Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”: “Veseli četvrtak” u Lazi, vesti, novosti, pitanja i odgovori

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka, od 19 sati u Tribinskoj sali, na prvom spratu Doma omladine. Danas na programu:

LK Društvo ljubitelja fantastike

Sada već tradicionalno u novembru najveći srpski strip-izdavač dolazi u goste Lazi.

Pričaćemo o vestima, izdanjima budućim i prošlim, a urednici Veselog četvrtka odgovaraju na sva vaša pitanja i pomno slušaju vaše komentare.

Strip-konkurs “Betmen, legende o mračnom vitezu”

Narodni muzej Zrenjanin raspisuje strip-konkurs pod nazivom “Betmen, legende o mračnom vitezu” koji će biti otvoren do 25. novembra 2022. godine. Zainteresovani autori mogu poslati svoje radove na adresu: Narodni muzej Zrenjanin, Subotićeva 1, za strip-konkurs „Betmen, legende o mračnom vitezu“.

Batman

Radovi treba da odgovaraju na sledeće propozicije:

  • Pravo učešća imaju autori svih uzrasta.
  • Autor šalje rad na konkurs poštom (rad će biti prihvaćen i u slučaju da ga autor lično donese).
  • Rad treba da bude u dobroj kopiji (ili originalu), obima od 1 do 4 table, A3 ili A4 formata.
  • Rad može biti delo više autora (crtač, scenarista, kolorista).
  • Naslov, žanr i autorski pristup nisu zadati konkursom.
  • Tekst u stripu može biti na srpskom ili engleskom jeziku, kao i na jezicima sa bivšeg srpskohrvatskog govornog područja.
  • Uz rad je obavezno poslati ištampano ili čitko, štampanim slovima, napisano: ime autora (ili ukoliko ih je više imena svih autora), godina rođenja i kontakt telefon.
  • Svaku tablu rada na poleđini označiti rednim brojem (primer: 1/4, 2/4, 3/4, 4/4).
  • Radovi će biti žirirani za zvanične nagrade od strane Stevana Subića, i biće izloženi na izložbi svih pristiglih (najuspelijih) radova.
  • (radovi koji propagiraju rasnu, nacionalnu, ličnu, versku kao i druge vidove netrpeljivosti; imaju za cilj promociju delatnosti pravnih lica, organizacija, udruženja i pokreta; kao i radovi pornografske sadržine, neće se uzimati u razmatranje)

U utorak, 29. novembra, biće svečano uručene pohvale i nagrade za odabrane radove koje će dodeliti Stevan Subić,jedan od najpriznatijih svetskih strip autora u svojoj generaciji.Prispeli i nagrađeni radovi biće izloženi 29. novembra u prostoru Malog salona Narodnog muzeja Zrenjanin prilikom zatvaranja izložbe „Zagonetač: Godina prva”.

Konkurs je nastao kao prateći sadržaj izložbe originalnih strip-tabli i ilustracija iz serijala „Zagonetač: Godina prva” autora Stevana Subića koja baca novo svetlo na nastanak filmskog i strip junaka Betmena.

Strip čiji je autor Kijanu Rivs objavljen i na srpskom jeziku

Izdavačka kuća iz Beograda, System Comics predstavila je novo izdanje – prvi broj iz strip serijala BRZRKR – Rat bez kraja, čovek bez granica, čiji je tvorac i koscenarista poznati holivudski glumac Kijanu Rivs. U pitanju je strip serijal u 12 nastavaka.

naslovna strana stripa

Čovek poznat kao B. napola je smrtnik, napola bog, proklet i prinuđen na nasilje. Nakon što je vekovima lutao svetom, B. je možda konačno pronašao utočište – rad za vladu SAD, za koju se bori u bitkama previše opasnim i previše nasilnim za bilo koga drugog. U zamenu za to, B. će dobiti jedino što želi – istinu o svom beskrajnom, krvlju natopljenom životu… i kako da ga okonča.

Kijanu Rivs, glumac poznat po filmovima Džon Vik i Matriks debitovao je u pisanju strip scenarija zajedno sa koscenaristom Njujork Tajmsove liste bestselera, Metom Kajndom (Folklords, Grass Kings) i poznatim crtačem Ronom Garnijem (Wolverine, Captain America) u surovo nasilnom novom serijalu o besmrtnom ratniku koji se bori kroz vekove.

BRZRKR je najskuplji strip ikada na Kikstarter platformi, ali i najprodavaniji originalni strip serijal u poslednjih 25 godina. Strip je objavljen početkom septembra i za samo tri dana prodat u 650.000 primeraka.

„Stvaranje i učestvovanje u pisanju stripa BRZRKR bilo je jako uzbudljivo iskustvo, budući da obožavam stripove još od detinjstva. Stripovi su imali značajan umetnilki uticaj tokom cele moje karijere“, kaže Kijanu Rivs.

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”: “ČK u LK! Čarobna knjiga gostuje u Lazi”

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka, od 19 sati u Tribinskoj sali, na prvom spratu Doma omladine.

LK Društvo ljubitelja fantastike

Jedan od najvećih strip izdavača u zemlji, sa bogatim spektrom i katalogom izdanja dolazi kao gost, iako je dobrim delom i domaćin.

Pričamo o novim izdanjima, planovima, ekranizacijama stripova iz njihovog kataloga i svemu što vas zanima!

Predstavljanje grafičkog romana “Treći dan” Stevana Subića

Troje kriminalaca beže glavom bez obzira tokom jednog kišnog dana. Savršena postavka za gangsterski film, zajedno sa jurnjavom kolima i sumanutom pucnjavom. Ili možda ovo ipak nije takva priča? Duž tih blatnjavih cesta uz obalu podmuklog mora, čak i najbeskrupulozniji bandit može se suočiti s nečim što će se ispostaviti prevelikim zalogajem, nečim drevnim i zlim, što vreba iz tmine…

Treci dan

Kulturni centar Grad i Veseli četvrtak predstavljaju grafičku novelu Treći dan Stevana Subića iz edicije Međuvreme. Promocija se održava u nedelju 9. oktobra, sa početkom u 19 časova.

Učestvuju:
Stevan Subić (autor), Vasa Pavković (pisac i kritičar) i Dušan Mladenović (urednik izdanja)

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”: Sendmen, otelotvorena “nemoguća” ekranizacija voljenog stripa

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka, od 19 sati u Tribinskoj sali, na prvom spratu Doma omladine.

LK Društvo ljubitelja fantastike

Decenijama je Sendmen Nila Gejmena važio za strip koji se ne može ekranizovati, ali se autor uključio u Netfliksovu realizaciju tog poduhvata.

Sendmen je osavremenjen, ekranizacija je izazvala malo gunđanja i negodovanja i mnogo pohvala, kako kritičara, tako i stripadžija, pa i onih najzahtevnijih – fanova. Ipak, konačnu presudu o uspehu ekranizacije i kvalitetu serije daće naš stručni panel koji predvodi Jelena Jokanović.

Novi album najdugovečnijeg stripskog serijala „Vekovnici“

“Istina i druge bajke” – naslov je najnovijeg, dvanaestog albuma najdugovečnijeg našeg strip serijala, već kultnih “Vekovnika” scenariste i idejnog tvorca Marka Stojanovića, koji oko epskog stripskog poduhvata već dugi niz godina uspeva da okupi kako zvezde devete umetnosti, tako i nove nade probrane među mladim crtačkim snagama. Pritom, “Vekovnici” su davno ostvarili mir u regionu, iscrtavši i preplevši ceo niz mostova između udaljenih gradova i država, što onih nekada jugoslovenskih, što “pravog” inostranstva.

Ilustracija iz "Vekovnika"

Naslov je igra reči koja pažljivom čitaocu ukazuje na to da je 12. album svojevrsni nastavak onog davnašnjeg, slično koncipiranog – nultog, o čemu Stojanović kaže:

– Kada se pojavio 2010. godine, nulti album “Vekovnika” “Bajka i druge istine” naišao je na jako lep prijem. Na bajke iz sveta psoglavih, koje su ilustrovali neki od najboljih crtača stilizovanog stripa u regionu čitaoci su listom odgovarali pozitivno, album je osvojio i nagradu za najbolje domaće strip izdanje te godine na Međunarodnom salonu stripa u SKC a “Vekovnici” su bili proglašeni za strip dešavanje godine u “Ninovoj” godišnjoj rang listi za devetu umetnost. Samim tim, uraditi nastavak takvog albuma nije bilo lako, ali ja ne bih bio ja kad ne bih rešio da sebi dodatno iskomplikujem život – pa sam rešio da “Istinu i druge bajke” ne čine bajke, već njihova nadogradnja, u formi mita. Sem toga, za izradu crtačkog dela ovog puta nisam pozvao crtačke zvezde, već mlade, nadolazeće snage iz Srbije, Hrvatske, Grčke, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Rumunije, Slovenije, Bugarske, Makedonije i Turske. To su ujedno i razlozi zašto je ovaj album, za razliku od svog prethodnika, nastajao čitavih desetak godina – ali kad se, uostalom, do istine dolazilo lako?

Sendmen: nova Netfliksova serija kultnog autora Nila Gejmana

U Sjedinjenim Državama i Velikoj Britaniji svako zna za stripove o Sendmenu. Objavljivani su i u Srbiji. Sada će Sendmen obići svet i kao Netfliksova serija. Autor Nil Gejman je dugo oklevao s ekranizacijom.

Mogu li snovi postati stvarni? I ako mogu – ko nas čuva od košmara? Netfliks počinje sa emitovanjem nove serije o Sendmenu. Pri tom se ne radi o ekranizaciji poznate novele E. T. A. Hofmana iz 19. veka, već o stripu autora bestselera Nila Gejmana.

Nil Gejmen

Morfej, gospodar snova, posle dugog zatočeništva mora da povrati svoju vlast i ponovo unese red u svet spavajućih i živih ljudi. Pri tome je sreo mnogo ljudi, ali i smrt, čežnju i očajanje – u ljudskoj formi. On se kreće kroz snove, košmare i sasvim normalne ulice.

Takav je Gejman. Njegove priče se često odigravaju u pravom svetu, ali se u njima pojavljuju fantastični elementi, kako bi se odgonetala ljudska priroda, pitanje dobra i zla, kao i poslednje preostale zagonetke našeg sveta. Gejman se posvećuje oblastima ljudskog života koje ne mogu da se objasne do kraja: ljubavi, roditeljstvu, sećanju, prolaznosti, spavanju i smrti, oblastima koje ponekad izgledaju neprijatno i blizu jedna drugoj.

Ne kaže se badava da je čovek koji je umro „mirno zaspao“. A američka pevačica Bili Eliš na svom vrlo uspešnom debi-albumu peva: „Kada zaspimo, kuda to idemo?“

Ova odvažnost u istraživanju fenomena koje je teško shvatiti jeste ono što čini dobru fantastiku. I publika je zahvalna Gejmanu. U Nemačkoj se možda može oprostiti nekome ko ne poznaje seriju stripova o Sendmenu, ali u SAD su oni kult. Objavljeni su i u Srbiji u izdanju „Čarobne knjige“.

Nil Gejman je postao kultni autor i njegovo ime se obično pominje i kada se priča o Stivenu Kingu ili pokojnom Teriju Pračetu. Njegovi romani, stripovi i kratke priče su kult. Objavio je bezbroj knjiga koje su uvek na listama bestselera, na primer Okean na kraju ulice. Ta knjiga je odmah pretočena u pozorišnu predstavu londonskog Nacionalnog pozorišta – a ona je bila tako uspešna da je krenula na turneju po čitavoj Velikoj Britaniji. Mnoga njegova dela su ekranizovana.

Nil Gejman piše fantastične romane koji se odigravaju između nama poznatih i nama stranih svetova. Njegova dela su dugo važila kao nešto što je nemoguće ekranizovati. Oni koji poznaju strip Sendmen, znaju koliko se scena odigrava u snovima i košmarima, i koliko je crtački stil poseban. Ali, sada je došlo vreme za ekranizaciju.

U intervjuu koji je dao zajedno sa predstavnicima Netfliksa, rekao je: „Više od 30 godina, moj zadatak je bio da se pobrinem da Sendmen ne bude adaptiran kako bih sprečio loše ekranizacije“. Ali, u međuvremenu se, kako kaže, situacija u televizijskom poslu promenila: Postoje duže serije koje liče na romane, a imaju i budžet koji omogućava ekranizaciju fantastičnih materijala.

Glavu ulogu Morfeja, tj. „Sna“, tumači Tom Steridž, koji pre odabira glumaca nije čitao strip, a glumio je u pozorištu i uglavnom u britanskim filmskim produkcijama. Pored njega tu su i Gvendolin Kristi i Čarls Dens. Prvi serijal Sendmena počinje u petak, 5. avgusta 2022. na Netfliksu.

Stevan Subić deo novog Betmen-projekta!

Ljubiteljima stripa nije strano ime zrenjaninskog ilustratora Stevana Subića, čiji radovi mogu da se listaju širom sveta. Najnoviji projekat na kom radi je strip o Ridleru, negativcu Betmen-univerzuma, pod perom Pola Dejna, koji tumači ovog lika u poslednjem naslovu o mračnom osvetitelju. Subić govori o ovoj plodnoj saradnji, njegovom kreativnom procesu ali i ko je najbolje glumio Betmena na filmskom platnu.

Riddler Year One

Svet je zadržao dah kada je Robert Patinson najavljen kao novi Betmen u naslovu koji će režirati Met Rivs. Patinson, kog godinama prati imidž “vampira koji ima kožu sa šljokicama” nakon njegove glavne uloge u franšizi “Twilight”, javnosti se nije činio kao najbolji izbor. Iako se njegov proboj desio u vampirskom tinejdž-filmu, Patinson je od tada zabeležio nekoliko ozbiljnih uloga u kojima je pokušao da spere šljokice svoje do tada najveće uloge, posebno u naslovima “The Lighthouse” i “Good time”. Međutim, oni koji su “odustali” od Patinsona još 2008. izlaskom prvog dela franšize “Twilight” nisu želeli da imaju velika očekivanja od njega u kostimu zaštitnika Gotama, posebno nakon što je poslednji Betmen kog je glumio Ben Aflek, naterao sve da misle da se sa Kristijanom Bejlom, koji je tumačio ovog lika u “Dark Knight” trilogiji, završava istorija velikih filmskih interpretacija Brusa Vejna.

A koliko su samo pogrešili. Kada je filmski život Rivsovog Betmena započeo, u bioskopima širom sveta tražila se karta više. Prljavija, ako je moguće još mračnija i pesimistična priča početaka Betmena uspela je uspešno da razbije “kletvu” Bena Afleka. Iako nije svakome “legao” ovaj napaćeni, bledi emo-Betmen, za ovakvu priču koju je hteo da ispriča Met Rivs, Patinson je bio rođen.

Legendarni negativci pojavili su se u naslovu Meta Rivsa, a glavni pokretač bio je Ridler, kog otelotvoruje talentovani Pol Dejno, poznat po tumačenju kompleksnih likova čitave svoje karijere koje sa velikom pažnjom bira. Upravo Pol Dejno odlučuje da napiše strip o ovom negativcu, a za ilustracije se pobrinuo Stevan Subić, čiji radovi su prosleđeni glumcu, i od tog dana nastaje – magija.

Stevan Subić

Konan i Tarzan su naslovi koji su Subiću prevedeni već na dosta jezika do sada iako su objavljeni tek nedavno, pre godinu dana, a sami po sebi su arhetipovi u stripu te istorijski gledano i nije toliko česta pojava bila da se oba utvrde u opusu jednog autora, kaže nam Subić.

“Kada se to dogodi te table putuju same od sebe i stižu jako daleko. U mom slučaju, naročito rad na Konanu za najvećeg Evropskog izdavača Glenat, osvojio je poprilične simpatije Evropske publike, mogu reći i svetske te je stigao i do ljudi u vrhu vodecih Američkih izdavača, na prvom mestu meni najdražeg DC Comicsa. Prosledili su neke moje radove Polu i ostalo je već išlo samo od sebe”, navodi on govoreći kako je došlo do ove saradnje.

Dodaje da ne postoje konkursi za naslove ovog kalibra na svetskoj strip sceni. Oni su uglavnom već predviđeni za nekoga ko je u tom trenutku među superstarovima svetskog stripa.

“Praktično je nemoguće da se takva priča probije niže ka nedovoljno afirmisanim umetnicima kroz guste slojeve zainteresovanih autora a pogotovo ako se ona pusti sa najvišeg nivoa kakav je ovaj. Međutim, postoje prekretnice kada se vrh svetske strip scene prestrojava zasićen postojećim i tada dokazani autori bivaju pozvani da istupe sa onime što umeju. DC je neko vreme trazio autora koji bi radio sa Polom, sam Pol je pregledao bezmalo 1000 portfolia u rasponu od godinu dana tražeći odgovarajućeg saradnika za svoj tekst, što mi je i sam rekao. Potraga se okončala kada mu je DC prosledio moj rad i tada su me kontaktirali. Ovakve stvari stasavaju i stvaraju se van šire umetničke javnosti jer nije običan projekat, ogromna je odgovornost iza svega ovoga i cilj nije tiraž već nova paradigma”, navodi nam ovaj ilustrator.

Saradnja sa Dejnom još uvek traje jer su zapravo tek počeli.

“Projekat na kome smo je jedan od najiščekivanijih na tlu Amerike jer je direktno povezan sa novim filmom Betmena, i moja saradnja sa Polom potrajaće još godinu dana. Završavamo prvu knjigu, od šest koliko će ih biti. Saradnja sa Polom, već sada to mogu reći, najplodnija je od svih mojih dosadašnjih od kako se ovom umetnošću bavim. Timski i plodonosan rad ovakvog intenziteta i funkcionalnosti nisam do sada sretao nigde, čak ni slušao o ovome. Neobično smo se dobro uskladili i stvaramo kao da se znamo godinama a ne svega nekoliko meseci. Odnos se zasniva na poštovanju, upotpunjavanju i zreloj zdravoj energiji tima”, kaže Subić.

Za razvoj samog lika, Subić kaže da je Dejno nosilac ovog naslova, najpre jer je maestralno glumacki izneo i izgradio lik koji je danas globalno prepoznatljiv, svojom sjajnom izvedbom je ovekovečio jednog od dva najstarija i najvažnija super negativca u svetu stripova, Ridlera. Napisao je svoje ideje u formi novele, istinski žestoke, odlično napisane, i na početku njihove saradnje taj tekst su dorađivali zajedno, ali kako navodi Subić, ne u osnovama, već u detaljima, na prvom mestu usled postavki i vizuelnog jezika koje je izneo vizualizujući njegov izvanredan scenario u formatu stripa. “Kormilarimo zajedno”, navodi on.

“Upravo zahvaljujući aktivnoj komunikaciji ovaj projekat i živi, privlači ogromnu pažnju svetske javnosti jer obojica dajemo svoje maksimume na ovim tablama koje stvaramo. Komuniciramo vrlo intenzivno, po 2 do 3 puta nedeljno smo na Zoom-u. O svakom detalju promišljamo kao tim i tek nakon što smo obojica zadovoljni tek tada table idu u redakciju DC-a kao gotove i spremne za štampanje. imamo i sjajnog urednika u DC-u, koji je tu kao tehnička podrška i da ponekad kao jedan od najiskusnijih i najvažnijih urednika na tlu USA nam da sugestiju. Sve rešavamo nas dvojica među sobom”, otkriva nam Subić.

U pitanju su dvomesečna izdanja a planirano je da se uradi 6 epizoda u kojima ćemo predstaviti poreklo lika Edvarda Neštona, Ridlera. Sam lik Ridlera se pojavljuje 1948. po prvi i od tada do danas on je uz Džokera taj čuveni Betmenov trio vrha svetskog stripa, a danas i filma.

ilustracija iz Betmena

“Ono što je zaista dragoceno za mene kao autora jeste što se u dugoj tradiciji, bezmalo 80 godina kontinuirnaog publikovanja, tek sada po prvi put ovom čuvenom liku daje prostor za punokrvnu, živu priču o poreklu i svemu što ga je izgradilo u Ridlera. Vremenska odrednica za priču jeste prošlost karaktera, njegovo poreklo i podizanje do onoga što o njemu publika tradicionalno zna svuda gde se zna i za Betmena, a to je ceo svet . Ovakvi naslovi su vrlo retki u svetskom stripu i omiljeni su u publici, te je otuda i moja čast veća što je meni dato u odgovornost da vizualizujem ovako važno mesto u Američkoj pop kulturi”, ističe.

Nakon premijere filma kada je publici predočen koncept, isti onaj koji oni dalje razvijamo u njihovom naslovu kreće konceptualizacija lika Ridlera, a Subić navodi da je za kreativni proces bilo od izuzetne važnosti to što je pogledao film pre početka njihovog projekta.

“S obzirom na to da je priča na kojoj radimo u najužoj vezi sa svetom koji podiže veliki Met Rivs, gledanje filma je bilo itekako zahvalno, silina smelosti, kurpulentnog potencijala, talenta kojim kipi sve u vezi ovog filma poziv je naravno i za mene da pratim taj gabarit. Gledanje je bilo važno. Kasnije sam dobio ekskluzivno i fotografije sa setova, materijale koji nisu u prometu u javnom prostoru, jer kao delu ekipe prosleđeni su mi da bih se podrobnije upoznao sa svetom koji ova genijalna ekipa gradi”, ističe on.

Iako ne sme da otkrije kojim fizičkim atributima će dočarati psihologiju Ridlera, Subić kaže da se strip delimično oslanja na estetiku filma i lik Pola ali na njihov poseban način, te kako postoje ali i ne postoje fizičke razlike između njihovog i Rivsovog Ridlera.

“Ima jer do sada ništa iz filma nije vizualizovano mojim stilom i estetikom, tako da provučeno kroz moje aršine ono ipak izgleda drugačije. Opet, ovo nije rad na samoj adaptaciji već postojećeg filma u strip te nisam imao nikakve zahteve od strane produkcije filma ili bilo koga da ono što radimo mora isključivo da se oslanja na vizual filma. Moje je zadovoljstvo u tome što se ja držim blizu filma ali i dovoljno daleko da Betmenu i Ridleru podarim i neka nova rešenja”, navodi on.

Za samu Rivsovu interpretaciju Betmen-univerzuma kaže da ga je “oduševila”.

“Gledao sam film prvi put tokom turneje koju sam imao u Francuskoj, nedelju dana ranije u odnosu na Evropsku premijeru. Neverovatno iskustvo. Po meni, najbolji film tog žanra u prethodnih par godina. Bez premca”, navodi Subić, dodavši da veruje da bi posle Ridlera uživao i radeći na Džokeru, kao jednom od najboljih negativaca u DC univerzumu.

“Međutim manje jer je već toliko toga rečeno i urađeno sa tim likom”, priznaje umetnik.

Konan

Kako je umetnost otvorena ka interpretacijama i gotovo ne postoji jedno uniformno mišljenje o pojedinačnim delima, tako se decenijama raspravlja ko je najbolji Betmen na filmskom platnu. Subić ima i odgovor i na to.

“Poslednji ima sve što meni kao džinovskom fanu Betmana treba. Patinson. Naročito sam oduševljen redizajnom i smelošću da se podstakne najveći heroj i strip ikona ove planete da raste i menja se u saglasnosti sa vremenom u kome smo, ovo je najdublji narativ do sada koji nam je došao za ovog heroja. Betmen koji gleda napred, obraća se novoj publici uz duboko poštovanje dosadašnjih rešenja. Dragulj”, navodi on.

Subić otkriva kako je uopšte došlo do ovog stripa.

“Na snimanju Betmana, na jednom od setova pred kamerama Pol je elaborirao o rešenjima koja su bila fantastična i u tolikoj meri pripremljena da se reditelj, Met Rivs, oduševljeno dosetio i rekao Polu da bi to mogao biti sjajan strip! Već sutradan je DC kontaktirao Pola i podelili su sa njime ogromnu radoznalost oko toga što im je produkcija Vorner Brodersa pomenula. Ovaj strip je sastavni deo onoga što danas prepoznajemo kao genijalni film The Batman. Jedna od 3 najvažnije komponenete ove filmske franšize”, objašnjava Stevan Subić.

Sada i – prvi gej Spajdermen

Marvel će debitovati sa prvim gej Spajdermenom u predstojećem “Edge of Spider-Verse #5”.

Pisac “Edge of Spider-Verse #5” Stiv Foks podelio je sliku prvog Marvelovog gej Spajdermena, Veb-Vivera, na svom Tviter nalogu.

gej Spajdermen

“Nešto što sam odmah shvatio kada sam počeo da radim na Veb-Viveru je da on ne može – i ne treba – da predstavlja SVE gej muškarce”, objavio je Foks. “Nijedan lik ne može. Njegov neustrašivi ženstven identitet je ključan za to ko je on, ali to nije PRIČA… koju možete sami da iskusite u septembru!”

Dizajn za Veb-Vivera kreirao je Kris Anka.

Foke je prvobitno najavio da će Veb-Viver debitovati u Edge of Spider-Verse #5 u objavi 16. juna.