Promocija romana “I-SKY“ Nenada Ilića

Večeras u 19 sati u velikoj sali Gradske biblioteke “Vladislav Petković Dis“ biće predstavljena knjiga “I-SKY“, autora Nenada Ilića.

Tehnologija budućnosti u romanu “I-SKY“ pružila je, i to bukvalno, parče neba svakom čoveku, tako što podatke o njegovom životu skladišti u posebnom oblaku, koji ostaje i nakon fizičkog prekida života. Tako se ni uspomene na bliske i drage ljude više ne moraju tražiti po ličnim (a često bledim) sećanjima, nego je dovoljno zaviriti u oblake koji su iza njih ostali.

Nenad Ilić je reditelj, pisac, publicista, sveštenik i profesor. Radio je više predstava i bio umetnički direktor u nekoliko beogradskih pozorišta, pisao pozorišne adaptacije, snimio više dugometražnih dokumentarnih filmova i serija, napisao 16 knjiga, predaje na Fakultetu savremenih umetnosti u Beogradu. Nakon prvog romana “Carigradski drum“ (2004) koji je doživeo više izdanja, ovo je njegov drugi roman, koji je okarakterisan kao futuristička priča u najboljem duhu Matriksa.

Ulaz je slobodan.

Održana promocija naučno-fanstastičnog romana Vladimira Đukanovića

U prepunoj kafeteriji Bukmarker, filozof i ekonomista Vladimir Đukanović predstavio je svoj prvi SF roman „Blistanje“. Promociji je prisustvovalo nešto više od 200 ljudi.

„Godine mog istraživanja filozofskih i društvenih tema vezanih za razvoj veštačke inteligencije kulminiralo je u ovom romanu. Dramatizacija trenutnog razvoja ove tehnologije bitna je jer se sve odigrava brzinom koju prosečan građanin ne može da isprati. I zato se nameće kao jedno od ključnih pitanja– da li je veštačka inteligencija tu da od naših života napravi raj ili pakao“, rekao je Vladimir Đukanović, autor SF romana „Blistanje“. On je još i dodao da je 2015. godine shvatio da je vreme da se napiše kratka istorija filozofije veštačke inteligencije, ali da bi temu što više približio i „običnim“ čitaocima opredeljuje se za pisanje romana.

Tema naučno-fantastičnog romana “Blistanje“ jeste realna opasnost koju sa sobom nosi nepredvidivi razvoj veštačke inteligencije. Reč je i o sukobu tvorca i tvorevine, o evoluciji tvorevine u biće, o napretku tih bića do zajednice i o tome kakvu nam je sudbinu ta zajednica namenila. Urednik romana je pisac Marko Vidojković.

„Prvo čitanje ovog romana me podsetilo na filozofske debate na Agori, i to me najviše privuklo. Nikada sebi ne bih dozvolio da radim na knjizi za koju ne smatram da ima veliki potencijal, a roman „Blistanje“ je i dokaz da sam bio u pravu. Kad sam počeo da je uređujem mislio sam da gleda u budućnost, ali sada se malo plašim da je ta budućnost već uveliko stigla“, smatra Marko Vidojković, pisac i urednik SF romana „Blistanje“

Roman je objavila izdavačka kuća Publik Praktikum u okviru imprinta „Stela“.

Promocija romana “Blistanje” u knjižari Delfi SKC

Promocija naučnofantastičnog romana Blistanje ekonomiste i filozofa Vladimira Đukanovića biće održana u ponedeljak, 6. marta 2023. godine u kafeteriji Bukmarker, Delfi SKC, (Kralja Milana 48, ulaz iz Resavske), s početkom u 18 časova, javlja Art-Anima. Pored autora, na promociji će govoriti i pisac Marko Vidojković.

Tema romana jeste realna opasnost koju sa sobom nosi nepredvidivi razvoj veštačke inteligencije. Autor Đukanović, koji je domaćoj javnosti poznat kao „filozof sa Volstrita“, čovek je koji se godinama bavio proračunima, baratao analitikom, i to u areni najvažnijih svetskih bankara i analitičara. U svom prvom romanu govori o sukobu tvorca i tvorevine, o evoluciji tvorevine u biće, o napretku tih bića do zajednice i o tome kakvu nam je sudbinu ta zajednica namenila.

„Pored jasnih benefita koje AI nosi mnogi se pitaju ima li etičkih i društvenih konsekvenci koje se kose sa interesima Homo sapiensa?“, na svom blogu Fejsbučenje, piše Vladimir Đukanović. „Postoje dve škole misli među stručnjacima i filozofima. Prva tvrdi da je sve bajno i da ćemo za par decenija žnjati neverovatne plodove ove eksplodirajuće tehnologije. Sa druge strane tu je grupa ozbiljnih naučnika koji upozoravaju da moramo biti oprezni jer ima dosta indikacija da neke od mašina kreću u nezavisnom pravcu. Pored Ilona Maska i pokojnog Stivena Hokinga, koji su globalno slavni, jedan od najbitnijih filozofa današnjice, Dejvid Čalmers, je izveo nekoliko studija gde logički navodi da su svi scenariji nekontrolisanog razvoja veštačke inteligencije nepovoljni po nas.“

Vladimir Đukanović je 2015. godine došao na ideju da svoja razmišljanja i saznanja o izazovima koje pred čovečanstvo postavlja veštačka inteligencija pretoči u naučni rad koji bi predstavljao kratku istoriju filozofije veštačke inteligencije. Ipak, po završetku pisanja rada doneo je odluku da o temi veštačke inteligencije napiše roman kako bi dopreo do znatno šireg kruga čitalaca.

„Blistanje pokušava da ove probleme pretoči u filozofsku akcionu dramu. Čitanje naučnih radova je muka, a roman ima snagu paljenja ljudske mašte od vajkada. Dobra priča je vredna jer kompleksne društvene tokove topi u formu koja je bliža našem iskonskom umu“, kaže Đukanović. „Ideje profesora Čelmersa su ovde stidljivo provučene. Centralna rasprava oko toga hoće li mašine postati svesne ili ne su preuzete od njega i njegovih kolega koji godinama proučavaju ovu temu.“

Roman Blistanje objavila je izdavačka kuća Publik Praktikum u okviru edicije „Stela“. Ulaz na promociju je slobodan.

Danas promocija stvaralaštva Dejana Ognjanovića u Vršcu

Promocija romana PROKLETIJE – u KC Smederevo 27. februara

Predstavljanje horor romana Prokletije Dejana Ognjanovića biće upriličeno u ponedeljak 27. februara u Koncertnoj sali Kulturnog centra Smedereva, s početkom u 19 časova, javlja Art-Anima. O romanu će pored autora govoriti pisac, antropolog i etnolog dr Marko Pišev, dok će književno veče voditi Marko Cvetković.

Radnja Prokletija odvija se tokom ratnih 90-ih na prostorima bivše Jugoslavije, dok se jedno ratište gasi, a drugo, na Kosovu, polako počinje da tinja. Iza kulisa ludnice vrebaju crne senke onih koji (više) nisu ljudi. Specijalna misija vodi grupu veterana u srce planinskog venca Prokletije – tamo gde se prožimaju Ljudsko, Podljudsko i Nadljudsko…

„Dešavanja u romanu odvijaju se u nekoliko raznorodnih okruženja – psihotičnoj samoizolaciji, zloslutnoj psihijatrijskoj bolnica sa pojavama sa granica ljudske svesti, u jedinici okorelih i na smrt oguglalih vojnika, u krvavom sukobu kojim vladaju nagoni ali i posvećenost cilju, u predvorju bezumnosti (ili je tačnije nad-umnosti? a možda, pak, pod, odnosno, pre-umnosti) te konačnom stapanju u većoj celini koja spaja dva moćna i paradoksalno suprotstavljena principa Erosa i Tanatosa“, kaže u prikazu romana Ilija Bakić.

„Autor uspeva da svakom od ovih miljea podari jedinstvenost i funkcionalnu živost uz niz uverljivih detalja, od lokalnog, nepravilnog govora, šala i dosetki do paradoksalnog opisivanja stanja koja se – ne mogu opisati jezikom“, kaže Bakić.

„Proza Dejana Ognjanovića, a prevashodno njegovi romani spadaju u sam vrh onoga što sam čitao u ovom žanru“, kaže proslavljeni glumac, dramaturg i filmski kritičar Dimitrije Vojnov.

„Pripovedanje je efikasno, opisi su efektni i onakvi kakvi treba da dočaraju atmosferu i okolnosti proizvodeći željene efekte, a ovo naglašavam baš zbog onog najdelikatnijeg aspekta a to je strava. Ognjanović ovde ima puno izazova, od unakažavanja tela, prikaza izopačene psihe pa sve do ambijenata koji izazivaju strah i sa svakim izlazi na kraj“, navodi Vojnov u iscrpnom osvrtu objavljenom na Goodreads-u.

Prokletije su Ognjanovićev treći roman i reč je o do sada najambicioznijem proznom delu ovog autora, na kome je uz kraće ili duže pauze, radio gotovo petnaest godina.

Ulaz na promociju romana je slobodan. Svi zainteresovani posetioci, knjigu će moći da kupe po redovnoj ceni od 990 dinara.

Takođe, tom prilikom biće dostupna i druga Ognjanovićeva dela, poput zbirke priča Divlja kapela, studije Poetika horora, kao i nekih od svežijih naslova iz edicije „Poetika strave“.

Promocija romana “Iz mrtvog ugla” Ivane Dimić

Iz mrtvog ugla, nova knjiga dobitnice NIN-ove nagrade Ivane Dimić biće predstavljena u utorak 7. februara od 18 sati u kafeteriji Bukmarker knjižare Delfi SKC, javlja Art-Anima. O knjizi će, pored autorke, govoriti pisac i književni kritičar Mihajlo Pantić.

Napisana u stilu NIN-ovom nagradom ovenčanog Arzamasa, nova knjiga Ivane Dimić nalazi se između prozne i dramske forme sa elementima fantastike.

Pripovedale su se dosad priče iz onostrane perspektive, ali niko u srpskoj književnosti nije izneo svoje viđenje sveta iz preegzistencije, iz ugla još nerođenog junaka, kao što su to u romanu Dimićeve uradile tri personifikacije jedne nerođene osobe: Ilija, Drina i Blizanac.

Osim troje nerođenih, tu je i jedna đavolska družina koja posećuje današnji Beograd, po svemu nalik na Volandovu svitu iz Bulgakovljevog Majstora i Margarite.

Istovremeno, ispovest Ilije, Drine i Blizanca intimna je tužbalica o drami identiteta ispričana dopadljivim i besprekornim stilom, povest o porodičnim nesporazumima i zamkama samoostvarenja, priča o veri u reč i praštanju pre greha, ali istovremeno i alegorija o neuspešnoj misiji demonskih sila tamo gde su demoni već nastanjeni.

Ivana Dimić (Beograd, 1957), diplomirani dramaturg, autor je brojnih kratkih priča, drama, dramatizacija i TV scenarija. Prevodi sa engleskog i francuskog jezika i radi kao dramaturg u beogradskim pozorištima. Objavljene knjige: Crna zelen (1995), Mahorka, mastilo i muž (1998), Uzimanje vremena (2001), Ima li koga? (2006), Popis imovine (2009), Arzamas (2016), Sve u svemu (2019) i Iz mrtvog ugla (2022).

Promocija romana „Poplavljeni um“ u Društvenom centru „Krov“

Treća beogradska promocija romana „Poplavljeni um“ Jovana Ristića biće održana u četvrtak  26. januara u Društvenom centru „Krov“ (Kraljice Marije 47), s početkom u 19 sati.

O knjizi će, pored autora, govoriti književnica Tamara Lujak.

Dinamični, vrhunski psiho-triler, Ristićev road-roman preko svojih odlično prikazanih likova (Momira – kome je dosta Fejsbuk revolucionara, Filipa – koji traži smisao u haosu savremenog života, Mrvice – koji je raspoložen za svaku vrstu rušenja, i Bebe – koja želi da raskrinka sve te gluposti) pogađa svaku našu misao o teorijama zavere, ali obuhvata i kolektivnu psihu društva u kojem živimo. „Poplavljeni um“ nije obično poglavlje „Dosije iksa“, već delo koje nam sugeriše da istina nije tamo negde…

Promocija romana “Kosingas – Buđenje Svarogovo 2” u subotu 19. novembra

Povodom izlaska romana Buđenje Svarogovo 2 popularnog pisca epske fantastike Aleksandra Tešića i kraja serijala „Kosingas“, izdavačka kuća Strahor organizuje promociju u knjižari Delfi SKC, u subotu 19. novembra 2022, sa početkom u 19.00 časova, javlja Art-Anima. Na promociji će učešće uzeti: urednica Dubravka Dragović Šehović, književna kritičarka Dragana Kovačević, muzičar Aca Seltik i autor Aleksandar Tešić.

Biće to prilika da se nakon više godina pauze ponovo okupe prijatelji i verni čitaoci „Kosingasa“ i zajedno sa autorom i ostalim učesnicima promocije razmene utiske o najdugovečnijem serijalu epske fantastike u Srbiji, čija prva knjiga je ugledala svetlost dana davne 2008. godine.

Nakon 14 godina izlaženja ovog popularnog serijala, dolazimo do spektakularnog završetka pustolovinama monaha Gavrila i Kraljevića Marka.

Na pragu Buđenja Svarogovog, zavere potresaju Irij dok se bori za svoj opstanak, dok Nav teži prevlasti i obnovi stare slave kada su divovi vladali svetom. Monah Gavrilo i Kraljević Marko pokušavaju da spreče Hromog Dabu da zaboguje Dajboga, i povrati staru moć, dok je Veles odlučan da sa još dva boga zauzla Triglava, koji će ponovo postati vrhovno božanstvo…

Međutim, svi strepe od Nepomenika, iskonskog boga mrtvih čije se ime ne izgovara, koji zarobljen od pamtiveka čami u najdubljem delu Ada i vreba priliku da se oslobodi i osveti onima koji su ga zatočili – Perunu, Dajbogu i Velesu. Dok se naši junaci bore za goli život, ubrzo shvataju da najveća opasnost ne preti od neprijatelja već od izdaje!

Živkovićeva “Bela soba” 28. oktobra na Beogradskom sajmu

U petak 28. oktobra od 16 časova na Beogradskom sajmu knjiga biće održana promocija novog romana Zorana Živkovića Bela soba. Razgovor o knjizi biće upriličen u Areni Hale 1A, u sali „Ivo Andrić“, a pored autora, govoriće i književna kritičarka Milena Đorđijević, javlja Art-Anima.

Roman Bela soba prvobitno se pojavio u martu na engleskom jeziku u izdanju Kadmus presa, a pola godine kasnije knjiga je objavljen je i na srpskom jeziku u izdanju Zavoda za udžbenike. Pišući nedavno o delima evropskih pisaca – među kojima je bila i Bela soba – ugledni književni kritičar Vašington posta Majkl Dirda preporučio je dvojicu autora za Nobelovu nagradu: Zorana Živkovića i Sejsa Noteboma (Holandija).

„Ivana je nestala…” Ovim uviđanjem počinju najneobičnija i najuzbudljivija 24 sata u životu pisca i profesora koji umnogome nalikuje na samog Živkovića. Ivana je trebalo da se vrati kući na večeru posle profesorovog časa kreativnog pisanja, ali ne samo da je nema nego joj je mobilni telefon isključen, što je sasvim neuobičajeno. Profesor se obraća policiji koja ustanovljava preko mreže nadzornih kamera da je s Ivanom verovatno sve u redu: poslednji put je snimljena kako, nimalo uznemirena, ulazi u jednu zgradu u ko-joj se i dalje nalazi.

Za policiju je time „slučaj” zaključen, ali ne i za profesora koji će tokom besane noći pokušati da odgonetne zašto ga je Ivana napustila. Mora da je život s jednim piscem ipak znatno teži nego što je on zamišljao… Jutro odagnava ove sumorne misli, ali i donosi nove nedoumice kada od Ivane stigne prvi imejl. U njemu je tek jedan čudnovati link koji vodi ka kratkom videu. Nemogućem videu, zato što se u njemu Ivana nalazi usred neke džungle odevena kao kada je sinoć izišla u zimsko beogradsko veče…

Policija oživljava „slučaj” koji sa svakim novim Ivaninim videom postaje sve složeniji i neverovatniji, dok za njega počinju da se interesuju sve više bezbednosne i obaveštajne službe. Ono što je u početku izgledalo kao banalna preljuba izrasta u fantastičan koloplet sve teže shvatljivih zbivanja u kojima profesor dospeva u žižu sumnji da orkestrira veliku terorističku zaveru. No, sve će to učiniti bespredmetnim poslednji Ivanin video…

Ugledni američki književni kritičar Glen Rasel Živkovićev roman ocenjuje izuzetnim, ponajpre zbog distinktivnog autorskog glasa, kojeg opisuje svojevrsnom kombinacijom glasova Roalda Dala, Borhesa i perjanica srednjeevropske fantastike Gogolja, Buglakova i Kafke.

U prikazu objavljenom krajem septembra u Politici, književni kritičar Aleksa Đukanović, o Beloj sobi kaže: „Kao malo koji autor-psiholog pre njega, Živković se najnovijim romanom impresivno poigrao ljudskom mišlju i (pod)svešću, dostigavši vrhunac svoje osobene borhesovsko-detektivske poetike ’nežne misterije’ i ’fantastično-realističnih prizora’, ali u novoj formi koja se po svojoj originalnosti izdvaja od svega što je ovaj slavni dobitnik ’Svetske nagrade za fantastiku’ do sada napisao.“

Osim pomenutog izdanja na engleskom jeziku, Bela soba će se uskoro pojaviti i u izdanjima na italijanskom, turskom, portugalskom i slovenačkom.

Predstavljanje “Književne fantastike 8” u Kući kralja Petra I

Osmi broj časopisa Književna fantastika biće predstavljen u Kući kralja Petra I na Senjaku (Vase Pelagića 40), u četvrtak 29. septembra, od 19 časova.

Promocija će se održati u okviru književnog projekta „Isidora nas sluša“, a tom prilikom o novom broju govoriće zastupljeni autori: Milena Dasukidis, Dina Hrecak, Nikola Dragomirović, kao i urednički dvojac dr Mladen Jakovljević i Dragoljub Igrošanac. Moderator tribine biće književnica Laura Barna.

Simbolični temat novog broja Književne fantastike posvećen je piscu naučne fantastike, futuristi i vizionaru Arturu Klarku, u čijem radu se jasno vidi nedvosmislena sprega između proznog stvaralaštva i razvoja nauke, inovativnih ideja i rešenja na polju tehničko-tehnološkog napretka.

Klark je preko šest decenija stvarao dela takozvane tvrde naučne fantastike u kojima je plodna spekulativna fikcija bila uravnotežena sa karakterističnom naučnom rigoroznošću. Dela su mu bila potkrepljena obrazovanjem iz matematike i fizike i obogaćena profesionalnom povezanošću sa telekomunikacionom i astronautičkom industrijom njegovog doba. Kulturni uticaj Odiseje utvrdila je njegovu poziciju dežurnog autoriteta za pitanja o budućnosti, sve do njegove smrti 2008. godine.

Pored temata, časopis donosi i niz drugih priloga, od kratkih priča eminentnih domaćih i stranih autora, preko esejističkih priloga, intervjua, tekstova o preplitanju fantastične književnosti sa drugim umetnostima, pa do niza prikaza aktuelnih dela fantastike.

Među zastupljenim autorima su: kritičar Vašington posta Majkl Dirda, proslavljeni srpski pisac i teoretičar Zoran Živković, popularizatori nauke Hefziba Anderson i Martin Anderson, spisateljice Mirjana Novaković i Helen Maršal, kao i još dvadesetak drugih značajnih proučavalaca i autora spekulativne fikcije.

Časopis Književna fantastika izlazi jednom godišnje kao plod saradnje sajta za promociju fantastične književnosti Art-Anima.com i Kontrast izdavaštva. Tokom promocije biće dostupan po povlašćenim cenama.

Autoski projekat Laure Barne „Isidora nas sluša“ organizuje se pod pokroviteljstvom Gradske opštine Savski venac, Kuće kralja Petra I i Udruženja građana „Organizacija“.

Ulaz na promociju je slobodan.