Roman Dž.K. Rouling „Božićna igračka“ je priča o čarolijama

“Božićna igračka”, novi roman za decu Džoane Rouling doživeo je svetsku premijeru. Pojavio se istovremeno širom planete na više od 20 jezika. Na srpski jezik su ga preveli Vesna i Draško Roganović, a objavila Čarobna knjiga.

Božićna igračka DžK Rouling

Kako dete doživljava gubitak omiljene igračke i šta znači biti nečija zamena? Ta pitanja osnova su za pripovest o Džeku i njegovoj potrazi za izgubljenim prijateljem – Doda Prasetom. Roulingova nas vodi u uzbudljivu avanturu kroz čarobnu Zemlju Izgubljenih, u koju dečak kreće sa božićnim Prasetom, zamenom omiljene igračke. I to na Badnje veče, kada je sve moguće, pa i to da predmeti ožive.

„Ako bih morala da opišem Džeka, našeg junaka, rekla bih da je hrabar, pošto u ovoj priči sam donosi odluku da rizikuje svoj život. Pun je ljubavi, veoma je sposoban da voli, ne samo svoje prase, već i druga ljudska bića, stvarno je dečak pun ljubavi. I rekla bih da je malkice izgubljen”, istakla je Džoana Rouling.

Roulingova piše ne samo o gubitku stvari, nego i o gubitku ideala, vrlina, voljenih osoba, o svemu što nam je dragoceno, nedostaje nam ali to bez razmišljanja odbacujemo.

„Recimo da je glavna pouka ove knjige, da je gubitak sastavni deo života, ali da nam može otvoriti vrata ka drugim neverovatnim stvarima. Tako da nije sve izgubljeno kada nešto izgubimo. Stoga se nadam da će neke od stvari s kojima se Džek i Božićno prase susretnu, poslužiti kao sjajne polazne tačke za razgovore između roditelja i dece”, rekla je pisac romana Džoana Rouling.

„Božićna igračka” jeste priča o čarolijama, ali, kaže, potpuno drugačija od Harija Potera. To je svet koji funkcioniše po sopstvenim čudnovatim magijskim pravilima, uz to, pod okriljem magije Badnje večeri.

“Jedna od zanimljivih stvari sa ovom knjigom jeste to što se dešava tokom jedne noći i ovo je jedna prava božićna priča na tragu, recimo Dikensove Božićne priče i tako nekih drugih kultnih britanskih romana”, rekao je Draško Roganović, prevodilac.

Knjigu oplemenjuju ilustracije Džima Filda. Namenjena je deci iznad osam godina. Autorka bi volela da se čita mališanima pred spavanje.

Autorka “Harija Potera” sprema novu knjigu

Britanska književnica JK Rowling, proslavljena kao autorka serijala o Hariju Poteru, napisala je novu knjigu za decu.

The Christmas Pig

Nova knjiga za decu “Božićno prase” biće objavljena u oktobru ove godine i to na 20 jezika. Kako je pre dva dana objavljeno na zvaničnom sajtu spisateljice, ovo je priča o dečaku i njegovoj dragocenoj igrački, i tome dokle je spreman da ide da bi je pronašao. Ova priča nema nikakvih dodirnih tačaka sa prethodnim radim JK Roling.

Kao što je već poznato, prvu knjigu iz serijala o Hariju Poteru, napisala je živeći od socijalne pomoći kao samohrana majka. Prva knjiga, objavljena 1997. godine postigla je izvanredan uspeh, iako ju je nekoliko izdavača odbilo. Knjiga je osvojila mnoge nagrade, usledili su nastavci takođe izuzetno uspešni, zatim ekranizacije knjiga, a sve ostalo je istorija. JK Roling danas je jedna od najbogatijih i najuspešnijih žena na svetu.

Posle serijala o Hariju Poteru, napisala je knjigu za odrasle “Upražnjeno mesto”, 2012. godine. Roman je doživeo uspeh u komercijalnom smislu – za prve tri nedelje u Britaniji je prodat u milion primeraka, ali su kritike bile podeljene.

Njen sledeći roman je bio “Zov kukavice”, kriminalistički roman, koji je 2013. godine objavila pod pseudonimom.

Uskoro poštanska markica sa likom Ursule Legvin

Američka poštanska služba najavila je da će kao 33. poštanska markica u seriji „Literary Arts“ biti objavljena markica sa likom Ursule Legvin, javlja Art-Anima.

Legvin poštanska marka

Ova serija poštanskih markica pokrenuta je 1979. godine i do sada je u njoj predstavljeno trideset dvoje velikana američke književnosti, među kojima su: Natanijel Hotorn, Mark Tven, Herman Melvil, Ernest Hemingvej, Henri Džejms, Tomas Vulf, Vilijem Fokner…

U objavi Američke poštanske službe navodi se da je „Legvionova obogatila polje književnosti svojim romanima i kratkim pričama koje su doprinele većem uvažavanju fantastike kako od strane kritike tako i od strane čitalaca“.

Na markici se nalazi portret Ursule Legvin kojeg je prema fotografiji iz 2006. godine uradio Donato Đankola, nagrađivani ilustrator fantastičnih književnih dela. U pozadini portreta vidi se scena iz romana Leva ruka tame (1969), koja prikazuje bekstvo zemaljskog izaslanika po imenu Dženli Ai iz zatočeništva na ledenoj planeti Geten, i njegovog spasioca – getenskog lorda Estravena.

Snežana Kanački predstavnica Srbije na međunarodnoj konvenciji naučne fantastike

Snežana Kanački, autorka romana Polaris poslednji grad, predstavljaće Srbiju na Međunarodnoj konvenciji naučne fantastike Vorldkon, koja se ove godine održava u Velingtonu (Novi Zeland). Zbog okolnosti u kojima se svet našao konvencija će biti održana online, uz učešće velikih imena naučne fantastike.

CoNZeland 2020

– Kada se govori o naučnoj fantastici u svetu, ne može da se ne spomene i konvencija koja veliča žanr pretežno okrenut budućnosti, utopiji, stvarima koje nadolaze, svemiru, neistraženim prostranstvima i vrstama koje ćemo tek upoznati. Moglo bi se reći da je naučna fantastika žanr koji nudi uvid u budućnost, kroz maštu i dovitljivost svojih autora – rekla je Snežana Kanački.

Vorldkon (Worldcon – The World Science Fiction Convention) je konvencija koja ima tradiciju dugu 78 godina, gde su se davne 1938. godine prvi put predstavili pisci naučne fantastike. To je ceremonija na kojoj se dodeljuje prestižna nagrada Hugo, najveće priznanje koje autor naučne fantastike može da dobije.

Tokom godina smo viđali razna velika imena koja su krasila ovaj festival, dok će ove godine čast zemlje domaćina pripasti jednom od najzapaženijih autora poslednjih godina, čija su dela na papiru i platnu osvojila ceo svet, a to je niko drugi do Džordž R.R. Martin. Takođe, počasni gosti pored njega su i saradnik i dizajner na franšizi filmova „Gospodar Prstenova“, „Distrikt 9“ i „Avatar“- Greg Brodmor, kao i slavna autorka Rouz Mičel, i mnogi drugi autori koji su ostavili svoj trag na sceni naučne fantastike.

Za vreme dugogodišnjeg značaja koji poseduje ova konvencija naučne fantastike, nijedan pisac iz Srbije nije učestvovao. Tokom proteklim nekoliko godina na Vorldkonu su se pojavljivali autori iz Bosne i Hercegovine, i iz Hrvatske, dok naša zemlja nije imala svog predstavnika sve do ove godine.

Vorldkon konvencija se ove godine održava u Velingtonu, Novi Zeland i po prvi put je online. To naravno povećava mogućnost da sadržaj konvencije bude dostupan široj publici, za razliku od uživo konvencije, koja bi bila dostupna samo prisutnima.

Još jedna novina koja obeležava ovogodišnji Vorldkon je to što ima predstavnika iz Srbije, autorku koja svojim romanom Polaris poslednji grad postaje prvi predstavnik iz Srbije koji učestvuje na Vorldkonu.

Snežana Kanački

Snežana Kanački je autorka iz Beograda, koja je svoj prvi roman Polaris poslednji grad objavila 2018. godine u izdanju Nove Poetike. Zatim je svoju ideju o okupljanju pisaca iz regiona u zajednički projekat kratkih priča Besan ostvarila već drugu godinu za redom, u izdanju Slovenskog Slova, Besan (2019) i Besan 2 (2020). Snežana ove godine učestvuje na dva festivala, SferaCon u Zagrebu, i Vorldkon – ConZealand >online< na Novom Zelandu.

Roman Polaris poslednji grad opisuje čovečanstvo koje živi u 28. veku u poslednjem gradu na planeti koji se nalazi na Južnom Polu. Nakon 400 godina života u krajnjoj utopiji, dešava se ubistvo cenjenog profesora Martina. Leo, sedamnaestogodišnji mladić, pokušava sa svojim prijateljima da otkrije mračne okolnosti pod kojima je profesor Martin izgubio život. Na svom putu otkrića, nailazi na čudna stvorenja koja vladaju prostorom van granica grada – stvorenja pod nazivom Varguni.

Roman je, pored toga što je autorkino prvo objavljeno delo, već izazvao znatnu pažnju publike, pogotovo van granica Srbije. U toku je priprema prevoda i objave romana na više stranih jezika – hrvatski, slovenački, nemački i engleski.

Kako je Roulingova dala ime Severusu Snejpu

Autorka serijala o Hariju Poteru, Dž. K. Rouling, objasnila je odakle joj inspiracija za ime jednog od najvažnijih likova – Severusa Snejpa.

Kako je Roulingova napisala u svojoj nedavnoj objavi na Tviteru, nije ni znala zašto mu je dala ime baš “Severus”, sve dok nije šetala Londonom. Ovo “prosvetljenje” desilo joj se mnogo nakon što su knjige već bile objavljene.

“Svakodnevno sam prolazila pored ovog znaka na putu za posao dok sam živela u Klafamu. Mnogo kasnije – nakon objavljivanja – šetala sam tuda i iznenada shvatila da je ovo razlog zbog kog mi je sinulo “Severus” dok sam razmišljala o Snejpovom imenu”, napisala je ona.

Objavu je propratila fotografijom saobraćajnog znaka na kojoj piše “Severus Road”, što objašnjava odakle ime profesoru Snejpu.

Severus Road

Nova knjiga Dž. K. Rouling dostupna besplatno

Tvorac Harija Potera Dž. K. Rouling iznenadila je obožavatelje najavom potpuno nove knjige za decu, koja će biti dostupna besplatno.

Dž.K. Rouling

“Ikabog” je bajka koja će izlaziti u delovima od danas na njenoj internet-stranici. Ovo je autorkina prva dečja priča koja nije povezana sa serijalom knjiga o dečaku čarobnjaku Hariju Poteru, koji joj je doneo svetsku slavu.

Roulingova je bajku “Ikabog” napisala pre više od decenije za svoju decu i odlučila je da je objavi za vreme pandemije, prenosi BBC.

To je za “decu koja su u karantinu, pa i za one koji idu u školu tokom ovih čudnih, uznemirujućih vremena”, rekla je ona.

Poglavlja “Ikabog” objavljivaće se svakog dana počevši od danas do 10. jula.

Monja Jović za Večernje novosti: Živimo u žanru biotrilera

Monja Jović scenaristkinja, urednica i teoretičarka književnosti, autorka doktorske teze a uskoro i istoimene knjige Utopija i distopija u srpskoj prozi druge polovine XX veka, nedavno je govorila za Večernje novosti o utopiji i distopiji u srpskoj književnosti, romanima o virusu ubici i aktuelnoj pandemiji.

Monja Jović

Upitana može li nam činjenica da smo nešto „pročitali“, svejedno da li kod Kamija, Pekića ili u ma kom od brojnih biotrilera, na bilo koji način pomoći da sličnu priču prebrodimo – Jovićeva kaže:

„Na neki način, ono što se danas odigrava pred našim očima samo je jedan narativ izbijanja zaraze – živimo u žanru biotrilera ili romana o virusu ubici. Kad pogledamo sadašnji globalni medijski narativ, sve je tu: svest o opasnosti od globalnog saobraćaja koji prenosi virus brže nego ikad u istoriji i time omogućava pandemiju svetskih razmera; rasistički stav prema kulturi u kojoj se virus pojavio, u kojoj drugi i drugačiji ljudi jedu šišmiše i time izazivaju prenošenje virusa; opsesivno bavljenje figurama superprenosioca u različitim nacionalnim kontekstima; ideja da se priroda zbog pandemije odmara od ljudi i obnavlja, usled čega čovek u odnosu na prirodu postaje ono što je virus u odnosu na čoveka – zaraza. Ono što nam se neće dopasti jeste to što je reč o žanru čiji je kraj uvek otvoren, kao i u slučaju horora – zaraza nikada nije u potpunosti obuzdana, ona nastavlja da vreba i ugrožava. Uprkos tome, uvek je korisno znati u kom žanru živimo.“

Veoma brzo se ispostavilo, kaže Monja, da se njena doktorska teza bavi mračnim prorocima među piscima.

„Dosad se evo, pored epidemije iz Pekićevog Besnila, ostvario prolećni sneg Eriha Koša, i da vam kažem odmah: biće loše ne prestane li da pada. U Koševom romanu Sneg i led završnica se odvija u hali Beogradskog sajma, u vrlo neveseloj atmosferi, u kojoj se ljudi dele na kategorije prekobrojnih i neophodnih dok se pripremaju za ledenu smrt, jer je nastupilo nekontrolisano ledeno doba. Despotov je predvideo bombardovanje, ali i hipermemorijalizaciju, gusto sejanje spomenika kakvo vidimo danas u Skoplju. Đorđe Jovanović je opisivao kapitalizam, svet apsolutne komodifikacije. To da je sve roba ne treba posebno elaborirati. Preostalo nam je nalaženje leka protiv smrti koji će čovečanstvo uvesti u radikalizaciju nejednakosti. O tome je pisao Desnica. Pretpostavke? Hajde da sačekamo vakcinu protiv ovog besnila, pa da vidimo. Čeka nas, iz tog repertoara, gajenje klonova za setvu organa. O tom je pisao Ivanji. Zasad za to izgleda koristimo sirotinju, šta će sirotinji organi, u svetu u kom životi nemaju istu vrednost. Ostao nam je i Pekićev nuklearni holokaust. Svako čas dođemo dotle, pa odustanemo. I naposletku, potpuno uništenje Prirode. Sa tim smo projektom odmakli. Eto zašto treba čitati. I eto zašto ne treba čitati.“

Monja Jović objašnjava da odnos prema pretnji koju označava visokozarazna i smrtonosna bolest otkriva mnogo o društvu u kome živimo, da tema otvara prirodan prostor za razvijanje sudova o čovekovoj prirodi i za analizu ljudskog ponašanja u uslovima socijalnih pomerenosti usled napada nevidljivog neprijatelja – koji, za razliku od drugih katastrofičnih scenarija, vreba iznutra, iz sopstvenog tela.

U književnosti biotrileri, ili romani o virusu ubici, predstavljaju podžanr naučne fantastike; Pekićevo Besnilo je napisano kao polemički dijalog upravo sa tim žanrom, kome je posvećen bitan deo Monjinog doktorskog rada.

Začetnica biotrilera je Meri Šeli, koja je nakon čuvene knjige o Viktoru Frankenštajnu napisala roman Poslednji čovek (1826) u kom opisuje apokaliptičnu viziju budućnosti u kojoj je planeta poharana strašnom zarazom.

„Najpoznatije nefikcionalno delo je bestseler Ričarda Prestona Zona usijanja (1995), triler koji se bavi konkretnim okolnostima izbijanja epidemije izazvane virusom ebole, i predstavlja verovatno najpoznatiji popularni izvor ove vrste. Prema knjizi je snimljena popularna mini-serija emitovana tokom 2019. Lista književnih i filmskih dela koja se bave ovom temom je dugačka, i nije sasvim sigurno koliko je preporučljiva za čitanje i gledanje u doba pandemije. Moj favorit je Andromedin soj po romanu Majla Kričtona – lepo dizajniran, apokaliptični retro film o zarazi nastaloj usled vanzemaljskog patogena. Pored filma iz 1971, postoji i istoimena mini-serija u produkciji Ridlija Skota iz 2008, takođe emitovana prošle godine“, kaže Jovićeva.

EKOLOŠKI STAV

Ono što Monja Jović izdvaja kao posebno zanimljivo je to što se u ovim romanima često javlja „ekološki“ stav prema ljudskoj vrsti u kojoj se ona doživljava kao virus kog priroda pokušava da se reši kako bi se sačuvala! Istovremeno, kod Pekića, kao i kod drugih autora, javlja se fascinacija virusom, on se doživljava kao „najsavršenije stvorenje u kosmosu“ i „vrhunac prirodne stvaralačke evolucije“ jer “njegova biološka organizacija nije ništa drugo nego mašina za proizvodnju života u njegovom najčistijem smislu”.

Na godišnjicu „Bitke za Hogsvort“ Džoana Rouling odlučila da donira milion funti

Džoana Rouling je objavila da će donirati milion funti u dobrotvorne svrhe kako bi se pomoglo „najsiromašnijima i najugroženijima“ tokom pandemije koronavirusa.

Autorka serijala o Hariju Poteru objavila je na svom nalogu na Tviteru da će polovinu novca donirati dobrotvornoj organizaciji koja zbrinjava žrtve porodičnog nasilja, a polovinu fondu za beskućnike.

J.K. Rowling

@jk_rowling

Today’s the 22nd anniversary of the Battle of Hogwarts, but I’m going to be honest and say that it feels inappropriate to talk about fictional deaths today. Too many people are losing loved ones in the real world. 1/4

71,5 хиљ.

11:09 – 2. мај 2020.

U svojoj objavi Rouling podseća da je danas 22. godišnjica Bitke za Hogvorts, ali da smatra kako je danas neprikladno govoriti o izmišljenim smrtima jer je previše ljudi ostalo bez svojih voljenih u stvarnom svetu.

„Tako, na ovu godišnjicu velike čarobnjakove pobede, mislim na ljude koji rade i nastoje da nas zaštite. U svojoj porodici imam tri takva radnika, i kao i svi ostali ljudi, rastrzana sam između ponosa i brige“, napominje poznata književnica.

Na kraju, dodaje Rouling, kao i u svakoj sličnoj krizi, najviše ispaštaju siromašni i ugroženi ljudi. Zato je odlučila da u čast Bitke za Hogvorts donira milion funti dobrotvornim organizacijama.

Kako se Dž.K. Rouling oporavila od posledica koronavirusa

Slavna britanska spisateljica, autorka knjiga o Hariju Poteru, Dž.K. Rouling u ponedeljak je na Tviteru objavila da se, nakon dve nedelje oporavila od verovatne zaraze koronavirusom, primenjujući za to vreme posebnu tehniku disanja, pri čemu joj je pomogao suprug lekar, prenosi Art-Anima.

„Premda nisam testirana, poslednje dve nedelje imala sam sve simptome zaraze koronavirusom“, napisala je Rouling na svom Tviter nalogu.

JK Rowling

U video snimku je podelila tehnike disanja koje savetuju lekari i koje su joj, kako je istakla, pomogle pri ublažavanju najtežih simptoma od kojih je patila, a preporučio joj ih je suprug, britanski doktor.

„U potpunosti sam se oporavila i želela bih s vama da podelim tehniku disanja ​​koju preporučuju lekari. Ništa ne košta, nema neugodnih nuspojava, a moglo bi pomoći i vama i članovima vaših porodica“, poručila je obožavaocima.

Rouling (54) je još jedna u nizu slavnih osoba koje su objavile da su se oporavile od posledica koronavirusa, nastojeći da na taj način skinu stigmu sa zaraženih.

Loiz Mekmaster Bižol dobitnica nagrade ”Dejmon Najt”

Autorka sage o Vorkosiganima, Loiz Mekmaster Bižol, proglašena je od strane Američkog udruženja pisaca naučne i epske fantastike (SFWA) za dobitnicu 36. Grand Master memorijalne nagrade „Dejmon Najt“, javlja “Art-Anima”. 

Loiz Mekmaster Bižol

„Loiz Mekmaster Bižol nesporno je uticala na razvoj naučne i epske fantastike uspevajući da pronađe nove načine istraživanja žanra”, izjavila je Meri Robinet Koval, predsednica SFWA, povodom odluke o dodeli nagrade. Ona je istakla da je Bižol jedna od najproduktivnijih savremenih autorki fantastike i da je zahvaljujući desetinama objavljenih romana izvršila nemerljiv uticaj na mnoge žanrovske pisce.

Nagrada „Dejmon Najt“ dodeljuje se za životno delo na polju fantastike. Ovogodišnjoj dobitnici biće uručena tokom „Nebula vikenda“, koji se organizuje od 28. do 31. maja 2020. godine u Vudlend Hilsu, Kalifornija. Prethodni dobitnik ovog prestižnog priznanja bio je Vilijem Gibson.

Loiz Mekmaster Bižol rođena je u Ohaju 1949. godine. Već u devetoj godini zavolela je naučnu fantastiku i, upoznavši se s tehnikom žanra, počela da razvija sopstveni stil.

Neko vreme radila je kao biolog, a zatim se potpuno posvetila pisanju. Napisala je preko dvadeset knjiga. Njena prva tri romana, Krhotine časti, Ratnikov šegrt i Etan od Atosa, objavljeni su 1986.

Loiz Mekmaster Bižol kritičari porede s Ursulom Legvin, zbog čvrstih feminističkih stavova koje ne propoveda u svom delu, nego ih blago nagoveštava.

Svi njeni romani odlikuju se napetom fabulom, duhovitim dijalozima i dubokom humanošću glavnih junaka.

Višestruka je dobitnica nagrada „Nebula“ i „Hugo“. Godine 1987. bila je kandidovana za nagradu „Džon V. Kembel“.

Na srpskom jeziku objavljene su njene knjige: Barajar, Krhotine časti, Plaćenik i Vorska igra.