskog teatra „doneće“ Svetozar Cvetković, Svetislav Goncić, Dragana Đukić, Sofija Juričan, Luka Grbić i Đorđe Stojković. 

U ovoj drami devet lica iz svih krajeva sveta govore o svom susretu sa vanzemaljcima, i otkrivaju kako je to uticalo na njihov život. Ali, ispovest o susretu s vanzemaljcima zapravo je putovanje svakog od junaka u unutrašnje biće, otkrivanje neistraženih teritorija, i traganje za božanskim načelom.

I pošto je lakše putovati dalekim sazvežđem nego pronaći put do sebe,  drama „NLO“ povešće publiku, kako poručuju iz Ateljea, u kosmos naših nemira, postavljajući pitanje – šta je stvarnost, a šta iluzija?

Dramaturg predstave je Đorđe Kosić, scenografkinja Mina Miladinović, kostimografkinja Maria Marković Milojev, a kompozitorka Irena Popović, a komad će premijerno biti izveden 10. aprila na sceni „Petar Kralj“.

Premijera “Besnila” krajem februara

U Narodnom pozorištu u Somboru danas je održana prva proba predstave “Besnilo”, Borislava Pekića, po dramatizaciji Fedora Šilija, u režiji Borisa Liješevića.

Scenograf je Marija Kalabić,kostimograf Biljana Grgur, muziku potpisuje David Klem, scenski pokret Iva Đukić, a lektor je Dejan Sredojević.

U predstavi igraju: Aleksandar Ristoski, Ana Rudakijević, Biljana Keskenović, Dragana Šuša, Ivana V. Jovanović, Nemanja Bakić, Nikola Knežević, Ninoslav Đorđević, Saša Torlaković, Srđan Aleksić, Branislav Jerković, Ksenija Mitrović, Marko Marković, Stefan Beronja.

Premijera je zakazana za kraj februara.

Četvrta premijera “Lepotice i zveri”

U pozorištu “Boško Buha” predstava “Lepotica i zver” imaće svoju četvrtu premijeru: prvi put bilo je to 70-ih godina prošlog veka, dok će ova premijera (u verziji Nikolasa Stjuarta Greja) biti 29. decembra, u rediteljskom čitanju Milana Karadžića.

– Isti naslov radili smo pre petnaestak godina u “Buhi”, po tekstu Stevana Koprivice, koji se više oslanjao na originalnu priču i Diznijeve filmove. Ova verzija Nikolasa Stjuarta Greja je iz sredine 20. stoleća, a pored elemenata bajke u njoj ima i ljubavne priče, komedije, pa i horora koji deca vole, a više je primeren filmu – ističe Milan Karadžić, kome je ovo 43. režija na “Buhinoj” sceni.

I ova premijera biće na podstanarskoj adresi, u Teatru “Vuk”. Kako kaže dramaturg Ivana Dimić, pisac Nikolas Stjuart Grej sasvim nestandardno interpretira bajku:

– To je ista bajka, ali posmatrana iz najbajkovitijeg ugla, kroz postupke i radnju dobrog i malo šašavog čarobnjaka Hodža. On je taj koji svojim mađijama, nespretno i nenamerno, učini da oholi Princ potpuno podivlja i postane prava Zver, ali onda upriliči i susret između Zveri i Lepotice, pomogne da ljubav potre sve nedostatke kod svih i dovede priču do srećnog kraja – ističe Dimićeva. – Uvođenjem ovog neobičnog čarobnjaka stvara se nežna ironična distanca u odnosu na scenski prikaz svima poznate bajke i ona postaje sasvim bliska savremenosti i, istovremeno, sasvim bajkovita.

Zanimljivo je da je Bratislav Platiša igrao čak u tri (od četiri) verzije ove predstave. Bio je Zver, Vuk, dok je sada otac tri kćeri:

– “Lepotica i zver” jedna je od najzahtevnijih bajki koje postoje, posebno za nas glumce – ističe Platiša. – Mučimo se sa svim što ova bajka nosi, glumac mora da prođe celu jednu transformaciju. Najteže je igrati horor na sceni: deca treba da se uplaše, ali i da zavole Zver. Inače, mala publika se najviše plaši zvuka i mraka, mada vole jake senzacije na sceni.

U predstavi igraju Nemanja Oliverić, Bojana Stojković, Nevena Mihailović, Đorđe Kadijević, Anja Pavićević, Jana Bjelica, Ivana Zečević, Nađa Dulić i Branislav Platiša.

Prevod potpisuje Srboljub Stanković, kostimograf je Zora Mojsilović, scenograf Boris Maksimović, kompozitor Aleksandar Lokner, a scenski pokret bio je zadatak za Mariju Milenković.

Premijera pozorišne predstave “Deca Paklene pomorandže” 27. februara u Novom Sadu

“U trenutku kada stvaramo „Decu Paklene pomorandže“, trulež je odavno ispunila celo bure, budućnost od koje je Baržis strepeo je sadašnjost koju živimo, a patologija nije pretnja za sistem – patologija jeste sistem”, izjavila je dramatuškinja Nina Plavanjac koja je uradila dramatizaciju čuvenog romana “Paklena pomorandža” Entoni Bardžisa, a koju režira Kokan Mladenović u Pozorištu mladih, instituciji koja obeležava 90 godina postojanja. Premijera je zakazana u nedelju, 27. februara.

U Pozorištu mladih u Novom Sadu završene su probe predstave Deca Paklene pomorandže. Reditelj Kokan Mladenović okupio je mladu ekipu glumaca koja već sigurnim koracima hoda izazovnom scenografijom Marije Kalabić. Kostimografkinja Marina Sremac i njen asistent Sava Stefanović izrađuju kostime, a kompozitor Marko Grubić napravio je uzbudljivu muziku koja će sigurno biti obavezan deo plejliste fanova ove predstave.

U predstavi igraju: Kristina Savkov, Nikolina Vujević, Anica Petrović, Danilo Milovanović, Aleksa Ilić, Darko Radojević, Miloš Macura, Aleksandar Milković, Nenad J. Popović i Stefan Ostojić.

Reditelj Mladenović i dramaturškinja Nina Plavanjac autori su predstave, koja, inspirisana Bardžisovom “Paklenom pomorandžom”, istražuje izvore, razloge i povode mnogostrukog i raznolikog nasilja među mladima danas. Zašto su nam deca sve agresivnija i surovija, zašto se na neshvatljivo maštovite načine međusobno ponižavaju i beskrupulozno targetiraju, kako u stvarnom, tako i u virtuelnom svetu i zašto više nije dovoljno da se pitamo gde smo pogrešili, da merimo ko je više kriv: porodica, sistem vrednosti, sistem obrazovanja, društveno-politička klima u zemlji, mediji koji normalizuju nasilje i govor mržnje.

„Entoni Bardžis svoj roman „Paklena pomorandža“ piše nakon traumatičnog iskustva, napada mladih delinkvenata na njegovu trudnu ženu, u strahu od budućnosti koja dolazi i surovosti koju će doneti. Ipak, tinejdžerske bande u ovoj knjizi jesu zverski primeri patologije, izuzeci od pravila, jedna trula jabuka u buretu”, kaže za Danas Nina Plavanjac ističući razliku između društvenih okolnosti u vreme nastanka romana i naših okolnosti u momentu kada u Pozorištu mladih pripremaju premijeru predstave “Deca Paklene pomorandže” u režiji Kokana Mladenovića.

Dramaturškinja ističe i da Aleksova banda nije proizvod izolovanih slučajeva psihopatije, već je direktan proizvod izopačenosti svih institucija koje decu podižu i okružuju – raspadnute porodice, neposvećene škole, nezainteresovanih socijalnih ustanova, okrutne policije, nepravednog sudstva, nepostojećih ustanova za rehabilitaciju.

To su deca koja odrastaju svesna da su ljudi koji upravljaju svetom kao lutkarskom predstavom – predatori, i učiniće bilo šta da se na njih ugledaju i nikada ne postanu plen kao svoji potlačeni, pasivni roditelji.

„Nasilje se teško može prebroditi ako se živi u društvu koje je oblikovano nasiljem, poput našeg, u kojem su zastupljeni svi oblici nasilja, podjednako opasni. Moja lična pobeda nad nasiljem su trenuci u kojima nisam pribegao nasilju”, ističe glumac Miloš Macura.

Glumica Nikolina Vujević je izjavila da bi volela da ovom predstavom progovorimo o frustriranosti i izgubljenosti mladih generacija koje svoje ličnosti na društvenim mrežama kriju iza filtera za ulepšavanje, o generacijama kojima nije ponuđeno ništa konrektno za šta bi se uhvatili, pa sebi dopuštaju odsustvo bilo kakve kulture, poštovanja ili griže savesti.

“Oni žive za petominutnu slavu, njih “smara da se cimaju” za nešto više. S druge strane, takvu generaciju iznedrila je mnogo gora generacija kod koje je sve bilo vrlo radikalno, a opet ništa sa tom radikalnošću nisu postigli jer su razni spoljašnji faktori (poput ratova, raspada države) napravili od njih nezadovoljne i neispunjene ljude, koji su sve to preneli na svoju decu, generaciju koja sada biva ovakva kakva jeste”, istakla je Vujević.

U predstavi igraju mladi glumci što i jeste misija Pozorišta mladih. Direktor ove institucije Mihajlo Nestorović kaže da je za budućnost svakog teatra, a ne samo onog koje nosi mladost u svom imenu, veoma važno podmađivanje ansambla. Govori mu to i direktorsko iskustvo u jednom od najboljih pozorišta u Srbiji – NP Sombor.

“Nova, mladalačka energija daje potpuno drugu percepciju i svest o životu, i zato Pozorištem mladih stalno cirkliše u proseku bar tridesetak mladih ljudi”, ističe Nestorović koji je, inače, i umetnički direktor ove institucije koja ove godine obeležava 90 godina postojanja.

Hari Poter se nedolično ponašao – pa dobio otkaz

Glumac Džejms Snajder koji igra Harija Potera u brodvejskoj produkciji filma “Hari poter i ukleto dete” dobio je otkaz nakon pritužbe koleginice na njegovo nedolično ponašanje.

Producenti su rekli da su primili pritužbu protiv Snajdera u novembru i odmah ga suspendovali iz produkcije, do nezavisne istrage.

Nakon završetka te istrage, producenti su u nedelju potvrdili da su raskinuli njegov ugovor.

Žalbu je iznela glumica Dajan Dejvis, koja u seriji igra Džini Poter, suprugu Harija Potera. Producenti su rekli da su “primili žalbu od Dajan Dejvis u vezi sa ponašanjem kolege Džejmsa Snajdera”, stoji u izjavi za “Entertainment Veekly”.

Glumac se još nije oglašavao ovim povodom, a producenti su u novembru potvrdili da je Dejvis odlučio da uzme odsustvo iz predstave koja je postigla ogroman uspeh na londonskom Vest Endu pre nego što je prešla na Brodvej.

“Posvećeni smo podsticanju sigurnog radnog mesta, zbog čega imamo čvrste politike i procedure na radnom mestu za sve one koji su uključeni u Hari Poter i ukleto dete, napisano je u izjavi. “Ovo uključuje stroge zabrane uznemiravanja u bilo kom obliku, kao i kanale preko kojih svaki zaposleni može prijaviti ponašanje za koje smatra da je neprikladno”.

U Pozorištu mladih u toku probe "Paklene pomorandže"

U Pozorištu mladih iz Novog Sada teku probe predstave „Paklena pomoranya”, koju režira Kokan Mladenović, i bliži se premijera na Dramskoj sceni najavljena za februar. Reditelj Kokan Mladenović okupio je mladu ekipu glumaca za ovu predstavu, među kojima su: Kristina Savkov, Nikolina Vujević, Anica Petrović, Danilo Milovanović, Aleksa Ilić, Darko Radojević, Miloš Macura, Aleksandar Milković, Nenad Popović i Stefan Ostojić.

Inspirisani Bardžisovom “Paklenom pomoranyom”, reditelj, glumci i dramaturškinja Nina Plavanjac, kako navode u Pozorištu mladih, ispisuju sasvim novi tekst koji istražuje izvore, razloge i povode vršnjačkog nasilja među školskom decom danas.

• Činjenica da su nam deca, koja veliki deo svog vremena provode pored kompjutera, sve agresivnija, da su neshvatljivo surovi jedni prema drugim, da na bolesno maštovite načine ponižavaju jedni druge, te da se beskrupulozno targetiraju, kako u stvarnom, tako i u virtuelnom svetu, naše društvo mora ozbiljno da zabrine, da se zapita – gde grešimo? I ne samo da se zapita, već da istražujuči gde su koreni takvog ponašanja: da li u porodici, sistemu vrednosti, sistemu obrazovanja, političkoj klimi u zemlji, u medijima koji sve to promovišu normalizujući nasilje, pokuša životnu klimu da preokrene u korist svojih potomaka – ukazuju u Pozorištu mladih.

Scenografiju za ovu predstavu radi Marija Kalabić, Marina Sremac i njen asistent Sava Stefanović zaduženi su za kostime, a Marko Grubić komponuje muziku. Koreografiju osmišljava prošlogodišnja laureatkinja Sterijine nagrade za koreografiju, glumica Timea Filep.

„Lepotica i zver“ premijerno u Kombank dvorani 12. decembra

Jednu od najpopularnijih i najizvođenijih bajki u svetu, “Lepoticu i zver”, i njene slavne junake, na našu scenu vraćaju dramatičar Stevan Koprivica i reditelj Stevan Bodrožić, a predstava će premijerno biti izvedena 12. decembra u Kombank Dvorani, u susret novogodišnjim praznicima. Predviđena su dva termina – u 12 i 15 časova.

Koprivica je napisao tekst po motivima čuvene bajke Šarla Peroa, koja je u svetu imala više verzija i u vidu igranih filmova, TV serija i animiranih ostvarenja Dizni produkcije.

Poslednja velika ekranizacija ovog dela bila je 2017, kao spektakularni filmski mjuzikl reditelja Bila Kondona, a naznačajnijom se smatra ostvarenje scenariste i reditelja Kristofa Ganca.

U njegovoj briljanoj verziji koju smo gledali na Festu 2014, Zver je igrao Vinsent Kasel, a Lepoticu Lea Sejdu.

Ono zbog čega je Peroova višeslojna priča fantazije za decu i odrasle aktuelna i danas jeste snaga snova i moći ljubavi u odnosu na materijalne vrednosti, o kojoj govori. Radnja se događa u Francuskoj u doba Luja XIV, sa raskošnim kostimima, napisana je u duhu “Tri musketara” Aleksandra Dime, a Koprivica je pre dve decenije pisao upravo i dramatizaciju navedenog romana za pozorište “Boško Buha”.

– Preobražaj koji doživljavaju glavni likovi budi pomisao da ništa nije onako kako površno izgleda na prvi pogled, i da ćemo pravu lepotu otkriti samo ako se suštinski bavimo ljudima“, rekao je reditelj Miloš Jagodić, koji je najmlađoj publici poznat po komadima „Začarana pahuljica“ i „Suncokreti“, koje se uspešno igraju nekoliko sezona u Pozorištu mladih u Novom Sadu.

– Univerzalne poruke čine ovu bajku neprolaznom, a to je – da je prava lepota u ljudskoj duši i srcu, a ne u spoljašnjem izgledu, da svako mora da nauči da voli, ali i Glumica Kristina Savkov, koja tumači ulogu Emanuele Belmon – lepoticu, prvi put će zaigrati u predstavi za decu.

Premijerom „Čarobnjaka iz Oza“ Malo pozorište „Duško Radović“ proslavlja 72. rođendan

– Ne verujem da je slučajno što se predstava „Čarobnjak iz Oza“ igra na Dan pozorišta, i drago mi je da smo napravili predstavu punu prijateljske ljubavi, iskrene, bez zadrške i zadnje namere. Predstavu koja govori o značaju prihvatanja onog drugog, drugačijeg od tebe. U ovom slučaju to nisu ovozemaljski likovi, već u stvari metafore.

Metafora stoji u tome šta sve isfrustrirano društvo može da načini od ljudi, a pored prijateljstva i ljubavi poruka je i pronalaženje samog sebe. To je bila misija ovog komada – to kaže glumica Sanja Marković povodom premijere predstave „Čarobnjak iz Oza“, po tekstu Aleksandre Glovacki, u režiji Jagoša Markovića.

Premijera se igra u subotu u 20 časova, na rođendan Malog pozorišta „Duško Radović“, a tom prilikom Pozorište obeležava 72. godine rada.

Marković pojašnjava da inteligenciju, hrabrost i druge osobine deca treba u sebi da osveste, kao što su na svom putu to učinili junaci iz ovog dela, uprkos okruženju i sredini koje im možda nameće predrasude o sebi i drugima.

Ona dodaje da je ovo delo uvek aktuelno, pa je zato misija i zadatak predstave da deci, u današnjem vremenu, približi „Čarobnjaka iz Oza“.

Prema njenim rečima, čak i ako deca ne shvate odmah pouku predstave, oni će je osvestiti u momentu kada im to u životu bude potrebno.

– Predstava govori o prijateljstvu i tome kako društvo može da isfrustrira decu od malih nogu, a posle i kao zrele ljude. Društvo ume da uvrti da osoba ne valja, da nema dovoljno hrabrosti, da nije dovoljno pametna, što personifikuju svi ostali likovi sem Doroti. Taj odnos se nekako uvek svakoga tiče, i danas, i pre trideset, četrdeset godina i biće aktuelna tema i za dvadeset, trideset godina. Ako to deca danas ne osete, svakako ćemo uspeti u tome da se za deset godina sete i da kažu: „Gledao sam tako neku predstavu, baš se ta tema protezala“ – pojašnjava Marković.

Ona kaže da je film obožavala i da je uživala u radu kad je dobila da glumi Doroti.

– Doroti želi da se vrati svom domu, kod svoje tetka Eme, pošto nema roditelje. Ona želi da se vrati tom osećaju ušuškanosti i topline koju deca dobijaju kod kuće, a koji je za Doroti od jednom nestao.
Na svom putu ona sreće prijatelje. Čak i mi stariji možemo nešto da naučimo iz te dečije čistote koja nema predrasuda, jer iako Strašilo misli da je glupo, Lav da nije dovoljno hrabar… Doroti to zanemaruje, jer prihvata svoje prijatelje sa kojima zajedno te prepreke i predrasude pobeđuje. Srce je otvoreno, ruke su širom otvorene, a nama je bio cilj da to prikažemo u predstavi – ukazuje Marković.

Ona otkriva da im je pre par dana prva publika bio osmogodišnji sin glumca Miše Samolova, Vuk Samolov, koji je ozbiljno gledao predstavu i zaključio da mu se sviđa što se Oz ne pojavljuje, pa „mi moramo sami da rešavamo svoje probleme“.

– Svaki čovek kada mu je teško pita se kako sa tim da se izbori. Ako nisi sam, kao što Doroti nije, tačnije, jeste dok ne nađe svog Strašila, Lava i Gvozdenog, to prijateljstvo u životu znači i njima, a i nama – pojašnjava glumica. – Nadam se da to nije nekako slučajno, već da je to neki znak koji je neko poslao da bi se baš ova predstava radila za Dan pozorišta. To je ta sloga i taj simbol prijateljstva, šta nama svima prijatelj u životu znači, posebno kada nam je teško, koliko je značajno imati ih, jednog, dva, tri… Kad znaš da na nekog možeš da se osloniš kako bi put, brige i prepreke bile lakše premošćene – kaže Sanja Marković.

Pored nje u predstavi igraju: Vladislava Đorđević, Miloš Samolov, Bojan Lazarov, Lana Adžić, Nikola Kerkez i Goran Balančević.

Scenografiju potpisuje reditelj Jagoš Marković, kostim Maria Marković Milojev, a muziku je komponovao Ljubomir Ninković.

Predstava je nastala po motivima istoimene knjige američkog pisca za decu Lajmana Frenka Bauma, čije je delo postalo poznato širom sveta nakon što je Viktor Fleming režirao film 1939. godine, u kome ulogu devojčice iz Kanzasa igra Džudi Garland.