Nastavak “Sluškinjine priče” u širem izboru za Bukera

Margaret Atvud je ponovo nominovana za Buker nagradu, jedno od najprestižnijih svetskih priznanja za književnost, javlja Art-Anima.

Margaret Atvud

Atvud je 2000. godine tu nagradu dobila za knjigu Slepi ubica (Blind Assassin), a ovogodišnju nominaciju je zavredila još uvek neobjavljenim romanom The Testaments, koji predstavlja nastavak čuvene Sluškinjine priče (Handmaid’s Tale).

Iako je roman The Testaments ušao u širi izbor za nagradu Buker, njegov sadržaj mora da ostane strogo čuvana tajna do 10. septembra 2019, kada bi trebalo da se pojavi u knjižarama. Jedino što se zna jeste da je radnja nove knjige Margaret Atvud vremenski smeštena 15 godina nakon dešavanja opisanih u romanu Sluškinjina priča i da se u ulogama pripovedača nalaze tri ženska lika.

U obraćanju nestrpljivim čitaocima, kanadska književnica je otkrila da se u knjizi nalaze odgovori na sva pitanja koja su joj u vezi sa Gileadom postavljali sami čitaoci, a da joj je inspiraciju za ostatak romana pružila stvarnost sveta u kome živimo.

Nagrada Buker osnovana je 1969. godine, dodeljuje se piscima iz celog sveta koji pišu na engleskom jeziku, a između ostalog podrazumeva iznos od 50.000 funti.

U širem izboru, pored romana Margaret Atvud, nalazi se još dvanaest dela. Imena šest finalista biće objavljena 3. septembra a laureat će biti proglašen 14. oktobra 2019.

Advertisements

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”: “Korenje neba — nove bajke Tamare Lujak”

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka, od 19 sati u Tribinskoj sali, na prvom spratu Doma omladine. Danas na programu:

LK Društvo ljubitelja fantastike

Posle zbirke priča Priče sa oblaka ili Genealogija neba Tamara Lujak nastavlja mitopoetiku svog vilinskog bajkovitog sveta knjigom Korenje neba‚ ili genealogija zemlje (Presing, 2018).

Korenje neba

Tamara Lujak (1976, Beograd) piše kratke priče, aforizme, epigrame, haiku, književne prikaze i dr. Bavi se prevođenjem. Književnik, novinar, saradnik i urednik mnogih časopisa. Prevođena na poljski, engleski, mađarski, burmanski, nemački i francuski.

Pored mnoštva zbirki u kojima učestvuje prozom i poezijom, ima dve samostalne knjige proze: „Vilina planina“ (2006) i „Priče sa oblaka“ (2016), knjigu putopisa „Putopisne slike“ (2018), a uredila je i priredila preko dvadeset izdanja, među njima i leksikon pojmova vezanih za svet strave i užasa „Rečnik straha“ (drugo, dopunjeno izdanje, 2018), izbor bajki o čudovištima „Kako se plaše deca“ (2015), zbirku (naučno)fantastične haige „Putokaz vremena“ (2015), antologiju (naučno)fantastične haiku poezije „Kapija sna“ (2015)…

Moderator: Bojan Butković

Tribina Društva ljubitelja fantastike LK: “Naučna fantastika Ursule Legvin”

Prošlo je godinu dana od kako nas je napustila čuvena SF spisateljica Ursula Legvin. Za tih godinu dana održano je više tribina posvećenoj njenom radu, a najnovija u nizu je ponovo svoje mesto dobila u tribinskom programu Društva ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”. O Ursuli su govorili dr Milan Ćirković i dr Zoran Živković.

Cirkovic i Zivkovic i Ursula

Zoran Živković je prvo ispričao o američkoj SF sceni pre same pojave Ursule Legvin, kako bi bolje sagledali njen značaj u samom kontekstu svega onoga što se dešavalo sa tadašnjim sistemom objavljivanja. Tako je, recimo, pre Drugog svetskog rata (ne računajući Verna, Velsa, Poa…) aktuelan SF objavljivan u časopisima. Palp časopisi, pa samim tim i “palp” literatura u kojoj su “muškarci pisali o muškarcima za muškarce” (jedna od “defnicija SF-a” iz tog vremena). Isto je bilo i sa “kaubojcima”, “krimićima”, “ljubićima” ali je jedini SF uspeo da napravi taj “kvantni skok”, kako ga Živković karakteriše, i da iz sfere trivijalnog pređe u književnost.

Doduše, prelazak SF-a iz časopisa u knjige desio se zahvaljujući slučaju – došlo je do nestašice papira, brojni časopisi su ugašeni 1948. i 1949. godine, ali su se za SF zainteresovali “B” izdavači, pa je tako prešao u, uslovno rečeno, drugi “medij”. Takođe su pisci bili bolje plaćeni i sve je to dovelo do pojave pisaca kao što su Rej Bredberi, Isak Asimov, Džejms Bliš, Teodor Sterdžen, Kliford Simak… gde je SF progovorio o vremenu kojem se nalazio na drugačiji način i otvorio neke nove teme.

Naravno, kao što je i Sterdžen napominjao, 90% SF-a je bilo i dalje trivijalno, ali se sada dobijalo i jedan manji procenat kvalitetnih dela. Tu onda dolazi i do pojave Ursule Legvin, koja dolazi 150 godina posle Meri Šeli koja je povela SF žanr, a Ursula postavila nove vrhove. Možda najbolje priznanje, kako Ursuli tako i samom SF-u, stiže u vreme izbora 100 najboljih dela iz književnosti 20. veka – gde je ona zastupljena sa dva dela – “Čovek praznik šaka” i “Leva ruka tame”, baš kao i Stanislav Lem sa “Solarisom” i “Nepobedivim”.

Milan Ćirković se osvrnuo prvo na Ursulinog oca Alfreda Krebera koji se bavio socijalnom antropologijom, a svakako spada u trojicu najznačajnijih društvenih naučnika 20. veka. Još ranije je bilo napominjano koliko je Ursula u svom radu imala dodira sa antropološkim temama. I činjenicom da je, sa ostalim pripadnicima “novog talasa” (već pomenuti autori kojima je Ćirković dodao Filipa K. Dika ali i Majkla Murkoka – značajnog po uredničkom i izdavačkom radu u Velikoj Britaniji). Potom je usledila analiza “Leve ruke tame” sa stanovišta nekih zamerki koje su kasnije Urusli upućivane od strane feministkinja. Ćirković je insistirao da je osnova ovog dela humanistička poruka romana, kao i kod “Čoveka praznih šaka”, uz napomenu da je reč o polemici protiv totalitarizma i nacionalizma. Kasnije je Ćirković govorio i o epskoj fantstici kod Ursule, vezano za “Zemljomorje” – koje je uporedivo sa delima Tolkina ili Luisa, ali koji takođe donosi novum i jedan dobro postavljen fizički svet koji potom oblikuje neke druge stvari.

Zoran Živković je posle ispričao da je bio u prepisci sa Ursulom i da su razmenili preko 30 pisama – što bi jednog dana moglo i da bude objavljeno, i da je njoj ideologija zapravo bila strana. Ono što je glavno kod nje je – umetnost proze. Zbog toga je ona velika i zbog toga će biti upamćena. Ne zbog feminizma, taoizma i bilo čega drugog. Iako kaže da je loš u predviđanju i da nikada nije dobio na Lotou, ipak je Živković ustvrdio da će Ursula i nakon 50 godina (pošto je sada 50-godišnjica nastanka dela “Leva ruka tame”) biti tu gde jeste.

Margaret Atvud piše nastavak Sluškinjine priče

Zahvaljujući velikom intersovanju javnosti kandaska spisateljica Margaret Atvud piše nastavak svog romana “Sluškinjina priča” koji je prodat u više miliona primeraka širom sveta i pretočen u nagrađivanu televizijsku seriju.

Margaret Atvud

Roman “Testamenti” (The Testaments) biće objavljen u septembru iduće godine, saopštio je danas izdavač “Nan A Talis/Dabldej” (Nan A. Talese/Doubleday).

Radnja knjige dešava se 15 godina posle poslednje scene s naratorkom “Sluškinjine priče”.

Roman Margaret Atvud o totalitarnom društvu u imaginarnoj zemlji Gilijad bio je bestseler kada je prvo objavljen 1985. godine i ponovo postao popularan posle izbora Donalda Trampa za predsednika SAD 2016. godine.

Na osnovu tog romana pravljena je istoimena serija za televiziji Hulu.

Atvud je u saopštenju rekla da je nastavak inspirisan pitanjima čitalaca o Gilijadu i o “svetu u kome živimo”.

Hari Poter i Džoan K. Rouling danas slave rođendan!

Imaginarni lik Hari Poter i njegova kreatorka Džoan K. Rouling danas slave rođendan!

Džoan K. Rouling

I dok britanska spisateljica danas puni 53 godina, lik kome je udahnula život rođen je 1981. godine, te danas puni 37 godinu. Ideja da napiše serijal knjiga o dečaku čarobnjaku rodila se dok je putovala vozom od Mančestera do Londona. Ipak, veći deo prvog romana, Kamen mudrosti, Džoan je napisala u kafićima u Škotskoj.

Hari Poter edicija knjiga prodata je u više od 400 miliona primeraka širom sveta i postala jedna od najprodavanijih knjiga u istoriji. Filmska franšiza doživela je ogroman uspeh, a otvoren je i tematski park. Zanimljivo je da prvi transkript romana niko dugo nije želeo da izda. Dž. K. Rouling danas je najbogatija žena u Britaniji, a njeno bogatstvo se procenjuje na milijardu američkih dolara.

Spisateljica za ekranizaciju – Sara Dž. Mas

Oba bestseler fantazijska serijala Sare Dž. Mas, „Stakleni presto“ i „Dvor trnja i ruža“ postaće hit i na malim i na velikim ekranima.

Serijal „Stakleni presto“, predviđen za strimovanje na Huluu, prati Selenu Sardotijen u njenom nadmetanju za kraljevog zatočnika i krvnicu, ali zatiče sebe kako se zapravo bori za oslobođenje od tiranina.

Scenaristkinja serije će biti Kira Snajder („Sluškinjina priča“, „Pasifik rim“) a pilot-epizodu će režirati Ana Ferster („Outlander“, „Criminal Minds“). Glumačka podela još nije izvršena.

Serijal filmova „Dvor trnja i ruža“ pratiće lovkinju Fejru koja biva uvučena u bajkoviti svet koji mora da brani od zle vile. Britanska mlada scenaristička zvezda u usponu, Rejčel Hajrons, pisaće scenario a režiser još nije odabran za ovaj projekat.

Razgovarajući s Deadline Hollywood, Mas je rekla: „Ovaj tim toliko strastveno želi da Fejrino putovanje prikaže na velikom ekranu da jedva čekam da vidim kako će sve to ispasti na kraju.“

Tribina Društva ljubitelja fantastike LK: Stalno se vraćajući Ursuli Le Gvin

Iako se o preminuloj SF spisateljici Ursuli Le Gvin već održala tribina u Društvu ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” – tokom februara, to nije predstavljao problem da se o ovom velikom imenu ponovo govori – ovoga puta to je bio prof. dr Aleksandar B. Nedeljković, uz asistenciju Tamare Lujak – pre svega zaduženu za čitanje odabranih pesama.

ABN i Tamara Lujak

Doduše, Tamara Lujak je veče otvorila svojim impresijama čuvene priče “Oni koji odlaze iz Omelasa” (dobitnih “Hugo” nagrade 1974. godine kao najbolja kratka priča), uz naglasak da je ona ostavila velikog traga na društvo uopšte, te da se pitanje “da li sreću treba graditi na patnji jednog pojedinca” izučavala i u američkim školama.

Aleksandar B. Nedeljković je za tu priču rekao da je Ursula naknadno priznala da je ideja već viđena kod Dostojevskog u “Braći Karamazovi”, ali da je tu zapravo reč o moralnoj alegoriji i vrhunskoj književnosti koja ipak nije SF!

Sama priča je, ipak, značajna za priču o utopiji, a utopija je nešto što obuhvata veliki roman Ursule Le Gvin “Stalno se vraćajući kući” koji je smešten u daleku budućnost kada je stanovništvo Zemlje drastično smanjeno, a cela priča je data kroz antropološku analizu plemena Keša (sa sve njihovim pesmama pa i jednim dramskim delom), uz paralelnu egzistenciju robotske civilizacije (koja malo nadgleda ljude, ali se samostalno razvija).

“Pisac uvek vara kada pravi utopiju, pa tako ovde imamo idealnu klimu, a i velika većina ljudi je dobra i prihvataju utopijski poredak”, podvukao je dr Nedeljković, i naglasio da je “Stalno se vraćajući kući” – inteligentna knjiga! Upravo ono kako bi se u jednoj reči opisala naučna fantastika – kao inteligentna književnost.

Među prisutnima je bio i Miodrag Milovanović, koji je na kraju istakao značaj ove knjige na razvoj domaćih pisaca (knjiga je objavljena 1984. godine, a kod nas 1992.) i naglasio fantastičan prevod Aleksandra B. Nedeljkovića – pogotovu kada je u pitanju rad na prevodu pesama. I upravo je tokom večeri, dok je trajala priča o tom delu, Tamara Lujak čitala odabrane stihove iz knjige.

Tribina o Ursuli Le Gvin