Tribina Društva ljubitelja fantastike LK: "Bez panike za peškir-dan: Dirk Dženti"

Voljeni Daglas Adams se vratio u Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” – ovoga puta u vidu tribine o Dirku Džentliju, pošto nam se bliži 25. maj, dan kada će njegovi fanovi nositi peškire i izazivati upitne poglede. Ovoga puta o knjigama i dve tv-serije govorile su tri devojke s peškirima: Andrea Stojanović, Jelena Katić Živanović i Sofija Vuković.

Andrea Jelena Sofija i peskiri

O Adamsu se mnogo toga zna, ali, podsećanja radi, na početku je skrenuta pažnja da je reč o jednom totalno drugačijem piscu od drugih, kojem je, možda, najbliži Teri Pračet sa svojim otkačenim humorom. Adams je oduvek hteo da se bavi pisanjem, činjenica da ga je zapazio “Pajtonovac” Grejem Čepmen dovoljno govori u kojem je humorističkom smeru on želeo da se kreće.

Njegov čuveni “Autostoperski vodič kroz galaksiju” smo imali prilike da gledamo i na malim ekranima i na filmskom platnu, što je delimično slučaj i sa Dirkom Džentlijem (imamo dve serije, stripove, ali ne i film). No, kao i sa drugim autorima koji su fokusirani na jezik, ne možete očekivati da će se sve ono što njihovo delo čini drugačijim uspešno transponovati u drugi medij.

Adams je pisao dva serijala čuvene tv-serije “Doktor Hu” i delovi iz nje su poslužili kao inspiracija za prvu knjigu o Dirku Džentliju, kao i otkazana serija “Shada”. Doduše, bilo je reči i o tome kako su studentski dani Daglasa Adamsa dali značajan materijal za samog Dirka – kao što je čuveni detalj sa nameštajem koji ne može da se iznese iz soba na univerzitetu, što je transponovano u čuveni kauč zaglavljen na stepenicama ka stanu Ričarda Makdafa, Dirkovog pomoćnika.

Interesantno je da je i Dirk Džetli, kao i “Autostoperski vodič”, prvo oživeo kao radio-serijal (2007. godine), da bi potom usledile dve tv-serije, jedna britanska i druga “američka” (radi je BBC America). Ono što je naročito naglašeno da serije nisu nikako adaptacije romana o Dirku Džentliju (dva – “Holistička detektivska agencija Dirka Džentlija” i “Duga, mračna čajanka duše”, plus postoji i treći nedovršeni roman koji je predstavljen u knjizi “Losos sumnje”), već da su one inspirisane tim delima.

Naravno, razlike između serija ima a možda je najprimetnija ona da se u prvoj, britanskoj, Dirku, kao u knjigama, stvari “slučajno” dešavaju, dok je u američkoj objašnjeno to činjenicom da on poseduje natprirodne moći. Takođe, u tv-seriji iz 2016. godine pojavljuju se i druge osobe sa natprirodnim moćima, čega nema u britanskoj seriji. Konačno, u američkoj seriji sam Dirk i nije glavni lik.

Svaka serija poseduje neki svoj šarm, a fanovi novije mogu biti zadovoljni činjenicom da će biti druge sezone, i da se upravo snimaju nove epizode.

Tribina: "Svi naši šišmiši: Betmen u Srbalja"

Program Centra za umetnost stripa
Učestvuju urednici i kritičari, uz goste iznenađenja. Moderator: Zoran Stefanović.
Danas u 17.00, u Domu omladine – glavni hol, na programu: Betmen

U 21. veku publika u Srbiji i regionu dobila je najvažnije stripove o Betmenu u izvanrednom knjiškom obliku.

Vreme je za rekapitulaciju i opšti prilaz liku koji je najbolje odslikao duh 20. veka, ali i za neke ekskluzivne uvide koji srpske umetnike povezuju sa Šišmišem.

Novi Betmeni
Biblioteka srpskih prevoda Betmena je već dvocifrena. Tako je izdavačka kuća „Beli put“ donela u knjiškom obliku Povratak mračnog viteza, kultnu priču koja je redefinisala Betmena, a čiji je glavni autor Frenk Miler, uz Klausa Džensona i Lin Varli, u prevodu Marka Vojnovića. Objavljen je i nastavak Odmazda mračnog viteza Milera, Varlijeve i Toda Klajna u prevodu Ivana Jovanovića.

Izdavač „Finiks Pres“ („Phoenix Press“) objavio je takođe kultne priče Ubistveni vic Alana Mura i Brajana Bolanda u prevodu Gorana Zečevića, zatim Godina prva Frenka Milera, Dejvida Macukelija i Ričmonda Luisa, u prevodu Dragane Lukač Zečević, kao i Gotika Granta Morisona i Klausa Džensona u prevodu Ane-Marije Zaklan i Dragane Lukač Zečević.

Izdavač „Darkvud“ („Darkwood“) je na srpskom objavio najviše, čak osam knjiga Čoveka-šišmiša, od toga tri toma kratkih priča najvećih svetskih stvaralaca — „Crno i belo“, čiji je prevodilac Mirko Jakovljević. Tu su i Vampir čiji su autori Dag Menč, Keli Džouns , Džon Biti, Malkolm Džouns III, Les Doršajd i Gregori Rajt, prevodilac Draško Roganović, a pisac eseja Borislav Stanojević. Objavljeni su i Duga noć veštica, čiji su tvorci Džef Leb, Tim Sejl i Bob Kejn, a prevodilac M. Jakovljević; zatim Kult koji su stvorili Džim Starlin, Berni Rajtson i Bil Rej u prevodu Vladimira Ćuka; kao i Ludnica Arkam: ozbiljna kuća na ozbiljnoj zemlji istaknuti rad Granta Morisona i Dejva Mekina, takođe u prevodu V. Ćuka.
Betmen se pojavljivao i uz Helboja u izdanju „Sistem komiksa“, a u 2017. najavljene su i nove priče Lige pravde u izdanju „Čarobne knjige“.

O Betmenu
Betmen ili Čovek-Šišmiš je lik iz stripova i jedan od najpoznatijih izmišljenih likova današnjice. Prvi put je objavljen u maju 1939. u Detektivskim stripovima (Detective Comics). Njegov alter-ego je Brus Vejn, multimilioner-industrijalac i jedan od najuticajnijih ljudi grada Gotama. U ranim godinama serijal su crtali Bob Kejn i razni pomagači, a jedan od glavnih scenarista bio je Bil Finger. Priča o Betmenu počinje kada Brus Vejn, od majke Marte i oca Tomasa, kao osmogodišnji dečak postaje siroče. Od 1943. godine do danas snimljeno je i desetine filmskih, televizijskih, animiranih i radijskih adaptacija ovog stripa. U filmskim verzijama su Betmena, između ostalih, glumili i Majkl Kiton, Val Kilmer, Džordž Kluni a u poslednjoj verziji Kristijan Bejl.

Festival stripa – TRAS (2. dan)

Prvi beogradski festival stripa biće održan u Centru za kulturu Vlada Divljan, tokom ovog vikenda.

U godini, kada jedan od likova 9. umetnosti, tzv. Detektiv nemogućeg – Marti Misterija (Martin Mystere), obelezava 35 godina od izlaska prvog strip izdanja, Na prvi festival TRAS! u Beograd dolazi upravo autor ovog stripa, scenarista Alfredo Kasteli (Castelli).

Pored Kastelija, gosti će biti i crtači Mauro Laurenti i Valter Venturi (obojica poznata po radu na Zagoru).

Svi programski sadržaji su besplatni i otvoreni za sve zainteresovane.

Nedelja 14. maj

12-14h, Dečiji maskenbal – kosplej, nagrade za najbolje kostime
14.30-15h, Dokumentarni film o Fredu (Frédéric Othon Théodore Aristidès: Filimon, Mali cirkus)
15-16.45h, Autori za publiku: Posvete i crtanje za posetioce (Valter Venturi, Jovan Ukropina, Miroljub Milutinović Brada, Siniša Radović, Štef Bartolić)
17-18h, Tribina s gostujućim autorima – Jovan Ukropina (Là ou vivent les morts, France avait continuē la guerre), Miroljub Milutinović Brada (L’Expert, La Druzina), Siniša Radović (La fille du Yukon, Adam Wild), Štef Bartolić (Dick Long, Crni Popaj)
18-20h, Svečano zatvaranje festivala i aukcija izloženih radova

Festival stripa – TRAS (1. dan)

Prvi beogradski festival stripa biće održan u Centru za kulturu Vlada Divljan, tokom ovog vikenda.

U godini, kada jedan od likova 9. umetnosti, tzv. Detektiv nemogućeg – Marti Misterija (Martin Mystere), obelezava 35 godina od izlaska prvog strip izdanja, Na prvi festival TRAS! u Beograd dolazi upravo autor ovog stripa, scenarista Alfredo Kasteli (Castelli).

Pored Kastelija, gosti će biti i crtači Mauro Laurenti i Valter Venturi (obojica poznata po radu na Zagoru).

Svi programski sadržaji su besplatni i otvoreni za sve zainteresovane.

Subota 13. maj

12-20h, Velika berza stripova na platou ispred CK Vlada Divljan
12-14h, Autori za publiku: Posvete i crtanje za posetioce (Alfredo Kasteli, Mauro Laurenti, Valter Venturi, Jovan Ukropina, Miroljub Milutinović Brada, Siniša Radović, Štef Bartolić)
16-17h, Tribina s gostujućim autorima – Mauro Laurenti i Valter Venturi (Sergio Bonelli Editore: Zagor)
17-19h, Tribina s gostujućim autorom – Alfredo Kasteli (Sergio Bonelli Editore: Marti Misterija)
19.30h, Marti Misterija pod reflektorima – projekcija kratkometražnih filmova autora Marka Backovića

Loud & Queer Talks: Ko su heroji

Postoje li LGBT heroji u superherojskom stripu, filmu, animeu i ostaloj geekovskoj literaturi i ko su oni? Kako je njihova seksualnost prikazana i igra li ikakvu ulogu u pričama čiji su oni junaci? Da li nam je seksualnost nacrtanih likova uopšte bitna? Zašto su toliko popularna queer čitanja mnogih stripova?

O tome i mnogo čemu još razgovaramo u sredu, 26. aprila od 17h u Klubu Doma omladine.

Učesnici Loud & Queer talks su novinar i prevodilac Miljan David Tanić, novinarka i prevodilac Aleksandra Nikšić i vi! Pridružite nam se!

Loud & Queer u saradnji sa Domom omladine pokreće seriju javnih debata na različite teme vezane za LGBT egzistenciju. Ovime želimo da dodatno otvorimo javni prostor LGBT osobama kako bismo pomogli u artikulisanju načina za rešavanje problema sa kojima se naša zajednica susreće u društvu.

Drugi “Kosingas” strip stigao, treći dolazi za Sajam knjiga

Promocija stripa “Kosingas, Red zmaja 2” održana je zemunskom pabu Lakat, koji je bio dupke pun onih koji su hteli da vide kako se razvija ovaj projekat pisca Aleksandra Tešića i Zorana Jovičića, autora ovog stripa. Uz njih su još govorili Pavle Zelić, pisac, i Mladen Milosavljević, urednik časopisa “Omaja”.

Promocija stipa Kosingas 2

Aleksandar Tešić je na početku podsetio da je njegova izdavačka kuća “Strahor” za godinu dana rada imala osam naslova, a da do Sajma knjiga planiraju rezidanje “Koplje svetog Georgija” – kraj aprila, početak maja, dok nastavak “Kosingasa”, drugi deo “Kroz oganj i vatru” stiže krajem septembar ili početkom oktobra. Tu će biti i jedna zbirka priča sa više od 20 pisaca, ali o tome je na kraju govorio Mladen Milosavljević.

Zoran Jovićić je za drugi deo “Kosingasa” rekao da ubrzana priča u odnosu na prvu svesku stripa, a da treći deo stiže za sajam. “Deset tabli je urađeno, kao i koncept. Biće bolji od prehtodnih. Do sada je bilo i pozitivnih i negativnih kritika – sve sam uvažio”, rekao je autor.

Pavle Zelić, koji je scenarisa stripa “Družina Dardaneli”, je istakao kako je strip izdavaštvo težak posao i da je prijatno iznenađen brojnosti ljudi koji su došli, kao i činjenicom da su neki od njih kupili strip “iako ne kupuju stripove”. “Nama trebaju novi čitaoci, a Kosingas će izlaziti 15-20 godina i moći da ih donosi”, rekao je on. Govoreći o samoj drugoj svesci “Kosingasa” istakao je širinu zamaha koji pravi interesantnu priču koju smo na jedan način učili iz istoriji ili saznavali o njoj iz epskih pesama. “Strip je uvek više od običnog spoja reči i slike”, a ta magija postoji i u “Kosingasu”.

Mladen Milosavljević je okupljenima malo pojasnio priču vezanu za projekat zbirke priča fantastike, koja će se baviti žanrom u najširem smislu, mada će u fokusu biti epska i folklorna fantastika. Ideja je da se u njoj okupe kako etablirani pisci, tako i početnici, autori koji se ne bave fantastikom ali i osobe iz javnog života. Iznenađenje je da će tu biti i jedno poznato strano ime (iz sveta književnosti i filma) ali više detalja će biti poznato kasnije. Promocija će biti na Sajmu knjiga, ali će jedna pred-promocija biti u septembru.

Na samom kraju, zahvaljujući pitanjima iz publike, saznali smo od Aleksandra Tešića da će biti i nastavka “Kainove kletve” i to sledeće godine – “iznuđen nastavak” zbog brojnih fanova koji su to zahtevali.