Džoker je najomiljeniji negativac iz stripova svih vremena

Lik Džokera u interpretaciji glumca Džeka Nikolsona iz 1989. godine našao se na prvom mestu liste najboljih negativaca iz stripova svih vremena.

On je najomiljeniji negativac iz stripova svih vremena

Čini se da je lik Džokera vrlo popularan, s obzirom na to da je drugu poziciju zauzela interpretacija glumca Hita Ledžera iz 2008. godine.

Anketa koju je sproveo sajt Casumo.com, u kojoj je učestvovalo 2.000 Britanaca, pokazala je da se na trećem mestu nalazi lik Pingvina u interpretacija Denija Devita iz 1992. godine.

1. Džek Nikolson – Džoker
2. Hit Ledžer – Džoker
3. Deni Devito – Pingvin
4. Džin Hekman – Leks Lutor
5. Tom Hidlston – Loki
6. Ijan Mekelen – Magneto
7. Tom Hardi – Bejn
8. Arnold Švarceneger – Gospodin Friz
9. Margo Robi – Harli Kvin
10. Terens Stamp – General Zod

Advertisements

Tribina: Valerijan i Lorelina: Carstvo hiljadu planeta

Prostorno-vremenski agenti Valerijan i Lorelina, putujući između planeta i epoha, upoznaju raznovrsne čudnovate i prelepe svetove i civilizacije, ali se i suočavaju sa nezamislivim misijama i izazovima.

Naučno-fantastični klasik Žan-Kloda Mezijera i Pjera Kristena poslužio je kao inspiracija brojnim stripovima i filmskim hitovima (Ratovi zvezda, Peti element…), a nedavno je reditelj Lik Beson ostvario dečački san i adaptirao jednu epizodu serijala u celovečernji igrani film. Iako je prema, gotovo nepodeljenim, utiscima ljubitelja stripa ovaj evropski blokbaster veoma uspešno dočarao Lorelinin i Valerijanov svet, Besonova producentska kuća se zbog nedovoljne gledanosti našla na rubu propasti. Na tribini će biti reči o strip-serijalu Valerijan, kao i kontroverznoj filmskoj adaptaciji.

Martovska tribina biće deseta u ciklusu razgovora i događaja na temu devete umetnosti, pod naslovom „Stripovi za sve!”, koje izdavačka kuća Darkwood priređuje u saradnji sa Domom omladine Beograda, svake poslednje srede u mesecu. U martu ćemo napraviti izuzetak sa terminom i tribinu održati pretposlednje srede zbog održavanja Martovskog festivala u Domu omladine Beograda.

Tribina se održava u Glavnom holu Doma omladine, sa početkom u 18 časova.

Gosti: Dimitrije Vojnov (scenarista i kritičar) i Nikola Tanasić (filozof i kritičar). Moderatori tribine je Milan Jovanović (urednik u Darkwoodu).

U prodaji novi strip Roberta Kirkmena ”Pesma Zaborava”

„Olovka, tuš i pero“ edicija posvećena stripu izdavačke kuće Čarobna knjiga, doživela je svoje jubilarno, stoto izdanje! I baš to izdanje veoma je posebno iz više razloga, javlja Art-Anima.

Pesma zaborava

Izdavač se potrudio da jubilej obeleži objavljivanjem potencijalnog hit ostvarenja – najnovijeg dela vodećeg savremenog svetskog strip autora Roberta Kirkmena. Reč je o Pesmi Zaborava, stripu koji upravo ovim izdanjem, na srpskom jeziku, doživljava svetsku premijeru. Kirkmenov novi strip do sada nigde nije objavljen, a kao poseban kuriozitet predstavlja i podatak da će u Sjedinjenim Državama biti štampan tek za pola godine. Preciznije, očekuje se da će čitaocima sa druge strane Atlantika biti predstavljen 18. septembra 2018.

Kirkmen je svojom najpoznatijom franšizom Okružen mrtvima obuhvatio više medija i umetnosti: strip, književnost, video-igre, TV seriju, pa je za očekivati da će se i Pesmom Zaborava takođe oprobati na više frontova.

A Pesma Zaborava donosi još jednu mračnu priču. Pre deset godina, deo Filadelfije, s 300.000 građana, iznenada je nestao u Zaboravu, neobjašnjivoj paralelnoj dimenziji. Haos je blaga reč za pokolj koji nastao onog dana kad se u centru Filadelfije stvorio deo Zaborava, ispunjen apokaliptičnom florom i faunom. Nakon delimično uspešnog državnog programa spasilačkih misija u Zaboravu, deo nestalih je spasen. Za sve koji nisu imali dovoljno sreće da budu pronađeni podignut je memorijalni zid u znak sećanja i život se vratio svom toku – za sve osim za Nejtana, koji svakodnevno odlazi u zabranjeno područje i daje sve od sebe kako bi spasao one koji i dalje lutaju apokaliptičnim pejzažem Zaborava.

Strip je crtao proslavljeni italijanski umetnik Lorenco de Feliči, a prevod na srpski uradio je naš poznati pisac fantastike Oto Oltvanji. Prvi tom Pesme Zaborava sadrži 144 strane.

Očekujte još dešavanja u "Ederlezi” univerzumu

Tribina posvećena erotici i seksu u stripu održana je u sali “Amerikana” Doma omladine, uz prilično dobru posetu, a razlog su svakako bili gosti – Džesika Stojadinović Stoya, glumica i scenaristkinja, i Lazar Bodroža, reditelj filma “Ederlezi Rising”. No, ovde je prevashodni povod bio kratak strip “Ederlezi: Obožavanje”, koji je objavljen u najnovijem broju Stripoteke. Sa gostima, u okviru ciklusa tribina “Stripovi za sve” koje priređuje izdavačka kuća Darkwood u saradnji sa Domom omladine, su razgovarali Milan Jovanović, urednik u Darkwood-u i Draško Roganović, prevodilac i kritičar.

Ederlezi tribina

Sam početak tribine je bio posvećen stripu, ali je kasnije, očekivano, otišao više u pravcu filma koji je svoje premijeru imao na FEST-u. No, prvo smo saznali da je Stoja koscenarista stripa, zajedno sa Dimitrijem Vojnovom, koji je bio sprečen da prisustvuje tribini iako je bio najavljen.

“Aleksa Jovanović je čovek koji je crtao strip, a on je bio inače i čovek zadužen za story-board tokom rada na filmu, pa je tako u startu bio u celoj priči”, pojasnio je Lazar Bodroža, čovek koji je bio vezan za svet stripa u okviru Kosmoplovaca.

Draško Roganović, koji je vodio razgovor sa gostima, upitao je Stoju da li ima planova za neki nastavak, ali je ona “loptu” prebacila Bodroži, rekavši da to “treba pitati reditelja”.

“Dimitrije je zagrejan to, ali ja sam ga ignorisao – ako ćemo da radimo biće to isti univerzum”, pojasnio je Bodroža, pošto je, očigledno, trenutno suviše rano razmatrati da li bi se radio prednastavak, nastavak ili neka sasvim samosvojna priča – vezana i za film, kako i za strip.

Inače, ovo Stoji nije prvi seks strip – već je radila na jednom projektu sa Dinom Haspielom, koji je objavljen u Hevi Metalu – pa se Draško Roganović našali da u Stripoteci ne mogu da uđu bilo kakvi autori, već oni koji su objavljivali u respektabilnim izdanjima.

“Ja sam prijatelj sa čovekom iz Hevi Metala, koji me je povezao sa Dinom kako bi uradili nešto od tekstova sa mog bloga”, rekla je Stoja.

Potom se priča malo više okrenula istoriji erotskog stripa, uz naglašavanje činjenice da je za mnoge ljude u Srbiji zapravo prvi dodir sa pornografijom bio preko stripa. Milan Jovanović je podsetio i na čuvenu “Drunu”, erotsko naučno fantastični strip, koju je u bivšoj Jugoslaviji izdavala kuća Dečje novine iz Gornjeg Milanovca.

Povratak na temu “Ederlezi Rising” je bila vezana za sam film, a među interesantnostima koje su se mogle čuti bila je i ona vezana za scenu “plutanja” u bestežinskom stanju. Naime, to je bila Stojina želja, pa su to za svaki slučaj snimili. Nije bilo “markera” na njoj, tako da je kasnije iskorišćavanje te scene bilo znatno teže, ali uspešno izvedeno. Tako se, neplanirano, scena našla u filmu.

Usledila su i brojna pitanja publike, koja su se kreatala kako od toga zašto je Stoja počela da snima porno filmove, pa do toga da li liberalna feministkinja!

Stoya

Tribina: "Ederlezi: Erotika i seks u stripu"

Tribina posvećena erotici i seksu u stripu, ali i u literaturi i na filmu. Poseban osvrt ćemo napraviti na kratki strip Ederlezi: Obožavanje, objavljen u aktuelnom broju Stripoteke. Scenario potpisuju upravo naši gosti, a strip je svojevrstan prikvel filmu Ederlezi Rising. Film će premijerno biti prikazan 25.2. u okviru FEST-a. Dimitrije Vojnov je scenarista ovog naučno-fantastičnog filma, dok je glavna uloga poverena upravo američkoj porno-zvezdi Džesiki Stojadinović Stoji. Nakon diskusije, Stoya i Vojnov će svim zainteresovanima potpisivati dedikacije u februarski broj Stripoteke.

Ederlezi naučno fantastični strip

Februarska tribina biće deveta u ciklusu razgovora i događaja na temu devete umetnosti, pod naslovom „Stripovi za sve!”, koje izdavačka kuća Darkwood priređuje u saradnji sa Domom omladine Beograda, svake poslednje srede u mesecu.

Gosti: Stoya (glumica i scenaristkinja) i Dimitrije Vojnov (scenarista i kritičar)
Moderatori tribine su Draško Roganović (prevodilac i kritičar) i Milan Jovanović (urednik u Darkwoodu).

Još jedan superheroj na velikom platnu – SHAZAM!

“Warner Bros” ima mnogo DC filmova trenutno u planu, a začudo, na vrhu liste se našla priča o superheroju koji je više poznat i prisutan u stripovima nego na ekranima – Shazam!

Shazam - naučna fantastika iz stripa u film

Iako je DC lik u pitanju, Shazam je ranije nosio naziv u stripovima Kapetan Marvel i nastao je 1939. godine u vlasništvu “Fawcett” stripova, da bi se tek 1972. nastanio u DC porodicu. Dolaskom istoimenovog Marvelovog superheroja – Kapetana Marvela 1967. godine, DC je kasnije odlučio da potpuno preimenuje svog lika u Shazam. On je “dualni” lik: dečak Bili Betson se pretvara u odraslog superheroja svaki put kada izgovori “Shazam!”, pa otuda i kasniji naziv.

Shazam ima moći slične Supermenu (a u vreme nastanka stripa bio je i popularniji superheroj od njega)- snažan je, leti, brz je… Ono što ga razlikuje od nadmoćnog originala sa planete Kripton je to što i kada preuzima oblik odraslog, snažnog čoveka, Bili je i dalje nezreli dečak ispod svega toga.

 

SHAZAM je akronim šest “besmrtnih heroja” – Solomona, Herkulesa, Atlasa, Zevsa, Ahila i Merkura.

Sada kada je i zvanično potvrđeno da je snimanje filma u toku, režiraće ga Dejvid Sandbergkoji je inače poznat po horor žanru, malog Bilija će glumiti Ašer Ejndžel, a odraslu verziju Zakari Levi koji se pojavljivao u Marvelovom filmu “Tor: Ragnarok”. Zlog doktora Tadeusa će tumačiti Mark Strong.

“Svi mi imamo superheroja u nama, samo je potrebno malo magije da on iz nas izađe. U slučaju Bilija Betsona, izgovaranjem jedne reči – SHAZAM! – četrnaestogodišnje siroče se pretvara u odraslog superheroja Shazam, zahvaljujući drevnom čarobnjaku koji mu je dao moći. I dalje dete u srcu – unutar mišićavog tela nalik božanstvu – Shazam uživa u odrasloj verziji sebe radeći ono što bi i svaki tinejdžer radio sa supermoćima: zabavlja se!

Može li da leti? Da li ima X-ray vid? Može li da ispaljuje munje? Shazam se nameračio da testira granice svojih sposobnosti kroz veselu nesmotrenost jednog deteta. Ali, moraće ubrzano da ovlada svojim moćima kako bi se borio protiv smrtonosnih sila koje kontroliše doktor Tadeus Sivana.”

Izložba strip tabli Alekse Gajića iz albuma "Drako…"

Izložba strip tabli Alekse Gajića iz albuma “Drako – Trinaesta horda” scenaristkinje Valeri Manžen, koji je “System Comics” objavio krajem prošle godine, biće otvorena 17. januara u Studentskom kulturnom centru, u 19 sati.

Tom prilikom će biti i predstavljeno pomenuuto izdanje, plod ponovne Gajićeve saradnje sa francuskom scenaristkinjom, o kome će, pored njih dvoje govoriti i autor postavke izložbe Igor Marković i domaći teoretičari stripa.

U pogovoru francuskom izdanju albuma “Drako – Trinaesta horda” o radnji stripa stoji da “pod vlašću vrhovnog Krakena, Zarkelha, Trinaesta horda zmajeva-ratnika pobedonosno uništava planetu Orkis, dodatno potvrđujući nadmoć carstva”.

Međutim, imperator Gankred četvrti i njegova ćerka otkrivaju mračno proročanstvo koje potvrđuje da treba brzo reagovati, pre povratka odvažnih boraca na svojim moćnim zmajevima.

Drako, mladi i hrabri ratnik-bazilik raduje se što se vraća kući da mlađoj braći ispriča podvige, da zadivi verenicu i ukaže čast svojim roditeljima.

Potrebno je da iz Zarkelhovih ruku primi jaje budućeg zmaja tokom jedne svečane ceremonije.

Aleksa Gajić je proslavljeni strip autor, ilustrator, reditelj i animator.

Diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna u klasi profesora Rastka ćirića, sa, sada već čuvenim, kolor strip albumom “Technotise”.

Od 1996. godine stalni je saradnik “Politikinog Zabavnika”, a od 2000. godine radi za izdavačku kuću “Soleil” iz Francuske, kao crtač serijala “Bič Božiji” (Le Fléau des Dieux) u kojem je  po scenariu Valeri Manžen objavio šest kolor albuma, koji su doživeli ogromnu popularnost u Francuskoj i Srbiji i prevedeni u SAD-u i u još šest zemalja sveta.

U Srbiji je, osim ovih, objavio i album “Technotise” sa scenaristom Darkom Grkinićem, po čemu je kasnije uradio i režirao animirani film “Tehnotajz: Edit i ja”.

Gajić je autor i kratkometražnog animiranog filma “Uspon i pad umetnosti”.

Objavio je i kolekciju kratkih, formalno inovativnih, stripova: “U šrafovima”, “Skrepbuk”, “Pljosnati strip”.
Ilustrovao je više knjiga i časopisa sarađujući sa mnogim izdavačima i dizajn studijima.