Betmenov rodni grad postoji, a proslavilo ga je "ludilo" meštana

Mesto po imenu Gotam zaista postoji. Nalazi se u engleskoj grofoviji Notingamšir, ima 1.600 stanovnika i zaista je poslužio kao inspiracija za lik čuvenog superheroja iz stripova i filmova o čoveku slepom mišu.

Printscreen YouTube

To seoce postalo je, međutim, čuveno i po legendi prema kojoj su njegovi žitelji odglumili masovno kolektivno ludilo. I to sa dobrim razlogom.

U 13. veku engleski kralj Jovan bez Zemlje želeo je da izgradi kraljevski put koji će prolaziti kroz selo, a koji bi i sam lično koristio. Izgradnja takvog puta bi, međutim, značila i velike takse za sve ostale koji bi ga koristili, čime bi žitelji Gotama bili ponajviše pogođeni.

Meštani su se zato organizovali i odlučili da svi odglume kolektivno ludilo, koje je u to vreme smatrano za zaraznu bolest. Računali su da će to uplašiti kralja i da će on odustati od izgradnje skupog puta.
Njihovo navodno ludilo podrazumevalo je aktivnosti kao što su davljenje jegulje, kotrljanje sira nizbrdo i sakrivanje ogrevnog drveta od sunca.

U 19. veku pisac Vašington Irving je, u jednom svom spisu, Njujork nazivao modernim Gotamom. U njegovu čast, jedan od tvoraca Betmena Bil Finger rodnom gradu svog superheroja dao je ime Gotam.

“Strahor” najavio tri naslova za jesen!

Iz izdavačke kuće “Strahor” najavljuju interesantnu jesen – najavljeno je objavljivanje knjige “Onaj što nauči mrak da sija” Aleksandra Tešića, koja je nastavak dela “Kroz oganj i vodu” iz serijala “Kosingas”.

Ranije je najavljeno da će, u saradnji sa časopisom “Omaja”, biti objavljeno “Vrzino kolo” – zborka priča folklorne fantastike iz pera desetine domaćih pisaca, ali i sa pričom jednog najvećih svetskih horor pisaca!

Konačno, tu treba očekivati i treći broj stripa “Kosingas: Red zmaja”.

To su potvrđeni naslovi – tokom avgusta će biti poznato da li će biti definitivno najavljena još dva naslova, o kojima se za sada ne iznose nikakvi podaci.

Spajdermenov kostim kroz generacije

Spajdermen je svakako jedan od najprepoznatljivijih superheroja današnjice, sa karijerom koja se proteže čitavih 55 godina

Za svo ovo vreme svakako je menjao svoj izgled, ponajviše po pitanju kostima, a ponekad i rase.

1962 Prototip

Po rečima Spajdermenovog ko-kreatora Stivena Ditka, originalne skice je nacrtao čuveni ilustrator Džek Kirbi koji je ujedno i ko-kreator Fantastične četvorke i X-Mena. Na žalost ovi crteži su izgubljeni vremenom, ali po priči Spajdermen je imao masku koja mu je skrivala svega pola lica i pištolj koji je ispaljivao paučinu.

1962 Original

Kada je Stiv Ditko dobio zadatak da nacrta Spajdermena za potrebe njegove prve avanture objavljene u stipu “Neverovatna fantazija” br. 15, on je potpuno redizajnirao Kirbijevu ideju i tako su čitaoci dobili prvog Spajdermena, sa maskom koja pokriva čitavo lice, narukvicama koje ispaljuju paučinu i paučinasta zakrilca ispod pazuha.

Foto: Promo

1966 KLASIK

Originalne boje Spajdermenovog kostima su bile crna i crvena, a pojedini delovi osenčeni plavim usled ograničenja koje je nametala štampa stripa. Kada je Džon Romita stariji preuzeo da crta ovog superheroja kostim je potpuno postao plav i crven, a paučinasta zakrilca su se izgubila iz crteža.

1984 Symbiote

Tokom 1982. godine, fan stripova o Spajdermenu, Rendi Šuler, je poslao Marvelu svoju ideju novog kostima svog omiljenog superheroja. Za divno čudo, čelnici studija su prihvatili Šulerovu ideju, otkupili koncept i malo ga doradili uz pomoć Majka Zeka i Rika Leonardija.

Foto: Promo

1988 Moderni

Zvezda u usponu Tod MekFarlan je vratio Spajdermena izvornom izgledu uz omanje promene. MekFarlan je vratio paučinasta zakrilca, promenio je plavu boju kostima u crnu i dodao je još linija na šaru čizama, rukavica i maske i drastično je povećao veličinu očiju.

1992  2 0 9 9

Migel O’Hara je bio genetičar u godini 2099. Kada je posle jedne laboratorijske nesreće otkrio da ima natprirodne moći, rešio je da se posveti borbi protiv zločina i nepravde i time postao prvi hispano Spajdermen. Kostim ovog superheroja je dizajnirao Rik Leonard a izgledao je kao kostim za Dan mrtvih u budućnosti.

Foto: Promo

1994 Skarletni Pauk

Klon Pitera Parkera, za koga se mislilo da je davno pokojan, se vratio i sada se predstavlja kao Ben Rajli poznat i kao Skarletni Pauk. Kostim je dizajnirao Tom Lajl, sa idejom da izgleda “kao nešto što se može sklepati sa polica polovne robe”.

1996 Spektakularni

Sticajem okolnosti ispostavilo se da je Ben Rajli zapravo pravi Piter Parker, a da je Piter klon! Ben je preuzeo titulu i kostim, koji je dizajnirao Mark Bejgli, pravog Spajdermena sve dok se nije ispostavilo da je on u stvari klon!

Foto: Promo

2000 Ultimativni

Kada je Mark Bejgli u potpunosti preuzeo crtanje Spajdermena, plava nijansa kostima je postala daleko svetlija, zakrilca su ponovo izbačena a veličina očiju i gustina pučinaste šare na čizmama i masci je zavisila od toga ko je crtao lika.

2011 Ultimativni II

U alternativnom univerzumu, Majls Morales je odlučio da bude naredni Spajdermen pošto je nasledio moći kada mu je Piter Parker preminuo pred očima. Morales time postaje prvi crni Spajdermen, a kostim je dizajnirala Sara Pičeli koja je prva žena koja je dizajnirala kostim za ovog superheroja.

Foto: Promo

2013 Superiorni

Kada je zamenio tela sa Piterom Parkerom, Dok Ok (Doktor Oktopus) je, u Piterovom telu, rešio da dokaže svetu kako je on superiorniji Spajder-Men. Njegov kostim je dizajnirao Umberto Ramos po uzoru na neiskorišćene skice Aleksa Rosa koje su bile nacrtane kao koncept za prvi film koji je trebao da radi čuveni producent Menajem Golan ili Džejms Kameron.

2014 Spajderverzum

Spajdermen je takođe nosio i kostime koji su trajali samo jednu avanturu ili ih je Piter Parker nosio u drugim univerzumima. Marvel se postarao da se svi ovi kostimi pojave na specijalnom događaju zvanom “Spajderverzum” u novembru 2014. godine.

Foto: Promo

Koliko su kreatori filmova uspeli da verno prenesu stipski izgled na veliko platno?

2002 F I L M/2004 F I L M 2

Veoma cenjeni i nagrađivani dizajner Džejms Ejkson je dobio zadatak da dizajnira kostim za sva tri Spajdermen filma. Oči su bile manje, poput onih koje je crtao Romita, samo blago trouglastije. Odelo je takođe dobilo i višeslojnost te je osnovna šara bila krljušt preko koje je odrađen sloj paučinaste šara.

2007 Film 3

Ovde je iskorišćena simbiotska verzija kostima, sa bojama prilagođenim za film i blago izmenjenim amblemom na grudima.

Foto: Promo

2012 Čudesni

Za potrebe nove filmske inkarnacije čuvenog superheroja, kostimografkinja Kim Beret je dobila zadatak da napravi kostim koji se „razlikuje dovoljno ali ne previše od prethodnih; onako isto ali drugačije“. Rezultat je klasičan Spajdermenov kostim kombinovan sa Spektakularnim i 2099 verzijama odežde.

2014 Čudesni 2

Ovaj kostim je najpribližniji originalu. Reditelj Mark Veb se vratio klasičnom Spajdermenovom izgledu, za koji kažu da izgleda kao da je oživljeni strip!

Foto: Promo

2017 Povratak kući

Novi Spajdermenov kostim je dizanirao Toni Stark, što znači da ovaj kostim ima niz tehnoloških pomagala koja ga čine da je u koraku sa ostatkom Marvelovog filmskog univerzuma. Zakrilca su vraćena, samo se ovaj put aktiviraju po želji, narukvice koje ispaljuju mrežu su kompaktnije i imaju još neke novotarije, a kompletno odelo je prilagodljivo za više korisnika uz pomoć Starkove tehnologije.

“Duh u oklopu” na kioscima za dva meseca

Poslednji dan Japanizma je, sasvim logično pošto je tog dana kosplej, održan uz temperaturu od 36 stepeni! Dom omladine jeste pod klimama, ali je bilo komentara da bi jedini dolazak u kostimu mogao da bude “a la Eva” (ili a la Adam)! No, to nije zaustavilo mlade koji su od otvaranja pohrlili da prisustvuju najrazličitijim sadržajima. Devojke su, tako, izuzetno bile igrački nastrojene.

10. Japanizam Devojke igraju igrice

Oni koji nisu prisustvovali nekom od dva paralelna programa u maloj i velikoj sali, mogli su da se baci i u šoping! Ponuda je bila raznovrsna – od stripova, pa do majica.

10. Japanizam Kupovina

Jedna od tribina koja nije napunila salu, ali je donela dosta toga interesantnog, bila je naslovljena “Predstavljanje domaćeg izdanja: „Duh u oklopu“ – Darkwood”. Urednik Darkvuda Milan Jovanović je, međutim, bio sam za stolom – bez moderatora, pa se unapred izvinio ako bude pravio veće digresije.

I, ako su okupljeni očekivali da će čuti priču o “Duhu u oklopu”, dobili su jednu “širu sliku”. Naime, prvi broj te mange još nije objavljen, tako da onda i nije bilo za očekivati da će se nešto više o njoj pričati, ali se moglo čuti, recimo, zašto još nije odštampana.

Milan je, za početak, odlučio da pojasni situaciju oko strip izdavaštva – sa naročitim osvrtom upravo na mange. Bez uvijanja je saopštio publici da izdavanje japanskih stripova neće da prestane, ali da postoji problem sa – distributerima. “Oni su nas uslovili da moramo da smanjimo broj izdanja koje idu na kioske”, rekao je on, dodavši da se oni očigledno bave strogo tržištem, a i mada se aktuelne mange štampaju u ne više od 5.000 primeraka, i to predstavlja “problem” za kioske. “Vidite i sami da tamo ima sve manje štampe, a sve više nekih drugih stvari”.

10. Japanizam Milan iz Darkvuda

Šta to znači – u Srbiji postoje 3,5 striparnice (tri koje su isključivo posvećene stripu i jedna, u Novom Sadu, koja je u okviru knjižare Bulevar Books, a prodaja preko knjižara je sve teža, naročito preko lanaca koji su odvojili nekada davno po par polica za strip i sada je tu zagušenje, pošto 15 srpskih strip-izdavača objavi godišnje i po 350 različitih izdanja. Darkvudove mange će ostati na kioscima u manjem tiražu, ali su pozvani mladi da budu spremni da kupuju više direktno od izdavača – u svakom broju mange biće flajer sa dodatnim informacijama. Više će se ići i na društvene mreže, i zamoljeni su svi da proslede te informacije do drugih koji možda neće imati tu sreću da pronađu svoj strip na kiosku.

U Srbiji je, inače, najprodavanija manga “Beležnica smrti” – što je možda malo iznenađenje za ljude iz Darkvuda, pogotovu što je ona za starije, ali je izgleda “legla” i mlađoj publici.

Milan je posle objasnio zašto još nije objavljen “Duh u oklopu” – stvar je što se i dalje “peglaju” detalji sa vlasnicima licence koji zahtevaju da se neke stvari striktno ispoštuju, pa im treba objasniti da, recimo, u srpskom jeziku se sva imena transkribuju – ako se to ne uradi, domaći čitaoci mogu sasvim različito da pročitaju ime neke osobe i da to ima ne baš željeni efekat. Darkvud je imao ideju da “Duh u oklopu” objavljuje samo u crno-belom kako bi smanjli cenu, ali će morati da se rade i kolor strane, što će neznato podići cenu.

“Mi smo pravo na ‘Duha u oklopu’ dobili na konto dobre saradnje koje imamo godinama sa japanskim kućama, ali je u ovom slučaju pomogao i film. Pretpostavljam da hard-kor fanovi mangi nisu zadovoljni samim filmom, meni, kao ljubitelju naučne fantastike, on nije loš. Ipak, iz ugla izdavača je najvažnije da film ne uništi strip – ako bude jako loš, to može odbiti ljude da uopšte razmotre da kupe strip, ako je on kvalitetniji”, kaže Milan.

On najavljuje da će uskoro pojavljivati i neki novi serijali “koji nisu mamutski”, te da će probati i da u Stripoteku ubace neku mangu – onu koja bude najprilagođenija formatu i tempu izlaženja.

Konačno, “Duh u oklopu” će najverovatnije u štampu ući za mesec dana, tako da ga fanovi mogu potražiti na kioscima tokom avgusta.

Hodnici Doma omladine su se već punili ljudi u kostimima. Neki su imali svoje “robove” koji su im doneli kostim, dok su neki preko društvenih mreža mogli samo da kukaju što će po najtoplijem danu u Beogradu morati da se igraju sa “body paint-om”. Neki su, samo, paradirali u svom kostimu, dok su drugi pazili da ih ne zgaze.

10. Japanizam Ne gazi mi rep

Dan Željka Paheka

Centar za umetnost stripa ima bogat program dešavanja u Domu omladine. Danas od 18 časova je na programu Dan Željka Paheka!

Povodom ciklusa programa obeležavanja 40 godina od osnivanja stripske grupe „Beogradski krug 2“ (1976), jedne od najvažnijih u Evropi, održava se dan Željka Paheka, nagrađivanog i međunarodno objavljivanog stripara, scenariste, ilustratora i karikaturiste. Poznat je od ranih osamdesetih po crnohumornim naučnofantastičnim stripovima („Astro-iđani”, „Legija napromočivih”…) i naslovnim ilustracijama za remek-dela svetske fantastike.

Rođen je 1954. i odrastao u Županji, u Slavoniji, Hrvatska, gde je završio osnovnu, a zatim i srednju školu. U Beograd se preseljava 1978, gde je 1980. završio Višu pedagošku školu, likovni smer.

Jedan je od osnivača i ključnih autora umetničke grupe „Beogradski krug 2”, gde je delovao zajedno sa Bojanom M. Đukićem (inicijator), Vladimirom Vesovićem, Zdravkom Zupanom, Askanijem Popovićem, Rajkom Miloševićem — Gerom, Draganom Savićem, Dušanom Reljićem, Slobodanom Ivkovim, Draganom Bosnićem i drugima.

Pahek je i jedan od osnivača Društva ljubitelja naučne fantastike „Lazar Komarčić“ 1981. godine.

Stripom se profesionalno bavi od 1979. godine, kada počinje objavljivati u svim važnijim omladinskim i stripskim revijama u Jugoslaviji: „Student“, „Vidici“, „Politikin Zabavnik“, „Ju strip“, „Stripoteka“, „Spunk novosti“, „Naš strip“, „Strip mania“, „Sirijus“, „Futura“, „Naša krmača“…

Od 1986. objavljuje stripove po svojim scenarijima u inostranim magazinima kao što su: „Schwermetall“ (Nemačka), „Fluide Glacial“ (Francuska), „L’Eternauta“ (Italija), „Zone 84“ (Španija), „Tintin“ (Belgija), „Elefterotipija“ (Grčka) i, naročito, „Heavy Metal Magazine“ (SAD) u kojem je prevođen od 1989. godine i zastupljen u tri svečane kolekcije povodom godišnjica.

Njegov strip „Crni ožiljak“ („Die Schwarze Narbe“), posvećen rušenju Berlinskog zida, u antologiji „Durch Bruch“ (1990) objavljen je na trinaest jezika.

Pahek je pisao scenarija i za D. Bosnića i D. Savića, a radio je i kao kolorista za Ermana Ipena na poznatim stripskim serijalima „Džeremaja” i „Tornjevi Boa Morija”.

Od 1982. radi ilustracije za naslovne strane naučnofantastičnih i fantazijskih knjiga pisaca kao što su: Robert Hajnlajn, Filip K. Dik, Artur Klark, Daglas Adams (uključujući i Autostoperski vodič kroz galaksiju), Teri Pračet, Tim Pauers, Kejt Roberts, Frederik Pol, Robert Silverberg, Boris i Arkadij Strugacki, Dragan Orlović, Zoran Živković, Teodor Sterdžen, Ursula Legvin, Fred Hojl, Predrag Raos, Semjuel Dilejni, Zvonimir Kostić, Greg Ber, Stanislav Lem, Džejms Bliš, Kliford Simak, Leri Niven, Kristofer Prist, Dragoslav Andrić, Tiodor Rosić, Slobodan Škerović i drugih.

Tribina "Jezovnik: Berni Rajtson i horor u stripu"

U Glavnom holu Doma omladine, danas od 18 časova, biće održana tribina pod nazivom “Jezovnik: Berni Rajtson i horor u strip”.

Učestvuju: Goran Skrobonja (pisac i prevodilac), Dejan Ognjanović (pisac i kritičar), Slobodan Jović (glavni urednik u izdavačkoj kući Darkwood). Moderator: Milan Jovanović (urednik u Darkwoodu).

Svet je 18. marta 2017. godine ostao bez tvorca nesvakidašnjih mozaika užasa i tkalca čudesnih snoviđenja – neponovljivog strip-crtača, ilustratora i umetnika Bernija Rajtsona, koji je preminuo nakon duge i teške bolesti.

Rajtsonovo stvaralaštvo umelo je da se graniči sa opsednutošću. Proveo je sedam godina (!) dovodeći do savršenstva pedeset čudesnih ilustracija za Frankenštajna Meri Šeli (Darkwood, 2013). Sam autor ih je smatrao svojim najličnijim delima, a kvalitet ovih njegovih radova mogao bi se, bez preterivanja, porediti s bravurama jednog Gistava Dorea. Poput tog umetnika, koji je ilustrovao Balzakova, Servantesova i Danteova dela, Rajtson je imao priliku da pretoči u devetu umetnost nekoliko literarnih klasika Hauarda Filipsa Lavkrafta i Edgara Alana Poa. Ilustrovao je naslovnice za niz knjiga Stivena Kinga (Uporište, Bjuik 8, Mračna kula V, Ciklus vukodlaka), radio je korice albuma brojnih muzičkih zvezda, bio je angažovan kao konceptualni umetnik na filmskim hitovima poput Isterivača duhova, Spajdermena, Romerove Zemlje živih mrtvaca i filmske adaptacije Kingove Magle. Iza njega ostaju salve iskonske jeze, (prigušenog) smeha i uzdaha strahopoštovanja izazvanih storijama objavljenim na stranama časopisa Creepy i Eerie (Jezovnik: Berni Rajtson, u izdanju Darkwooda, 2012). Vizuelni je tvorac kultnog lika Stvorenja iz Močvare (prva knjiga Stvorenja iz Močvare u izdanju Darkwooda).

Tribina u Domu omladine Beograda biće posvećena prvenstveno uspomeni na ovog velikog strip-autora, ali i uopšteno hororu u stripu.

Tribina o Rajtsonu treća je u ciklusu razgovora i događaja na temu devete umetnosti, pod naslovom „Stripovi za sve!”, koje Izdavačka kuća Darkwood priređuje u saradnji sa Domom omladine Beograda, svake poslednje srede u mesecu.

Tribina Društva ljubitelja fantastike LK: "Bez panike za peškir-dan: Dirk Dženti"

Voljeni Daglas Adams se vratio u Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” – ovoga puta u vidu tribine o Dirku Džentliju, pošto nam se bliži 25. maj, dan kada će njegovi fanovi nositi peškire i izazivati upitne poglede. Ovoga puta o knjigama i dve tv-serije govorile su tri devojke s peškirima: Andrea Stojanović, Jelena Katić Živanović i Sofija Vuković.

Andrea Jelena Sofija i peskiri

O Adamsu se mnogo toga zna, ali, podsećanja radi, na početku je skrenuta pažnja da je reč o jednom totalno drugačijem piscu od drugih, kojem je, možda, najbliži Teri Pračet sa svojim otkačenim humorom. Adams je oduvek hteo da se bavi pisanjem, činjenica da ga je zapazio “Pajtonovac” Grejem Čepmen dovoljno govori u kojem je humorističkom smeru on želeo da se kreće.

Njegov čuveni “Autostoperski vodič kroz galaksiju” smo imali prilike da gledamo i na malim ekranima i na filmskom platnu, što je delimično slučaj i sa Dirkom Džentlijem (imamo dve serije, stripove, ali ne i film). No, kao i sa drugim autorima koji su fokusirani na jezik, ne možete očekivati da će se sve ono što njihovo delo čini drugačijim uspešno transponovati u drugi medij.

Adams je pisao dva serijala čuvene tv-serije “Doktor Hu” i delovi iz nje su poslužili kao inspiracija za prvu knjigu o Dirku Džentliju, kao i otkazana serija “Shada”. Doduše, bilo je reči i o tome kako su studentski dani Daglasa Adamsa dali značajan materijal za samog Dirka – kao što je čuveni detalj sa nameštajem koji ne može da se iznese iz soba na univerzitetu, što je transponovano u čuveni kauč zaglavljen na stepenicama ka stanu Ričarda Makdafa, Dirkovog pomoćnika.

Interesantno je da je i Dirk Džetli, kao i “Autostoperski vodič”, prvo oživeo kao radio-serijal (2007. godine), da bi potom usledile dve tv-serije, jedna britanska i druga “američka” (radi je BBC America). Ono što je naročito naglašeno da serije nisu nikako adaptacije romana o Dirku Džentliju (dva – “Holistička detektivska agencija Dirka Džentlija” i “Duga, mračna čajanka duše”, plus postoji i treći nedovršeni roman koji je predstavljen u knjizi “Losos sumnje”), već da su one inspirisane tim delima.

Naravno, razlike između serija ima a možda je najprimetnija ona da se u prvoj, britanskoj, Dirku, kao u knjigama, stvari “slučajno” dešavaju, dok je u američkoj objašnjeno to činjenicom da on poseduje natprirodne moći. Takođe, u tv-seriji iz 2016. godine pojavljuju se i druge osobe sa natprirodnim moćima, čega nema u britanskoj seriji. Konačno, u američkoj seriji sam Dirk i nije glavni lik.

Svaka serija poseduje neki svoj šarm, a fanovi novije mogu biti zadovoljni činjenicom da će biti druge sezone, i da se upravo snimaju nove epizode.