Novi film Dušana Kovačevića “Nije loše biti čovek” – premijera 7. decembra

Da li je kraj života istovremeno i kraj boravka na ovom svetu, ili postoji mogućnost da se život produži u nekom drugom obliku, pita se Dušan Kovačević u svom novom filmu “Nije loše biti čovek”, prvom rediteljskom poduhvatu nakon 18 godina.

Dusan Kovacevic

Kako je naveo Kovačević, ovaj film je njegov omaž i zahvalnost prirodi i pametnim božjim stvorenjima oko nas, koji čini lepši deo planete koju uništavamo.

Ova komedija sa elementima drame slika je jednog običnog života sa neobičnim događajima, jedna fantazija u čijem središtu je odnos ljudi i životinja.

“Od kako znam za sebe živimo dva-tri paralelna sveta. Moje viđenje sveta je oduvek bilo pomalo sumnjičavo i nije bilo egzaktno tačno. Uvek je bio neki znak da postoji još jedan svet i univerzum koji mi ne možemo ili ne želimo da vidimo”, ističe reditelj i scenarista.

Vojin Ćetković, posle niza TV serija u kojima igra glavne ili prateće uloge, posle nekog perioda igra u bioskopskom filmu i to nastupa u glavnoj ulozi.

“Dušku sam definisao žanr filma, i nazvao sam ga – bajka. Ovaj film zaista to i jeste, prava bajka”, naveo je glumac.

Kako ne viđamo ovog glumca u ranjivim ulogama, pitali smo ga da li je ovaj film kritika naše ustaljene predstave o tome šta muškarac treba da predstavlja u društvu, na šta nam je on odgovorio:

“Svaki dobar scenario, drama, roman i film mora da ima dodirnih tačaka sa sadašnjim vremenom. U našoj kinematografiji, a čak i na televiziji, imamo malo dodira sa sadašnjim vremenom i ne oslikavamo ga onako kako bi trebalo. Svaki dobar film mora to da ima, i ovaj film to uspeva da uradi. Ne radi se o tome da li mi kritikujemo – mi postavljamo pitanja i ukazujemo na problem, ali ne zaključujemo, to radi publika. A to postoji u ovom filmu i to na najlepši mogući način, nije baš prst u oko, što svaka umetnost treba da učini.”

Film obiluje šalama usmerenim prema policiji, a kako je Kovačević rekao da je ovo ostvarenje odraz našeg društva trenutno, zanimalo nas je da li je pokušao dakritikuje policajce, ali je reditelj i scenarista to odmah demantovao.

“Moja želja je bila da budem inspektor ali nisam uspeo jer sam kratkih živaca. Ja se bavim policijom indirektno ili direktno u svakom svom radu. Ono što je zanimljivo u postojanju policijske organizacije je to što je ona starija od države, vlast se smenjuje a policija ostaje. To je težak posao i nije mi bio cilj da kritikujem policiju, naprotiv”, odgovorio nam je Kovačević.

Film je baziran na hit-predstavi “Kumovi” takođe prema tekstu Dušana Kovačevića, koja je na repertoaru Zvezdara teatra već duže od 10 godina.
Kompozitor je rok umetnik Bajaga, prvi put u karijeri je i u ulozi koproducenta, a glumačku ekipu čine vodeći dramski umetnici u Srbiji: Vojin Ćetković, Branka Katić, Hristina Popović, Nenad Jezdić, Srđan Žika Todorović, Lena Kovačević, Gordan Kičić, Mira Banjac, Milan Lane Gutović, a ovog puta imamo priliku da vidimo komičara Andriju Miloševića u ulozi negativca, bivšeg policajca, a sada kriminalca.

Premijera dugo očekivanog filma legendarnog scenariste i reditelja biće održana 7. decembra u Kombank dvorani i bioskopu Cineplexx Galerija Belgrade, a nakon beogradske premijere, film će imati dan kasnije prikazivanje u Novom Sadu, i onda širom Srbije.

Kris Kolambas želi da snimi film “Hari Poter i ukleto dete”

Kris Kolumbo, reditelj koji stoji iza prva dva filma o Hari Poteru, priznaje da bi voleo da režira adaptaciju Hari Poter i ukleto dete. Ovog novembra obeležava se 20. godišnjica Hari Potera i kamena mudrosti, filma koji je započeo blokbaster franšizu sa triom tada nepoznatih glumaca. Zarađujući impresivnih 974 miliona dolara širom sveta u svom originalnom izdanju, prvi Hari Poter je upoznao publiku sa dečakom čarobnjakom koga tumači Danijel Redklif i dokazao svetu da knjige za decu mogu biti isto tako magične na ekranu kao što su i na stranici.

scena sa snimanja prvog HP filma

Danas, iako je glavna franšiza o Hariju Poteru odavno došla do kraja, svet čarobnjaka ostaje veliki deo pop kulture. Warner Bros. još uvek proizvodi filmove za serijal Fantastične zveri, a HBO Maks radi na različitim specijalima. Mnogima se, međutim, čini verovatnim da budućnost leži u pozorišnoj predstavi Hari Poter i ukleto dete. Prvi put izvedena u londonskom Vest Endu 2016. godine, ona je potom prešla na Brodvej i druge međunarodne lokacije. Iako je nije napisala Dž. K. Rouling, zasnovana je na priči koju su osmislili ona i dramaturg Džek Torn, kao i reditelj Džon Tifani.

Nije garancija da će Ukleto dete ikada postati film, ali ako to bude, Kolumbo bi želeo da bude razmatran za taj posao. U razgovoru za Variety u okviru specijalnog intervjua za 20. godišnjicu Kamena mudrosti, reditelj je na pitanje da li veruje da će biti još filmova o Hari Poteru odgovorio otkrivanjem interesovanja za Ukleto dete. Kolumbo je rekao:

Voleo bih da režiram „Ukleto dete“. To je odlična predstava i deca su zapravo pravog uzrasta da igraju te uloge. To je moja mala fantazija.

Hari Poter i ukleto dete počinje posle epiloga poslednje knjige, a Harijevo srednje dete Albus Severus odlazi u Hogvorts po prvi put. Nakon što je raspoređen u Sliterin, mladi Al pokušava da pronađe svoje mesto u svom novom okruženju dok je u sukobu sa Harijem, što dovodi do avanture koja savija vreme kroz celu seriju o Hari Poteru. Predstava je pomalo podeljena među obožavaocima, pri čemu neki hvale dodatak Poter priči, a drugi osporavaju kako su neki likovi prikazani. Ipak, Ukleto dete je bio hit na sceni, osvajajući brojne nagrade.

scena iz HP i ukleto dete

Ako film Ukleto dete ikada dođe do realizacije, Kolumbo bi sigurno bio najbolji izbor za njega. Njegova vizija je pomogla da se originalna serija o Hari Poteru pokrene, a njegovo vraćanje za ovaj sledeći deo bio bi zabavan slučaj da se franšiza okrene punim krugom. Takođe bi bilo zanimljivo videti šta bi uradio sa naprednijim specijalnim efektima koji su dostupni ovih dana. Ipak, Warner Bros. nije još pričao uopšte o mogućnosti adaptacije Ukletog deteta, tako da bi Kolumbove nade mogle ostati samo na tome.

Fanovi će morati da sačekaju i vide da li je moguća realizacija u  budućnosti.

Džejms Gan: Superherojski filmovi su postali dosadni

Džejms Gan, redatelj filmskih hitova kao što su uspešni i hvaljeni “Guardians of the Galaxy” i “Suicide Squad” u nedavnom intervjuu se osvrnuo na veliki broj filmova o superherojima i izjavio nešto što je mnoge iznenadilo.

James Gunn

Naime, u sklopu promocije novog „Suicide Squad-a“, Gan je za The Irish Times izjavio da je većina savremenih filmova o superherojima „glupa“, te da su mu „dosadni“.
 
Uporedio ih je s mnogim dominantnim žanrovima koji su s vremenom iščezli.
 
„Znamo šta se dogodilo s filmovima o kaubojima i ratnim filmovima. Ne znam, ne morate biti genijalac da biste sve povezali i videli da postoje ciklična kretanja što se filmova tiče i jedino što se nadam je da će budućnost filmova prema stripovima i filmova o superherojima biti to da će se menjati. Jako su glupi, a većina trenutnih mi je jako dosadna“, rekao je Gan i dodao:
 
„Kad se pojavio ‘Iron Man’, bio sam zagrejan. I bilo je predivno gledati ih. No, ako se ne promene, postaće jako dosadni“, zaključio je on.

Poznat reditelj novog "Star Treka"

Paramount Pictures i Bad Robot Productions saopštili su da su odabrali reditelja za novi fim franšize “Star Trek”.

reditelj i Star Trek svet

To je Met Šekmen, čovek koji je režirao osam epizoda trenutne jedne od najpopularnijih TV-serija – “WandaVision”.

Uprkos brojnim televizijskim režijama, Šekmen je do sada režirao samo jedan dugometražni igrani film, i to triler “Cut Bank” 2014. godine.

Snimanje novog filma omiljene nam franšize počinje sledeće jeseni. Trenutno Lindzi Bir (“Sierra Burgess Is a Loser”) i Dženeva Robertson (“Captain Marvel”, “Tomb Raider”) rade na pisanju scenarija.

IN MEMORIAM: Ričard Doner

Ričard Doner, holivudski režiser i producent, najpoznatiji po kultnim filmovima “Superman”, “Predskazanje”, “The goonies”, i “Smrtonosno oružje” u nastavcima, preminuo je u 91. godini. Kako su potvrdili njegova supruga Loren Doner i menadžer, slavni producent umro je u ponedeljak, ali nije objavljen uzrok smrti.

Ričard Doner

Doner je započeo karijeru režirajući na televiziji. Njegove su poznate emisije iz 60-ih, “Route 66”, “Rifleman”, “The Twigliht Zone”, “The Man From U.N.C.L.E.2, “Gilligan’s Island”, “Perri Mason” i “The Wild Wild West”.

Nakon debitantskog igranog filma “X-15” iz 1961. godine sa Čarlsom Bronsonom, usledila je i kriminalna komedija “Salt & Pepper” iz 1968.

Doner je snimio film “The Omen”, 1976. godine, a dve godine kasnije nastao je “Superman”, originalni film o superherojima.

Stiven Spilberg, koji je napisao priču na kojoj je zasnovan Gunisi, rekao je za Varajaeti da je Doner bio „nadaren za mnogo žanrova“.

“Biti u njegovom okruženju bilo je slično druženju sa vašim omiljenim trenerom, najpametnijim profesorom, najžešćim motivatorom, najljubaznijim prijateljem, najdubljim saveznikom i – naravno – najvećim Gunijem od svih“, rekao je Spilberg.

“Bio je sav detinjast. Svim srcem. Sve vreme. Ne mogu da verujem da ga nema, ali njegov hrapavi, srdačni smeh ostaće sa mnom zauvek”.

Hale Beri u svemiru sprečava kataklizmu

Nemački reditelj Roland Emerih ima novi naučnofantastični film pod nazivom “Moonfall”, u kome glavne uloge tumače Hale Beri, Patrik Vilson, Majkl Penja, Džon Bredli i Donald Saterlend.

Hale Beri

Misteriozna sila skreće Mesec iz njegove orbite i upućuje ga na kurs sudara sa Zemljom. Nekoliko nedelje pre udara pokrenuta je misija koja bi trebalo da poslednjim naporom pomogne da bude izbegnuta kataklizma. Bivša astronautkinja Džo Fuler (Beri) ubeđena je da baš ona zna kako da spreči sveopštu tragediju.

Ipak, veruju joj samo jedan kolega-astronaut iz njene prošlosti Brajan Harper (Vilson) i teoretičar zavere Kej Si Hausmen. Oni ostavljaju na našoj planeti sve voljene i rizikujući sopstvene živote nastoje da slete na Mesečevu površinu.

Iako ovakav sinopsis deluje prilično poznato, autori navode da će ovo ostvarenje biti nešto “potpuno novo”.

Snimanje filma počelo je u oktobru prošle godine u Montrealu, a premijera se očekuje 4. februara 2022. godine.

Budžet filma, koji se realizuje pod okriljem kuće Lajonsgejt, iznosi 140 miliona dolara.

Rob Zombi sprema film po humorističkoj horor seriji "The Munsters"

Rob Zombi sprema novi film po kultnoj humorističkoj horor seriji “The Munsters”, koja se na televiziji prikazivala sredinom 1960-tih.

Rob Zombi

Snimanje filma planirano je za sledeći mesec u Budimpešti, a po svemu sudeći “The Munsters Movie” će biti prikazivan isključivo na streaming platformi “Peacock”.

Nezvanično, budžet za snimanje filma iznosi između 30 i 40 miliona dolara.

Rob Zombi, osnivač hevi metal benda “White Zombie”, poznat je kao reditelj horora koji su ekstremno nasilni i vulgarni: “3 from Hell”, “The Lords of Salem”, “Halloween II”, “Halloween”, “The Devil’s Rejects”, “House of 1000 Corpses”.

Međutim, ima dosta onih koji su voleli da gledaju njegov sitkom “The Munsters” – o uvrnutoj, ali časnoj porodici, koji broji 70 epizoda, emitovanih tokom tri sezone, od 1964. do 1966. godine.

Pola veka „Paklene pomorandže“: Da li umetnost rađa nasilje?

“Paklena pomorandža” reditelja Stenlija Kjubrika, premijerno prikazan pre pet decenija, jedan je od najhvaljenijih, ali i najosporavanijih filmova svih vremena. Da li nasilje može da bude opravdano, šta proizilazi iz takvog čina, kako se to reflektuje na društvo i kulturu, neka su od pitanja koje pokreće Kjubrikovo delo.

I dok su, nakon premijere, na film mnogi „osuli paljbu“, pa je tako glumac Piter Selers izjavio da je u pitanju „najveća količina sr*nja koju je ikada video“, film danas uživa kultni status. Osim što je ostvarenje smatrano „odgovornim“ za mnoge zločine koji su se desili, jedan neobičan podatak vezuje se za „Paklenu pomorandžu“. Nakon što je uradio vrlo unikatnu adaptaciju jednog književnog dela – „Paklene pomorandže“ Entonija Burdžisa, Stenli Kjubrik ju je sam zabranio. Bar u Velikoj Britaniji.

Stenli Kjubrik

Iako je 1972. film imao nekoliko nominacija za Oskara, među kojima i za reditelja, samo godinu dana kasnije Kjubrik je insistirao da se njegov film stavi u bunker u Velikoj Britaniji. U tandemu sa kućom „Vorner bros“ povukao je film iz bioskopske distribucije. Ne samo što je povučen, već je potpuno zabranjen u toj zemlji. Uslov Kjubrikove cenzure je bio da se film nikako ne može prikazivati pred publikom, ni pod kojim uslovima. U suprotnom je bila zaprećena kazna. I retki su bili bioskopi koji bi se usudili da prekrše zabranu, podseća magazin Far aut.

Primera radi, londonski bioskop „Skala“ tek 1992. godine prikazao je film. Ali, rezultat te „hrabrosti“ bilo je trajno zatvaranje tog bioskopa zbog kršenja nametnute zabrane. Kanal Čenel 4 je iste godine emitovao dokumentarac „Forbidden Fruit“, koji se bavio povlačenjem i zabranom filma u toj zemlji.

Uoči zabrane u Britaniji u SAD je film pred prvu bioskopsku projekciju 1972. godine bio zabranjen za mlađe od 16 godina, a kada je Kjubrik zamenio dve scene sa seksualno eksplicitnim rečnikom „Paklena pomorandža“ je u Americi bila dozvoljena osobama mlađim od 16 godina, ali uz obaveznu roditeljsku pratnju.

U većini zemalja sveta takođe je ocenjen „moralno uvredljivim“.

A šta se tačno desilo u Velikoj Britaniji? Kada je film nekako neopaženo prošao i premijerno prikazan u decembru 1971. godine u toj zemlji, digla se opšta halabuka. Zvaničnici su digli glas smatrajući da je seksualno nasilje u filmu „isuviše ekstremno“. Samo nekoliko meseci kasnije, tačnije u martu 1972. godine kada je 14-godišnji tinejdžer optužen za ubistvo školskog druga, tužilac je za krvavi zločin, između ostalog, okrivio Kjubrikov film. Naime, naveo je da je tinejdžer to učinio nakon što je video rediteljevo „brutalno ostvarenje“.

O, u najmanju ruku, negativnom uticaju filma u Velikoj Britaniji, govorilo se i nedugo potom. Tada je u Bakingemširu još jedan tinejdžer ubio prosjaka. Iako se 16-godišnji mladić izjasnio krivim za ubistvo, kazao je kako su mu „drugari u školi pominjali film u kome na smrt treba izubijati starca“.

Mediji su se naročito ostrvili na Kjubrika. Reditelj je smatran odgovornim, bar od strane štampe u to vreme, i za brojne slučajeve silovanja koji su se tada dešavali u ovoj zemlji.

Kjubrikova supruga Kristijan Kjubrik tada je otkrila da ne samo da su ispred njihove kuće dolazili „razni i uzvikivali pogrdne reči“, već da su čak dobijali i pretnje smrću.

„Pokušavati da od umetnosti pravite uzrok zla u životu je greška. Zadatak umetnosti jeste da preoblikuje život, ali ona ga ne stvara, niti je njegov uzrok“, izjavio je Kjubrik pre nego što je 1973. godine sam sebe zabranio, bar u Velikoj Britaniji.

„Stenli je bio uvređen zbog reakcija na film, čak duboko povređen“, izjavljivala je Kristijan. Kjubrik, kako je objasnila, nije bio tip umetnika koji je voleo da njegova dela budu interpretirana na pogrešan način ili neshvaćena.

Užasno ga je pogađala preterana reakcija na bilo koji tip umetnosti.

„Oduvek je nasilje bilo prisutno u umetnosti. Pa, u Bibliji imate nasilje, kod Homera, Šekspira imate nasilje. Neki psihijatri čak veruju da nasilje služi pre za neku katarzu, nego kao neka vrsta modela ponašanja“, izjavljivao je Kjubrik uoči premijere filma, kao da će anticipirati događaje, bar u Britaniji, gde je i snimao film.

Iskazao je stav i da ljudi koji čine zločine nisu „obični ljudi“:

„U opake i zle nije ih pretvorila neka dijeta ili film ili televizija. Nasilne zločine čine ljudi koji imaju dugu istoriju anti-socijalnog ponašanja. U psihopatu se ne pretvara neko ko je bio fin, tih dečak“, ocenio je sineasta dodajući da na sve to utiču komplikovane društveni, ekonomski i psihološki uslovi.

„Pojednostavljeno shvatanje da film i televizija mogu da pretvore dobru i nevinu osobu u kriminalca po meni imaju prizvuk suđenja vešticama iz Salema“, zaključio je Kjubrik.

Paklena pomorandza korica

Nije jedino britanska publika bila onemogućena da vidi „Paklenu pomorandžu“. U Irskoj film je zabranjen 1973, a prvi put je u necenzurisanoj verziji mogao je da se vidi tek krajem 1999. godine.

Cenzura u Irskoj ništa je u odnosu na Singapur. Tamo je film bio zabranjen čitavih 30 godina. Pre 15 godina novi pokušaj da se „Paklena pomorandža“ konačno nađe u tamošnjim bioskopima nije naišla na odobravanje zvaničnika, i to se desilo tek 2011. na filmskom festivalu „Perspektive“.

Takođe, bio je zabranjen u Južnoafričkoj republici 13 godina, a kada je pušten u bioskope mogle su da ga gledaju samo osobe starije od 21 godine.

Zabranjivan je i u nekim delovima Kanade, u Južnoj Koreji, a zanimljiv je slučaj Brazila. Iako je bio „pod ključem“ tek osam godina, kada je konačno dozvoljen za zainteresovane gledaoce, puštena je verzija sa gde su ogromne crne tačke prekrivale intimne delove glumaca u eksplicitnim scenama.

Iako nije bio poznat kao osoba koja je tako lako „pucala“ pod pritiskom javnosti, ostaje zabeleženo u istoriji da je Kjubrik sam bio na čelu cenzure kakva se ne pamti u poslednjih pedesetak godina u Velikoj Britaniji. Film „Paklena pomorandža“ bio je u bunkeru na Ostrvu gotovo tri decenije, sve do 2000, godinu dana nakon smrti Stenlija Kjubrika. Tek tada je britanska filmska publika, zvanično, mogla po prvi put da ga pogleda u bioskopu. A na televiziji tek godinu dana kasnije kada ga je emitovao Skaj.

Zak Snajder objasnio zašto ima toliko krvi u njegovoj verziji "Lige pravednika"

Otprilike nakon prvih 25 minuta “Lige pravednika Zaka Snajdera”, Čudesna Žena (Gal Gadot) upada u sobu ispunjenu samoubilačkim teroristima koji žele da miniraju celu zgradu – a školska deca zarobljena su tamo sa njima.

Scena iz filma sa HBO Max

Samo nekoliko sekundi pre nego što će bomba eksplodirati, Čudesna Žena brzinom munje obara svakog terorista, bacajući ih snažno u zidove, pre nego što zgrabi bombu, skoči kroz plafon i baci je visoko u vazduh gde eksplodira..

Ista scena odvijala se na približno isti način u bioskopskom izdanju “Lige pravednika” 2017. godine, koje je završeno bez učešća Zaka Snajdera. Ali u Snajderovoj verziji, koja se trenutno emituje na kanalu HBO Maks, postoji jedna ključna – i upadljiva – razlika: kada Čudesna Žena baci teroriste u zid, oni prvo udare glavom i ostave krvave fleke iza sebe dok padaju na pod.

To je jedan od nekoliko slučajeva u kojima je nasilje u “Ligi pravednika” krvavije i nasilnije nego što je publika obično navikla sa filmovima o superherojima, koji gotovo uvek imaju ocenu “PG-13” – i stoga uglavnom u njima nema krvi.

Ali Snajder je želeo da napravi iskorak.

“To je čista vežba u kreativnoj slobodi”, rekao je režiser ove nedelje za “Varajeti” o Snajderovom rezu “Lige pravednika”.

Slično tome, “Ultimate Edition” Snajderovog filma “Batman v Superman: Dawn of Justice” iz 2016. godine, koji je takođe ocenjen sa “R” samo za digitalno i kućno video-izdanje, Snajder kaže da ga HBO Maks nije uslovljavao da njegova “Liga pravednika” dobije rejting PG-13.

“Uradimo to tačno onako kako bismo to uradili da nema odbora za ocenjivanje”, rekao je Snajder, pa dodao:

“Uradimo to onako kako mi mislimo da izgleda najviše kul. To je bio filozofski pristup koji sam imao”.

Nova verzija "Justice League" traje četiri sata

Reditelj Zek Snajder najavio je da će nam uskoro postati dostupna njegova nova verzije filma “Justice League”, u trajanju od gotovo četiri sata.

Snajderov rez

Jasno je i opovrgao glasine da će film na HBO Max kanalu biti prikazan kao mini-serija sastavljena od četiri epizode, već će zaista u pitanju biti film iz jednog dela.

“Možda čelnici HBO Max kasnije odluče i drugačije, ali će prvo film biti prikazan iz jednog dela”, izjavio je reditelj.

Premijera nove verzije Snajderovog filma očekuje se kasnije tokom 2021. godine.

Originalni film, snimljen 2017. godine, trajao je oko dva sata.

WarnerMedia je uložila dodatnih 70 miliona dolara da bi se dosnimile neke scene.

Da podsetimo, Snajder je napustio originalnu produkciju zbog porodične tragedije.

Zatim je angažovan Džos Vedon da “završi” snimanje, što je značajno izmenilo sudbinu filma i “poremetilo njegovu planiranu strukturu”.

Tako je jedan ekstremno skup blokbaster neslavno prošao i kod publike i kod kritike.