Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”: Promocija drugog izdanja “Rečnika straha” Tamare Lujak

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka, od 19 sati u Tribinskoj sali, na prvom spratu Doma omladine. Danas na programu:

LK Društvo ljubitelja fantastike

Drugo i dopunjeno izdanje Rečnika rođeno je onog dana kada je prvo izdanje ugledalo svetlost dana (2014). Tada su autori, naime, naišli na novi podatak za koji su smatrali da ga treba uneti u Rečnik.

Rečnik straha

Kako i sam naslov kaže, Rečnik straha bavi se strašnim mitološkim bićima, bila to čudovišta, duhovi, demoni, divovi ili bogovi, kako u našoj, tako i u svetskoj mitologiji.  Uz ove, dodate su i odrednice koje ih bolje određuju, a koje spadaju u našu svakodnevicu. U ovom drugom, dopunjenom izdanju proširene su pojedine odrednice koje su se već nalazile u Rečniku i dodate su nove: o biljkama, palim anđelima i demonima, „vešcima“ koji su zaista postojali, đavoljim mostovima, ukletim brodovima i ukletim gradovima, piromantiji, varljivoj svetlosti (vatrenim kuglama).

Učestvuju autorka Tamara Lujak i Zoran Stefanović.

”Leva ruka tame” Ursule Legvin u novom prevodu

Kontrast izdavaštvo priprema novo izdanje jedinstvenog dela naučne fantastike Leva ruka tame Ursule K. Legvin, javlja Art-Anima. Knjiga je prvi put objavljena 1969. godine kao deo Hainskog ciklusa i bavi se pitanjima feminizma, rodne ravnopravnosti i stereotipima seksualnosti. Smatra se jednim od najznačajnijih ostvarenja svetske književnosti 20. veka i ključnim delom u razvoju fantastične književnosti.

Leva ruka tame - Ursula Legvin

Negostoljubiva, ledena planeta Geten nastanjena je dvopolnim ljudima, koji većinu vremena egzistiraju u bespolnom stanju, da bi u tačno određenim periodima, uzimali određeni pol i bili potpuno posvećeni samo tome. Sa takvom populacijom, razvija se svet u kome nema ratova, ali ni napretka u smislu koji je nama poznat. Na planetu stiže ambasador velike galaktičke zajednice nazvane Ekumen, čija je misija da privoli starosedeoce da se priključe alijansi. Ali da bi to učinio mora da prebrodi jaz između sopstvenih pogleda i pogleda jedne sasvim drugačije kulture sa kojom se susreće.

Poznato je da dela Ursule Legvin obiluju antropološkim tropima, a u ovom romanu slavna književnica besprekorno razotkriva zamke komunikacije koje prebivaju između različitih kultura.

Prevod novog izdanja uradio je Darko Tuševljaković, koji u predgovoru, između ostalog kaže: „Leva ruka tame je jedan od romana koji, u tradiciji remek-dela klasične književnosti, svakim novim čitanjem otkrivaju čitaocu nešto novo; jedan je od romana koji se rado čitaju u raznim uzrastima i životnim periodima, i pritom svaki put ostavljaju jedinstveni, zaokruženi utisak. Leva ruka tame je društveno angažovan roman, politički roman, misaoni eksperiment, filozofski roman, avanturistički roman – i samim tim što jeste toliko toga, on izmiče jasnoj klasifikaciji, stoji sam za sebe u moru lepe književnosti nastale u drugoj polovini minulog veka, kao deo širih arhipelaga, ali ipak samostalan, dovoljno snažan da ne mora da traga za identitetom u gomili.“

Leva ruka tame iz štampe izlazi kroz nedelju dana i biće dostupna na štandu Kontrast izdavaštva već tokom Beogradskog sajma knjiga.

Margaret Atvud dobila Buker nagradu za “The Testaments”

Dobitnica prestižne Bukerove nagrade za književnost za 2019. godinu je kanadska književnica Margaret Atvud. Nagradu je dobila za novi roman “The Testaments” objavljen pre mesec dana, javlja Art-Anima.

Margaret Atvud - The Testaments

Margaret Atvud je napisala The Testaments kao odgovor na zahteve zainteresovanih čitalaca i zabrinjavajući uspon američkog predsednika Donalda Trampa.

Radnja romana se odvija 15 godina od trenutka kada se Sluškinjina priča završila. U formi je svedočanstava nekoliko ženskih likova iz prethodne knjige.

Margaret Atvud (79) je najstarija dobitnica Bukerove nagrade. Nagradu je osvojila i 2000. za roman Slepi ubica, a u uži izbor je ušla i sa romanom Sluškinjina priča 1986. godine.

U uži izbor nominovanih za nagradu Buker za najbolji roman 2019. godine uvršteno je šest autora čija su dela objavljena na engleskom jeziku u Velikoj Britaniji. U konkurenciji su bili i Bernardin Evaristo, Salman Ruždi, Čigozi Obioma, Lusi Elman i Elif Šafak. Iako pravila to nisu dozvoljavala, žiri je odlučio da Bukerovu nagradu podele Margaret Atvud i Bernardin Evaristo, koja je tako postala prva žena crne puti ovenčana ovom prestižnom nagradom.

Novi roman Margaret Atvud zaintrigirao je podjednako publiku i kritiku i pre nego što se pojavio u prodaji. Naime, izdavač je strogo držao u tajnosti sve informacije o knjizi, osim njenog naslova, sve do dana objavljivanja 11. septembra u ponoć kada je zvanično počela prodaja u Londonu. Čak je i Lagunirukopis stigao sa šifrom koja je „otključala“ tekst za čitanje i prevod tek nakon što je zvanično počela prodaja knjige.

Roman The Testaments prevodi Aleksandra Čabraja, a na srpskom jeziku će se pojaviti do kraja godine.

Margaret Atvud savetuje mlade spisateljice

Margaret Atvud, autorka čuvenog antiutopijskog romana „Sluškinjina priča“, koji je pretočen u veoma gledanu TV seriju, dala je važne savete dvema devojčicama iz Noriča, engleskog grada u kome one uče da pišu u okviru Nacionalnog centra za pisanje.

Margaret Atvud

U okviru posebnog programa Nacionalnog centra za pisanje, devojčice su dobile priliku da razgovaraju sa čuvenom književnicom i upitaju je mnogo toga o njenom stvaralačkom razvoju.

Želele su da saznaju kako se oseća danas, znajući da današnji studenti i studentkinje na prvoj godini studija književnosti biraju njen roman Sluškinjinu priču za predmet izučavanja.

Atvudova je podsetila da se to dešava odskoro, a da je u međuvremenu iz Sluškinjine priče proizašlo nekoliko medijskih dela koja su joj „rođaci“.

Roman je, zapravo, objavljen dosta davno, 1985. godine. Tada su joj ljudi govorili da je to o čemu piše u romanu nemoguće i da se nikada neće desiti u Sjedinjenim Američkim Državama.

„Prebacimo se, zatim, u vreme kada je već prošlo 32 godine od objavljivanja romana. Šta da vam kažem? Dešava se! Ne baš na isti način i ne u tim kostimima, ali desio se korak unazad u sferi ženskih prava. Vraćamo se u prošlost u tom pogledu i sada vidimo da, osim što je urađena odlična TV serija, ljudi to prate s pažnjom zbog aktuelnosti problema. To više ne izgleda kao fantazija.“

„Pa, kako se osećam u vezi sa tim?“, pita se Atvudova, i poručuje: „Ako nema mladih pisaca, neće biti budućih čitalaca. Svaka nova generacija pisaca nastavlja se na tradiciju i postaje deo veoma duge istorije pisanja i čitanja. Ako bi odjednom nestali mladi pisci, ta tradicija bi se prekinula. Zato je važno da se ohrabre mladi pisci – ima mnogo novih čitalaca i potrebno je da se nastavi sa pisanjem, u suprotnom bi se taj niz okončao. Zar ne bi to bilo tužno?“, kaže u šali čuvena autorka.

Na pitanje da li je optimistična povodom budućnosti, Margaret Atvud konstatuje da smo se u ovom vremenu vratili unazad u pogledu društvenih stavova, ali da ima nadu u promene u budućnosti, jer vidi mnogo ljudi koji reaguju i kažu: „Ne, ovo ne smemo da dopustimo“.

Ali, to je borba, smatra kanadska književnica. „Sada imamo dve suprotstavljene strane, ali naravno, ja se nadam boljem, jer je pisanje čin optimizma.“

Nabrajajući koliko nade sadrži čin pisanja, navodi:

„Zamislite samo: Pre svega, seli ste da pišete knjigu s verom da ćete je završiti. U tome je velika nada. Zatim, verujete da će, kad je jednom završite, knjiga biti dobra. I tu je velika nada. Zatim, verujete da će neko hteti da je objavi. Tu je još veća nada. I zatim, verujete da će neko hteti da je čita. Što, takođe, mislite uz veliku nadu.

Dakle, pisanje pretpostavlja da će se naći budući čitalac. Ne pišete nešto što mislite da niko neće hteti da čita. Taj čitalac možete biti i samo vi u budućnosti – možda ćete čitati samo svoj lični dnevnik nakon pet godina, ali pisati znači da će to neko u budućnosti čitati. I tu je mnogo nade“, objašnjava Margaret Atvud.

PET SAVETA MLADIM PISCIMA

Na pitanje kojih bi pet saveta dala mladim piscima (u uzrastu od 11 do 18 godina), spisateljica ističe:

„Prvi savet: Morate nabaviti svesku! Zapišite odmah ideje za koje mislite da možete kasnije nekako iskoristiti.

Drugo: treba čitati mnogo, i to čitati kritički. To znači da razmislite o tome šta vam se i zašto sviđa, a zašto vam se nešto ne sviđa. Primetite kako je autor sastavio priču i kakav je postupak – jezik izabrao za vođenje priče.

Svi pisci su počinjali kao čitaoci. I vi ćete, kao mladi pisac, kupiti elemente od stvaralaca čija dela volite. Prikupljaćete te elemente, jer svi mi učimo od drugih pisaca. Treći savet: pazite kako sedite. Pisanje je vrlo teško za držanje vrata i celih leđa. To ne primećujete kad ste mladi, ali to će vas sustići, a veoma je teško pisati kad vas bole leđa. Zato, radite vežbe za leđa, vežbajte, hodajte.

Ako dođe do stvaralačke blokade, i ne znate gde da pronađete svoju sledeću priču, postoje dve korisne stvari: jedna je – krenite u šetnju, a druga je – odspavajte.

U šetnji, dok mislite na druge stvari, odgovor i ideja vam mogu pasti na pamet. A, ako podsvesno znate da imate nerešeno pitanje, možete se, kad odspavate, probuditi sa idejom ili odgovorom na to pitanje”.

Peti savet kanadske autorke je da se mladi autori ne boje da bace ono što su napisali: „Kad pišete, niko ne vidi šta pišete, osim vas. Ako vam se ne svidi to što pišete (i u kom pravcu ste krenuli), tu je korpa. Imate kompletnu slobodu dok pišete“, zaključuje Margaret Atvud.

Ima filma, nema filma?

Spisateljica Dž. K. Rouling obradovala je sve fanove postom koji je podelila na društenim mrežama. Uspešna poznata spisateljica na svom Twitter nalogu objavila je zanimljiv post koji je odmah izazvao komentare i teorije zavere.

Ona je u objavi aludirala na poslednji nastavak sage o Hariju Poteru “Hari Poter i ukleto dete”. U objavi se vidi poznati zaštitni znak Mračnog gospodara Voldemorta, a uz to je napisala da “ponekad, tama dolazi od neočekivanih mesta”.

 

J.K. Rowling

@jk_rowling

Sometimes, darkness comes from unexpected places #HarryPotter #CursedChild

View image on Twitter

62.4K

10:59 PM – Sep 5, 2019

Twitter Ads info and privacy

Međutim, sve nade fanova raspršile su se kada je Pottermore, zvanični sajt Harija Potera, objavio da “nešto uzbudljivo dolazi posle “Ukletog deteta”, ali to nije film…”, piše Daily Star.

U ovom poslednjem nastavku knjige i predstavi radnja se odvija 19 godina posle smrti Lorda Voldemorta, Hari Poter je odrastao i radi u Ministarstvu magije, a njegov sin je nasledio od oca talenat za upadanje u nevolje.

Nastavak “Sluškinjine priče” u širem izboru za Bukera

Margaret Atvud je ponovo nominovana za Buker nagradu, jedno od najprestižnijih svetskih priznanja za književnost, javlja Art-Anima.

Margaret Atvud

Atvud je 2000. godine tu nagradu dobila za knjigu Slepi ubica (Blind Assassin), a ovogodišnju nominaciju je zavredila još uvek neobjavljenim romanom The Testaments, koji predstavlja nastavak čuvene Sluškinjine priče (Handmaid’s Tale).

Iako je roman The Testaments ušao u širi izbor za nagradu Buker, njegov sadržaj mora da ostane strogo čuvana tajna do 10. septembra 2019, kada bi trebalo da se pojavi u knjižarama. Jedino što se zna jeste da je radnja nove knjige Margaret Atvud vremenski smeštena 15 godina nakon dešavanja opisanih u romanu Sluškinjina priča i da se u ulogama pripovedača nalaze tri ženska lika.

U obraćanju nestrpljivim čitaocima, kanadska književnica je otkrila da se u knjizi nalaze odgovori na sva pitanja koja su joj u vezi sa Gileadom postavljali sami čitaoci, a da joj je inspiraciju za ostatak romana pružila stvarnost sveta u kome živimo.

Nagrada Buker osnovana je 1969. godine, dodeljuje se piscima iz celog sveta koji pišu na engleskom jeziku, a između ostalog podrazumeva iznos od 50.000 funti.

U širem izboru, pored romana Margaret Atvud, nalazi se još dvanaest dela. Imena šest finalista biće objavljena 3. septembra a laureat će biti proglašen 14. oktobra 2019.

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”: “Korenje neba — nove bajke Tamare Lujak”

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka, od 19 sati u Tribinskoj sali, na prvom spratu Doma omladine. Danas na programu:

LK Društvo ljubitelja fantastike

Posle zbirke priča Priče sa oblaka ili Genealogija neba Tamara Lujak nastavlja mitopoetiku svog vilinskog bajkovitog sveta knjigom Korenje neba‚ ili genealogija zemlje (Presing, 2018).

Korenje neba

Tamara Lujak (1976, Beograd) piše kratke priče, aforizme, epigrame, haiku, književne prikaze i dr. Bavi se prevođenjem. Književnik, novinar, saradnik i urednik mnogih časopisa. Prevođena na poljski, engleski, mađarski, burmanski, nemački i francuski.

Pored mnoštva zbirki u kojima učestvuje prozom i poezijom, ima dve samostalne knjige proze: „Vilina planina“ (2006) i „Priče sa oblaka“ (2016), knjigu putopisa „Putopisne slike“ (2018), a uredila je i priredila preko dvadeset izdanja, među njima i leksikon pojmova vezanih za svet strave i užasa „Rečnik straha“ (drugo, dopunjeno izdanje, 2018), izbor bajki o čudovištima „Kako se plaše deca“ (2015), zbirku (naučno)fantastične haige „Putokaz vremena“ (2015), antologiju (naučno)fantastične haiku poezije „Kapija sna“ (2015)…

Moderator: Bojan Butković