Premijera opere za decu „Snežana i sedam patuljaka“

Premijera opere “Snežana i sedam patuljaka”, prema poznatom delu Braće Grim, biće održana 12. juna u 18 časova na sceni “Raša Plaović” Narodnog pozorišta u Beogradu.

Libreto i muziku je napisao Dragan Karolić, dirigent je Stefan Zekić, a režija Ana Grigorović.

U premijernoj podeli uloga su Nevena Djoković (Snežana), Jana Cvetković (Kraljica), Milena Djordjević (Ogledalo), Stefan Živanović (Princ), Luka Jozić (Lovac), Miljana Radinović, Milica Damjanac, Iskra Sretović, Sara Ristić, Nevena Milošević, Anastasija Stanković, Vera Zečević (Patuljci) i Strahinja Tričković (Ogledalo; glas).

“Opera Snežana i sedam patuljaka u potpunosti je bazirana na originalnoj bajci braće Grim. Tematski okvir interpretacije zasniva se na nemogućnosti očuvanja spoljašnje lepote. Žensko pitanje lepote nametnute standardima društva provejava kroz bajku i predstavlja osnovni motiv predstave”, kazala je rediteljka Grigorović i poručuje da predstava ima za cilj da mladoj publici prenese pouku da je jedina lepota koju vredi negovati ona koju nosimo unutar nas.

Na prvoj reprizi, zakazanoj za 19. juni, nastupiće Milica Damjanac (Snežana), Jana Cvetković (Kraljica), Milena Djordjević (Ogledalo), Stefan Živanović (Princ), Luka Jozić (Lovac), Miljana Radinović, Nevena Djoković, Iskra Sretović, Sara Ristić, Nevena Milošević, Anastasija Stanković, Vera Zećević (Patuljci) i Strahinja Tričković (Ogledalo; glas).

Danas premijera filma „Svet iz doba Jure – nadmoć”

U sredu 8. juna u bioskopu Cineplexx Galerija Belgrade u IMAX tehnologiji, sa početkom u 20 časova biće održana premijera filmskog spektakla Svet iz doba Jure – nadmoć!

Prošlo je 29 godina od kada smo, na velikom platnu, prvi put zakoračili u neverovatni svet najvećih bića koja su hodala planetom Zemljom. Ovog juna, filmska priča uz koju su rasle generacije širom sveta dobija svoj epilog!

Dvojcu koji čine Kris Prat i Brajs Dalas Hauard pridružuju se dobro poznata i voljena lica – dobitnica Oskara Lora Dern, Sem Nil i Džef Goldblum. Po prvi put zajedno, ova ekipa upustiće se u do sada neviđenu avanturu, punu uzbuđenja i jakih, nostalgičnih emocija.

Četiri godine nakon što je Isla Nublar uništen, dinosaurusi sada žive – i love – zajedno sa ljudima. Ova krhka ravnoteža će preoblikovati budućnost i odrediti, jednom zauvek, da li će ljudska bića ostati glavni predatori na planeti koju sada dele sa najstrašnijim stvorenjima u istoriji.

Istog dana, 8. juna film će pretpremijerno biti prikazan u odabranim bioskopima, a od 9. juna Svet iz doba Jure – nadmoć stiže na redovne bioskopske repertoare.

Od danas u bioskopima “Fantastične zveri 3”

U subotu 9. aprila s početkom u 19 časova u svim Cineplexx bioskopima biće održane premijerne projekcije filma “Fantastične zveri: Tajne Danbldora”, u kome glavne uloge tumače: Mads Mikelsen, Džud Lou, Ketrin Vaterston, Ede Redmajn, Ezra Miler i Alison Sudol. Režiju potpisuje Dejvid Jejts.

U ovom nastavku priče o fantastičnim zverima, koje je napisala Dž.K. Rouling,  profesor Albus Dambldor shvata da veliki mračni čarobnjak Gelert Grindelvald želi da preuzme kontrolu nad čarobnjačkim svetom. Kako ne može sam da ga zaustavi, pomaže mu Njut Skamander, koji predvodi neustrašivu ekipu čarobnjaka uz pomoć jednog ,,normalca”. U neverovatnoj misiji susreću se stare i nove čudesne zveri od kojih je deo na Grindelvaldovoj strani. Dambldor, međutim zbog velikog rizika i opasnosti, neće dugo ostati po strani.

Premijerne projekcije u svim Cineplexx bioskopima podržala je i izdavačka kuća Čarobna knjiga, koja je za najsrećnije posetioce pripremila po dve poklon knjige iz serijala „Fantastične zveri“.

Premijera pozorišne predstave “Deca Paklene pomorandže” 27. februara u Novom Sadu

“U trenutku kada stvaramo „Decu Paklene pomorandže“, trulež je odavno ispunila celo bure, budućnost od koje je Baržis strepeo je sadašnjost koju živimo, a patologija nije pretnja za sistem – patologija jeste sistem”, izjavila je dramatuškinja Nina Plavanjac koja je uradila dramatizaciju čuvenog romana “Paklena pomorandža” Entoni Bardžisa, a koju režira Kokan Mladenović u Pozorištu mladih, instituciji koja obeležava 90 godina postojanja. Premijera je zakazana u nedelju, 27. februara.

U Pozorištu mladih u Novom Sadu završene su probe predstave Deca Paklene pomorandže. Reditelj Kokan Mladenović okupio je mladu ekipu glumaca koja već sigurnim koracima hoda izazovnom scenografijom Marije Kalabić. Kostimografkinja Marina Sremac i njen asistent Sava Stefanović izrađuju kostime, a kompozitor Marko Grubić napravio je uzbudljivu muziku koja će sigurno biti obavezan deo plejliste fanova ove predstave.

U predstavi igraju: Kristina Savkov, Nikolina Vujević, Anica Petrović, Danilo Milovanović, Aleksa Ilić, Darko Radojević, Miloš Macura, Aleksandar Milković, Nenad J. Popović i Stefan Ostojić.

Reditelj Mladenović i dramaturškinja Nina Plavanjac autori su predstave, koja, inspirisana Bardžisovom “Paklenom pomorandžom”, istražuje izvore, razloge i povode mnogostrukog i raznolikog nasilja među mladima danas. Zašto su nam deca sve agresivnija i surovija, zašto se na neshvatljivo maštovite načine međusobno ponižavaju i beskrupulozno targetiraju, kako u stvarnom, tako i u virtuelnom svetu i zašto više nije dovoljno da se pitamo gde smo pogrešili, da merimo ko je više kriv: porodica, sistem vrednosti, sistem obrazovanja, društveno-politička klima u zemlji, mediji koji normalizuju nasilje i govor mržnje.

„Entoni Bardžis svoj roman „Paklena pomorandža“ piše nakon traumatičnog iskustva, napada mladih delinkvenata na njegovu trudnu ženu, u strahu od budućnosti koja dolazi i surovosti koju će doneti. Ipak, tinejdžerske bande u ovoj knjizi jesu zverski primeri patologije, izuzeci od pravila, jedna trula jabuka u buretu”, kaže za Danas Nina Plavanjac ističući razliku između društvenih okolnosti u vreme nastanka romana i naših okolnosti u momentu kada u Pozorištu mladih pripremaju premijeru predstave “Deca Paklene pomorandže” u režiji Kokana Mladenovića.

Dramaturškinja ističe i da Aleksova banda nije proizvod izolovanih slučajeva psihopatije, već je direktan proizvod izopačenosti svih institucija koje decu podižu i okružuju – raspadnute porodice, neposvećene škole, nezainteresovanih socijalnih ustanova, okrutne policije, nepravednog sudstva, nepostojećih ustanova za rehabilitaciju.

To su deca koja odrastaju svesna da su ljudi koji upravljaju svetom kao lutkarskom predstavom – predatori, i učiniće bilo šta da se na njih ugledaju i nikada ne postanu plen kao svoji potlačeni, pasivni roditelji.

„Nasilje se teško može prebroditi ako se živi u društvu koje je oblikovano nasiljem, poput našeg, u kojem su zastupljeni svi oblici nasilja, podjednako opasni. Moja lična pobeda nad nasiljem su trenuci u kojima nisam pribegao nasilju”, ističe glumac Miloš Macura.

Glumica Nikolina Vujević je izjavila da bi volela da ovom predstavom progovorimo o frustriranosti i izgubljenosti mladih generacija koje svoje ličnosti na društvenim mrežama kriju iza filtera za ulepšavanje, o generacijama kojima nije ponuđeno ništa konrektno za šta bi se uhvatili, pa sebi dopuštaju odsustvo bilo kakve kulture, poštovanja ili griže savesti.

“Oni žive za petominutnu slavu, njih “smara da se cimaju” za nešto više. S druge strane, takvu generaciju iznedrila je mnogo gora generacija kod koje je sve bilo vrlo radikalno, a opet ništa sa tom radikalnošću nisu postigli jer su razni spoljašnji faktori (poput ratova, raspada države) napravili od njih nezadovoljne i neispunjene ljude, koji su sve to preneli na svoju decu, generaciju koja sada biva ovakva kakva jeste”, istakla je Vujević.

U predstavi igraju mladi glumci što i jeste misija Pozorišta mladih. Direktor ove institucije Mihajlo Nestorović kaže da je za budućnost svakog teatra, a ne samo onog koje nosi mladost u svom imenu, veoma važno podmađivanje ansambla. Govori mu to i direktorsko iskustvo u jednom od najboljih pozorišta u Srbiji – NP Sombor.

“Nova, mladalačka energija daje potpuno drugu percepciju i svest o životu, i zato Pozorištem mladih stalno cirkliše u proseku bar tridesetak mladih ljudi”, ističe Nestorović koji je, inače, i umetnički direktor ove institucije koja ove godine obeležava 90 godina postojanja.

Premijera filma „Matriks: Uskrsnuća“ u CineStar bioskopima

Kultno ostvarenje „Matriks“ ponovo opseda svetske bioskope, ovoga puta svojim četvrtim nastavkom. Domaća publika ima priliku da 22. decembra od 20 sati, specijalnom CineFan premijerom u CineStar bioskopima, još jednom proživi avanture legendarnih junaka.

„Matriks: Uskrsnuća“ ponovno okuplja izvorne zvezde. Kijanu Rivs je u ulozi Nea, dok je Keri-En Mos u ulozi Triniti. U ostalim ulogama im se pridružuje zvezdana postava: Jaija Abdul – Matin II, DŽesika Henvik, DŽonatan Grof, Nil Patrik Haris, Prijanka Čopra Jonas, Kristina Riči, Telma Hopkins, Erendira Ibara, Tobi Onvumer, Maks Rimelt, Brajan J. Smit i DŽada Pinket Smit. Režiju potpisuje Lana Vačovski.

U novoj priči Neo i Triniti su naizgled živi i zdravi, ali su im umovi zaključani unutar „matriksa“, koji je postao opasniji. Oni se ne sećaju svoje prošlosti. Ali Nea prošlost proganja, jer u snovima vidi bljeskove onoga što se događalo u prethodnim filmovima, u onome što misli da je svakodnevnica… Kako bi otkrio što je zaista stvarno, moraće još jednom da se odluči za putovanje u „Matriks“.

Na simultanim CineFan premijerama u Beogradu, Novom Sadu, Zrenjaninu i Pančevu, najsrećniji gledaoci će, nasumičnim odabirom ispod sedišta, biti nagrađeni majicama i torbama za laptop.

Premijerom „Čarobnjaka iz Oza“ Malo pozorište „Duško Radović“ proslavlja 72. rođendan

– Ne verujem da je slučajno što se predstava „Čarobnjak iz Oza“ igra na Dan pozorišta, i drago mi je da smo napravili predstavu punu prijateljske ljubavi, iskrene, bez zadrške i zadnje namere. Predstavu koja govori o značaju prihvatanja onog drugog, drugačijeg od tebe. U ovom slučaju to nisu ovozemaljski likovi, već u stvari metafore.

Metafora stoji u tome šta sve isfrustrirano društvo može da načini od ljudi, a pored prijateljstva i ljubavi poruka je i pronalaženje samog sebe. To je bila misija ovog komada – to kaže glumica Sanja Marković povodom premijere predstave „Čarobnjak iz Oza“, po tekstu Aleksandre Glovacki, u režiji Jagoša Markovića.

Premijera se igra u subotu u 20 časova, na rođendan Malog pozorišta „Duško Radović“, a tom prilikom Pozorište obeležava 72. godine rada.

Marković pojašnjava da inteligenciju, hrabrost i druge osobine deca treba u sebi da osveste, kao što su na svom putu to učinili junaci iz ovog dela, uprkos okruženju i sredini koje im možda nameće predrasude o sebi i drugima.

Ona dodaje da je ovo delo uvek aktuelno, pa je zato misija i zadatak predstave da deci, u današnjem vremenu, približi „Čarobnjaka iz Oza“.

Prema njenim rečima, čak i ako deca ne shvate odmah pouku predstave, oni će je osvestiti u momentu kada im to u životu bude potrebno.

– Predstava govori o prijateljstvu i tome kako društvo može da isfrustrira decu od malih nogu, a posle i kao zrele ljude. Društvo ume da uvrti da osoba ne valja, da nema dovoljno hrabrosti, da nije dovoljno pametna, što personifikuju svi ostali likovi sem Doroti. Taj odnos se nekako uvek svakoga tiče, i danas, i pre trideset, četrdeset godina i biće aktuelna tema i za dvadeset, trideset godina. Ako to deca danas ne osete, svakako ćemo uspeti u tome da se za deset godina sete i da kažu: „Gledao sam tako neku predstavu, baš se ta tema protezala“ – pojašnjava Marković.

Ona kaže da je film obožavala i da je uživala u radu kad je dobila da glumi Doroti.

– Doroti želi da se vrati svom domu, kod svoje tetka Eme, pošto nema roditelje. Ona želi da se vrati tom osećaju ušuškanosti i topline koju deca dobijaju kod kuće, a koji je za Doroti od jednom nestao.
Na svom putu ona sreće prijatelje. Čak i mi stariji možemo nešto da naučimo iz te dečije čistote koja nema predrasuda, jer iako Strašilo misli da je glupo, Lav da nije dovoljno hrabar… Doroti to zanemaruje, jer prihvata svoje prijatelje sa kojima zajedno te prepreke i predrasude pobeđuje. Srce je otvoreno, ruke su širom otvorene, a nama je bio cilj da to prikažemo u predstavi – ukazuje Marković.

Ona otkriva da im je pre par dana prva publika bio osmogodišnji sin glumca Miše Samolova, Vuk Samolov, koji je ozbiljno gledao predstavu i zaključio da mu se sviđa što se Oz ne pojavljuje, pa „mi moramo sami da rešavamo svoje probleme“.

– Svaki čovek kada mu je teško pita se kako sa tim da se izbori. Ako nisi sam, kao što Doroti nije, tačnije, jeste dok ne nađe svog Strašila, Lava i Gvozdenog, to prijateljstvo u životu znači i njima, a i nama – pojašnjava glumica. – Nadam se da to nije nekako slučajno, već da je to neki znak koji je neko poslao da bi se baš ova predstava radila za Dan pozorišta. To je ta sloga i taj simbol prijateljstva, šta nama svima prijatelj u životu znači, posebno kada nam je teško, koliko je značajno imati ih, jednog, dva, tri… Kad znaš da na nekog možeš da se osloniš kako bi put, brige i prepreke bile lakše premošćene – kaže Sanja Marković.

Pored nje u predstavi igraju: Vladislava Đorđević, Miloš Samolov, Bojan Lazarov, Lana Adžić, Nikola Kerkez i Goran Balančević.

Scenografiju potpisuje reditelj Jagoš Marković, kostim Maria Marković Milojev, a muziku je komponovao Ljubomir Ninković.

Predstava je nastala po motivima istoimene knjige američkog pisca za decu Lajmana Frenka Bauma, čije je delo postalo poznato širom sveta nakon što je Viktor Fleming režirao film 1939. godine, u kome ulogu devojčice iz Kanzasa igra Džudi Garland.

“Dina” premijerno prikazana u Kanu – pozitivne ocene kritike!

Dugoiščekivana nova filmska adaptacija naučno-fantastičnog romana “Dina” američkog pisca Franka Herberta koju je režirao francusko-kanadski redatelj Denis Vilnev (“Blejd raner 2049”, “Dolazak”, “Sikario”) u petak je premijerno prikazana na Međunarodnom filmskom festivalu u Veneciji i kritike ovog dugoiščekivanog naslova već su počele da kruže internetom.

Metacritic, internet stranica za prikupljanje filmskih kritika i pretvaranje istih u jedinstvenu ocenu kvaliteta filma, “Dini” je u trenutku pisanja ovog teksta dodelio ocenu 76 (od 100), a to je napravio na osnovu 14 pozitivnih kritika i tri koje su između pozitivne i negativne.

“Denis Vilneova nova adaptacija roman Franka Herberta iz 1965. s Timotijem Kalametom u glavnoj ulozi izaziva divljenje”, napisao je Robi Kolin iz The Telegrapha.

“Većina modernih SF filmova može se sakriti pred ovom ‘Dinom’ zbog njenog opsega i izvedbe. Vešto žonglira više likova i lokacija poput originala koji joj je temelj”, tvrdi Tim Grierson iz Screen Daily-ja.

“Ovako bogat film je divno ostvarenje kojem se lakše divimo nego što ga volimo. Ali, hoće li ikoga biti briga za površne likove ozbiljnih lica? Imena su im egzotična, kao i kostimi, ali niko od njih nema toplinu i ličnost likova iz jedne druge svemirske opere koju neću spomenuti”, napisao je Nikolas Berber iz BBC-a.

“Pripovedanju nedostaju jasne linije koje bi ga učinile konstantno pogonskim. S obzirom na to koliko je originalno delo na ceni u SF zajednici, paradoksalno je to što su većina novotarija koje je donelo isprala decenije imitatora”, kaže Dejvid Runi iz The Hollywood Reportera.

Rotten Tomatoes, stranica koja takođe kritike pretvara u jedinstvenu ocenu, odnosno procenat “svežine” ili “pokvarenosti” (po uzoru na paradajz), “Dinu” drži 85 posto “svežom”. Takva svežina “Dine” temelji se na 26 kritika, od kojih su 22 sveže, a četiri “pokvarene”.

Roman “Dina” Herbert je napisao 1965. godine, a nagrađen je nagradama Hugo i Nebula za najbolji SF roman te godine. Radnja filma prati sukob dvaju plemićkih porodica – Atreida i Harkonena – oko planete Arakisa, jedine planete u svemiru na kojoj se može pronaći retki i dragoceni začin melange, materija koja omogućava dugačak život, međuzvezdana putovanja i još štošta.

Nakon Dine objavljivani su, sve do autorove smrti 1986. njeni nastavci “Mesija Dine”, “Deca Dine”, “Bog vladar Dine”, “Jeretici Dine” i “Kuća Dine“.

Vilnev, inače, nije prvi reditelj koji je pokušao da ukroti “Dinu”.

Na novoj adaptaciji, ovoj koja je premijerno prikazana 2021. na festivalu u Veneciji, počelo je da se radi 2016. godine kada je produkcijska kuća Legendary kupila prava za filmsku i televizijsku adaptaciju romana. Vilnevu je projekt poveren u februaru 2017. godine, i to nakon nekoliko meseci nagađanja da će ga upravo on režirati.

Ulogu Pola Atreidisa, glavnog lika romana, dobio je američki glumac Timoti Kalamet. Šveđanka Rebeka Ferguson dobila je ulogu Gospe Džesike, konkubine Polovog oca Leta, glave kuće Atreida. Leta igra Oskar Ajzak. Mimo njih, glumačka postava prepuna je zvezda poput Haviera Bardema, Džoša Brolina, Džejsona Momoe, Dejvida Dastmalčijana, Dejva Botiste, Stelana Skarsgarda, Šarlot Rompling i Zendaje.

Danas premijera TV serije „Crna svadba“ na Dunav Film festu

Posle velikog uspeha na upravo završenom Sarajevo film festivalu, gde je TV serija „Crna svadba“ prikazivanjem dve epizode doživela svetsku premijeru, ovaj horor psihološki triler imaće domaću premijernu projekciju na 4. Dunav Film festu u Smederevu, koja je zakazana u ponedeljak, 23. avgusta.

U Malom gradu na Smederevskoj tvrđavi publika će takođe imati priliku da vidi dve epozode drame koja se događa u malom mestu u Istočnoj Srbiji, gde Mitar, inače miran i blag čovek, iznenada i na brutalan način ubija dvanaestoro svojih komšija.

Pokušavajući da rasvetle motive zločina, Petar, pripadnik bezbednosne agencije BIA ((igra ga Uliks Fehmiu), i inspektori Tomić i Blagojević pozivaju Natašu, renomiranog psihologa, da kao sudski veštak utvrdi da li je Mitar psihički oboleo ili se iza zločina krije neki drugi motiv…

Kako je najavljeno o ovoj seriji, specifičan naziv Crna svadba dolazi od starog vlaškog obreda u kojem prilikom smrti mladog muškarca koji je godištem stasao za ženidbu, on biva sahranjen u svadbenom odelu, a ispraća ga verenica ili neka druga devojka odevena u venčanicu.

Ova priča otključava misteriju gde se prepliću vlaška magija i tajanstveni centri moći, u borbi dobra i zla koja traje vekovima – Petar pokušava da odgonetne šta se zapravo dogodilo, jer je ubica, pre nego što je pucao u sebe, izgovorio reč katabaza, istu onu koju je rekao i njegov pokojni sin pre nego što je izvršio samoubistvo.

A posle čina crne svadbe koju je gledao u selu u kojem se dogodio masakr, on sve više počinje da veruje da se iza svega krije nešto natprirodno…

Kreatori serije  su scenarista Strahinja Madžarević i Nemanja Ćipranić, koji potpisuje i režiju svih deset epizoda serije.

Brojna glumačka ekipa okupila je i glumce iz regiona – pored Uliksa Fehmiua tu su i Jelena Đokić, Nikola Kojo, Slavko Štimac, Toni Mihajlovski, Filip Đurić, Ljiljana Blagojević, Borka Tomović, Anastasija Đurović, Nebojša Milovanović…

Iza ovog projekta stoje produkcijska kuća Firefly i Telekom Srbija, a premijerno emitovanje “Crne svadbe” najavljeno je za jesen ove godine na kanalu Superstar TV i RTS.

U Los Anđelesu održana premijera novog Marvelovog filma “Šeng Či i legenda o deset prstenova!”

Film “Šeng Či i legenda o deset prstenova” dobio sjajne reakcije američke kritike i publike posle premijere. Premijera najnovijeg Marvelovog ostvarenja je održana juče u Los Anđelesu, a posebnu reakciju publike na crvenom tepihu su izazvale nove zvezde Simu Liu (Šeng Či) i Akvafina (Keti), ali i legende kineskog filma Mišel Jeo i Toni Lijang.

Publika je oduševljeno napustila bioskop, o čemu svedoče prve reakcije i kritike fanova. Kritičari su pohvalili glumu, scenario i specijalne efekte, a posebno su istakli da su ih oduševile akcione scene, “kakve do sada nismo imali prilike da vidimo u Marvelovom filmskom univerzumu.”

– Dobro zapamtite ko je Simu Liu, ukoliko već ne znate, biće on velika akciona zvezda, a Marvel nam je spremio pravi hit film – pišu američki kritičari. – Mnogo ljudi će ovim filmom dobiti svog novog omiljenog Marvelovog heroja. Film je ključni deo budućnosti Marvelovog univerzuma i zaista će promeniti ceo superherojski žanr.

Najnoviji Marvelov film stiže u naše bioskope 2. septembra.

Održana svetska premijera „Crne udovice“

Sinoć je u Londonu, Los Anđelesu, Njujorku i Melburnu održana premijera dugoočekivanog superherojskog filma Crna udovica (Black Widow). Zvezda večeri je bila nova ikona Marvela Florens Pju, koja u filmu tumači ulogu Jelene Belove, sestre Nataše Romanov poznatije kao Crna udovica. Ona je pozdravila publiku u Londonu i svojim izgledom, roze kosom i roze šminkom, simbolisala pravu junakinju strip kulture. Svoju sreću zbog premijere filma koja je nekoliko puta odlgana usled pandemije, mlada glumica nije mogla da sakrije:

„Celo iskustvo rada na ovom filmu je bilo ludo od početka do kraja. Dve dodatne godine koje su prošle od kraja snimanja do sada su samo doprinele da osetim da sve ovo nije stvarno. Činjenica da se ljudi kostimiraju u Jelenu i Natašu je prelepa, veoma sam uzbuđena što će ljudi konačno moći da pogledaju film“, uzbuđeno je uoči premijere rekla Florens Pju, koja tumači ulogu Jelene.

Florens Pju je u intervjuu kasnije dodala da je veoma zahvalna što je ovo pravi film koja na velika vrata vraća ljude u bioskope:

„Nisam verovala da će naš film biti deo prvog talasa filmova koji će posle pandemije ljude vraćati u bioskope. Veoma sam zahvalna zbog toga! Mislim da je savršen film za povratak u bioskope jer ima odličnu akciju, sjajnu glumu i neponovljivu glumačku postavu“, dodala je Florens Pju.

Na iznenađenje publike, putem video poziva, potpuno u duhu vremena u kojem film izlazi, javila se i pozdravila ih je protagonistkinja Skarlet Johanson.

Njujorčane je pozdravio Dejvid Harbor koji igra Crvenog čuvara, vojnika zavidne snage koji je fiktivni otac Nataše Romanove i Jelene Belove u univerzumu superheroja.

Fanovi Marvelovog univerzuma u Njujorku, Los Anđelesu i Melburnu imali su priliku da na jedno veče budu u koži svojih omiljenih junaka, te su obučeni u Osvetnike pozirali na crvenom tepihu i nakon toga uživali u specijalnoj fan projekciji filma Crna udovica.

Radnja filma smeštena je u period nakon događaja koji su se zbili u filmu Kapetan Amerika: Građanski rat (2016) kada je došao trenutak Natašinog suočavanja sa neposrednim pretnjama iz njene prošlosti. „Nedovršeni posao” i tajne iz prošlih vremena upućuju ljubitelje Marvelovih filmova da je reč o periodu pre nego što je heroina postala Osvetnik.

Film Crna udovica će se od četvrtka, 8. jula prikazivati u srpskim bioskopima.