Tribina Društva ljubitelja fantastike LK: Fantastična čitaonica: "The Mercy Journals" Klaudija Kasper

Ponovo se na repertoaru Fantastične čitaonice Društva ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” našao dobitni nagrade Fipip Dik – ovoga puta to je Klaudija Kasper sa delom “The Mercy Journals”. Ipak, priliku za upoznavanjem sa najnovijom svetskom produckijom, je iskoristila samo nekolicina posvećenika.

S obzirom da su knjigu pročitali Bojan Butković i Miloš Petrik, oni su i prenosili svoje impresije okupljenima. Doduše, na samom početku smo u publici imali i jednu baku (zapravo prilično redovnog posetioca tribina zainteresovanu za “knjige” i poznatu po tome što priča “masne” viceve), dok je još pojačanja stiglo kasnije.

Milos Bojan i Baka

Šta reći o samom romanu? Bojan Butković je imao potrebu da ga bukvalno prepriča kako bi okupljeni osetili priličan besmisao u svemu onome što je napisano ili, bar, dosadu – koju su imali obojica “čitača”. Kanadska spisateljica je svoje delo smestila u na našu planetu u jedan postapokaliptičan seting – klimatske promene i nove bolesti su pobile dobar deo čovečanstva, mada to nije postapokalipsa gde ljudi jedu jedni druge, već svet kako-tako (negde bolje, negde najverovatnije ne) funkcioniše. Glavni junak ima posttraumatski stres (mada je to aktuelno u prvoj polovini romana) i potom pratimo njegove jadikovke nad izgubljenom ljubavlju, uz određenu promenu u životu kada mu se pojavi brat i krenu na put do imanja svojih roditelja gde se postoji nada da će pronaći nekog od sinova sa kojima je izgubio kontakt.

Kako je istaknuto – radnja može da se dešava bilo gde, iako je spisateljica, u opisu svog romana, naglasila da ima i saspensa i trilera – od toga nema ništa, jedino je “pogodila” da je radnju smestial u svet posle klimatske katastrofe.

Bila je ovo prilika da se povede priča i o “kvalitetu” samih dela koje dobijaju Filip K. Dik nagradu i koja su, bar na Fantastičnoj čitaonici, više dobijala reči kritike nego reči pohvale.  Generalno, sama nagrada je “skrenula u mejnstrim” ali na način koji se prisutnima baš i nije svideo.

Ako je za utehu samo prepričavanje radnje knjige je izmamilo suze radosnice kod pisaca ovih redova – bilo je to jedno neprocenjivo iskustvo sa sve zlatnim ribicama (u prvom delu knjige), kuguarkom (drugi deo knjige) i crvima (sveprisutni)!

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”: Fantastična čitaonica: "The Mercy Journals" Klaudija Kasper

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka u Domu omladine (Tribinska sala na prvom spratu, pored Američkog kutka), od 19.00.  Danas na programu:

LK

U junskoj Fantastičnoj čitaonici namerili smo se na dobitnicu nagrade Filip Dik, Klaudiju Kasper i njen roman “The Mercy Journals”.

Posledice klimatskih promena dovode do razaranja nacionalnih država i smrti trećine ljudske populacije. Svet je na ivici trećeg velikog rata. U tom haosu, preživeli vojnik pokušava da dovede u red svoj PTSP, život, gubitak porodice… Kad upozna plesačicu Rubi stvari mu malo krenu nabolje, ali niodakle se pojavljuje njegov brat sa vestima da su mu deca možda živa…

Moderator: Bojan Butković

Tribina Društva ljubitelja fantastike LK: Povratak u Tvin Piks

“Tvin Piks” je stigao u Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” – iako je treća sezona tek na trećini, to nije sprečilo Miloša Cvetkovića, Vesnu Stojković i Bojana Markovića, da prozbore koju kako o novoj sezoni, tako i prethodnim delovima kultne tv-serije, ali i filmu koji je, svojevremeno, “zaokružio celinu”.

Milos Vesna i Bojan

Miloš Cvetković, koji još nije krenuo da gleda seriju (po svojoj prilici će sačekati svih 18 epizoda) je moderirao priču u kojoj su Vesna i Bojan imali ipak drugačiji sentiment po pitanju najnovijeg proizvoda Dejvida Linča. I dok je Bojan jednostavno “razočaran”, Vesni prija mračniji ton dosadašnjih epizoda treće sezone, tako da joj je utisak pozitivan.

“Pilot epizoda originalne serije je nešto najbolje što je američka televizija napravila. Taj prvi Tvin Piks su gledali i mladi i stari – ja sam je gledao sa tetkom i ona je bila njen fan. To je jedina serija gde imate preko 50 glumaca, a da nisu neki puki statisti, i na desetine zapleta. Najnovija sezona, gledao sam pet epizoda ne još šestu, nije loša, imao uobičajeno za Linča fantastične kadrove, ali ono što mi smeta je to što zapravo gledamo 18-satni film… fale mi staloženiji i normalniji delovi koji su držali onaj Tvin Piks kao celinu. Mislim da je ovo ovde čisti Linč, trebalo je da producenti imaju veći uticaj”, smatra Bojan Marković.

“U vreme kada sam prvi put gledala seriju, a imala sam 15-16 godina, nisam shvatala koliko je ona ‘groundbreaking’. Sećam se da je tada serija išla u noćnom programu, a pošto je počinjao raspad zemlje i rat, često se prikazivala tek od tri ujutru, pa je to moj brat snimao na video, a ja gledala ujutru. Od tade je nisam gledala, sve do pre početka emitovanja novih epizoda, i mogu da kažem da serija nije ostarila. Prvih šest epizoda su ispunile moja ne-očekivanja”, smatra Vesna Stojković.

U daljem razgovoru skrenuta je pažnja i na relativno novu knjigu “Tajna istorija Tvin Piksa” Marka Frosta, gde je ovaj scenarista i producent, pokušao da objasni sve ono što se vidi u seriji. Tako da, imamo tu knjigu, pa je krenula serija u kojoj Ličn dominira, a za jesen stiže nova Frostova knjiga o Tvin Piksu, gde će opet, možda, da objasni sve nejasnoće iz aktuelne serije.

Inače, istaknuto je i da je bila ideja samog Dejvida Linča i Marka Frosta da nova sezona ima samo devet epizoda, ali da su producenti Showtime-a tražili 18, pa kada su im ovi rekli da nemaju ideja za toliko epizoda, dobili su “rešenje” tipa: “Pa vi snimajte duplo duže kadrove”. Tako da Sve one koji budu gledali novi Tvin Piks upravo to i očekuje.

Ipak, bez obzira na sve izrečeno, i Vesna i Bojan preporučuju seriju. Možda se ona neće baš svideti okorelim “tvinpiksovcima”, možda bolje legde ljubiteljima Linčovih filmova, a možda će o svemu morati ponovo da se razgovara kada se odgleda svih 18 epizoda, jer ko zna kakvi preokreti slede. I ta mogućnost je apsolvirana na tribini pa je rečeno da bi onda svakako mogli da očekujemo i novu priču o Tvin Piksu na jesen.

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”: Povratak u Tvin Piks

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka u Domu omladine (Tribinska sala na prvom spratu, pored Američkog kutka), od 19.00.  Danas na programu:

LK

Još od prvih epizoda 1990. u SAD, i kod nas nešto kasnije u noćnom programu Boja noći, bilo je jasno da Tvin Piks nije poput ostalih serija.

Sama postavka potpuno prati formulu tadašnje TV serije — agent FBI Dejl Kuper (Kajl Maklaklan) dolazi u mirni gradić Tvin Piks radi istrage nasilne smrti popularne srednjoškolke Lore Palmer (Šeril Li) — da bi formula potom bila razorena. Zločin uzburkava naizgled idiličnu zajednicu, i dovodi do niza šokantnih otkrića i neverovatnih situacija, sve u vrlo napetoj i nadrealnoj atmosferi sa nagoveštajima prisustva natprirodnih sila.

Frostov i Linčov scenario, muzika Anđela Bandalamentija i Linča, i Linčova prepoznatljiva atmosfera, humor i vizuelni pečat (što uključuje i njegove omiljene glumce) izdvojili su seriju od svega što je u tom trenutku postojalo. Pad kvaliteta u drugoj sezoni, i čudnovati film koji je usledio su uskoro okončali stvar… do pre neku godinu, kada je Linč najavio povratak u Tvin Piks. Ni to nije prošlo bez drame i peripetija, ali nova sezona je snimljena i evo je pred nama. Šta nas čeka?

Učestvuju: Bojan Marković, Vesna Stojković, Miloš Cvetković, i drugi!

Tribina Društva ljubitelja fantastike LK: Kōkaku Kidōtai: Ghost in the Shell

Kiborzi su stigli u LK – doduše, samo kao tema vezani za najnoviju verziju filma “Ghost in the Shell”. Najnoviju tribinu Društva ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” vodile su dve dame – Jelena Jokanović i Sofija Vuković.

Jelena i Sofija in the Shell

Ovoga puta sama tribina je bila prilika da se malo više upoznamo kako sa nastankom termina “kiborg” (tek 1960. godine u jednom naučnom članku, da bi dve godine kasnije bio već u SF priči Edmonda Hamiltona), uz navođenje primera najčuvenijih egzemplara iz SF-a ali i stvarnog života (umetnik Nil Harbison), pa do “Kiborg manifesta” Done Haravej iz 1984. godine gde je kibirg upotrebljen kao metafora da se krene iza limitacija tradicionalnih polnih odrednica.

No, gde su kiborzi, tu su i androidi, pa je data i distinkcija a iskorišćena i prilika da se malo pređe i na “replikante” tako da je time zaokružen jedan uvodni “paket” koji je sigurno svakom dao priliku da nauči nešto novo.

Kada je reč o samom “Ghost in the Shell-u” priča je vraćena na sam početak – 1989. godine kada je ovu mangu stvorio Masamune Širo, dok je svoju anime verziju doživela 1995. godine (mada je tu reč o samo poslednja dva poglavlja mange) i vremenom postala klasik ne samo kod žanrovske publike. Usledile su nove tv-serije i filmovi, ali je kasnije fokus tribine bio na najnovijem igranom filmu iz 2017. godine.

Sama priča je smeštena u 2029. godinu kada postoji globalna mreža na koju su svi povezani, što, između ostalog, omogućava i “hakovanje ljudi”. Glavna junakinja, koja radi za Sekciju 9 i bori se protiv glavnog negativca, je inače kiborg – ljudski mozak u titanijumskom oklopu.

Po dolasku najnovijeg filma u bioskope bilo je dosta priče oko izbora Skarlet Johanson za ulogu glavne heroine, a ne neke azijske glumice, ali kada bi to bio najveći problem filma, to bi onda bilo još i dobro.

Ono što je posebno istaknuto kao razlika između animea iz 1995. i filma iz 2017. godine je ideološki plan i ona osnovna pitanja kojima se bavi, šta je to ljudsko u nama, gde ono počinje i prestaje. Čini se da je pokušaj da se ovakva priča “proda” što većoj publici, a da osnovna priča bude zapravo pojednostavljena uz vladu koja je dobra, i zlu korporaciju (gde je zapravo samo jedan zao, pa uklanjanjem njega sve ponovo “cveta”), nikako nije uspela. Holivudsko viđenje stvari gde si išlo na šljašteću verziju “Istrebljivača” takođe nije uspela da nadmaši original. Gledajući finansijski aspekat filma, koji je koštao 110 miliona dolara, zarada od 40 miliona u Americi i 130 u ostatku sveta daleko je od velikog uspeha.

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”: Kōkaku Kidōtai: Ghost in the Shell

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka u Domu omladine (Tribinska sala na prvom spratu, pored Američkog kutka), od 19.00.  Danas na programu:

LK

Ghost in the Shell je jedan od ikoničkih naslova kiberpanka. Autor Masamune Širo je posle priznanja za mange AppleSeed (1985) i Dominion (1986), kroz Ghost in the Shell (1989) nastavio produbljivanje tema kiberpanka, spajanja čoveka i kompjutera, i uticaja tehnologije na filozofiju, društvo i čoveka, sublimirano u naslovnicama na formu nagu žene opremljene razornim oružjem i ožičenom konekcijom ka virtuelnom svetu.

Adaptaciju u anime iz 1995. je režirao Mamoru Ošii, koji je od izvorne mange napravio kultni filozofski akcijaš, sa dotad neviđenim spojem vrhunske animacije i kompjuterske grafike, čije su teme potcrtane muzikom Kendžija Kavaija. Iste godine se pojavio i prevod mange na engleski, što je pokrenulo svetsku popularnost franšize. Širo je nastavio rad na GITS mangama, a usledilo je još adaptacija u anime i video igre. Najnovija je filmska adaptacija “po motivima” izvornika iz 2017. u režiji Ruperta Sandersa sa Skarlet Johanson u ulozi Majora, koja je nedavno prikazivana u našim bioskopima.

Anime “Duh u oklopu” (Ghost in the Shell) se često označava kao jedan od najboljih i najuticajnih anima svih vremena, koji je postavio nove granice i uticao na buduće generacije fanova i stvaraoca. Na tribini, osim o franšizi pričaćemo i o “odlasku” kiberpanka, rodu i polu u virtuelnom okruženju, “Manifestu kiborga” u 21. veku, najavama Elona Maska a potom i Fejsbuka o novim “bliskim” tehnologijama direktne interakcije uma i kompjutera…

Govore: Sofija Vuković i Jelena Jokanović

Program Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" za jun 2017

Redovni sastanci Društva ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održavaju se svakog ponedeljka od 19.00 u Domu omladine (Tribinska sala na prvom spratu, pored Američkog kutka).

LK

05.06. Kōkaku Kidōtai: Ghost in the Shell

Ghost in the Shell je jedan od ikoničkih naslova kiberpanka.

Autor Masamune Širo je posle priznanja za mange AppleSeed (1985) i Dominion (1986), kroz Ghost in the Shell (1989) nastavio produbljivanje tema kiberpanka, spajanja čoveka i kompjutera, i uticaja tehnologije na filozofiju, društvo i čoveka, sublimirano u naslovnicama na formu nagu žene opremljene razornim oružjem i ožičenom konekcijom ka virtuelnom svetu. Adaptaciju u anime iz 1995. je režirao Mamoru Ošii, koji je od izvorne mange napravio kultni filozofski akcijaš, sa dotad neviđenim spojem vrhunske animacije i kompjuterske grafike, čije su teme potcrtane muzikom Kendžija Kavaija. Iste godine se pojavio i prevod mange na engleski, što je pokrenulo svetsku popularnost franšize. Širo je nastavio rad na GITS mangama, a usledilo je još adaptacija u anime i video igre. Najnovija je filmska adaptacija “po motivima” izvornika iz 2017. u režiji Ruperta Sandersa sa Skarlet Johanson u ulozi Majora, koja je nedavno prikazivana u našim bioskopima.

Anime “Duh u oklopu” (Ghost in the Shell) se često označava kao jedan od najboljih i najuticajnih anima svih vremena, koji je postavio nove granice i uticao na buduće generacije fanova i stvaraoca. Na tribini, osim o franšizi pričaćemo i o “odlasku” kiberpanka, rodu i polu u virtuelnom okruženju, “Manifestu kiborga” u 21. veku, najavama Elona Maska a potom i Fejsbuka o novim “bliskim” tehnologijama direktne interakcije uma i kompjutera…

Govore: Sofija Vuković i Jelena Jokanović

12.06. Povratak u Tvin Piks

Još od prvih epizoda 1990. u SAD, i kod nas nešto kasnije u noćnom programnu Boja noći, bilo je jasno da Tvin Piks nije poput ostalih serija. Sama postavka potpuno prati formulu tadašnje TV serije — agent FBI Dejl Kuper (Kajl Maklaklan) dolazi u mirni gradić Tvin Piks radi istrage nasilne smrti popularne srednjoškolke Lore Palmer (Šeril Li) — da bi formula potom bila razorena. Zločin uzburkava naizgled idiličnu zajednicu, i dovodi do niza šokantnih otkrića i neverovatnih situacija, sve u vrlo napetoj i nadrealnoj atmosferi sa nagoveštajima prisustva natprirodnih sila.

Frostov i Linčov scenario, muzika Anđela Bandalamentija i Linča, i Linčova prepoznatljiva atmosfera, humor i vizuelni pečat (što uključuje i njegove omiljene glumce) izdvojili su seriju od svega što je u tom trenutku postojalo. Pad kvaliteta u drugoj sezoni, i čudnovati film koji je usledio su uskoro okončali stvar… do pre neku godinu, kada je Linč najavio povratak u Tvin Piks. Ni to nije prošlo bez drame i peripetija, ali nova sezona je snimljena i evo je pred nama. Šta nas čeka?

Učestvuju: Bojan Marković, Vesna Stojković, Miloš Cvetković, i drugi!

19.06. Fantastična čitaonica: “The Mercy Journals” Klaudije Kasper

U junskoj Fantastičnoj čitaonici namerili smo se na dobitnicu nagrade Filip Dik Klaudiju Kasper i njen roman “The Mercy Journals”.

Posledice klimatskih promena dovode do razaranja nacionalnih država i smrti trećine ljudske populacije. Svet je na ivici trećeg velikog rata. U tom haosu, preživeli vojnik pokušava da dovede u red svoj PTSP, život, gubitak porodice… Kad upozna plesačicu Rubi stvari mu malo krenu nabolje, ali niodakle se pojavljuje njegov brat sa vestima da su mu deca možda živa…

Moderator: Bojan Butković

26.06. Veliki Tradicionalni Fantastični kviz

Kako ste već navikli, poslednje okupljanje Društva “LK” u sezoni 2016/2017 je VTF KVIZ.
 
Veliki godišnji obračun u poznavanju vaskolike SF, fentezi, horor i druge fantastike! Ako ste gik, volite fantastiku, i znate sve!!!1 — dođite da to pokažete i dokažete! Knjige, filmovi, strip, serije, nagrade i posrnuća, istorijat žanrova i fandoma, sve propitujemo, sve je tema.

Prepisivanje je dozvoljeno ali nije od pomoći. Dođite spremni!

Kviz vodi: Miljan Tanić