Spilberg žali zbog “E.T-ja”

Legendarni reditelj Stiven Spilberg nije oklevao da kritikuje ideju da starije filmove treba ponovo montirati kako bi odgovarali modernom senzibilitetu.

Govoreći na Tajmovom samitu 100 u Njujorku, 76-godišnji reditelj je rekao da žali što je dozvolio da u svom blokbasteru iz 1982. E.T. u kasnijem izdanju, uklone oružje montažom.

Tako je u izdanju objavljenom povodom 20. godišnjice izlaska filma E.T., vatreno oružje zamenjeno voki-tokijem.

“To je bila greška. Nije trebalo to da uradim. E.T. je proizvod svog vremena! Nijedan film ne bi trebalo da se revidira na osnovu toga kroz koje naočare sada gledamo, bilo dobrovoljno ili prisilno”, rekao je Stiven Spilberg publici.

“Nije trebalo da preturam po arhivi sopstvenog rada.”

Inače, Spilberg je još 2011. najavio da će se oružje vratiti za 30. godišnjicu puštanja, objašnjavajući tada da je razočaran sobom i procesom.

“Nikada nije trebalo da preturam po arhivi sopstvenog rada i nikome ne preporučujem da to radi. Svi naši filmovi su neka vrsta putokaza gde smo bili kada smo ih snimali, kakav je svet bio kada smo objavili ove priče. Tako da nam je zaista žao što tako nešto postoji”, rekao je sada.

Spilberga su takođe pitali šta misli o kontroverznoj preradi romana Ronalda Dala, koja je uključivala promenu reči. Na primer, reč mast je postala ogromna, ružna i zverska.

“Za mene je to svetinja. To je naša istorija, to je naše kulturno nasleđe. Ne verujem u cenzuru na taj način”, rekao je slavni reditelj. Inače, među autorima čija su dela prilagođena savremenim čitaocima su Agata Kristi i Ijan Fleming.

Džejms Gan će režirati "Superman: Legacy"

Džejms Gan će zvanično režirati novi film Superman: Legacy. Vest je objavio režiser na Tviter profilu.

Do sada je bilo najavljeno da će Gan samo napisati scenario za film, ali sad je potvrđeno da će biti kompletan autor. Ovaj projekat je najavljen u januaru kao deo Piter Safran-ovog preuređenog DC-ija, ali u tom trenutku Gan nije bio siguran da li će režirati ili ne.

Premijera filma je najavljena za 11 jul, 2025. godine. To će biti prvi film realizovan u onome što Safran i Gan nazivaju DC-ijevo prvo poglavlje: “Gods and Monsters”, praćeno Met Rivsovim Betmenom (The Batman Part II) koji će izaći u oktobru 2025.

Ostali filmovi koji se spremaju pored novog Supermena su: “The Authority”, “The Brave and the Bold”, “Supergirl: Woman of Tomorrow”, i “Swamp Thing”.

Prema Vorner Brosovom zvaničnom saopštenju, Superman: Legacy “priča priču o Supermenovom putovanju u kom treba da pomiri kriptonsko nasleđe sa svojim ljudskim osobinama. On je otelotvorenje istine, pravde i američkog sna, vođen ljudskom dobrotom, u svetu koji ljubaznost i dobrotu vidi kao staromodne osobine.”

“On je ‘stara škola’. Dečak sa farme iz Kanzasa koji je veoma idealističan”, rekao je Gan o Supermenu na konferenciji za novinare u januaru.

“Njegova najveća slabost je to što nikada nikoga neće ubiti, i ne želi da povredi ljudske emocije. I sviđa mi se ta vrsta urođene dobrote u Supermenu koja je njegova glavna osobina.”

Giljermo del Toro snima novu verziju slavnog horora

Reditelj Giljermo del Toro pre nekoliko dana osvojio je Oskara za najbolji animirani film za svoju verziju “Pinokija”, a sada je već započeo realizaciju novog projekta.

Reč je o novoj adaptaciji klasičnog horor romana “Frankenštajn”, autorke Meri Šeli, koji je dosad doživeo nebrojene ekranizacije. Del Toro navodno za “Frankenštajna” priprema i scenario, a u filmu bi trebalo da glume Endru Garfild, Oskar Ajzak i Mija Got.

“Frankenštajn” je jedno od Del Torovih najdražih čudovišta svih vremena, a u dvehiljaditima je razvijao akcionu verziju koja bi vizuelno bila vrlo bliska “Frankenštajnovom” Bernija Vritsona, ilustrovanom prikazu romana koji je objavljen 1983. S obzirom na to da je Del Toro jednom izjavio da ima “nezdravu” opsednutost Frankenštajnom, ovo je očigledno ostvarenje velikog sna.

Film “Frankenštajn” je deo rediteljevog višegodišnjeg ugovora s Netfliksom, a upravo na toj platformi ćemo ga gledati u bližoj budućnosti.

Stiven Spilberg ne žali što nije režirao „Harija Potera“

Stiven Spilberg je priznao da mu je nuđeno da režira serijal filmova o Hariju Poteru, ali da ne žali što je odbio, jer je imao veoma dobar razlog.

Naime, poznati reditelj odbio je prvi film u serijalu kako bi proveo više vremena sa svojom decom: „Nudili su mi prvog Harija Potera i ja sam ga odbio kako bih proveo godinu i po dana sa svojom porodicom, sa decom koja odrastaju“.

Kaže da to nije jedini film koji je odbio, ali da ne žali: „Žrtvovao sam odličnu franšizu, zbog čega sam iz današnje perspektive veoma zadovoljan, da bih bio sa porodicom. Izbor se ticao posla koji bi me odveo u drugu zemlju na četiri do pet meseci tokom kojih ne bi viđao porodicu svakodnevno“.

Film Hari Poter i kamen mudrosti režirao je Kris Kolambas, poznat po filmovima Sam u kući, a on je bio zadužen i za ostvarenje Hari Poter i dvorana tajni, nastavak iz 2002. godine.

Spilberg kaže da je oko pola godine radio na prvom filmu sa scenaristom pre odustajanja i da su njegova deca mislila da je lud što je odbio tu ponudu.

„Osećao sam da nisam spreman da pravim film samo za decu, a moja deca su mislila da sam lud. A knjige su tada već bile popularne, tako da sam znao da će to biti fenomen.“

Kazao je da ne pravi filmove da bi postali fenomeni, nego zato što ga oni toliko motivišu da im se potpuno posveti na godinu, dve, ili tri.

Alehandro Gonsales Injaritu ne voli superherojske filmove

Proslavljeni reditelj Alehandro Gonsales Injaritu nije promenio mišljenje o superherojskim filmovima.

Režiser je već jednom 2014. godine izjavio da su takvi filmovi “kulturni genocid”, a sada je na Čajanci BAFTA na Beverli Hilsu stao iza svojih reči.

Nazvavši superheroje “tužnim likovima”, Injaritu je za Variety rekao: “Heroje viđam svakodnevno. Vidim lepe ljude koji istinski prolaze kroz teške situacije i rade neverovatne stvari. To su ljudi s kojima mogu da se povežem. Ali takva vrsta heroja sa supermoćima, da li nam je uopšte potrebna?”

Injaritu nije jedini reditelj koji je izrazio svoje antipatije prema žanru koji već godinama dominira na bioskopskim blagajnama.

Njegov kolega Ridli Skot poznat po tome što “nema dlake na jeziku” kada govori za medije,  rekao je jednom prilikom da je on lično napravio “tri superherojska filma sa odličnim scenarijem”, od kojih bi prvi bio “Osmi putnik”, drugi “Gladijator”, a treći “Blejd Raner”.

“To su superherojski filmovi. Zašto onda superherojski filmovi nemaju bolje priče? Žao mi je. Skrenuo sam s teme, ali mislim, stvarno… Superherojske filmove uglavnom spasavaju specijalni efekti, a to postaje dosadno svakom ko radi sa specijalnim efektima”, rekao je čuveni reditelj.

Ni oskarovka Džejn Kempion nije ljubiteljka superheroja. Ona je u novembru 2021. godine izjavila da nikada ne bi režirala takav film.

“Ja ih zapravo mrzim”, izjavila je tada.

Džejms Kameron otkrio šta možemo da očekujemo od trećeg dela „Avatara“

„Avatar 3“ će popularni naučnofantastični filmski serijal odvesti u malo mračnije vode, poručuje Džejms Kameron, glavni autor prva dva dela. Novi film iz franšize će predstaviti „drugačije kulture od onih koje sam već prikazao“, rekao je on u intervjuu za francuski list 20 Minutes.

„Vatru će predstavljati ‘ljudi pepela’. Želim da pokažem Navije iz drugog ugla, jer sam do sada pokazao samo njihove dobre strane“, izjavio je Kameron i dodao: „U dosadašnjim filmovima ima puno negativnih primera ljudskog ponašanja i puno pozitivnih primera ponašanja Navija. U ‘Avataru 3’, uradićemo suprotno.“

Podsećamo vas, izlazak ovog filma zakazan je za 20. decembar 2024. godine.

„Istražićemo i nove svetove, dok nastavljamo priču o glavnim likovima“, otkrio je Kameron.

„Mogu da kažem da će poslednji delovi biti najbolji. Ostali su bili uvod, način da se postavi sto pre serviranja obroka“, dodao je slavni reditelj.

U međuvremenu, dugo očekivani nastavak „Avatara“ nastavlja da puni bioskopske sale širom sveta. Tokom prve dve nedelje u bioskopima, „Avatar: Put vode“ zaradio je više od milijardu dolara na svetskim blagajnama, a uskoro će dostići i dve. Trenutno je sedmi na listi filmova sa najvećom zaradom, a među prvih deset na istoj listi nalaze se još dva filma Džejmsa Kamerona. „Avatar“ je i dalje prvi, a „Titanik“ zauzima treće mesto.

IN MEMORIAM: Ruđero Deodato

Kontroverzni italijanski reditelj Ruđero Deodato preminuo je danas u 83. godini, preneli su tamošnji mediji.

Reditelj Ruđero Deodato, najpoznatiji po „ozloglašenom“ horor filmu „Kanibal holokaust“, uticao je na generacije filmskih stvaralaca, od Olivera Stouna do Kventina Tarantina.

Italijanski reditelj poznat po svojim hororima ostvarenjima, zbog kojih je čak i krivično gonjen, bio je pre pet godina i gost Srbije.

Ruđero Deodato rođen je 1939. godine u Potenzi, u Italiji. Filmom je počeo da se bavi kao asistent čuvenog sineaste Roberta Roselinija. Karijera mu kreće uzlaznom putanjom nakon velikog uspeha filma „Đango“ (1966), na kojem je radio kao reditelj druge ekipe. Samo 11 godina kasnije režira svoj film „Poslednji kanibal na svetu“, koji je odlično prošao zbog čega nastavlja da se bavi sličnom tematikom. I 1980. godine režira „Kanibal holokaust“, jedan od najozloglašenijih i najbrutalnijih filmova u istoriji kinematografije.

Ovaj naslov toliku je buru izazvao u svetskoj javbnosti da je bio zabranjen u više od 50 zemalja. Samo nekoliko dana nakon premijere u Italiji, originalnu kopiju filma zaplenila je italijanska policija, a Deodato je uhapšen pod optužbom da je širio razvrat, a čak su mu „stavili na vrat“ i optužbe da je odgovoran za ubistvo, nakon što je italijanska štampa pisala kako su neke scene ubistva u „Kanibalu holokaustu“ bile stvarne…

Deodato je baš zbog ovog filma dobio nadimak „Gospodin ljudožder“, a braneći pre nekoliko godina scene mučenja i ubistva životinja u tom kontroverznom ostvarenju italijanski sineasta je istakao za „Gardijan„:

– Dok sam odrastao, dosta sam vremena proveo na selu gledajući kako životinje bivaju ubijane. A smrt životinja, iako nepodnošljiva, uvek se dešavala i nastavljaće da se dešava.

Dodao je Deodato kako je film bio inspirisan stanjem u Italiji, i iskustvima ove zemlje s terorizmom tokom sedamdesetih godina 20. veka.

– Bilo je to vreme Crvenih brigada. Svake večeri biste na televiziji gledali scene ubistava…

Potpisao je i ostvarenja „Kuća na kraju parka“, „Pljačkaši Atlantide“, „Pakao uživo“ i „Kampovanje užasa“.

Pre pet godina bio je specijalni gost našeg festivala „Dead Lake“, jer je bio laureat nagrade „Bela Lugoši“, a takođe je prikazan njegov film „Balada“.

Poslednji film „Deathcember“ snimio je 2019. godine.

IN MEMORIAM: Majk Hodžis

Britanski reditelj Majk Hodžis preminuo je u 90. godini.

Sineasta koji je potpisao filmove kakvi su „Fleš Gordon“ ili „Uhvati Kartera“ umro je u svom domu u Dorsetu.

Rođen u Bristolu 1932. godine Hodžis je radio najpre kao računovođa, a potom je dve godine proveo u Kraljevskoj mornarici. A prvi posao u šoubiz industriji dobio je na televiziji. I dok je prvo radio kao operater na teleprompteru, brzo se probio i počeo da producira dnevnike, a onda i dokumenatrne serijale.

Najznačajnije delo u njegovom opusu bio je „Fleš Gordon“ 1980. godine. U pitanju je ekranizacija popularnog američkog SF stripa iz 1934. godine. Igraču američkog fudbala zapalo je u dužnost da spase ni manje ni više nego celu planetu Zemlju. Društvo mu prave njegova devojka Dejl Arden i genijalni naučnik i prijatelj Zarkov… kratak je sinopsis ovog hita.

Stiven Spilberg oseća krivicu zbog njegovog čuvenog filma „Ajkula“

Jeza može nastupiti iz puno razloga, a nekad je dovoljna filmska tema koja nas podseća na užase koje smo videli na velikom platnu, kao u primeru filma Ajkula o kome je Stiven Spilberg nedavno govorio.

Poznati reditelj je skoro pola veka od izlaska čuvenog filma priznao da se kaje zbog toga što je on previše dobro prizvao strah od ajkula i naknadno izazvao prevelik lov ovih životinja.

Od početka 1970-ih godina, svetska populacija ajkula i raža smanjila se za čak 71 posto zbog preteranog lova, okrilo je istraživanje objavljeno u časopisu Nature prošle godine.

„Iskreno žalim zbog desetkovanja populacije ajkula zbog knjige i filma. Zaista žalim zbog toga“, rekao je legendarni reditelj.

Na pitanje kako bi reagovao da ga okruže ajkule, rekao je: „To je jedna od stvari kojih se još uvek plašim. Ne da će me pojesti ajkula, nego da su one nekako ljute na mene zbog toga što su se ribolovci urotili protiv njih nakon 1975. godine“.

U ovom trenutku, više od trećine svih vrsta ajkula su u opasnosti od izumiranja, dok se to odnosi na tri četvrtine vrsta okeanskih ajkula.

Spilberg je dodao i da reditelji ne smeju da „manipulišu“ publikom tako što se poigravaju njenim osećanjima, što je on uradio par puta u filmu Poltergeist i jednom u Ajkuli.

Džejms Kameron: "Linda Hamilton i Švarceneger su upropastili Terminatora"

Reditelj Džejms Kameron je ubeđen da se film “Terminator: Dark Fate” nije proslavio ni manje ni više, nego zbog godina Arnolda Švarcenegera i Linde Hamilton.

“Terminator: Dark Fate” je izašao 2019. godine kao nastavak “Terminatora 2: Sudnji dan” iz 1991. godine. Međutim, bez obzira na to što je bio dugo očekivan, uspeo je da napravi manjak koji iznosi više od 120 miliona dolara, posle čega se nije ni razmatrao treći nastavak.

“Mislim da je problem što sam odbio da to uradim bez Arnolda, a tim je sa njim onda želeo i Lindu Halimton. Mislim da je film mogao da preživi sa Lindom, mislim da je mogao da preživi sa Arnoldom, ali u tom momentu ona ima 60 i kusur godina, on ima više od 70. Odjednom, to nije bio tvoj film o Terminatoru, nije bio ni film o Terminatoru tvog oca, to je bio film o Terminatoru tvog dede”, zaključio je Kameron.