Večeras beogradska premijera predstave "Vrli novi svet"

Nakon uspešne pred-premijere u Madridu, predstava Vrli novi svet stiže u Beograd na veliku scenu Opere i Teatra Madlenianum. Premijera je zakazana za utorak, 4. decembrat u 19.30h.

scena iz predstave Vrli novi svet

Vrli novi svet je plesno-dramska predstava koja se temelji na istoimenom delu Oldusa Hakslija (Aldous Huxley). Pitanje na koje autor predstave želi da odgovorimo je vrlo jednostavno: Šta nas čini ljudima?
Dehumanizacija novog sveta, sterilnost i odsustvo individualnosti koju je Haksli početkom prošlog veka samo naslućivao, danas, nepunih 100 godina kasnije, postaju realnost. Šta više, dehumanizacija prelazi u hiperhumanizaciju, a individualnost je prenaglašena.

Vrli novi svet je priča o sukobu naivnog čoveka “divljaka” sa moralom i politikom novog doba. Vrli novi svet predstavlja jasnu viziju neuravnotežene, tehnološki napredne sadašnjosti u kojoj se ljudi kloniraju, društveno indoktriniraju i farmakološki anesteziraju da bi se što bezbolnije uklopili u algoritmički poredak, a sve po cenu njihove slobode, ljudskosti i duše. U Vrlom novom svetu svi su srećni, svi su jedinstveni i svi su zadovoljni plasiranom slikom svog života.

Saša Sasić je umetnička direktorika, plesačica i koreografkinja srpskog porekla, živi u Španij, a svoju edukaciju iz oblasti plesa stekla je u Beogradu, Granadi i Madridu. Prvo samostalno autorsko iskustvo ostvaruje 2010. godine.

U predstavi:

Glumica: Huichi Chiu; Plesači: Adrián Díaz Rodríguez, David Mazón Fierro, Mario Olave Jiménez, Zoe Sepúlveda Merino

Muzičar: Fernando Leria Jiménez.

Režija: Saša Sasić

Koreografija: Natalia Fernandes, Sasha Sasic

Muzika: Fernando Leria Jiménez

Scenografija: Jug Cerović

Advertisements

„Dorijan Grej: Slučaj besmrtnog“ 21. marta u Kulturnom centru Grad

Nakon desetog izvođenja (Srbija, Hrvatska, Bugarska) trupa Modernator proslavlja godinu dana od premijere predstave „Dorijan Grej: Slučaj besmrtnog“, održane na Svetski dan pozorišta, 27. marta prošle godine.

Ovaj svojevrsni jubilej trupa će proslaviti prvog dana proleća, 21. marta u 20 časova u Kulturnom centru Grad.

naučno fantastična predstava Dorijan Grej: Slučaj besmrtnog

„Dorijan Grej: slučaj besmrtnog“ je autorski projekat grupe Modernator iz Beograda. Savremena postavka drame, bez jasne prostorno-vremenske odrednice data je radi aktuelizovanja osnovnih postulata Vajldovog romana: večna mladost/lepota vs starost/propadljivosti tela, moralno vs nemoralno, moderne vs tradicionalne vrednosti, društveno ne/prihvatljivo ponašanje itd. Dramaturški je koncipirana u 13 različitih slika, kroz likove Dorijana Greja, Lorda Henrija Votona i slikarke Bosiljke („basil“- bosiljak).

Uloge tumače: Luka Miljković, Miloš Ristanović, Jelena Balević, Ivana Brajdić (video).
Adaptacija/dramatizacija/video: Jelena Balević, Portret: Miloš Bogdanović, Scenografija/art: Ivona Križak, Muzika: Pink Floyd, Kraftwerk, Morphine, Tom Waits, San Telmo, Ramones, Georges Bizet, Claude Debussy, Frederic Chopin. Trajanje: 73 min. Karte se kupuju na ulazu na dan predstave, a cena ulaznice je 400 dinara.

BLIC: Vampiri u srpskoj drami – Jedina prava vampirska horor predstava nikada nije odigrana

Dičimo se time što je “vampir” srpska reč koja se nalazi u svim svetskim jezicima. Neki malo komotnije tvrde da smo zastupljeni i sa više njih, još od Vinčanaca, dok one skromnije, takođe nepokolebljive lokalpatriote doduše vele kako je to ipak JEDINA srpska reč po inostranim rečnicima, ali eventualno nju samu ne dovode pod bilo kakav znak pitanja, pa čak ni njenu originalnost.

Recimo, da li su vikinzi, među kojima je bilo i predaka Rusa, za istovrsnog “povratnika sa one strane” koristili reč “upir”…? I još neke slične! Jesu, kao i potonji sami Rusi!

No, vampir je vampir, a upir je upir – i gotovo!

Dobro. Navijamo za naše.

VAMPIRI I CARSKA KOMISIJA

Ti naši nevoljno priznaju i da reč “vampir” odista nije proslavio neki Srbin u belom svetu, već tek 1897. svojim “Drakulom” irski pisac Abraham – Bram (u nekim transkripcijama: Brem) Stoker, ali neka mu bude! O njemu smo već pisali u Blicu br. 5444.

Vampir je u Evropu, pa i do Stokera (1847-1912), ionako preko novina, magazina i knjiga došao iz Srbije čak vek i po pre toga, što je zapisnički zvanično utvrdila komisija poslata iz bečkog dvora u prvoj polovini 18. stoleća, a romansirala Mirjana Novaković u svom sjajnom delu “Strah i njegov sluga” (Blic br. 4838). U celoj Evropi tokom 17. i 18. veka to je godinama bila omiljena tema s egzotičnog Balkana!

Od 21. veka i vaskolikog “restartovanja” istorije navadili su se i Česi da preuzmu vampirsko prvenstvo, pa su preko TV kanala besplatno ponudili jednu intrigantno ispričanu i ozbiljno snimljenu pseudoistorijsku emisiju, neuporedivo uverljiviju od tragične, tugaljive pilot-epizode serije “Nemanjići”, o grofici-vampirici iz Krumlova. I jedna naša TV stanica je besomučno reprizirala stotinama puta, zauzimajući kanal “dok ne dobije frekvenciju”. Što je džabe, i bogu je drago! Na kraju, frekvenciju nije dobila. Nadam se – baš zbog toga!

Tu je otmena evropska vlastela, tu su pravi zamkovi kao iz Diznijevih filmova, sa sve tornjevima i zastavicama na njima, nekakve kočije jure kroz noć, pije se krv… A mi ni još postojeću, doduše veoma oronulu vodenicu Save Savanovića nismo u stanju da sa par balvana restauriramo i napravimo od nje svetsku atrakciju… Majstori beže! S druge strane, koliko je i stručna i laička javnost zainteresovana za ovu temu, najbolje govori to što roman “Strah i njegov sluga” umalo da dobije NIN-ovu nagradu za najbolji roman 2000. godine!

Petočlani žiri je u finalu glasao 3:2, pa – ništa! Vampiri su i tom prilikom izvisili u Srbiji!

U “Strahu…” se kao lik pojavljuje i prvi evidentirani i imenovani srpski vampir, taj čuveni Sava Savanović! Kada smo već kod njega, opisanom i dočaranom od književnika Milovana Glišića (1847-1908) u pripovetki “Posle devedeset godina”, tu počinju nesvakidašnja dešavanja oko oživljavanja srpskih vampira…

Izraz “oživljavanje vampira” u našem slučaju nije ni nonsens – ni oksimoron!

Ipak, možda bi primereniji izraz bio “etabliranje srpskog vampira uprizorenjem” ili neki sličan… Naime, od Đumrukane, pa i pre i posle nje, sve do današnjih dana, tokom vek i po ili dva, koliko tu postoje pozorišta, u Srba je premijerno realizovano, brat bratu, bar desetak hiljada predstava.

Potpisnik ovih redova nije teatrolog, ali oprezno iznosi mogućnost da možda NIJEDNA (koja je odigrana!), na sceni nije imala “pravog” vampira. Možda! Pisanih dokaza je malo.

Pažljive čitaoce Blica može da zbuni ova tvrdnja, tim pre što je isti potpisnik pre samo par meseci hvalio ne samo za ljubitelje srpske fantastike neprocenjivo izdanje koje sadrži dramatizaciju pomenute Glišićeve pripovetke, a koju je na svetlost dana u svojoj dragocenoj ediciji “Dramska baština” iz depoa izneo i u svega 300 štampanih primeraka umnožio beogradski Muzej pozorišne umetnosti (Blic br. 7468).

Da, ali…!

NEODIGRANI TEKSTOVI O VAMPIRIMA

Prvo, naglasio sam prethodno: “predstava koja je odigrana”.

U prvoj knjizi 15. kola znamenite edicije “Dramska baština”, kod nas potpuno neprimećenoj (ništa čudno za potpuno stondiranu, otupelu srpsku kulturnu scenu!) odista se kao lik nalazi vampir Sava Savanović, a “Čudo u Zarožju” Milivoja Kneževića (1899-1973), “komad iz seoskog života u pet delova s prologom i epilogom”, oko 1943. je nastao zaista prema Glišićevoj horor-priči.

No, Aleksandra Bjelić, priređivač ne samo ove sjajne knjige već i čitavog kola, navodi i da “nije zabeleženo da je nekada izvođena”.

“Dramska baština” (knjige 2-5), Muzej pozorišne umetnosti Srbije, Beograd, 2017.

“Dramska baština” (knjige 2-5), Muzej pozorišne umetnosti Srbije, Beograd, 2017.

Usput, sličnu sudbinu u Srbiji, a hvala bogu ne i van nje, imala je i jedna novija srpska drama, pored ostalog i, pojednostavljeno rečeno, o duhovima ljudožderima, mrtvima koji su se vratili među nas, zlodusima i ponekad ispijačima energije, komad “Za uvek i dan više” Milorada Pavića.

Napisana još devedesetih prema nekim delovima, po dve odrednice o dva lika iz širom sveta znanog Pavićevog “Hazarskog rečnika” (videti na http://www.khazars.com), o Petkutinu i Kalini, od objavljivanja 1993. NIKADA nije igrana u Srbiji, ali zato jeste u Voronježu, Moskvi, Sofiji, Makedoniji, Bosni i Hercegovini…

U njoj se, doduše, ne pominje eksplicitno reč “vampir”, dakle oni to nisu de iure, no po nekim svojim opisanim činodejstvovanjima na sceni, Pavićevi likovi mrtvaci i duhovi su TO de facto! Kako god bilo, čak ni kao tako neimenovane i mimikrisane vampire, valjda zbog mogućeg uroka srpskog teatarskog publikuma – ovde Petkutina i Kalinu nikada za četvrt veka nismo videli na nekoj pozornici!

ODIGRANI TEKSTOVI O NEVAMPIRIMA

Drugo, a što se nadovezuje na prethodno, u preostale četiri knjige edicije koja je samo o dramatizovanim likovima vampira – postoji i obrnuta situacija. U njima, s druge strane, imamo sve: i u Srbiji bar sa nekom malom verovatnoćom odigrane komade (mada, prisutna je, dok se drugačije ne dokaže, zloslutna formulacija: “ne postoje podaci…”) i vampire imenovane takvima kako u naslovima, tako i u svakoj mogućoj prilici, ali – nigde pravog čestitog krvopije! Držim da je posle eventualnih predstava cenjeni potencijalni srpski publikum izlazio duboko razočaran. Na više mesta u svojim stručnim pogovorima istoričarka teatra se opravdano vajka. Postoje dva očigledna problema na koja je prilikom priređivanja naišla baveći se vampirima u srpskom pozorištu: odsustvo dela i lažni identitet vampira. Ona piše: “Ipak, u srpskoj književnosti primetan je nedostatak dramskih komada koji na scenu izvode vampira”, kao i to da pisci na “scenu ne izvode demonsko biće, već je reč o ljudima koji su se iz različitih razloga prerušili u njega. Vampir u ovim slučajevima ima funkciju ALAZONA – nekoga ko se pretvara ili pokušava da bude više od onoga što zapravo jeste, prevrtljivac”.

I u nekoliko fusnota, kao i u osnovnim tekstovima pogovora, stalno nas upućuje na svoju objavljenu studiju o lažnom identitetu vampira u srpskoj drami koji je tema za sebe.

Priznajem da imam izvesnih rezervi prema tome kako će prosečni čitalac namah baš pohrliti u arhivu pozorišnog muzeja da potraži originalan rukopis pod signaturom A/R48, 25L, IB 8969-3 ili u Međunarodni slavistički centar da traži uvid u zbornik sa Naučnog sastanka slavista u Vukove dane br. 45/2, gde je na str. 565-574 objavljen rad Aleksandre Belić “Lažni identitet vampira u srpskoj drami XIX i XX veka”, ali – isplatilo bi mu se!

Garantujem da bi mu se ovaj njegov vanredni napor posrećio, urodio plodom, razgalio ga i otvorio mu nove obzore.

Premijera predstave za decu „Knjiga o džungli“ u Malom pozorištu „Duško Radović“

Premijera predstave za decu „Knjiga o džungli“, održaće se u petak 02. marta u 20 sati u Malom pozorištu „Duško Radović“. Predstava je rađena po motivima priča Radjarda Kiplinga, po tekstu Marine Ćetković, a u režiji Marije Krstić. Total dizajn potpisuje Filip Jevtić, muziku Zoran Stojić , akrobatiku Tanja Milanović, dok je stručni saradnik na animaciji bio Goran Balančević.

Knjiga o džungli predstava za decu

Kroz poznatu priču Radjarda Kiplinga o Mogliju, dečaku koga u džungli pronalazi i odgaja čopor vukova, preispituju se problemi savremenog društva, kao što su pitanja prihvatanja različitosti, rasizma i uključivanja dece različitog porekla u širu zajednicu.

Ulogu dečaka Moglija tumači glumac (Dimitrije Aranđelović) koji na sceni izvodi osnove vazhušnih akrobacija na akrobatskoj tkanini (svili), a ostali likovi životinja predstavnjeni su pomoću lutkaka koje animiraju glumci. Na ovaj način jasno se ističe tema različitosti, a živi glumac u ulozi Moglija kroz stilizaciju pokreta parira lutakama.

Reč je o komičnom lutkarskom mjuziklu sa elementima savremenog cirkusa:

-Ovo je priča o detetu koje se razlikuje od ostalih. Dečak Mogli, koga su odgajili vukovi, voljen je i prihvaćen među životinjama, do povratka strašnog tigra iz ljudskog zarobljeništa. Iako shvata da ne pripada ni jednoj životinjskoj vrsti, među njima nalazi prijatelje, koji mu pomažu da pobedi Šir Kana i protera ga iz džungle. Ova predstava promoviše toleranciju i pomaže deci da nađu svoje mesto u zajednici vršnjaka, koja može biti okrutna i divlja kao prava džungla. – rekla je rediteljka predstave Marija Krstić.

Predstava „Knjiga o džungli“ namenjena je deci starijeg predškolskog i mlađeg školskog uzrasta, a prve reprize održaće se u subotu 3. (17.00) i nedelju 4. marta (12.00)  u Malom pozorištu „Duško Radović“.

U predstavi igraju Dimitrije Aranđelović, Vladislava Đorđević, Jovana Cvetković, Marijana Vićentijević Badovinac, Jelena Ilić, Nikola Malbaša, Nikola Kerkez i Nenad Radović.

„Snežana i 7 patuljaka“ na farsiju

U Narodnom pozorištu Kikinda danas je izvedena nesvakidašnja predstava!

U pitanju je predstava „Snežana i 7 patuljaka“, na farsi jeziku, sa titlovima na srpski, koju su izvela deca koja borave u Tranzitnom centru Kikinda. Deca su predstavu pripremila u saradnji sa zaposlenima iz SOS Dečijih sela Srbija, koji im u ovom centru svakodnevno pružaju pomoć i podršku.

Bajka Snežana i sedam patuljaka

Za organizaciju događaja zaslužni su SOS Dečija sela Srbija, Kancelarija za mlade Kikinda i Centar za omladinski rad, Narodno pozorište koje je za izvođenje ove jedinstvene predstave obezbedilo prostor i organizacija Unicef Srbija, koja podržava rad SOS Dečijih sela Srbija u Prihvatnom centru Kikinda.

U saradnji sa lokalnim školama, predstavi je prisustvovalo i više od 150 mališana iz Kikinde, kao i patneri, prijatelji i donatori SOS Dečijh sela Srbija, predstavnici lokalnih institucija, organizacija i gradjani.

Predstava je naišla na izuzetno dobar prijem kod publie koja je pevala, plakala i gromoglasnim aplauzom podržala male glumce.

Predstava „Snežana i 7 patuljaka“, izvedena je već dva puta u Prihvatnom centru Kikinda – za roditelje malih glumaca, predstavnike organizacija, zaposlene u SOS Dečijim selima Srbija i zaposlene u PC Kikinda.

“Dorijan Grej” ponovo u Poletu: jubilarno izvođenje!

Jubilarno 10. izvođenje predstave “Dorijan Grej: Slučaj besmrtnog”!

Dorijan Grej - fantastika u predstavi
Komad za tri lika i video projektor, prema romanu “Slika Dorijana Greja”, Oskara Vajlda, u izvođenju trupe “Modernator” ponovo u Poletu!

“Ovo nije bajka i ne postoji srećan kraj.

Ovde nema boga ni pokajanja.

Ovo je priča o posrnuću. O sistematskom uništavanju svega humanog u čoveku. O grehu svake vrste. O smrti duše. Ovde zlo pobeđuje jer tako i jeste u stvarnosti.

Ovo je pravi Dorijan Grej.”

Uloge: Luka Miljković, Milos Ristanovic, Jelena Balević, Ivana Brajdić (video)
Adaptacija/dramatizacija/video: Jelena Balević
Portret: Miloš Bogdanović
Scenografija/art: Ivona Krizak
Režija: Modernatori

Cena ulaznice 300,00 dinara – ulaznice se kupuju pred predstavu – nema rezervacija.

Večeras premijera plesna predstave za decu i mlade “Pepeljuga”

Večeras od 20.00 sati u Bitefu teatru biće održana premijera “Pepeljuge” u izvođenju BITEF dens kompanije!

Plesna predstava za decu i mlade Pepeljuga nastavak je repertoarske politike Bitef dens kompanije da neguje i razvija plesne predstave za najmlađu publiku. Do sada su realizovane predstave za decu – Kapetan Džon Piplfoks i Ale i bauci u koreografiji Isidore Stanišić, i San žute čarape u koreografiji Dalije Aćin Thelander.

Predstava Pepeljuga predstavlja i prvi korak u formiranju mlade Bitef dens kompanije, sa igračima koji su učenici Srednje baletske škole Lujo Davičo na odseku za Savremenu igru, kojima bi nastupi u predstavama na sceni Bitef teatra bili dragocena scenska praksa.

U predstavi Pepeljuga učestvuje devet igrača, učenika drugog i trećeg razreda Srednje baletske škole.

Dramaturškom obradom, kao i scenskim konceptom i kostimom, predstava je transponovana u današnje vreme, i samim tim bliska je novim, mladim generacijama. U skladu sa ovakvom adaptacijom, radnja predstave se odvija danas, u Srbiji, a obrada teksta daje višestruke mogućnosti. Na prvom mestu, decu edukuje da je bolje biti skroman i vredan, a ne nametljiv i agresivan. Zatim, budući da se jedan deo predstave odvija na plesnom takmičenju, gledaoci su u mogućnosti da se upoznaju sa različitim plesnim stilovima, poput flamenka, salse, klasičnog baleta, hip hopa, valcera… Na taj način, predstava populariše savremenu igru, formira buduću publiku za ovu vrstu teatra, a takođe, različiti stilovi umetničke igre mogu zainteresovati decu i mlade, da se i sami njima bave, i tako na najlepši način obogate period svog odrastanja.

AUTORI I PODELA:

Dramski tekst i režija: Jelena Kajgo

Koreografija: Una Đuričić, Helena Ćelap i Anja Milosavljević

Muzika: Aleksandra Đokić

Kostim: Selena Orb

Igrači: Una Vujošević, Natalija Đečević, Nikola Živković, Anja Milosavljević, Jakša Filipovac, Una Đuričić, Helena Ćelap, Sara Tasić, Tamara Mirković, Nađa Novaković, Olga Crnoseljanski,Tijana Ostojić, Milica Ljubić

Izvršna produkcija: Jovana Janjić

Odnosi s javnošću i protokol: Slavica Hinić, Vesna Bogunović

Šef tehnike: Ljubomir Radivojević

Dizajn: Vukašin Milićević, Veljko Ilić
(U okviru saradnje BITEF teatra i Visoke škole likovnih i primenjenih umetnosti strukovnih studija u Beogradu)

Foto: Sonja Žugić, Nenad Šugić

Inspicijentkinja: Maja Jovanović

Svetlo: Dragan Đurković, Igor Milenković

Ton: Miroljub Vladić, Jugoslav Hadžić

Garderoberka: Marta Narančić

Dekorateri: Goran Gavrančić, Aleksandar Marinković, Vladan Milošević