Premijerom „Čarobnjaka iz Oza“ Malo pozorište „Duško Radović“ proslavlja 72. rođendan

– Ne verujem da je slučajno što se predstava „Čarobnjak iz Oza“ igra na Dan pozorišta, i drago mi je da smo napravili predstavu punu prijateljske ljubavi, iskrene, bez zadrške i zadnje namere. Predstavu koja govori o značaju prihvatanja onog drugog, drugačijeg od tebe. U ovom slučaju to nisu ovozemaljski likovi, već u stvari metafore.

Metafora stoji u tome šta sve isfrustrirano društvo može da načini od ljudi, a pored prijateljstva i ljubavi poruka je i pronalaženje samog sebe. To je bila misija ovog komada – to kaže glumica Sanja Marković povodom premijere predstave „Čarobnjak iz Oza“, po tekstu Aleksandre Glovacki, u režiji Jagoša Markovića.

scena iz Čarobnjaka iz Oza

Premijera se igra u subotu u 20 časova, na rođendan Malog pozorišta „Duško Radović“, a tom prilikom Pozorište obeležava 72. godine rada.

Marković pojašnjava da inteligenciju, hrabrost i druge osobine deca treba u sebi da osveste, kao što su na svom putu to učinili junaci iz ovog dela, uprkos okruženju i sredini koje im možda nameće predrasude o sebi i drugima.

Ona dodaje da je ovo delo uvek aktuelno, pa je zato misija i zadatak predstave da deci, u današnjem vremenu, približi „Čarobnjaka iz Oza“.

Prema njenim rečima, čak i ako deca ne shvate odmah pouku predstave, oni će je osvestiti u momentu kada im to u životu bude potrebno.

– Predstava govori o prijateljstvu i tome kako društvo može da isfrustrira decu od malih nogu, a posle i kao zrele ljude. Društvo ume da uvrti da osoba ne valja, da nema dovoljno hrabrosti, da nije dovoljno pametna, što personifikuju svi ostali likovi sem Doroti. Taj odnos se nekako uvek svakoga tiče, i danas, i pre trideset, četrdeset godina i biće aktuelna tema i za dvadeset, trideset godina. Ako to deca danas ne osete, svakako ćemo uspeti u tome da se za deset godina sete i da kažu: „Gledao sam tako neku predstavu, baš se ta tema protezala“ – pojašnjava Marković.

Ona kaže da je film obožavala i da je uživala u radu kad je dobila da glumi Doroti.

– Doroti želi da se vrati svom domu, kod svoje tetka Eme, pošto nema roditelje. Ona želi da se vrati tom osećaju ušuškanosti i topline koju deca dobijaju kod kuće, a koji je za Doroti od jednom nestao.
Na svom putu ona sreće prijatelje. Čak i mi stariji možemo nešto da naučimo iz te dečije čistote koja nema predrasuda, jer iako Strašilo misli da je glupo, Lav da nije dovoljno hrabar… Doroti to zanemaruje, jer prihvata svoje prijatelje sa kojima zajedno te prepreke i predrasude pobeđuje. Srce je otvoreno, ruke su širom otvorene, a nama je bio cilj da to prikažemo u predstavi – ukazuje Marković.

Ona otkriva da im je pre par dana prva publika bio osmogodišnji sin glumca Miše Samolova, Vuk Samolov, koji je ozbiljno gledao predstavu i zaključio da mu se sviđa što se Oz ne pojavljuje, pa „mi moramo sami da rešavamo svoje probleme“.

– Svaki čovek kada mu je teško pita se kako sa tim da se izbori. Ako nisi sam, kao što Doroti nije, tačnije, jeste dok ne nađe svog Strašila, Lava i Gvozdenog, to prijateljstvo u životu znači i njima, a i nama – pojašnjava glumica. – Nadam se da to nije nekako slučajno, već da je to neki znak koji je neko poslao da bi se baš ova predstava radila za Dan pozorišta. To je ta sloga i taj simbol prijateljstva, šta nama svima prijatelj u životu znači, posebno kada nam je teško, koliko je značajno imati ih, jednog, dva, tri… Kad znaš da na nekog možeš da se osloniš kako bi put, brige i prepreke bile lakše premošćene – kaže Sanja Marković.

Pored nje u predstavi igraju: Vladislava Đorđević, Miloš Samolov, Bojan Lazarov, Lana Adžić, Nikola Kerkez i Goran Balančević.

Scenografiju potpisuje reditelj Jagoš Marković, kostim Maria Marković Milojev, a muziku je komponovao Ljubomir Ninković.

Predstava je nastala po motivima istoimene knjige američkog pisca za decu Lajmana Frenka Bauma, čije je delo postalo poznato širom sveta nakon što je Viktor Fleming režirao film 1939. godine, u kome ulogu devojčice iz Kanzasa igra Džudi Garland.

“Dina” premijerno prikazana u Kanu – pozitivne ocene kritike!

Dugoiščekivana nova filmska adaptacija naučno-fantastičnog romana “Dina” američkog pisca Franka Herberta koju je režirao francusko-kanadski redatelj Denis Vilnev (“Blejd raner 2049”, “Dolazak”, “Sikario”) u petak je premijerno prikazana na Međunarodnom filmskom festivalu u Veneciji i kritike ovog dugoiščekivanog naslova već su počele da kruže internetom.

Timmoti Kalamet

Metacritic, internet stranica za prikupljanje filmskih kritika i pretvaranje istih u jedinstvenu ocenu kvaliteta filma, “Dini” je u trenutku pisanja ovog teksta dodelio ocenu 76 (od 100), a to je napravio na osnovu 14 pozitivnih kritika i tri koje su između pozitivne i negativne.

“Denis Vilneova nova adaptacija roman Franka Herberta iz 1965. s Timotijem Kalametom u glavnoj ulozi izaziva divljenje”, napisao je Robi Kolin iz The Telegrapha.

“Većina modernih SF filmova može se sakriti pred ovom ‘Dinom’ zbog njenog opsega i izvedbe. Vešto žonglira više likova i lokacija poput originala koji joj je temelj”, tvrdi Tim Grierson iz Screen Daily-ja.

“Ovako bogat film je divno ostvarenje kojem se lakše divimo nego što ga volimo. Ali, hoće li ikoga biti briga za površne likove ozbiljnih lica? Imena su im egzotična, kao i kostimi, ali niko od njih nema toplinu i ličnost likova iz jedne druge svemirske opere koju neću spomenuti”, napisao je Nikolas Berber iz BBC-a.

“Pripovedanju nedostaju jasne linije koje bi ga učinile konstantno pogonskim. S obzirom na to koliko je originalno delo na ceni u SF zajednici, paradoksalno je to što su većina novotarija koje je donelo isprala decenije imitatora”, kaže Dejvid Runi iz The Hollywood Reportera.

Rotten Tomatoes, stranica koja takođe kritike pretvara u jedinstvenu ocenu, odnosno procenat “svežine” ili “pokvarenosti” (po uzoru na paradajz), “Dinu” drži 85 posto “svežom”. Takva svežina “Dine” temelji se na 26 kritika, od kojih su 22 sveže, a četiri “pokvarene”.

Roman “Dina” Herbert je napisao 1965. godine, a nagrađen je nagradama Hugo i Nebula za najbolji SF roman te godine. Radnja filma prati sukob dvaju plemićkih porodica – Atreida i Harkonena – oko planete Arakisa, jedine planete u svemiru na kojoj se može pronaći retki i dragoceni začin melange, materija koja omogućava dugačak život, međuzvezdana putovanja i još štošta.

Nakon Dine objavljivani su, sve do autorove smrti 1986. njeni nastavci “Mesija Dine”, “Deca Dine”, “Bog vladar Dine”, “Jeretici Dine” i “Kuća Dine“.

Vilnev, inače, nije prvi reditelj koji je pokušao da ukroti “Dinu”.

Na novoj adaptaciji, ovoj koja je premijerno prikazana 2021. na festivalu u Veneciji, počelo je da se radi 2016. godine kada je produkcijska kuća Legendary kupila prava za filmsku i televizijsku adaptaciju romana. Vilnevu je projekt poveren u februaru 2017. godine, i to nakon nekoliko meseci nagađanja da će ga upravo on režirati.

Ulogu Pola Atreidisa, glavnog lika romana, dobio je američki glumac Timoti Kalamet. Šveđanka Rebeka Ferguson dobila je ulogu Gospe Džesike, konkubine Polovog oca Leta, glave kuće Atreida. Leta igra Oskar Ajzak. Mimo njih, glumačka postava prepuna je zvezda poput Haviera Bardema, Džoša Brolina, Džejsona Momoe, Dejvida Dastmalčijana, Dejva Botiste, Stelana Skarsgarda, Šarlot Rompling i Zendaje.

Danas premijera TV serije „Crna svadba“ na Dunav Film festu

Posle velikog uspeha na upravo završenom Sarajevo film festivalu, gde je TV serija „Crna svadba“ prikazivanjem dve epizode doživela svetsku premijeru, ovaj horor psihološki triler imaće domaću premijernu projekciju na 4. Dunav Film festu u Smederevu, koja je zakazana u ponedeljak, 23. avgusta.

scena iz serije „Crna svadba“

U Malom gradu na Smederevskoj tvrđavi publika će takođe imati priliku da vidi dve epozode drame koja se događa u malom mestu u Istočnoj Srbiji, gde Mitar, inače miran i blag čovek, iznenada i na brutalan način ubija dvanaestoro svojih komšija.

Pokušavajući da rasvetle motive zločina, Petar, pripadnik bezbednosne agencije BIA ((igra ga Uliks Fehmiu), i inspektori Tomić i Blagojević pozivaju Natašu, renomiranog psihologa, da kao sudski veštak utvrdi da li je Mitar psihički oboleo ili se iza zločina krije neki drugi motiv…

Kako je najavljeno o ovoj seriji, specifičan naziv Crna svadba dolazi od starog vlaškog obreda u kojem prilikom smrti mladog muškarca koji je godištem stasao za ženidbu, on biva sahranjen u svadbenom odelu, a ispraća ga verenica ili neka druga devojka odevena u venčanicu.

Ova priča otključava misteriju gde se prepliću vlaška magija i tajanstveni centri moći, u borbi dobra i zla koja traje vekovima – Petar pokušava da odgonetne šta se zapravo dogodilo, jer je ubica, pre nego što je pucao u sebe, izgovorio reč katabaza, istu onu koju je rekao i njegov pokojni sin pre nego što je izvršio samoubistvo.

A posle čina crne svadbe koju je gledao u selu u kojem se dogodio masakr, on sve više počinje da veruje da se iza svega krije nešto natprirodno…

Kreatori serije  su scenarista Strahinja Madžarević i Nemanja Ćipranić, koji potpisuje i režiju svih deset epizoda serije.

Brojna glumačka ekipa okupila je i glumce iz regiona – pored Uliksa Fehmiua tu su i Jelena Đokić, Nikola Kojo, Slavko Štimac, Toni Mihajlovski, Filip Đurić, Ljiljana Blagojević, Borka Tomović, Anastasija Đurović, Nebojša Milovanović…

Iza ovog projekta stoje produkcijska kuća Firefly i Telekom Srbija, a premijerno emitovanje “Crne svadbe” najavljeno je za jesen ove godine na kanalu Superstar TV i RTS.

U Los Anđelesu održana premijera novog Marvelovog filma “Šeng Či i legenda o deset prstenova!”

Film “Šeng Či i legenda o deset prstenova” dobio sjajne reakcije američke kritike i publike posle premijere. Premijera najnovijeg Marvelovog ostvarenja je održana juče u Los Anđelesu, a posebnu reakciju publike na crvenom tepihu su izazvale nove zvezde Simu Liu (Šeng Či) i Akvafina (Keti), ali i legende kineskog filma Mišel Jeo i Toni Lijang.

Scena iz filma Šeng Li i legenda o deset prstenova

Publika je oduševljeno napustila bioskop, o čemu svedoče prve reakcije i kritike fanova. Kritičari su pohvalili glumu, scenario i specijalne efekte, a posebno su istakli da su ih oduševile akcione scene, “kakve do sada nismo imali prilike da vidimo u Marvelovom filmskom univerzumu.”

– Dobro zapamtite ko je Simu Liu, ukoliko već ne znate, biće on velika akciona zvezda, a Marvel nam je spremio pravi hit film – pišu američki kritičari. – Mnogo ljudi će ovim filmom dobiti svog novog omiljenog Marvelovog heroja. Film je ključni deo budućnosti Marvelovog univerzuma i zaista će promeniti ceo superherojski žanr.

Najnoviji Marvelov film stiže u naše bioskope 2. septembra.

Održana svetska premijera „Crne udovice“

Sinoć je u Londonu, Los Anđelesu, Njujorku i Melburnu održana premijera dugoočekivanog superherojskog filma Crna udovica (Black Widow). Zvezda večeri je bila nova ikona Marvela Florens Pju, koja u filmu tumači ulogu Jelene Belove, sestre Nataše Romanov poznatije kao Crna udovica. Ona je pozdravila publiku u Londonu i svojim izgledom, roze kosom i roze šminkom, simbolisala pravu junakinju strip kulture. Svoju sreću zbog premijere filma koja je nekoliko puta odlgana usled pandemije, mlada glumica nije mogla da sakrije:

Florens Pju

„Celo iskustvo rada na ovom filmu je bilo ludo od početka do kraja. Dve dodatne godine koje su prošle od kraja snimanja do sada su samo doprinele da osetim da sve ovo nije stvarno. Činjenica da se ljudi kostimiraju u Jelenu i Natašu je prelepa, veoma sam uzbuđena što će ljudi konačno moći da pogledaju film“, uzbuđeno je uoči premijere rekla Florens Pju, koja tumači ulogu Jelene.

Florens Pju je u intervjuu kasnije dodala da je veoma zahvalna što je ovo pravi film koja na velika vrata vraća ljude u bioskope:

„Nisam verovala da će naš film biti deo prvog talasa filmova koji će posle pandemije ljude vraćati u bioskope. Veoma sam zahvalna zbog toga! Mislim da je savršen film za povratak u bioskope jer ima odličnu akciju, sjajnu glumu i neponovljivu glumačku postavu“, dodala je Florens Pju.

Skarlet Johanson

Na iznenađenje publike, putem video poziva, potpuno u duhu vremena u kojem film izlazi, javila se i pozdravila ih je protagonistkinja Skarlet Johanson.

Dejvid Harbor

Njujorčane je pozdravio Dejvid Harbor koji igra Crvenog čuvara, vojnika zavidne snage koji je fiktivni otac Nataše Romanove i Jelene Belove u univerzumu superheroja.

Fanovi Marvelovog univerzuma u Njujorku, Los Anđelesu i Melburnu imali su priliku da na jedno veče budu u koži svojih omiljenih junaka, te su obučeni u Osvetnike pozirali na crvenom tepihu i nakon toga uživali u specijalnoj fan projekciji filma Crna udovica.

Radnja filma smeštena je u period nakon događaja koji su se zbili u filmu Kapetan Amerika: Građanski rat (2016) kada je došao trenutak Natašinog suočavanja sa neposrednim pretnjama iz njene prošlosti. „Nedovršeni posao” i tajne iz prošlih vremena upućuju ljubitelje Marvelovih filmova da je reč o periodu pre nego što je heroina postala Osvetnik.

Film Crna udovica će se od četvrtka, 8. jula prikazivati u srpskim bioskopima.

Još jednom odložena premijera filma “Wonder Woman 1984”

Studio “Warner Bros” odložio je premijeru superherojskog filma “Wonder Woman 1984”, planiranu za 2. oktobar ove godine.

Film je zbog pandemije koronavirusa pomeren za 25. decembar.

Wonder Woman 1984

Radi se o nastavku bioskopskog hita iz 2017. godine, koji je širom sveta ostvario zaradu od 822 miliona dolara.

U ulozi ratnice Dijane ponovo će se naći Gal Gadot, a svoje uloge repriziraće i Kris Pajn i Robin Rajt.

Pojačanje u ekipi su Pedro Paskal i Kristen Vig.

I Supermena "savladao" koronavirus: Premijera odložena zbog straha od zaraze

Vorner bros je otkazao premijeru novog filma “Superman – The Red Son” zakazanu za 16. mart u Njujorku zbog koronavirusa.

Supermen

Kompanija je u svom saopštenju za medije navela da žele da smanje rizike i kako im je dobrobit i zdravlje ljudi na prvom mestu. Dodali su da je to prava odluka u trenutku kada se uticaj i širenje koronavirusa nastavlja, navodi sajt Newsarama.

Ova kompanija ima niz najavljenih događaja naredna četiri meseca, od kojih je najbitniji konferencija Komikon u San Dijegu u julu. Trenutno nije poznato da li će otkazivati te događaje.

“Superman – The Red Son” je adaptacija stripa iz 2003. godine, u kojoj Supermen, po dolasku na Zemlju živi u Sovjetskom savezu, a ne u Americi. Na ovoj animiranoj adaptaciji stripa radio je Sem Liu, poznatom po svom radu na animiranim filmovima o Betmenu.

„Zvezdani ratovi“ stižu u bioskope, kraj sage o Skajvokerima

U bioskope konačno stiže 9. deo filmskog serijala „Ratovi zvezda – uspon Skajvokera“. Euforija među ljubiteljima uveliko vlada, a film će se u bioskopima u Srbiji naći od srede 18. decembra, dva dana pre Sjedinjenih Američkih Država.

Star Wars 9 poster

Posle više od 40 godina, priča koja je počela epskom sagom “Zvezdani ratovi“ Džordža Lukasa, mogla bi da dobije epilog u poslednjem delu trilogije nastavaka.

General Leja Organa predvodi preživele članove pokreta Otpora u poslednjem obračunu sa Prvim redom. U međuvremenu, viševekovni konflikt između Džedaja i Sita dolazi do vrhunca okončavajući sagu o porodici Skajvoker.

„Ako kao dete budete gledali ovaj film za 100 ili 500 godina, videćete priču koja se neizbežno zaključuje uzbuđenjem, emocijama, šokom i zadovoljstvom“, kaže reditelj Džej Džej Abrams.

Lik Leje je srce cele priče i tri godine nakon smrti glumice Keri Fišer, a u vodećim ulogama su Mark Hamil kao Luk Skajvoker, zatim Dejzi Ridli, Oskar Ajzak i Džon Bojega.

„Osećao sam se sjajno radeći sa Dejzi i Oskarom, a onda shvatiš, o, pa ovo je naš doprinos završetku ove sage“, istakao je Bojega.

„Osećali smo se kao deca koja idu u veliku avanturu“, dodaje Dejzi Ridli.

Zvezdani ratovi jedinstveni su po tome što nikad nisu izneverili ni najveće posvećenike, zato neka se spreme kostimi i pletenice, jer uz kokice, avantura počinje – možda poslednji put.

Domaće publika će danas film moći da vidi u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Pančevu, Zrenjaninu i  Kragujevcu.

Danas specijalna premijera animirane "Porodice Adams"

Spremite se da pucketate prstima! Porodica Adams se vraća u bioskope u prvoj animiranoj komediji o ovoj čuvenoj “mračnoj” porodici. 

Animirana Porodica Adams

Možda ste mislili da je vaša porodica čudna, ali neobična, bizarna i potpuno originalna porodica Adams će vas naterati da ponovo razmislite – tako distributeri najavljuju novi animirani film koji u domaće bioskope stiže 7. novembra a koji će specijalnu premijeru imati 31. oktobra.

Film je i sinhronizovan na naš jezik tako ćete, u toj varijanti, slušati glasove Srđana Timarova, Dušice Novaković, Katarine Gojković, Đurđine Radić, Tamare Aleksić, dok u originalu glasove pozajmljuju Oskar Ajzak, Šarliz Teron, Fin Volfhard…

Arnold Švarceneger i Linda Hamilton ponovo zajedno na filmu

Film „Terminator: Mračna subina“, čija je domaća premijera zakazana za 30. oktobar, prvi put posle 28 godina uspeo je da ujedini dobro poznati trio: dobitnika Oskara scenaristu Džejmsa Kamerona i glumce iz originalne postave –holivudske zvezde Lindu Hamilton i Arnolda Švarcenegera.

Linda Hamilton u filmu Terminator: Mračna sudbina

Tamo gde je sa pričom stao u Terminator 2: Sudnji dan iz 1991. godine, scenarista Džejms Kameron vraća se s najnovijim nastavkom franšize ustupajući rediteljsku palicu Timu Mileru, poznatom po blokbasteru Dedpul (2016).

Šta je to što je proslavljenog scenaristu Džejmsa Kamerona vratilo za spisateljski sto i uverilo ga da nastavi naučnofantastičnu priču o kiborgu iz apokaliptične budućnosti, koji dolazi u sadašnjost kako bi osigurao istrebljenje ljudske rase?

„Tokom godina, nastavio sam da se konsultujem s ljudima koji se bave veštačkom inteligencijom. Svi veruju da će se ona usavršiti toliko da će biti jednaka ili čak i veća od ljudskog uma. Takođe kažu da se neće pretvoriti u Skajnet, ali kako mi to možemo da znamo?“, objašnjava Kameron.

Razmišljjući kako veštačka inteligencija neometano nastavlja da se razvija, Kameron praktično nikada nije izgubio vezu sa pričom.

Scenarista ističe da su prvi filmovi o Terminatoru imali cilj da ozbiljno uplaše ljude od mogućnosti veoma mračne budućnosti.

„Ovaj film bavi se postojanjem pretnje od realne mogućnosti sukoba ljudi sa veštačkom superinteligencijom, što je danas mnogo manje naučnafantastika nego što je to bilo 1984. ili 1991. godine“, naglašava čuveni sineasta.

Reditelj i scenarista zajedno su se složili da je jedan od glavnih uslova za nastavak filma bio povratak Linde Hamilton pred kamere.

„Mislim da niko od nas nije mogao da zamisli nekog drugog u ulozi Sare Konor. Nismo mogli da povratimo Saru bez Linde“, rekao je Kameron, a glumica ističe da se nakon drgugog filma o Terminatoru osećala kao da je kompletirala svoj lik, od neprimetnog do žene-ratnika i da nakon toga nije imala potrebu da ponovo uskače u kožu čuvene heroine.

„Poslednjih 28 godina Sara se veoma izmenila i sada sam želela ponovo da je istražim“, zaključila je Linda.

U glumačkoj ekipi su i glumci Natalija Rejes, Gabrijel Luna, Dijego Boneta, Mekenzi Dejvis i drugi.