Alehandro Gonsales Injaritu ne voli superherojske filmove

Proslavljeni reditelj Alehandro Gonsales Injaritu nije promenio mišljenje o superherojskim filmovima.

Alehandro Gonsales Injaritu

Režiser je već jednom 2014. godine izjavio da su takvi filmovi “kulturni genocid”, a sada je na Čajanci BAFTA na Beverli Hilsu stao iza svojih reči.

Nazvavši superheroje “tužnim likovima”, Injaritu je za Variety rekao: “Heroje viđam svakodnevno. Vidim lepe ljude koji istinski prolaze kroz teške situacije i rade neverovatne stvari. To su ljudi s kojima mogu da se povežem. Ali takva vrsta heroja sa supermoćima, da li nam je uopšte potrebna?”

Injaritu nije jedini reditelj koji je izrazio svoje antipatije prema žanru koji već godinama dominira na bioskopskim blagajnama.

Njegov kolega Ridli Skot poznat po tome što “nema dlake na jeziku” kada govori za medije,  rekao je jednom prilikom da je on lično napravio “tri superherojska filma sa odličnim scenarijem”, od kojih bi prvi bio “Osmi putnik”, drugi “Gladijator”, a treći “Blejd Raner”.

“To su superherojski filmovi. Zašto onda superherojski filmovi nemaju bolje priče? Žao mi je. Skrenuo sam s teme, ali mislim, stvarno… Superherojske filmove uglavnom spasavaju specijalni efekti, a to postaje dosadno svakom ko radi sa specijalnim efektima”, rekao je čuveni reditelj.

Ni oskarovka Džejn Kempion nije ljubiteljka superheroja. Ona je u novembru 2021. godine izjavila da nikada ne bi režirala takav film.

“Ja ih zapravo mrzim”, izjavila je tada.

Džejms Kameron otkrio šta možemo da očekujemo od trećeg dela „Avatara“

„Avatar 3“ će popularni naučnofantastični filmski serijal odvesti u malo mračnije vode, poručuje Džejms Kameron, glavni autor prva dva dela. Novi film iz franšize će predstaviti „drugačije kulture od onih koje sam već prikazao“, rekao je on u intervjuu za francuski list 20 Minutes.

scena iz Avatara

„Vatru će predstavljati ‘ljudi pepela’. Želim da pokažem Navije iz drugog ugla, jer sam do sada pokazao samo njihove dobre strane“, izjavio je Kameron i dodao: „U dosadašnjim filmovima ima puno negativnih primera ljudskog ponašanja i puno pozitivnih primera ponašanja Navija. U ‘Avataru 3’, uradićemo suprotno.“

Podsećamo vas, izlazak ovog filma zakazan je za 20. decembar 2024. godine.

„Istražićemo i nove svetove, dok nastavljamo priču o glavnim likovima“, otkrio je Kameron.

„Mogu da kažem da će poslednji delovi biti najbolji. Ostali su bili uvod, način da se postavi sto pre serviranja obroka“, dodao je slavni reditelj.

U međuvremenu, dugo očekivani nastavak „Avatara“ nastavlja da puni bioskopske sale širom sveta. Tokom prve dve nedelje u bioskopima, „Avatar: Put vode“ zaradio je više od milijardu dolara na svetskim blagajnama, a uskoro će dostići i dve. Trenutno je sedmi na listi filmova sa najvećom zaradom, a među prvih deset na istoj listi nalaze se još dva filma Džejmsa Kamerona. „Avatar“ je i dalje prvi, a „Titanik“ zauzima treće mesto.

IN MEMORIAM: Ruđero Deodato

Kontroverzni italijanski reditelj Ruđero Deodato preminuo je danas u 83. godini, preneli su tamošnji mediji.

Reditelj Ruđero Deodato, najpoznatiji po „ozloglašenom“ horor filmu „Kanibal holokaust“, uticao je na generacije filmskih stvaralaca, od Olivera Stouna do Kventina Tarantina.

Italijanski reditelj poznat po svojim hororima ostvarenjima, zbog kojih je čak i krivično gonjen, bio je pre pet godina i gost Srbije.

Ruđero Deodato rođen je 1939. godine u Potenzi, u Italiji. Filmom je počeo da se bavi kao asistent čuvenog sineaste Roberta Roselinija. Karijera mu kreće uzlaznom putanjom nakon velikog uspeha filma „Đango“ (1966), na kojem je radio kao reditelj druge ekipe. Samo 11 godina kasnije režira svoj film „Poslednji kanibal na svetu“, koji je odlično prošao zbog čega nastavlja da se bavi sličnom tematikom. I 1980. godine režira „Kanibal holokaust“, jedan od najozloglašenijih i najbrutalnijih filmova u istoriji kinematografije.

Ovaj naslov toliku je buru izazvao u svetskoj javbnosti da je bio zabranjen u više od 50 zemalja. Samo nekoliko dana nakon premijere u Italiji, originalnu kopiju filma zaplenila je italijanska policija, a Deodato je uhapšen pod optužbom da je širio razvrat, a čak su mu „stavili na vrat“ i optužbe da je odgovoran za ubistvo, nakon što je italijanska štampa pisala kako su neke scene ubistva u „Kanibalu holokaustu“ bile stvarne…

Ruđero Deodato

Deodato je baš zbog ovog filma dobio nadimak „Gospodin ljudožder“, a braneći pre nekoliko godina scene mučenja i ubistva životinja u tom kontroverznom ostvarenju italijanski sineasta je istakao za „Gardijan„:

– Dok sam odrastao, dosta sam vremena proveo na selu gledajući kako životinje bivaju ubijane. A smrt životinja, iako nepodnošljiva, uvek se dešavala i nastavljaće da se dešava.

Dodao je Deodato kako je film bio inspirisan stanjem u Italiji, i iskustvima ove zemlje s terorizmom tokom sedamdesetih godina 20. veka.

– Bilo je to vreme Crvenih brigada. Svake večeri biste na televiziji gledali scene ubistava…

Potpisao je i ostvarenja „Kuća na kraju parka“, „Pljačkaši Atlantide“, „Pakao uživo“ i „Kampovanje užasa“.

Pre pet godina bio je specijalni gost našeg festivala „Dead Lake“, jer je bio laureat nagrade „Bela Lugoši“, a takođe je prikazan njegov film „Balada“.

Poslednji film „Deathcember“ snimio je 2019. godine.

IN MEMORIAM: Majk Hodžis

Britanski reditelj Majk Hodžis preminuo je u 90. godini.

Sineasta koji je potpisao filmove kakvi su „Fleš Gordon“ ili „Uhvati Kartera“ umro je u svom domu u Dorsetu.

Majk Hodžis

Rođen u Bristolu 1932. godine Hodžis je radio najpre kao računovođa, a potom je dve godine proveo u Kraljevskoj mornarici. A prvi posao u šoubiz industriji dobio je na televiziji. I dok je prvo radio kao operater na teleprompteru, brzo se probio i počeo da producira dnevnike, a onda i dokumenatrne serijale.

Najznačajnije delo u njegovom opusu bio je „Fleš Gordon“ 1980. godine. U pitanju je ekranizacija popularnog američkog SF stripa iz 1934. godine. Igraču američkog fudbala zapalo je u dužnost da spase ni manje ni više nego celu planetu Zemlju. Društvo mu prave njegova devojka Dejl Arden i genijalni naučnik i prijatelj Zarkov… kratak je sinopsis ovog hita.

Stiven Spilberg oseća krivicu zbog njegovog čuvenog filma „Ajkula“

Jeza može nastupiti iz puno razloga, a nekad je dovoljna filmska tema koja nas podseća na užase koje smo videli na velikom platnu, kao u primeru filma Ajkula o kome je Stiven Spilberg nedavno govorio.

Stiven Spilberg

Poznati reditelj je skoro pola veka od izlaska čuvenog filma priznao da se kaje zbog toga što je on previše dobro prizvao strah od ajkula i naknadno izazvao prevelik lov ovih životinja.

Od početka 1970-ih godina, svetska populacija ajkula i raža smanjila se za čak 71 posto zbog preteranog lova, okrilo je istraživanje objavljeno u časopisu Nature prošle godine.

„Iskreno žalim zbog desetkovanja populacije ajkula zbog knjige i filma. Zaista žalim zbog toga“, rekao je legendarni reditelj.

Na pitanje kako bi reagovao da ga okruže ajkule, rekao je: „To je jedna od stvari kojih se još uvek plašim. Ne da će me pojesti ajkula, nego da su one nekako ljute na mene zbog toga što su se ribolovci urotili protiv njih nakon 1975. godine“.

U ovom trenutku, više od trećine svih vrsta ajkula su u opasnosti od izumiranja, dok se to odnosi na tri četvrtine vrsta okeanskih ajkula.

Spilberg je dodao i da reditelji ne smeju da „manipulišu“ publikom tako što se poigravaju njenim osećanjima, što je on uradio par puta u filmu Poltergeist i jednom u Ajkuli.

Džejms Kameron: "Linda Hamilton i Švarceneger su upropastili Terminatora"

Reditelj Džejms Kameron je ubeđen da se film “Terminator: Dark Fate” nije proslavio ni manje ni više, nego zbog godina Arnolda Švarcenegera i Linde Hamilton.

matori Arnold i Linda

“Terminator: Dark Fate” je izašao 2019. godine kao nastavak “Terminatora 2: Sudnji dan” iz 1991. godine. Međutim, bez obzira na to što je bio dugo očekivan, uspeo je da napravi manjak koji iznosi više od 120 miliona dolara, posle čega se nije ni razmatrao treći nastavak.

“Mislim da je problem što sam odbio da to uradim bez Arnolda, a tim je sa njim onda želeo i Lindu Halimton. Mislim da je film mogao da preživi sa Lindom, mislim da je mogao da preživi sa Arnoldom, ali u tom momentu ona ima 60 i kusur godina, on ima više od 70. Odjednom, to nije bio tvoj film o Terminatoru, nije bio ni film o Terminatoru tvog oca, to je bio film o Terminatoru tvog dede”, zaključio je Kameron.

“Džoker” na brijanju

Reditelj Tod Filips na Instagramu je objavio prvu fotografiju sa snimanja nastavka filma “Džoker”, s Hoakinom Finiksom u glavnoj ulozi.

Dzoker na brijanju

Filips je objavio sliku Finiksa u sceni u kojoj mu briju bradu, a vidi se kako je glumac jezivo mršav, možda još i više nego u prvom delu iz 2019. godine, a uz to i sav isprebijan i prepun rana. Objavio je i kratku poruku. “Prvi dan, naš dečko Džoker”, napisao je Filips.

Nastavak Džokera trebalo bi, prema svemu sudeći, da bude mjuzikl, i uz Finiksa jednu od glavnih uloga imaće i Ledi Gaga, koja će igrati vragolastu Harli Kvin, inače veliku i jedinu Džokerovu ljubav, koja se u njega zaljubi dok ga leči u psihijatrijskoj bolnici i na kraju pređe na njegovu stranu.

Premda se o radnji filma ne zna ništa, nagađa se da bi mogla da ide u tom smeru. Novi nastavak trebalo bi da se zove “Joker: Folie A Deux”, odnosno “Ludilo za dvoje”, a u sporednim ulogama, pojaviće se Brendan Glison, Zazi Bitz i Ketrin Kiner.

Džordž Lukas kaže da postoji samo jedan pravi redosled gledanja „Zvezdanih ratova”

Franšiza Ratovi zvezda još uvek dobija nove nastavke i prednastavke i ta priča se samo proširuje, ali ono što se smatra glavnim tokom radnje staje u šest filmova, od prve do šeste epizode.

Ford, Hamil, Lukas

Međutim, ono oko čega se ne slažu svi fanovi je redosled kojim ovi filmovi treba da se gledaju. Problem je u tome što su prvo izašle epizode 4, 5 i 6, pa tek onda 1, 2 i 3, naravno zbog velikog oktrića identiteta Darta Vejderu na kraju originalne trilogije.

Iako su rasprave žustre, epizode 7, 8 i 9 uopšte nisu obuhvaćene, već se tiču prve dve trilogije. Neki tvrde da treba gledati filmove redosledom koji su izlazili, odnosno 4, 5, 6 pa onda 1, 2, 3, a ima i zanimljive ideje da gledate epizode 4, 5, potom trilogiju prednastavaka i na kraju epizodu 6.

A šta kaže Džordž Lukas? Po njemu postoji samo jedan redosled, a to je od 1 do 6, bez obzira na to koliko je bilo potrebno vremena da se snime.

Dejanu Zečeviću nagrada za izuzetan doprinos horor umetnosti

Reditelj i scenarista Dejan Zečević dobitnik je nagrade “Bela Lugoši”, koju Dead Lake Horror and Wine festival dodeljuje za izuzetan doprinos horor umetnosti. Ovo priznanje već su dobili Đorđe Kadijević, Ruđero Deodato, Džulijan Ričards, Maksim Aleksandar i Udo Kir.

Dejan Zečević

Dejan Zečević je proslavljeni srpski reditelj koji je za trideset godina rediteljskog stvaralaštva doneo je opus od deset igranih filmova, više od dvesta epiozoda TV serija, nekoliko dokumentarnih, TV, i kratkometražnih filmova.

Njegovi filmovi su na domaćim i medjunarodnim filmskim festivalima osvojili preko 100 nagrada.

Pinokio Giljerma del Toroa stiže na Netfliks 9. decembra

Novi animirani film Pinokio, meksičkog reditelja nagrađenog Oskarom, Giljerma del Toroa, imaće premijeru na striming servisu Netfliks 9. decembra ove godine.

Guillermo del Toros Pinocchio

Ova mračna muzičko-fantazijska adaptacija priče koju je Dizni proslavio svojim animiranim filmom iz 1940. godine i nedavnim igranim rimejkom sa Tomom Henksom napravljena je kadar-po-kadar tehnikom (ili stop-animacijom) za razliku od Diznija koji je u filmu iz 1940. godine koristio tradicionalnu 2D animaciju, a za svoj ovogodišnji rimejk komjutersku animaciju.

Del Toro svoju verziju smešta u eru fašizma u Italiji 1930ih, a tom tematikom su se bavili i njegovi prethodni filmovi Đavolja kičma i Panov lavirint.

Kritičar američkog magazina Njujorker Entoni Lejn podelio je svoje utiske o filmu. Kako Lejn navodi u svojoj kritici, tvorac Pinokija, italijanski pisac Karlo Kolodi čije su priče o drvenom detetu objavljene 1883. kao knjiga Avanture Pinokija, počinje zaplet scenom nasilja kada komad drveta počne da jeca u strahu da će ga iseći alat drvodelje dok se dva starca svađaju oko njega. Volt Dizni je u svojoj verziji 1940. godine odabrao prijatniji početak prikazujući cvrčka koji cvrči i kvazi-alpsku fantaziju Đepetove radionice, čiji mir narušavaju samo otkucaji satova. U del Torovoj adaptaciji, koja se zvanično zove „Giljermo del Torov Pinokio“ ton je mračan i tugaljiv. Đepeto na početku filma oplakuje pravog dečaka: svog sina Karla, kojeg je voleo i izgubio. Pinokio, kojeg Đepeto pravi u pijanstvu, predstavlja zamenu za drugo dete.

To uspostavlja emotivni naboj za ono što sledi. Del Torov Pinokio se ponaša kroz svoje avanture kao da ima puno toga da dokaže, a malo toga da izgubi – kao neko ko zna da je samo bio delimično željen od samog početka. Osnovni pokreti Pinokija su šut u vis i skakutanje, a takvi neobazrivi pokreti se idealno uklapaju sa animacijom filma, s tim da je efekat mnogo bolji nego u starim mitološkim filmovima Reja Harihauzena gde su trzaji kostura ratnika kao u filmu „Jason i Argonauti“ (1963) činili kosture jezivijim, a ne manje jezivim.

Delovi narativa će biti poznati svakom ko je gledao Diznijevu verziju. Pinokija (glas mu daje Gregori Man) namamljuje lisicoliki negativac (Kristof Valc) da napusti Đepeta (Dejvid Bredli) i šalje ga u cirkus. Tu je i cvrčak, ali se zove Sebastijan (Juan Makgregor), a ne Džimini, koga kao u okrutnoj farsi obaraju i gaze. Takva nemilosrdnost kao i sposobnost cvrčka da ponovo ustane nakon primljenih udaraca sudbine stvaraju vrlo čudan vrhunac kada Pinokio umire i svaki put se pojavi u podzemnom svetu tame gde su zečevi nosači kovčega a sjajna plava sfinga (Tilda Svinton) sa rogovima bizona i repom kao bičem drži mu lekciju o večnosti i tuzi. Dečak se posle toga vraća u život jer ima gumenu dušu u sebi iako je komad drveta.

Čitaoci Kolodija će biti zadovoljni mešavinom fatalizma i nade, dok će se roditelji pitati kakve su šanse da im dete zaspi uveče nakon gledanja filma. U filmu se pojavljuje nakratko i sam vođa fašista Musolini, kojeg Pinokio ismeva fekalnim humorom. Na sve to film je takođe i mjuzikl, ali pesme ne ostavljaju utisak. Nezaboravna je i scena kada Pinokio u crkvi gleda u raspeće koje je napravio Đepeto, a onda i on pravi isti položaj da imitira Hrista u agoniji. To je zapanjujuć trenutak, svakako blasfemičan, ali više čudesan nego prezriv, navodi Lejn u tekstu.