Novi album najdugovečnijeg stripskog serijala „Vekovnici“

“Istina i druge bajke” – naslov je najnovijeg, dvanaestog albuma najdugovečnijeg našeg strip serijala, već kultnih “Vekovnika” scenariste i idejnog tvorca Marka Stojanovića, koji oko epskog stripskog poduhvata već dugi niz godina uspeva da okupi kako zvezde devete umetnosti, tako i nove nade probrane među mladim crtačkim snagama. Pritom, “Vekovnici” su davno ostvarili mir u regionu, iscrtavši i preplevši ceo niz mostova između udaljenih gradova i država, što onih nekada jugoslovenskih, što “pravog” inostranstva.

Ilustracija iz "Vekovnika"

Naslov je igra reči koja pažljivom čitaocu ukazuje na to da je 12. album svojevrsni nastavak onog davnašnjeg, slično koncipiranog – nultog, o čemu Stojanović kaže:

– Kada se pojavio 2010. godine, nulti album “Vekovnika” “Bajka i druge istine” naišao je na jako lep prijem. Na bajke iz sveta psoglavih, koje su ilustrovali neki od najboljih crtača stilizovanog stripa u regionu čitaoci su listom odgovarali pozitivno, album je osvojio i nagradu za najbolje domaće strip izdanje te godine na Međunarodnom salonu stripa u SKC a “Vekovnici” su bili proglašeni za strip dešavanje godine u “Ninovoj” godišnjoj rang listi za devetu umetnost. Samim tim, uraditi nastavak takvog albuma nije bilo lako, ali ja ne bih bio ja kad ne bih rešio da sebi dodatno iskomplikujem život – pa sam rešio da “Istinu i druge bajke” ne čine bajke, već njihova nadogradnja, u formi mita. Sem toga, za izradu crtačkog dela ovog puta nisam pozvao crtačke zvezde, već mlade, nadolazeće snage iz Srbije, Hrvatske, Grčke, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Rumunije, Slovenije, Bugarske, Makedonije i Turske. To su ujedno i razlozi zašto je ovaj album, za razliku od svog prethodnika, nastajao čitavih desetak godina – ali kad se, uostalom, do istine dolazilo lako?

Sendmen: nova Netfliksova serija kultnog autora Nila Gejmana

U Sjedinjenim Državama i Velikoj Britaniji svako zna za stripove o Sendmenu. Objavljivani su i u Srbiji. Sada će Sendmen obići svet i kao Netfliksova serija. Autor Nil Gejman je dugo oklevao s ekranizacijom.

Mogu li snovi postati stvarni? I ako mogu – ko nas čuva od košmara? Netfliks počinje sa emitovanjem nove serije o Sendmenu. Pri tom se ne radi o ekranizaciji poznate novele E. T. A. Hofmana iz 19. veka, već o stripu autora bestselera Nila Gejmana.

Nil Gejmen

Morfej, gospodar snova, posle dugog zatočeništva mora da povrati svoju vlast i ponovo unese red u svet spavajućih i živih ljudi. Pri tome je sreo mnogo ljudi, ali i smrt, čežnju i očajanje – u ljudskoj formi. On se kreće kroz snove, košmare i sasvim normalne ulice.

Takav je Gejman. Njegove priče se često odigravaju u pravom svetu, ali se u njima pojavljuju fantastični elementi, kako bi se odgonetala ljudska priroda, pitanje dobra i zla, kao i poslednje preostale zagonetke našeg sveta. Gejman se posvećuje oblastima ljudskog života koje ne mogu da se objasne do kraja: ljubavi, roditeljstvu, sećanju, prolaznosti, spavanju i smrti, oblastima koje ponekad izgledaju neprijatno i blizu jedna drugoj.

Ne kaže se badava da je čovek koji je umro „mirno zaspao“. A američka pevačica Bili Eliš na svom vrlo uspešnom debi-albumu peva: „Kada zaspimo, kuda to idemo?“

Ova odvažnost u istraživanju fenomena koje je teško shvatiti jeste ono što čini dobru fantastiku. I publika je zahvalna Gejmanu. U Nemačkoj se možda može oprostiti nekome ko ne poznaje seriju stripova o Sendmenu, ali u SAD su oni kult. Objavljeni su i u Srbiji u izdanju „Čarobne knjige“.

Nil Gejman je postao kultni autor i njegovo ime se obično pominje i kada se priča o Stivenu Kingu ili pokojnom Teriju Pračetu. Njegovi romani, stripovi i kratke priče su kult. Objavio je bezbroj knjiga koje su uvek na listama bestselera, na primer Okean na kraju ulice. Ta knjiga je odmah pretočena u pozorišnu predstavu londonskog Nacionalnog pozorišta – a ona je bila tako uspešna da je krenula na turneju po čitavoj Velikoj Britaniji. Mnoga njegova dela su ekranizovana.

Nil Gejman piše fantastične romane koji se odigravaju između nama poznatih i nama stranih svetova. Njegova dela su dugo važila kao nešto što je nemoguće ekranizovati. Oni koji poznaju strip Sendmen, znaju koliko se scena odigrava u snovima i košmarima, i koliko je crtački stil poseban. Ali, sada je došlo vreme za ekranizaciju.

U intervjuu koji je dao zajedno sa predstavnicima Netfliksa, rekao je: „Više od 30 godina, moj zadatak je bio da se pobrinem da Sendmen ne bude adaptiran kako bih sprečio loše ekranizacije“. Ali, u međuvremenu se, kako kaže, situacija u televizijskom poslu promenila: Postoje duže serije koje liče na romane, a imaju i budžet koji omogućava ekranizaciju fantastičnih materijala.

Glavu ulogu Morfeja, tj. „Sna“, tumači Tom Steridž, koji pre odabira glumaca nije čitao strip, a glumio je u pozorištu i uglavnom u britanskim filmskim produkcijama. Pored njega tu su i Gvendolin Kristi i Čarls Dens. Prvi serijal Sendmena počinje u petak, 5. avgusta 2022. na Netfliksu.

Stevan Subić deo novog Betmen-projekta!

Ljubiteljima stripa nije strano ime zrenjaninskog ilustratora Stevana Subića, čiji radovi mogu da se listaju širom sveta. Najnoviji projekat na kom radi je strip o Ridleru, negativcu Betmen-univerzuma, pod perom Pola Dejna, koji tumači ovog lika u poslednjem naslovu o mračnom osvetitelju. Subić govori o ovoj plodnoj saradnji, njegovom kreativnom procesu ali i ko je najbolje glumio Betmena na filmskom platnu.

Riddler Year One

Svet je zadržao dah kada je Robert Patinson najavljen kao novi Betmen u naslovu koji će režirati Met Rivs. Patinson, kog godinama prati imidž “vampira koji ima kožu sa šljokicama” nakon njegove glavne uloge u franšizi “Twilight”, javnosti se nije činio kao najbolji izbor. Iako se njegov proboj desio u vampirskom tinejdž-filmu, Patinson je od tada zabeležio nekoliko ozbiljnih uloga u kojima je pokušao da spere šljokice svoje do tada najveće uloge, posebno u naslovima “The Lighthouse” i “Good time”. Međutim, oni koji su “odustali” od Patinsona još 2008. izlaskom prvog dela franšize “Twilight” nisu želeli da imaju velika očekivanja od njega u kostimu zaštitnika Gotama, posebno nakon što je poslednji Betmen kog je glumio Ben Aflek, naterao sve da misle da se sa Kristijanom Bejlom, koji je tumačio ovog lika u “Dark Knight” trilogiji, završava istorija velikih filmskih interpretacija Brusa Vejna.

A koliko su samo pogrešili. Kada je filmski život Rivsovog Betmena započeo, u bioskopima širom sveta tražila se karta više. Prljavija, ako je moguće još mračnija i pesimistična priča početaka Betmena uspela je uspešno da razbije “kletvu” Bena Afleka. Iako nije svakome “legao” ovaj napaćeni, bledi emo-Betmen, za ovakvu priču koju je hteo da ispriča Met Rivs, Patinson je bio rođen.

Legendarni negativci pojavili su se u naslovu Meta Rivsa, a glavni pokretač bio je Ridler, kog otelotvoruje talentovani Pol Dejno, poznat po tumačenju kompleksnih likova čitave svoje karijere koje sa velikom pažnjom bira. Upravo Pol Dejno odlučuje da napiše strip o ovom negativcu, a za ilustracije se pobrinuo Stevan Subić, čiji radovi su prosleđeni glumcu, i od tog dana nastaje – magija.

Stevan Subić

Konan i Tarzan su naslovi koji su Subiću prevedeni već na dosta jezika do sada iako su objavljeni tek nedavno, pre godinu dana, a sami po sebi su arhetipovi u stripu te istorijski gledano i nije toliko česta pojava bila da se oba utvrde u opusu jednog autora, kaže nam Subić.

“Kada se to dogodi te table putuju same od sebe i stižu jako daleko. U mom slučaju, naročito rad na Konanu za najvećeg Evropskog izdavača Glenat, osvojio je poprilične simpatije Evropske publike, mogu reći i svetske te je stigao i do ljudi u vrhu vodecih Američkih izdavača, na prvom mestu meni najdražeg DC Comicsa. Prosledili su neke moje radove Polu i ostalo je već išlo samo od sebe”, navodi on govoreći kako je došlo do ove saradnje.

Dodaje da ne postoje konkursi za naslove ovog kalibra na svetskoj strip sceni. Oni su uglavnom već predviđeni za nekoga ko je u tom trenutku među superstarovima svetskog stripa.

“Praktično je nemoguće da se takva priča probije niže ka nedovoljno afirmisanim umetnicima kroz guste slojeve zainteresovanih autora a pogotovo ako se ona pusti sa najvišeg nivoa kakav je ovaj. Međutim, postoje prekretnice kada se vrh svetske strip scene prestrojava zasićen postojećim i tada dokazani autori bivaju pozvani da istupe sa onime što umeju. DC je neko vreme trazio autora koji bi radio sa Polom, sam Pol je pregledao bezmalo 1000 portfolia u rasponu od godinu dana tražeći odgovarajućeg saradnika za svoj tekst, što mi je i sam rekao. Potraga se okončala kada mu je DC prosledio moj rad i tada su me kontaktirali. Ovakve stvari stasavaju i stvaraju se van šire umetničke javnosti jer nije običan projekat, ogromna je odgovornost iza svega ovoga i cilj nije tiraž već nova paradigma”, navodi nam ovaj ilustrator.

Saradnja sa Dejnom još uvek traje jer su zapravo tek počeli.

“Projekat na kome smo je jedan od najiščekivanijih na tlu Amerike jer je direktno povezan sa novim filmom Betmena, i moja saradnja sa Polom potrajaće još godinu dana. Završavamo prvu knjigu, od šest koliko će ih biti. Saradnja sa Polom, već sada to mogu reći, najplodnija je od svih mojih dosadašnjih od kako se ovom umetnošću bavim. Timski i plodonosan rad ovakvog intenziteta i funkcionalnosti nisam do sada sretao nigde, čak ni slušao o ovome. Neobično smo se dobro uskladili i stvaramo kao da se znamo godinama a ne svega nekoliko meseci. Odnos se zasniva na poštovanju, upotpunjavanju i zreloj zdravoj energiji tima”, kaže Subić.

Za razvoj samog lika, Subić kaže da je Dejno nosilac ovog naslova, najpre jer je maestralno glumacki izneo i izgradio lik koji je danas globalno prepoznatljiv, svojom sjajnom izvedbom je ovekovečio jednog od dva najstarija i najvažnija super negativca u svetu stripova, Ridlera. Napisao je svoje ideje u formi novele, istinski žestoke, odlično napisane, i na početku njihove saradnje taj tekst su dorađivali zajedno, ali kako navodi Subić, ne u osnovama, već u detaljima, na prvom mestu usled postavki i vizuelnog jezika koje je izneo vizualizujući njegov izvanredan scenario u formatu stripa. “Kormilarimo zajedno”, navodi on.

“Upravo zahvaljujući aktivnoj komunikaciji ovaj projekat i živi, privlači ogromnu pažnju svetske javnosti jer obojica dajemo svoje maksimume na ovim tablama koje stvaramo. Komuniciramo vrlo intenzivno, po 2 do 3 puta nedeljno smo na Zoom-u. O svakom detalju promišljamo kao tim i tek nakon što smo obojica zadovoljni tek tada table idu u redakciju DC-a kao gotove i spremne za štampanje. imamo i sjajnog urednika u DC-u, koji je tu kao tehnička podrška i da ponekad kao jedan od najiskusnijih i najvažnijih urednika na tlu USA nam da sugestiju. Sve rešavamo nas dvojica među sobom”, otkriva nam Subić.

U pitanju su dvomesečna izdanja a planirano je da se uradi 6 epizoda u kojima ćemo predstaviti poreklo lika Edvarda Neštona, Ridlera. Sam lik Ridlera se pojavljuje 1948. po prvi i od tada do danas on je uz Džokera taj čuveni Betmenov trio vrha svetskog stripa, a danas i filma.

ilustracija iz Betmena

“Ono što je zaista dragoceno za mene kao autora jeste što se u dugoj tradiciji, bezmalo 80 godina kontinuirnaog publikovanja, tek sada po prvi put ovom čuvenom liku daje prostor za punokrvnu, živu priču o poreklu i svemu što ga je izgradilo u Ridlera. Vremenska odrednica za priču jeste prošlost karaktera, njegovo poreklo i podizanje do onoga što o njemu publika tradicionalno zna svuda gde se zna i za Betmena, a to je ceo svet . Ovakvi naslovi su vrlo retki u svetskom stripu i omiljeni su u publici, te je otuda i moja čast veća što je meni dato u odgovornost da vizualizujem ovako važno mesto u Američkoj pop kulturi”, ističe.

Nakon premijere filma kada je publici predočen koncept, isti onaj koji oni dalje razvijamo u njihovom naslovu kreće konceptualizacija lika Ridlera, a Subić navodi da je za kreativni proces bilo od izuzetne važnosti to što je pogledao film pre početka njihovog projekta.

“S obzirom na to da je priča na kojoj radimo u najužoj vezi sa svetom koji podiže veliki Met Rivs, gledanje filma je bilo itekako zahvalno, silina smelosti, kurpulentnog potencijala, talenta kojim kipi sve u vezi ovog filma poziv je naravno i za mene da pratim taj gabarit. Gledanje je bilo važno. Kasnije sam dobio ekskluzivno i fotografije sa setova, materijale koji nisu u prometu u javnom prostoru, jer kao delu ekipe prosleđeni su mi da bih se podrobnije upoznao sa svetom koji ova genijalna ekipa gradi”, ističe on.

Iako ne sme da otkrije kojim fizičkim atributima će dočarati psihologiju Ridlera, Subić kaže da se strip delimično oslanja na estetiku filma i lik Pola ali na njihov poseban način, te kako postoje ali i ne postoje fizičke razlike između njihovog i Rivsovog Ridlera.

“Ima jer do sada ništa iz filma nije vizualizovano mojim stilom i estetikom, tako da provučeno kroz moje aršine ono ipak izgleda drugačije. Opet, ovo nije rad na samoj adaptaciji već postojećeg filma u strip te nisam imao nikakve zahteve od strane produkcije filma ili bilo koga da ono što radimo mora isključivo da se oslanja na vizual filma. Moje je zadovoljstvo u tome što se ja držim blizu filma ali i dovoljno daleko da Betmenu i Ridleru podarim i neka nova rešenja”, navodi on.

Za samu Rivsovu interpretaciju Betmen-univerzuma kaže da ga je “oduševila”.

“Gledao sam film prvi put tokom turneje koju sam imao u Francuskoj, nedelju dana ranije u odnosu na Evropsku premijeru. Neverovatno iskustvo. Po meni, najbolji film tog žanra u prethodnih par godina. Bez premca”, navodi Subić, dodavši da veruje da bi posle Ridlera uživao i radeći na Džokeru, kao jednom od najboljih negativaca u DC univerzumu.

“Međutim manje jer je već toliko toga rečeno i urađeno sa tim likom”, priznaje umetnik.

Konan

Kako je umetnost otvorena ka interpretacijama i gotovo ne postoji jedno uniformno mišljenje o pojedinačnim delima, tako se decenijama raspravlja ko je najbolji Betmen na filmskom platnu. Subić ima i odgovor i na to.

“Poslednji ima sve što meni kao džinovskom fanu Betmana treba. Patinson. Naročito sam oduševljen redizajnom i smelošću da se podstakne najveći heroj i strip ikona ove planete da raste i menja se u saglasnosti sa vremenom u kome smo, ovo je najdublji narativ do sada koji nam je došao za ovog heroja. Betmen koji gleda napred, obraća se novoj publici uz duboko poštovanje dosadašnjih rešenja. Dragulj”, navodi on.

Subić otkriva kako je uopšte došlo do ovog stripa.

“Na snimanju Betmana, na jednom od setova pred kamerama Pol je elaborirao o rešenjima koja su bila fantastična i u tolikoj meri pripremljena da se reditelj, Met Rivs, oduševljeno dosetio i rekao Polu da bi to mogao biti sjajan strip! Već sutradan je DC kontaktirao Pola i podelili su sa njime ogromnu radoznalost oko toga što im je produkcija Vorner Brodersa pomenula. Ovaj strip je sastavni deo onoga što danas prepoznajemo kao genijalni film The Batman. Jedna od 3 najvažnije komponenete ove filmske franšize”, objašnjava Stevan Subić.

Sada i – prvi gej Spajdermen

Marvel će debitovati sa prvim gej Spajdermenom u predstojećem “Edge of Spider-Verse #5”.

Pisac “Edge of Spider-Verse #5” Stiv Foks podelio je sliku prvog Marvelovog gej Spajdermena, Veb-Vivera, na svom Tviter nalogu.

gej Spajdermen

“Nešto što sam odmah shvatio kada sam počeo da radim na Veb-Viveru je da on ne može – i ne treba – da predstavlja SVE gej muškarce”, objavio je Foks. “Nijedan lik ne može. Njegov neustrašivi ženstven identitet je ključan za to ko je on, ali to nije PRIČA… koju možete sami da iskusite u septembru!”

Dizajn za Veb-Vivera kreirao je Kris Anka.

Foke je prvobitno najavio da će Veb-Viver debitovati u Edge of Spider-Verse #5 u objavi 16. juna.

“Zardo” – novela i strip Ticijana Sklavija u jednoj knjizi

Ticijano Sklavi je najpoznatiji kao začetnik proslavljenog strip serijala o detektivu natprirodnog Dilanu Dogu. Ipak, malo je poznato da je ovaj urednik i scenarista, takođe i autor desetak proznih knjiga kojima u manjoj ili većoj meri provejavaju niti i atmosferičnost strip serijala koji je obeležio njegov profesionalni rad.

Ticijano Sklavi - Zardo

Upravo jedno takvo delo, novela Crno. našla se u neobičnom kolekcionarskom izdanju Veselog četvrtka pod nazivom Zardo, javlja Art-Anima. Istoimeno izdanje predstavlja svojevrsnu pohvalu Sklavijevoj multimedijalnosti i njegovim ambicioznim planovima u vezi sa navedenim proznim delom.

Sklavi je novelu napisao 1991. godine, a zatim je pretočio u scenario za pilot epizodu nesuđenog strip serijala. Strip serijal nije zaživeo, ali je po Sklavijevom scenariju za film, 1992. godine snimljen Nero u režiji Đankarla Soldija. Scenario za strip je iskorišćen tek gotovo tri decenije kasnije, 2020. godine, kada je predat u ruke Emilijanu Mamukariju, a Sklavi je u scenariju, tom prilikom, načinio samo dve manje intervencije: promenio je naslov iz Crno. u Zardo i dopisao jednu novu tablu.

Uredništvo Veselog četvrtka odlučilo je da čitaocima u Srbiji pruži bogato iskustvo uživanja u raznim inkarnacijama novele. Pored nje i stripa na 46 tabli, ovo luksuzno izdanje velikog formata i tvrdih korica, sadrži: skice i ispovest crtača Mamukarija, Sklavijeve stare spise, nacrte i razrade ideja, sveobuhvatni esej doktora horora Dejana Ognjanovića o filmu Nero i okolnostima koje su pratile ceo projekat čiji put sazrevanja je trajao tri decenije.

Prevod izvorne novele na srpski jezik uradila je Jelena Galebović. A poseban kuriozitet, kada je ovo izdanje u pitanju, predstavlja činjenica da Sklavi u Italiji ne dozvoljava nova izdanja svojih romana i novela, što čitaoce u Srbiji, na izvestan način, čini povlašćenima.

Zardo, prema rečima kritičara Đorđa Bajića, u sebi lepo sjedinjuje ironičnost i fantazmagoričnost, sve to upotpunjeno sa nekoliko efektnih horor ukrasa, pa čak i motiva/ideja koje mogu da se dožive kao spone sa pojedinim čuvenim redovnim i specijalnim epizodama Dilana Doga („Priča ni o kome“, „Posle ponoći“, „Crni užas“).

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”: Golkonda – Poslednji Ronin i ostale priče

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka, od 19 sati u Tribinskoj sali, na prvom spratu Doma omladine.

LK Društvo ljubitelja fantastike

Novosti iz izdavačke kuće Golkonda – Bojan Riznić, glavni urednik i Bojan Marković, prevodilac, govoriće o aktuelnim izdanjima ove relativno mlade, ali izuzetno agilne strip-izdavačke kuće, te najaviti i ponešto novo.

Naravno, centralna tema će biti ultra-svetski-mega-aktuelni, planetarno popularni mini serijal iz TMNT franšize: POSLEDNJI RONIN, čiji će epski završetak biti premijerno predstavljen domaćoj publici samo nekoliko dana nakon svetske premijere!

Moderator: Pavle Knežević

"Prah i pepeo": Drugi integral "Vekovnika"

DECENIJU i po otkako su prve table danas kultnih “Vekovnika” stigle pred čitaoce, kada je samo ime ovog serijala već odavno dovoljna preporuka za svakog autora da se priključi ovoj dugovečnoj “stripskoj mobi” i postane deo neke od reprezentativnih crtačkih ekipa – na policama pasioniranih stripadžija našao se i drugi njihov luksuzni integral.

Vekovnici: Prah i pepeo

Dva Marka – neumorni stripski entuzijasta, scenarista iz Leskovca Marko Stojanović i njegov imenjak i junak “Vekovnika” te brojnih narodnih pesama, Kraljević, dočekaše da u tvrdi povez budu ukoričeni i četvrti i peti nastavak (treći i četvrti broj serijala, započetog nultim brojem), “Prah” i “Pepeo”.

Izdavač je Udruženje ljubitelja stripa i pisane reči “Nikola Mitrović Kokan”, uz podršku Grada Leskovca, a naslovnu stranu osmislili su Marko Nikolić i crtač Nenad Nenadov (kolor Bojan Kovačević).

iz Vekovnika

Kraljica Psoglavih šalje u progonstvo Secigena i njegovu sedmorku, kažnjavajući ih za bekstvo naših junaka – vampira Čeka i Marka, na samom početku ove priče koja će se razgranati u sveopštu potragu za mapom do Kraja sveta.

Priču koju nam priča Stojanović očekivano maestralno dopričava istinska zvezda devete umetnosti Milorad Vicanović Maza – koji na potpuno nov način oživljava svet “Vekovnika”, najpre uz Igora Jovčevskog (kolor su radili Dejan Sedlan i Zoran Jovanović), a potom potpomognut minijaturama Igora Jočevskog, Danijela Atanasova i Filipa Andronika (kolor – Ivan Šainović, Ozren Miždalo i Damjan Mihailov). Maza je svojim čudesnim crtežom učinio postojanijom, stilski ujednačenijom pripovest zasnovanu na konceptu “jedan scenarista – bezbroj crtača”.

– NJegove table i grafička koherentnost međusobno teško spojivih elemenata različitih žanrova koji se na njima nalaze, zaista govore same za sebe. Elem, ta grafička jednoobraznost nakon smena različitih crtačkih stilova je na Stojanovićev pripovedni smiraj i transparetnost legao kao kec na desetku – navodi Darko Mrgan, koji o sadržaju ovog integrala otkriva:

iz Vekovnika

– Dobićemo dublji zavir u svet Psoglava, njihovo podzemno kraljevstvo i sukob sa neprebrojnima, prepoznaćemo Vatru i spoznati da je njena uloga veća nego što smo u “Psećim životima” mogli da naslutimo, odmerićemo težinu topuza Gvozdenog Čoveka, prelistaćemo nastavak Čenovog žitija… i, što je najvažnije, vratiti se sa odiseje s onom čuvenom mapom iz “Rekvijema” uz izgradnju jezivog prijateljskog odnosa između Marka Kraljevića i Čena.

iz Vekovnika

Sam tekst i dalje kipi od masnoće proznog parafraziranja naših epskih pojanja, veli Mrgan, i ističe: “Cenim što je Stojanović lupio šakom o sto i što je usmerio fokus ka riznici naše mitologije. To je ona strana patriotizma prema kojoj se sve ređe okrećemo.”

Stripovi Marka Stojanovića i njegovih kolega stižu na tri kontinenta

Za velike inostrane izdavačke kuće u oblasti stripa iz Srbije radi pedesetak autora, a među crtačima je i jedan scenarista. Marko Stojanović je u protekloj godini objavio stripove na tri kontinenta.

Marko Stojanović i Maza

U pionirskom poduhvatu strip izdavaštva u Kini, učestvovala je reprezentacija scenarista, crtača i kolorista iz ostatka sveta, koja je adaptirala naučno-fantastične romane bestseler pisca Liju Cisina.

Uz autore koji danas rade na planetarno popularnim serijalima poput Konana, Tarzana i Spajdermena, našla se i ekipa autora sa ovih prostora u kojoj su Milorad Vicanović Maza, Desimir Miljić i scenarista Marko Stojanović.

Oni su u strip preneli novelu Liju Cisina koja je nastala pre dvadesetak godina, a čija je tema danas aktuelna.

„Nije to predviđanje bilo daleko od istine, iako je ta novela nastala krajem devedesetih. Ona se bavi Trećim svetskim ratom na teritoriji Rusije, kada NATO savez u toku nekog civilnog rata, vrši invaziju na Rusiju“, objašnjava Marko Stojanović.

Sa svojim saradnicima među kojima su crtači nagrađivani na Međunarodnom salonu stripa, Dražen Kovačević i Siniša Banović, Marko Stojanović objavljuje stripove u Francuskoj i Sjedinjenim Državama, u žanrovima koji su nastali u tim zemljama – istorijski strip i vestern.

„Jednostavno namećete se kvalitetom. Nudite im nešto što već nisu videli i što im neko drugi nije nudio. Mi smo to radeći na tekovinama našeg stripa i mešanim uticajima američkog, francuskog i evropskog stripa, napravili nekakvu sublimaciju svega toga koju smo mi mogli da im ponudimo, a neko drugi tamo nije“, objašnjava Stojanović šta je ključ uspeha kod stranih izdavača.

U toku su pripreme za 24. Balkansku smotru mladih strip autora, manifestaciju koja nije prekidala program za vreme pandemije. U Leskovcu će krajem juna ponovo gostovati strip autori iz cele Evrope, a u fokusu će biti savremeni poljski strip.

Helboj u fokusu izlobe u Srećnoj galeriji SKC

Promotivna izložba najnovijih strip izdanja kuće “300 čuda”, autora Ognjena Vučkovića, održava se od 4. do 14. marta u Srećnoj galeriji Studentskog kulturnog centra, u sklopu ciklusa “Strip i ilustracija”.

Helboj u SKC

Vizija ove izdavačke kuće je da bude pionir u izdavanju najboljih ostvarenja iz sveta “devete umetnosti”, težeći da predstavi ljubiteljima stripa u Srbiji i regionu najbolje scenariste, crtače, kao i njihove junake.

Ovoga puta u fokusu je legendarni autor Majk Minjola i njegov najznačajniji rad, strip “Helboj” (omnibus je objavljen za “300 čuda”), odnosno istoimeni junak – rođen u paklu od ljudske majke, pravo ime mu je Anung Un Rama, čija je sudbina da služi kao preteča apokalipse, a inače je trenutno i legitimni kralj Engleske.

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” (ONLINE): Fantastična čitaonica #96: Pulp, Ed Brubaker

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka, od 19 sati u Tribinskoj sali, na prvom spratu Doma omladine.

Zbog aktuelnih mera za sprečavanje širenje pandemije korona virusa – današnji sastanak se održava online! Budite od 19.00 na Fejskub kanalu LK-a: https://www.facebook.com/events/4185263481574157

LK Društvo ljubitelja fantastike

U svetu savremenog stripa malo je tako uspešnih, popularnih i cenjenih kreativnih dvojaca kao što su scenarista Ed Brubejker i crtač Šon Filips. Ovaj duo sarađuje godinama, podario nam je brojna nezaboravna dela i avanture, a sada nam donosi i Palp.

Priču o čoveku kome nisu ispunjena očekivanja da će umreti mlad i koji sada piše za petparačke romane, dok život za njega ima druge planove. Kao i mnogi, mnogi Brubejkerovi radovi, ova priča je istovremeno setna i nepopravljivo surova. Strip je kod nas izdala Čarobna knjiga. Pobrao je mnoge nagrade, uključujući i onu za američki strip najvažniju – Ajznera za najbolji novi grafički roman. “Dođite” da pričamo o Palpu i Brubejkeru uopšte.

Tribina je virtuelna na Fejsbuk stranici Društva.