Predstavljanje romana “Kad se vratim” u Novom Sadu

U četvrtak 14. oktobra 2021. s početkom u 19 časova u novosadskoj knjižari Bulevar Books (Bulevar Mihajla Pupina 6) održaće se promocija novog romana Mladena Jakovljevića, Kad se vratim, javlja Art-Anima. Razgovor sa autorom vodiće Vladislava Gordić Petković.

Promocija romana Mladena Jakovljevića

Roman Kad se vratim sučeljava tradiciju i moderno doba, maštu i svakodnevicu. Pokretač radnje je gubitak drage osobe. Kao i u prethodnom Jakovljevićevom romanu Izbledele duše (2019), i u ovom se prepliću dva narativna toka, razdvojena istorijom i kulturom, a spojena kolektivnim tradicijskim pamćenjem. Kad se vratim je povest o nesnalaženju u distorziranoj stvarnosti i o vrtlogu svakodnevice u kom naše odluke i navike nestanu čim ostanemo bez nekog bliskog. Ovo prozno delo živo i upečatljivo dočarava iskušenja borbe sa sećanjem i potrage za oproštajem onih koji više nisu kraj nas.

Ovo štivo duplog koloseka povezuje napetu porodičnu dramu iz ruralne prošlosti i elegičnu sliku iz sfere urbane savremenosti, nudeći širok spektar fantastičnih i spiritualnih motiva: povest o putovanju duše, povratak u život koji briše sećanje, simbolika vukova u uhu i snu i utešiteljska, integrativna reč jednog arhimandrita kristališu panoramu novog, neoregionalnog toka srpske proze, ukotvljenog u vezi arhajskog i profanog, i prostoru suočavanja posvećenog i pobunjenog sveta.

“Paganin” večeras u Kući kralja Petra!

  1. oktobra u kući kralja Petra, u 19.00 Marija Šarović, Vladimir Đurić i Adrijan Sarajlija svedoče o razmišljanjima koja su ih pohodila tokom i nakon čitanja “Paganina”.

Paganin promocija

Pored autora “Paganina” Bobana Kneževića, učestvovaće i autor Projekta “Isidora nas sluša” Laura Barna. Zbog lošeg vremena promocija se održava u zatvorenom prostoru Kuće kralja Petra, gde ima mesta za najviše 25 posetilaca.

Plakat promocije Paganina

Promocija dvoknjižja „Firentinski dublet – Sfumato i Kjaroskuro“ 7. septembra

Milovana Glišića znamo kao majstora srpske realističke pripovetke, ali su Goran Skrobonja i Ivan Nešić u četiri ruke od njega stvorili književnog junaka, izvanrednog detektiva koji rešava najzahtevnije zločine u dvoknjižju „Firentinski dublet – Sfumato i Kjaroskuro“.

plakat za Firentinski dublet
Zašto baš Glišić, kakvu tajnu kriju beležnice nastale u periodu kada su Leonardo da Vinči i Mikelanđelo Buonaroti slikali u istoj prostoriji, kakvu ulogu u zapletu ovog romana ima burni ljubavni život kralja Milana Obrenovića i ko je fatalna madam Djelafoa, samo su neka pitanja na koja će nam Skrobonja i Nešić odgovoriti na promociji u utorak 7. septembra u 18 sati u kafeteriji Bukmarker knjižare Delfi SKC.

Pored autora govoriće književni kritičar Vasa Pavković i urednica Dubravka Dragović Šehović.

Skrobonja i Nešić su u prvom delu dvoknjižja „Firentinski dublet: Sfumato“ postavili scenu za uzbudljivu pustolovinu u kojoj krajem 19. veka učestvuju poznate istorijske ličnosti viktorijanske epohe, s tim da je u središtu svega naš čuveni pisac Milovan Glišić, ali ne zahvaljujući književnim, već kriminološkim kvalitetima.

Avantura koja Glišića dovodi u London na proleće 1889. godine gde mora, pored specijalnog zadatka koji mu je Milan I Obrenović poverio neposredno pre svoje abdikacije, da se bavi i potragom za Džekom Trbosekom, otvorila je mnoga pitanja na koja čitaoci nisu dobili definitivan odgovor.

Sada su sva ta pitanja u novom romanu „Firentinski dublet: Kjaroskuro“ razjašnjena.

Promocija poeme “Olalije” u knjižari Akademija

U četvrtak 26. avgusta, od 19h, u prostorijama beogradske knjižare Akademija (Knez Mihailova 35) biće upriličena promocija poeme za decu Olalije, Mladena Milosavljevića, javlja Art-Anima. Razgovor sa autorom vodiće Radmila Marković.

Olalije i autor

Ova poema u svet dečije književnosti uvodi elemente iz narodne tradicije i folklorne fantastike, ispripovedane u stihu i ćopićevskom maniru, u kome deda pomaže unuku da razreši životne nedoumice, pričajući mu priče iz mladosti.

U mitološkom rečniku Olalije su predstavljene kao noćno biće koje se pretvara u psa, mačku jare, kozu ili neku drugu životinju ali može da poprimi i oblik svatova koji usred noći sreću odocnele putnike i pozivaju ih u svoje društvo. Drugim rečima Olalije, baš kao i Omaja, predstavljaju sinonim za priviđenja i narodne priče iz konteksta memorata i demonoloških predanja, a poema Mladena Milosavljevića predstavlja jedan od retkih primera koji pomenute motive koristi u kontekstu književnosti za decu.

„Koristeći umeće pripovedanja stihovima, Mladen Milosavljević ispisuje uzbudljivu poemu za decu, reaktivirajući folklorno-mitološke motive i usmena predanja“, ističe književnik Dejan Aleksić u osvrtu na poemu Olalije.

„Dečak, centralni lik poeme, portretisan pomalo kao starovremski tip deteta koje nailazi na nepravdu i nerazumevanje u svojoj okolini, sluša priču svoga dede o njegovom mističnom susretu s neobjašnjivim. U znakovitom ambijentu kazivanja uz vatru, dečak je izložen iskonskoj draži suočavanja sa strahom. Istovremeno, privlači ga hipnotišuća moć usmene pripovesti“, kaže Aleksić dodavši da su priča i pričanje jasno prikazani kao konstrukti sazrevanja i inicijacije u svet odraslih.

„Pored toga svetu realnih poteškoća (škola, nerazumevanje roditelja, sarkazam sredine…) suprotstavljen je svet fantazme i oniričkih predstava čime se naglašava varljiva dečja percepcija, ali i otvorenost za uzbudljiva iskustva“, kaže Aleksić, ističući da naročitu vrednost poemi daje bogat pesnički jezik.

„Koristeći obilje arhaizama i kolokvijalni stil, autor postiže autentičnost izraza. Poema je efektno dramaturški zaokružena, bez praznog hoda. Za potpuni čitalački užitak potrebno je pronaći još samo tiho, skrajnuto mesto”, navodi Dejan Aleksić.

Knjiga je ilustrovana radovima Miodrag Bunijevac strip autora i ilustratora.

Promocija romana “Tarakan” Milke Knežević-Ivašković

U ponedeljak, 9. avgusta u 18 časova, u Velikoj sali Udruženja književnika Srbije, biće održana promocija romana Tarakan Milke Knežević-Ivašković, javlja Art-Anima.

Tarakan i Milka Knežević-Ivašković

Pored autorke, o knjizi će govoriti urednik tribine UKS, Vidak Maslovarić, književnik i publicista Dušan Cicvara, književnica Svetlana Fucić, pisac i prevodilac Miloš Petrik, kao i istoričar umetnosti i grafičar Nenad Nikolić

Tarakan je roman fantastike o životnoj avanturi četrnaestogodišnjeg Mihajla Kračuna, koji je u misiji spašavanja porodice od zla u ljudskom obličju. Smešten na kraj osamdesetih godina prošlog veka u beogradsku četvrt Kosančićev venac, roman predstavlja kulminaciju autorkinog dosadašnjeg opusa, koje je učešćem u regionalnom projektu Nešto diše u mojoj torti krenuo u pravcu horora.

Danas promocija “Književne fantastike 7”

U okviru projekta „Isidora nas sluša“, danas od 19 sati u Kući kralja Petra I (Vase Pelagića 40, Senjak) biće održana promocija 7. broja časopisa Književna fantastika.

Književna fantastika 2021

O časopisu će govoriti autori zastupljenih tekstova: dr Ljiljana Gavrilović, dr Monja Jović, dr Adrijan Sarajlija, Nebojša Petković, Mladen Milosavljević, kao i urednici dr Mladen Jakovljević i Dragoljub Igrošanac. Modertor promocije biće književnica i autorka projekta „Isidora nas sluša“ Laura Barna.

Književna fantastika izlazi jednom godišnje kao plod saradnje sajta za promociju fantastične književnosti Art-Anima.com i Kontrast izdavaštva. Časopis zadržava kontinuitet tradicionalnog prikaza i predstavljanja domaćih, regionalnih i svetskih ostvarenja na polju horora, naučne i epske fantastike, kao i uvid u aktuelnu srpsku i svetsku produkciju fantastičkog literarnog stvaralaštva.

Novi broj Književne fantastike, s novim i starim autorima, donosi oglede, eseje, osvrte, intervjue, portrete, prevode, prikaze, kao i tematski blok posvećen Reju Bredberiju, povodom jubileja 100 godina od rođenja tog plodnog i uticajnog stvaraoca fantastike.

Objektivne okolnosti u vezi sa epidemijom korona virusa, učinile su da se u raznim segmentima časopisa progovori i o mestu bioloških i drugih opasnosti u naučnofantastičnim delima. Upravo pitanja važnosti fantastike za razumevanje stvarnosti koja nas okružuje, biće u fokusu izlaganja učesnika promocije.

Koliko nam naučna fantastika pomaže da prevladamo pandemiju? Da li tehnologija u rukama moćnih predstavlja pretnju za čovečanstvo? Da li je nasilje u ljudskoj prirodi? Može li fantastika biti oružje protiv straha od sutrašnjice? Da li je moguće uspostaviti ravnotežu reda i haosa? Koliko su realne priče nerealnih svetova? – samo su neka od pitanja o kojima će biti reči na predstavljanju novog broja Književne fantastike.

Ulaz na promociju je slobodan.

Onlajn promocija romana "Pukovniče, stoj!" Mire Satarić

Večeras od 21 sat promocija koja će se održati na fejsbuk grupi Autostoperski vodič kroz fantastiku – gde će se razgovarati o romanu “Pukovniče, stoj!”, kao i o kompletnom književnom opusu nagrađivane književnice Mire Satarić.

Razgovor vode Nemanja Pavlović, Biljana Golić i svi koji se uključe u lajv sa pitanjima i komentarima.

Priča o Pukovniku je omaž knjiškim i filmskim detektivskim junacima pedesetih godina prošlog veka, nadopunjena savremenom tematikom. Danijel P., operativac Nivoa devet, sa kodnim imenom Pukovnik, upravo je kao i likovi kojima je posvećen — poput Bogarta ili Trejsija, junak nalik onim iz starih filmova koji je ’uvek tu da nekako spase stvar’, čak i kada se, po ko zna koji put zapitamo, da li je taj svet, i njegov moral i etika, vredan spasavanja. U svetu kojim vladaju farmaceutske korporacije i gde je čovek samo roba kao i svaka druga, postavlja se pitanje da li je promena ikako moguća? Da li će se ostvariti reči jedne od junakinja romana da svet neće srušiti revolucija, već obični, mali čovek ili je rešenje ipak negde drugde?

Neobična mešavina krimića i SF-a, to je ono što možete očekivati od same knjige!

Danas promocija zbirke priča Pavla Zelića

Zbirka priča „Dum-dum“ Pavla Zelića biće predstavljena u četvrtak 15. jula od 18 sati u kafeteriji Bukmarker knjižare Delfi SKC. Pored autora, o knjizi će govoriti pisac Vladimir Kecmanović i filmski i književni kritičar i pisac Đorđe Bajić.
plakat promocije

Kroz 18 priča u knjizi „Dum-dum“ Pavle Zelić pravi rekapitulaciju svoje književne karijere od isto toliko godina.
Egzotične pripovesti u ovoj zbirci vode nas u afričke prašume gde vladaju zaposednuta deca-ratnici, među smele skakače sa litica zaliva Akapulko i pod površinu kužne vode Amazona. Druge pak priče istražuju kutke alternativne prošlosti – mistični jevrejski geto srednjovekovnog Praga, tajni sovjetski Gulag za tuđine, omladinske radne akcije trebljenja nemrtvih i Veliki rat običnih, malih ljudi. Konačno, pisac smelo tumači budućnost i razne apokaliptične scenarije, uključujući i perspektivu aktuelne pandemije.

Poslednjih meseci najviše eksponiran kao predstavnik Agencije za lekove i medicinska sredstva i osoba koja sve zna o vakcinama, diplomirani farmaceut Pavle Zelić iza sebe ima zavidnu književnu karijeru. Objavio je preko 40 priča u svim relevantnim književnim i popularnim časopisima u Srbiji, kao i u brojnim antologijama u zemlji i regionu. Plodan i kao autor kritika, ostvaren i kao urednik i vredan predavač i aktivista u kulturi uopšte. Kao jednom od pobednika na konkursu Matice srpske za ediciju Prva knjiga, 2009. godine objavljena mu je zbirka priča „Poslednja velika avantura“, nakon čega je 2013. izdao zapažen roman „Peščana hronika“ za Lagunu (dva izdanja). Piše i scenarija za stripove i filmove. Priče i stripovi Pavla Zelića prevedeni su na preko deset svetskih jezika, a nagrađen je više puta za književni, scenaristički i kritičarski rad.