“Duh u oklopu” na kioscima za dva meseca

Poslednji dan Japanizma je, sasvim logično pošto je tog dana kosplej, održan uz temperaturu od 36 stepeni! Dom omladine jeste pod klimama, ali je bilo komentara da bi jedini dolazak u kostimu mogao da bude “a la Eva” (ili a la Adam)! No, to nije zaustavilo mlade koji su od otvaranja pohrlili da prisustvuju najrazličitijim sadržajima. Devojke su, tako, izuzetno bile igrački nastrojene.

10. Japanizam Devojke igraju igrice

Oni koji nisu prisustvovali nekom od dva paralelna programa u maloj i velikoj sali, mogli su da se baci i u šoping! Ponuda je bila raznovrsna – od stripova, pa do majica.

10. Japanizam Kupovina

Jedna od tribina koja nije napunila salu, ali je donela dosta toga interesantnog, bila je naslovljena “Predstavljanje domaćeg izdanja: „Duh u oklopu“ – Darkwood”. Urednik Darkvuda Milan Jovanović je, međutim, bio sam za stolom – bez moderatora, pa se unapred izvinio ako bude pravio veće digresije.

I, ako su okupljeni očekivali da će čuti priču o “Duhu u oklopu”, dobili su jednu “širu sliku”. Naime, prvi broj te mange još nije objavljen, tako da onda i nije bilo za očekivati da će se nešto više o njoj pričati, ali se moglo čuti, recimo, zašto još nije odštampana.

Milan je, za početak, odlučio da pojasni situaciju oko strip izdavaštva – sa naročitim osvrtom upravo na mange. Bez uvijanja je saopštio publici da izdavanje japanskih stripova neće da prestane, ali da postoji problem sa – distributerima. “Oni su nas uslovili da moramo da smanjimo broj izdanja koje idu na kioske”, rekao je on, dodavši da se oni očigledno bave strogo tržištem, a i mada se aktuelne mange štampaju u ne više od 5.000 primeraka, i to predstavlja “problem” za kioske. “Vidite i sami da tamo ima sve manje štampe, a sve više nekih drugih stvari”.

10. Japanizam Milan iz Darkvuda

Šta to znači – u Srbiji postoje 3,5 striparnice (tri koje su isključivo posvećene stripu i jedna, u Novom Sadu, koja je u okviru knjižare Bulevar Books, a prodaja preko knjižara je sve teža, naročito preko lanaca koji su odvojili nekada davno po par polica za strip i sada je tu zagušenje, pošto 15 srpskih strip-izdavača objavi godišnje i po 350 različitih izdanja. Darkvudove mange će ostati na kioscima u manjem tiražu, ali su pozvani mladi da budu spremni da kupuju više direktno od izdavača – u svakom broju mange biće flajer sa dodatnim informacijama. Više će se ići i na društvene mreže, i zamoljeni su svi da proslede te informacije do drugih koji možda neće imati tu sreću da pronađu svoj strip na kiosku.

U Srbiji je, inače, najprodavanija manga “Beležnica smrti” – što je možda malo iznenađenje za ljude iz Darkvuda, pogotovu što je ona za starije, ali je izgleda “legla” i mlađoj publici.

Milan je posle objasnio zašto još nije objavljen “Duh u oklopu” – stvar je što se i dalje “peglaju” detalji sa vlasnicima licence koji zahtevaju da se neke stvari striktno ispoštuju, pa im treba objasniti da, recimo, u srpskom jeziku se sva imena transkribuju – ako se to ne uradi, domaći čitaoci mogu sasvim različito da pročitaju ime neke osobe i da to ima ne baš željeni efekat. Darkvud je imao ideju da “Duh u oklopu” objavljuje samo u crno-belom kako bi smanjli cenu, ali će morati da se rade i kolor strane, što će neznato podići cenu.

“Mi smo pravo na ‘Duha u oklopu’ dobili na konto dobre saradnje koje imamo godinama sa japanskim kućama, ali je u ovom slučaju pomogao i film. Pretpostavljam da hard-kor fanovi mangi nisu zadovoljni samim filmom, meni, kao ljubitelju naučne fantastike, on nije loš. Ipak, iz ugla izdavača je najvažnije da film ne uništi strip – ako bude jako loš, to može odbiti ljude da uopšte razmotre da kupe strip, ako je on kvalitetniji”, kaže Milan.

On najavljuje da će uskoro pojavljivati i neki novi serijali “koji nisu mamutski”, te da će probati i da u Stripoteku ubace neku mangu – onu koja bude najprilagođenija formatu i tempu izlaženja.

Konačno, “Duh u oklopu” će najverovatnije u štampu ući za mesec dana, tako da ga fanovi mogu potražiti na kioscima tokom avgusta.

Hodnici Doma omladine su se već punili ljudi u kostimima. Neki su imali svoje “robove” koji su im doneli kostim, dok su neki preko društvenih mreža mogli samo da kukaju što će po najtoplijem danu u Beogradu morati da se igraju sa “body paint-om”. Neki su, samo, paradirali u svom kostimu, dok su drugi pazili da ih ne zgaze.

10. Japanizam Ne gazi mi rep

Dan Željka Paheka

Centar za umetnost stripa ima bogat program dešavanja u Domu omladine. Danas od 18 časova je na programu Dan Željka Paheka!

Povodom ciklusa programa obeležavanja 40 godina od osnivanja stripske grupe „Beogradski krug 2“ (1976), jedne od najvažnijih u Evropi, održava se dan Željka Paheka, nagrađivanog i međunarodno objavljivanog stripara, scenariste, ilustratora i karikaturiste. Poznat je od ranih osamdesetih po crnohumornim naučnofantastičnim stripovima („Astro-iđani”, „Legija napromočivih”…) i naslovnim ilustracijama za remek-dela svetske fantastike.

Rođen je 1954. i odrastao u Županji, u Slavoniji, Hrvatska, gde je završio osnovnu, a zatim i srednju školu. U Beograd se preseljava 1978, gde je 1980. završio Višu pedagošku školu, likovni smer.

Jedan je od osnivača i ključnih autora umetničke grupe „Beogradski krug 2”, gde je delovao zajedno sa Bojanom M. Đukićem (inicijator), Vladimirom Vesovićem, Zdravkom Zupanom, Askanijem Popovićem, Rajkom Miloševićem — Gerom, Draganom Savićem, Dušanom Reljićem, Slobodanom Ivkovim, Draganom Bosnićem i drugima.

Pahek je i jedan od osnivača Društva ljubitelja naučne fantastike „Lazar Komarčić“ 1981. godine.

Stripom se profesionalno bavi od 1979. godine, kada počinje objavljivati u svim važnijim omladinskim i stripskim revijama u Jugoslaviji: „Student“, „Vidici“, „Politikin Zabavnik“, „Ju strip“, „Stripoteka“, „Spunk novosti“, „Naš strip“, „Strip mania“, „Sirijus“, „Futura“, „Naša krmača“…

Od 1986. objavljuje stripove po svojim scenarijima u inostranim magazinima kao što su: „Schwermetall“ (Nemačka), „Fluide Glacial“ (Francuska), „L’Eternauta“ (Italija), „Zone 84“ (Španija), „Tintin“ (Belgija), „Elefterotipija“ (Grčka) i, naročito, „Heavy Metal Magazine“ (SAD) u kojem je prevođen od 1989. godine i zastupljen u tri svečane kolekcije povodom godišnjica.

Njegov strip „Crni ožiljak“ („Die Schwarze Narbe“), posvećen rušenju Berlinskog zida, u antologiji „Durch Bruch“ (1990) objavljen je na trinaest jezika.

Pahek je pisao scenarija i za D. Bosnića i D. Savića, a radio je i kao kolorista za Ermana Ipena na poznatim stripskim serijalima „Džeremaja” i „Tornjevi Boa Morija”.

Od 1982. radi ilustracije za naslovne strane naučnofantastičnih i fantazijskih knjiga pisaca kao što su: Robert Hajnlajn, Filip K. Dik, Artur Klark, Daglas Adams (uključujući i Autostoperski vodič kroz galaksiju), Teri Pračet, Tim Pauers, Kejt Roberts, Frederik Pol, Robert Silverberg, Boris i Arkadij Strugacki, Dragan Orlović, Zoran Živković, Teodor Sterdžen, Ursula Legvin, Fred Hojl, Predrag Raos, Semjuel Dilejni, Zvonimir Kostić, Greg Ber, Stanislav Lem, Džejms Bliš, Kliford Simak, Leri Niven, Kristofer Prist, Dragoslav Andrić, Tiodor Rosić, Slobodan Škerović i drugih.

Tribina "Jezovnik: Berni Rajtson i horor u stripu"

U Glavnom holu Doma omladine, danas od 18 časova, biće održana tribina pod nazivom “Jezovnik: Berni Rajtson i horor u strip”.

Učestvuju: Goran Skrobonja (pisac i prevodilac), Dejan Ognjanović (pisac i kritičar), Slobodan Jović (glavni urednik u izdavačkoj kući Darkwood). Moderator: Milan Jovanović (urednik u Darkwoodu).

Svet je 18. marta 2017. godine ostao bez tvorca nesvakidašnjih mozaika užasa i tkalca čudesnih snoviđenja – neponovljivog strip-crtača, ilustratora i umetnika Bernija Rajtsona, koji je preminuo nakon duge i teške bolesti.

Rajtsonovo stvaralaštvo umelo je da se graniči sa opsednutošću. Proveo je sedam godina (!) dovodeći do savršenstva pedeset čudesnih ilustracija za Frankenštajna Meri Šeli (Darkwood, 2013). Sam autor ih je smatrao svojim najličnijim delima, a kvalitet ovih njegovih radova mogao bi se, bez preterivanja, porediti s bravurama jednog Gistava Dorea. Poput tog umetnika, koji je ilustrovao Balzakova, Servantesova i Danteova dela, Rajtson je imao priliku da pretoči u devetu umetnost nekoliko literarnih klasika Hauarda Filipsa Lavkrafta i Edgara Alana Poa. Ilustrovao je naslovnice za niz knjiga Stivena Kinga (Uporište, Bjuik 8, Mračna kula V, Ciklus vukodlaka), radio je korice albuma brojnih muzičkih zvezda, bio je angažovan kao konceptualni umetnik na filmskim hitovima poput Isterivača duhova, Spajdermena, Romerove Zemlje živih mrtvaca i filmske adaptacije Kingove Magle. Iza njega ostaju salve iskonske jeze, (prigušenog) smeha i uzdaha strahopoštovanja izazvanih storijama objavljenim na stranama časopisa Creepy i Eerie (Jezovnik: Berni Rajtson, u izdanju Darkwooda, 2012). Vizuelni je tvorac kultnog lika Stvorenja iz Močvare (prva knjiga Stvorenja iz Močvare u izdanju Darkwooda).

Tribina u Domu omladine Beograda biće posvećena prvenstveno uspomeni na ovog velikog strip-autora, ali i uopšteno hororu u stripu.

Tribina o Rajtsonu treća je u ciklusu razgovora i događaja na temu devete umetnosti, pod naslovom „Stripovi za sve!”, koje Izdavačka kuća Darkwood priređuje u saradnji sa Domom omladine Beograda, svake poslednje srede u mesecu.

Tribina Društva ljubitelja fantastike LK: "Bez panike za peškir-dan: Dirk Dženti"

Voljeni Daglas Adams se vratio u Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” – ovoga puta u vidu tribine o Dirku Džentliju, pošto nam se bliži 25. maj, dan kada će njegovi fanovi nositi peškire i izazivati upitne poglede. Ovoga puta o knjigama i dve tv-serije govorile su tri devojke s peškirima: Andrea Stojanović, Jelena Katić Živanović i Sofija Vuković.

Andrea Jelena Sofija i peskiri

O Adamsu se mnogo toga zna, ali, podsećanja radi, na početku je skrenuta pažnja da je reč o jednom totalno drugačijem piscu od drugih, kojem je, možda, najbliži Teri Pračet sa svojim otkačenim humorom. Adams je oduvek hteo da se bavi pisanjem, činjenica da ga je zapazio “Pajtonovac” Grejem Čepmen dovoljno govori u kojem je humorističkom smeru on želeo da se kreće.

Njegov čuveni “Autostoperski vodič kroz galaksiju” smo imali prilike da gledamo i na malim ekranima i na filmskom platnu, što je delimično slučaj i sa Dirkom Džentlijem (imamo dve serije, stripove, ali ne i film). No, kao i sa drugim autorima koji su fokusirani na jezik, ne možete očekivati da će se sve ono što njihovo delo čini drugačijim uspešno transponovati u drugi medij.

Adams je pisao dva serijala čuvene tv-serije “Doktor Hu” i delovi iz nje su poslužili kao inspiracija za prvu knjigu o Dirku Džentliju, kao i otkazana serija “Shada”. Doduše, bilo je reči i o tome kako su studentski dani Daglasa Adamsa dali značajan materijal za samog Dirka – kao što je čuveni detalj sa nameštajem koji ne može da se iznese iz soba na univerzitetu, što je transponovano u čuveni kauč zaglavljen na stepenicama ka stanu Ričarda Makdafa, Dirkovog pomoćnika.

Interesantno je da je i Dirk Džetli, kao i “Autostoperski vodič”, prvo oživeo kao radio-serijal (2007. godine), da bi potom usledile dve tv-serije, jedna britanska i druga “američka” (radi je BBC America). Ono što je naročito naglašeno da serije nisu nikako adaptacije romana o Dirku Džentliju (dva – “Holistička detektivska agencija Dirka Džentlija” i “Duga, mračna čajanka duše”, plus postoji i treći nedovršeni roman koji je predstavljen u knjizi “Losos sumnje”), već da su one inspirisane tim delima.

Naravno, razlike između serija ima a možda je najprimetnija ona da se u prvoj, britanskoj, Dirku, kao u knjigama, stvari “slučajno” dešavaju, dok je u američkoj objašnjeno to činjenicom da on poseduje natprirodne moći. Takođe, u tv-seriji iz 2016. godine pojavljuju se i druge osobe sa natprirodnim moćima, čega nema u britanskoj seriji. Konačno, u američkoj seriji sam Dirk i nije glavni lik.

Svaka serija poseduje neki svoj šarm, a fanovi novije mogu biti zadovoljni činjenicom da će biti druge sezone, i da se upravo snimaju nove epizode.

Tribina: "Svi naši šišmiši: Betmen u Srbalja"

Program Centra za umetnost stripa
Učestvuju urednici i kritičari, uz goste iznenađenja. Moderator: Zoran Stefanović.
Danas u 17.00, u Domu omladine – glavni hol, na programu: Betmen

U 21. veku publika u Srbiji i regionu dobila je najvažnije stripove o Betmenu u izvanrednom knjiškom obliku.

Vreme je za rekapitulaciju i opšti prilaz liku koji je najbolje odslikao duh 20. veka, ali i za neke ekskluzivne uvide koji srpske umetnike povezuju sa Šišmišem.

Novi Betmeni
Biblioteka srpskih prevoda Betmena je već dvocifrena. Tako je izdavačka kuća „Beli put“ donela u knjiškom obliku Povratak mračnog viteza, kultnu priču koja je redefinisala Betmena, a čiji je glavni autor Frenk Miler, uz Klausa Džensona i Lin Varli, u prevodu Marka Vojnovića. Objavljen je i nastavak Odmazda mračnog viteza Milera, Varlijeve i Toda Klajna u prevodu Ivana Jovanovića.

Izdavač „Finiks Pres“ („Phoenix Press“) objavio je takođe kultne priče Ubistveni vic Alana Mura i Brajana Bolanda u prevodu Gorana Zečevića, zatim Godina prva Frenka Milera, Dejvida Macukelija i Ričmonda Luisa, u prevodu Dragane Lukač Zečević, kao i Gotika Granta Morisona i Klausa Džensona u prevodu Ane-Marije Zaklan i Dragane Lukač Zečević.

Izdavač „Darkvud“ („Darkwood“) je na srpskom objavio najviše, čak osam knjiga Čoveka-šišmiša, od toga tri toma kratkih priča najvećih svetskih stvaralaca — „Crno i belo“, čiji je prevodilac Mirko Jakovljević. Tu su i Vampir čiji su autori Dag Menč, Keli Džouns , Džon Biti, Malkolm Džouns III, Les Doršajd i Gregori Rajt, prevodilac Draško Roganović, a pisac eseja Borislav Stanojević. Objavljeni su i Duga noć veštica, čiji su tvorci Džef Leb, Tim Sejl i Bob Kejn, a prevodilac M. Jakovljević; zatim Kult koji su stvorili Džim Starlin, Berni Rajtson i Bil Rej u prevodu Vladimira Ćuka; kao i Ludnica Arkam: ozbiljna kuća na ozbiljnoj zemlji istaknuti rad Granta Morisona i Dejva Mekina, takođe u prevodu V. Ćuka.
Betmen se pojavljivao i uz Helboja u izdanju „Sistem komiksa“, a u 2017. najavljene su i nove priče Lige pravde u izdanju „Čarobne knjige“.

O Betmenu
Betmen ili Čovek-Šišmiš je lik iz stripova i jedan od najpoznatijih izmišljenih likova današnjice. Prvi put je objavljen u maju 1939. u Detektivskim stripovima (Detective Comics). Njegov alter-ego je Brus Vejn, multimilioner-industrijalac i jedan od najuticajnijih ljudi grada Gotama. U ranim godinama serijal su crtali Bob Kejn i razni pomagači, a jedan od glavnih scenarista bio je Bil Finger. Priča o Betmenu počinje kada Brus Vejn, od majke Marte i oca Tomasa, kao osmogodišnji dečak postaje siroče. Od 1943. godine do danas snimljeno je i desetine filmskih, televizijskih, animiranih i radijskih adaptacija ovog stripa. U filmskim verzijama su Betmena, između ostalih, glumili i Majkl Kiton, Val Kilmer, Džordž Kluni a u poslednjoj verziji Kristijan Bejl.

Festival stripa – TRAS (2. dan)

Prvi beogradski festival stripa biće održan u Centru za kulturu Vlada Divljan, tokom ovog vikenda.

U godini, kada jedan od likova 9. umetnosti, tzv. Detektiv nemogućeg – Marti Misterija (Martin Mystere), obelezava 35 godina od izlaska prvog strip izdanja, Na prvi festival TRAS! u Beograd dolazi upravo autor ovog stripa, scenarista Alfredo Kasteli (Castelli).

Pored Kastelija, gosti će biti i crtači Mauro Laurenti i Valter Venturi (obojica poznata po radu na Zagoru).

Svi programski sadržaji su besplatni i otvoreni za sve zainteresovane.

Nedelja 14. maj

12-14h, Dečiji maskenbal – kosplej, nagrade za najbolje kostime
14.30-15h, Dokumentarni film o Fredu (Frédéric Othon Théodore Aristidès: Filimon, Mali cirkus)
15-16.45h, Autori za publiku: Posvete i crtanje za posetioce (Valter Venturi, Jovan Ukropina, Miroljub Milutinović Brada, Siniša Radović, Štef Bartolić)
17-18h, Tribina s gostujućim autorima – Jovan Ukropina (Là ou vivent les morts, France avait continuē la guerre), Miroljub Milutinović Brada (L’Expert, La Druzina), Siniša Radović (La fille du Yukon, Adam Wild), Štef Bartolić (Dick Long, Crni Popaj)
18-20h, Svečano zatvaranje festivala i aukcija izloženih radova

Festival stripa – TRAS (1. dan)

Prvi beogradski festival stripa biće održan u Centru za kulturu Vlada Divljan, tokom ovog vikenda.

U godini, kada jedan od likova 9. umetnosti, tzv. Detektiv nemogućeg – Marti Misterija (Martin Mystere), obelezava 35 godina od izlaska prvog strip izdanja, Na prvi festival TRAS! u Beograd dolazi upravo autor ovog stripa, scenarista Alfredo Kasteli (Castelli).

Pored Kastelija, gosti će biti i crtači Mauro Laurenti i Valter Venturi (obojica poznata po radu na Zagoru).

Svi programski sadržaji su besplatni i otvoreni za sve zainteresovane.

Subota 13. maj

12-20h, Velika berza stripova na platou ispred CK Vlada Divljan
12-14h, Autori za publiku: Posvete i crtanje za posetioce (Alfredo Kasteli, Mauro Laurenti, Valter Venturi, Jovan Ukropina, Miroljub Milutinović Brada, Siniša Radović, Štef Bartolić)
16-17h, Tribina s gostujućim autorima – Mauro Laurenti i Valter Venturi (Sergio Bonelli Editore: Zagor)
17-19h, Tribina s gostujućim autorom – Alfredo Kasteli (Sergio Bonelli Editore: Marti Misterija)
19.30h, Marti Misterija pod reflektorima – projekcija kratkometražnih filmova autora Marka Backovića