Tribina Društva ljubitelja fantastike LK: "Bez panike za peškir-dan: Dirk Dženti"

Voljeni Daglas Adams se vratio u Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” – ovoga puta u vidu tribine o Dirku Džentliju, pošto nam se bliži 25. maj, dan kada će njegovi fanovi nositi peškire i izazivati upitne poglede. Ovoga puta o knjigama i dve tv-serije govorile su tri devojke s peškirima: Andrea Stojanović, Jelena Katić Živanović i Sofija Vuković.

Andrea Jelena Sofija i peskiri

O Adamsu se mnogo toga zna, ali, podsećanja radi, na početku je skrenuta pažnja da je reč o jednom totalno drugačijem piscu od drugih, kojem je, možda, najbliži Teri Pračet sa svojim otkačenim humorom. Adams je oduvek hteo da se bavi pisanjem, činjenica da ga je zapazio “Pajtonovac” Grejem Čepmen dovoljno govori u kojem je humorističkom smeru on želeo da se kreće.

Njegov čuveni “Autostoperski vodič kroz galaksiju” smo imali prilike da gledamo i na malim ekranima i na filmskom platnu, što je delimično slučaj i sa Dirkom Džentlijem (imamo dve serije, stripove, ali ne i film). No, kao i sa drugim autorima koji su fokusirani na jezik, ne možete očekivati da će se sve ono što njihovo delo čini drugačijim uspešno transponovati u drugi medij.

Adams je pisao dva serijala čuvene tv-serije “Doktor Hu” i delovi iz nje su poslužili kao inspiracija za prvu knjigu o Dirku Džentliju, kao i otkazana serija “Shada”. Doduše, bilo je reči i o tome kako su studentski dani Daglasa Adamsa dali značajan materijal za samog Dirka – kao što je čuveni detalj sa nameštajem koji ne može da se iznese iz soba na univerzitetu, što je transponovano u čuveni kauč zaglavljen na stepenicama ka stanu Ričarda Makdafa, Dirkovog pomoćnika.

Interesantno je da je i Dirk Džetli, kao i “Autostoperski vodič”, prvo oživeo kao radio-serijal (2007. godine), da bi potom usledile dve tv-serije, jedna britanska i druga “američka” (radi je BBC America). Ono što je naročito naglašeno da serije nisu nikako adaptacije romana o Dirku Džentliju (dva – “Holistička detektivska agencija Dirka Džentlija” i “Duga, mračna čajanka duše”, plus postoji i treći nedovršeni roman koji je predstavljen u knjizi “Losos sumnje”), već da su one inspirisane tim delima.

Naravno, razlike između serija ima a možda je najprimetnija ona da se u prvoj, britanskoj, Dirku, kao u knjigama, stvari “slučajno” dešavaju, dok je u američkoj objašnjeno to činjenicom da on poseduje natprirodne moći. Takođe, u tv-seriji iz 2016. godine pojavljuju se i druge osobe sa natprirodnim moćima, čega nema u britanskoj seriji. Konačno, u američkoj seriji sam Dirk i nije glavni lik.

Svaka serija poseduje neki svoj šarm, a fanovi novije mogu biti zadovoljni činjenicom da će biti druge sezone, i da se upravo snimaju nove epizode.

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”: "Bez panike za peškir-dan: Dirk Dženti"

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka u Domu omladine (Tribinska sala na prvom spratu, pored Američkog kutka), od 19.00.  Danas na programu:

LK

Dan kada se nosi peškir kao znak ljubavi prema Vodiču kroz galaksiju za autostopere, poznatom kao i Autostoperski vodič kroz galaksiju, kao i životu i delu autora Daglasa Adamsa je tradicionalno 25. maj, i pada u petak, što nas neće sprečiti da iznesemo svoje stoperske peškire u tribinski ponedeljak.

Tema tribine će biti holistički detektiv Dirk Džentli i višestruke TV ekranizacije njegovih doživljaja — britanskog BBC iz 2010 i BBC America iz 2016.

Učestvuju: Sofija Vuković, Andrea Stojanović, Jelena Katić Živanović

Tribina: "Svi naši šišmiši: Betmen u Srbalja"

Program Centra za umetnost stripa
Učestvuju urednici i kritičari, uz goste iznenađenja. Moderator: Zoran Stefanović.
Danas u 17.00, u Domu omladine – glavni hol, na programu: Betmen

U 21. veku publika u Srbiji i regionu dobila je najvažnije stripove o Betmenu u izvanrednom knjiškom obliku.

Vreme je za rekapitulaciju i opšti prilaz liku koji je najbolje odslikao duh 20. veka, ali i za neke ekskluzivne uvide koji srpske umetnike povezuju sa Šišmišem.

Novi Betmeni
Biblioteka srpskih prevoda Betmena je već dvocifrena. Tako je izdavačka kuća „Beli put“ donela u knjiškom obliku Povratak mračnog viteza, kultnu priču koja je redefinisala Betmena, a čiji je glavni autor Frenk Miler, uz Klausa Džensona i Lin Varli, u prevodu Marka Vojnovića. Objavljen je i nastavak Odmazda mračnog viteza Milera, Varlijeve i Toda Klajna u prevodu Ivana Jovanovića.

Izdavač „Finiks Pres“ („Phoenix Press“) objavio je takođe kultne priče Ubistveni vic Alana Mura i Brajana Bolanda u prevodu Gorana Zečevića, zatim Godina prva Frenka Milera, Dejvida Macukelija i Ričmonda Luisa, u prevodu Dragane Lukač Zečević, kao i Gotika Granta Morisona i Klausa Džensona u prevodu Ane-Marije Zaklan i Dragane Lukač Zečević.

Izdavač „Darkvud“ („Darkwood“) je na srpskom objavio najviše, čak osam knjiga Čoveka-šišmiša, od toga tri toma kratkih priča najvećih svetskih stvaralaca — „Crno i belo“, čiji je prevodilac Mirko Jakovljević. Tu su i Vampir čiji su autori Dag Menč, Keli Džouns , Džon Biti, Malkolm Džouns III, Les Doršajd i Gregori Rajt, prevodilac Draško Roganović, a pisac eseja Borislav Stanojević. Objavljeni su i Duga noć veštica, čiji su tvorci Džef Leb, Tim Sejl i Bob Kejn, a prevodilac M. Jakovljević; zatim Kult koji su stvorili Džim Starlin, Berni Rajtson i Bil Rej u prevodu Vladimira Ćuka; kao i Ludnica Arkam: ozbiljna kuća na ozbiljnoj zemlji istaknuti rad Granta Morisona i Dejva Mekina, takođe u prevodu V. Ćuka.
Betmen se pojavljivao i uz Helboja u izdanju „Sistem komiksa“, a u 2017. najavljene su i nove priče Lige pravde u izdanju „Čarobne knjige“.

O Betmenu
Betmen ili Čovek-Šišmiš je lik iz stripova i jedan od najpoznatijih izmišljenih likova današnjice. Prvi put je objavljen u maju 1939. u Detektivskim stripovima (Detective Comics). Njegov alter-ego je Brus Vejn, multimilioner-industrijalac i jedan od najuticajnijih ljudi grada Gotama. U ranim godinama serijal su crtali Bob Kejn i razni pomagači, a jedan od glavnih scenarista bio je Bil Finger. Priča o Betmenu počinje kada Brus Vejn, od majke Marte i oca Tomasa, kao osmogodišnji dečak postaje siroče. Od 1943. godine do danas snimljeno je i desetine filmskih, televizijskih, animiranih i radijskih adaptacija ovog stripa. U filmskim verzijama su Betmena, između ostalih, glumili i Majkl Kiton, Val Kilmer, Džordž Kluni a u poslednjoj verziji Kristijan Bejl.

Tribina Društva ljubitelja fantastike LK: "Zvezdana kapija: Serijali SG-1 i Atlantida"

Najnovija tribina Društva ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” imala je nenajavljeni dodatak – kratko predstavljanje novog romana Radmila Anđelkovića “Unazad”.

Radmilo i nova knjiga

“To je SF roman i vizija kako prolazi, u životu, pisac. Dakle – jedan pisac sa Balkana je prokljuvio šta će se desiti i to je napisao kao knjigu u kojoj se opisuju događaji od pre 327 godina. Dobija poziv da ode u Ameriku i da mu tamo objave sva dela. Kada stigne tamo – biva kidnapovan”, ukratko opisuje radnju svog romana Anđelković.

“Tu imamo i ‘Folder: Baba Vanga case’ koji je zbirka dokumenata ali i dobar deo romana ‘Zrno’ glavnog junaka romana”, dodaje Anđelković, koji kaže da je “Unazad” samo njegova vizija onoga šta bi moglo da se dogodi.

“Knjiga ima 352 strane, Tardis je pokrio to kao izdavač, posle leta nastavljamo sa promocijom. Ja sad idem u SAD i tamo ću dobrim delom proći rutu kao pisac u romanu”, zaključio je Radmilo Anđelković svoje kratko predstavljanje knjige.

Nakon njega o najavljenoj temi – “Zvezdanoj kapiji” govorili su Jelena Jokanović i Pavle Knežević. Oni su nas prvo vratili u 1994. godinu kada je izašao film “Zvezdana kapija”. Iako je planirano da to bude trilogija, sam film nije bio toliko uspešan da bi se priča tako razvila, ali je zato usledilo 14 godina serija.

Jelena i Pavle

Prva je bila “SG-1” i ona se dešava godinu dana posle događaja opisanih u filmu. Sama serija donosi dosta izmena u odnosu na film – izmenjeni vanzemaljci, radnja se dešava u našoj galaksiji… Serija je počela 1997. godine i trebalo je da traje pet sezona, ali je produžena na šest, sedam, da bi na kraju imala ukupno deset sezona. U tom trenutku to je bila najduža SF serija (po broju sezona).

SG-1 je imao 214 epizoda, ostao je upamćen po odličnom humoru, a onda je 2004. godine usledio “Atlantis”. Ovoga puta jedan tim je zaglavljen u galaksiji Pegaz, odakle ne može da se vrati, a glavni negativci su svemirski vampiri. Serija je sledila istu formulu kao i SG-1, “samo na stereoidima”! “Atlantis” je trebao da se završi filmom, ali se to nije desilo, tako da je okončan posle pet sezona. Inače, ovo je najpopularniji “Stargate” projekat kod fanova i data je preporuka da se od njega započne pregled tv-serija ove franšize.

Konačno, tu je i “Stargate: Universe” koji je ocenjen kao izuzetno dosadan (grupa ljudi u svemirskom brodu koja pokušava da se vrati kući) i koji je izgurao dve sezone. Postoji i animiran serija koja je toliko očajna da je dobila samo jednu sezonu.

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”: "Zvezdana kapija: Serijali SG-1 i Atlantida"

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka u Domu omladine (Tribinska sala na prvom spratu, pored Američkog kutka), od 19.00.  Danas na programu:

LK

Film Zvezdana kapija Rolanda Emeriha bio je višestruko koristan: reditelju je otvorio vrata velikih holivudskih studija i pristup ogromnnom budžetu da snima svoje filmove katastrofe, na oduševljenje publike i zgražavanje kritike, a čovečanstvu je podarila velike i epske avanture u vidu serija Zvedana kapija SG-1 i Zvezdana kapija: Atlantida.

Ako ste zaboravili, pomenuta „zvezdana kapija“ je tehnološko dostignuće izuzetno napredne civilizacije, koja je u suštini crvotočina koja omogućava putnicima prelazak ogromnih kosmičkih distanci i istraživanje raznih svetova.

Serija SG-1 debitovala je na televizijama u julu 1997. i ponudila je publici vrlo poznat koncept: grupa ljudi koja istražuje nepoznate svetove, rešava probleme na tim svetovima i brani zemlju od opasnosti. Ono što je SG-1 izdvojilo od sličnih koncepata je sjajna, vrlo maštovita i bogata mitologija koja je drastično unapređena u odnosu na film, fantastični likovi i ogromne količine humora.

SG-1 je bio toliko popularan da je izrodio i spin-of Zvezdana kapija: Atlantida, koji koristi potpuno i apsolutno identičnu formulu, samo u promenjenom okruženju (baza operacija nije Zemlja, već izgubljeni grad), sa novim glavnim negativcima (svemirski vampiri!), malo izmenjenom postavom glavne ekipe i još većom dozom humora i autoironije.

Tribinom obeležavamo 20 godina od početka serije, a govorićemo i o Atlantidi i o nesrećnom SGU Stargate Universe, ali i o budućnosti franšize.

Učestvuju:  Jelena Jokanović, Pavle Knežević, vi i gomila nevernika koje ćemo preobratiti.

Tribina Društva ljubitelja fantastike LK: "Vladimir Lazović: Majstor srpske fantastike"

Druga promocija “Sokolara”, zbirke priča Vladimira Lazovića, održana je na tribini Društva ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” u Domu omladine. Bilo je interesantno videti za stolom trojicu bivših predsednika LK-a: Zorana Stefanovića, Vladimira Lazovića i Bobana Kneževića, koje je najavio aktuelni predsednik društva Žarko Milićević sa sve Martinom, za kojeg mnogi veruju da će biti naredni predsednik LK!

Predsednici LK na Sokolaru

Veče je započeto anegdotom da je zapravo Vladimir Lazović prvi pisac koji je doveden u Društvo ljubitelja (tada) naučne fantastike “Lazar Komarčić”! Naime, tada je postojao plan LK-a da se u klub dovode svi oni koji stvaraju SF, pa je to učinjeno i sa Lazovićem koji je na sebe skrenuo pažnju svojim “Sokolarom” koji je, iako nije bio čistokrvni SF kakav je tada objavljivao Sirius, ipak bio objavljen u tadašnjem jedinom SF magazinu u Jugoslaviji, a potom je i dobio nagradu hrvatskog društva Sfera.

“Davne 1987. godine, kada sam bio mladi inženjer elektrotehnike, zvoni mi telefon i glas sa druge strane žice je izgovorio: Dobro veče, da li je tu pisac Vladimi Lazović”, prisetio se poziva Bobana Kneževića pisac Lazović, koji je tako dospeo u Društvo LK. Međutim, sam Knežević je izneo jedan drugi podatak – on ima Lazovića na fotografijama iz 1977. godine kada je tadašnja Andromeda pokušala da osnuje klub u Beogradu, tako da je zapravo Lazović bio aktivan od samog početka stvaranja srpskog fandoma, nezavisno od toga kada je postao deo LK-a.

Zoran Stefanović je istakao Lazovićev značaj za mlađe pisce fantastike kod nas, ali i ukazao na činjenicu da je on bio prvi pisac kiberpanka u Jugoslaviji, prvi koji je paganizam uveo u SF, prvi koji se pozabavio alternativnom istorijom u čuvenoj priči “Noć koja neće doći”. “Nema teme kojom se srspka naučna fantastika nije bavila”, naglasio je on podsećajući da smo, recimo, o neoosmanizmu čitali još 1993. godine zahvaljujući “Jeci” Zorana Jakšića.

Lazovićeva zbirka (4u1 knjige) je trebala i ranije da se “desi”, a objavljivanje (skoro) čitavog opusa u novoj biblioteci “Posle milijon godina” je isplanirano još pre 11 godina i tu ćemo uskoro čitati i kompletne opuse nekih drugih domaćih pisaca. Od Lazovića uskoro možemo očekivati još jednu zbirku priča gde će biti objavljene kolaboracije sa Ivanom Nešićem, reizdanje njegovog romana “Hrim, ratnik”, ali i sasvim novi roman na kojem vredno radi.

“Lazovićev opus obiluje idejama koje ne zastarevaju. Imate pisce koji za deset godina više nisu interesantni, ali Lazovićeve priče će preživeti ovaj vek”, istakao je Boban Knežević koji najavljuje da će pokušati da objavi što više stvari starih pisaca za koje veruje da će svojim kvalitetom pokazati koliko svojim odskaču od proseka današnje ponude.

Zoran Vladimir i Boban na Sokolaru

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”: "Vladimir Lazović: Majstor srpske fantastike"

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka u Domu omladine (Tribinska sala na prvom spratu, pored Američkog kutka), od 19.00.  Danas na programu:

LK

Ime Vladimira Lazovića se još od kraja sedamdesetih vezuje za jako uspešne naučnofantastične i fantazi priče, objavljivane po svim kultnim časopisima: Galaksiji, Sirijusu, Politikinom Zabavniku, Alefu, Znaku Sagite.

Priča „Sokolar“ (Sirijus, 1987) osvaja nagrade SFERA i „Lazar Komarčić“, i predstavlja prekretnicu za celokupnu srpsku naučnofantastičnu scenu: uvodi motive slovenske i srpske mitologije, pokreće lokalno bitna pitanja, postavlja mesta radnje na domaći teren, u kontrastu sa tada tekućom praksom emuliranja strane fantastike i smeštanja likova sa stranim imenima u angloamerički ili nacionalno neodređen kontekst. Uspeh „Sokolara“ je potvrdio stavove pisaca okupljenih oko Društva „Lazar Komarčić“ te je pokrenuo niz pisaca da demonstrativno odbaci postojeća predubeđenja da „leteći tanjiri ne sleću u Lajkovac“, pa nam sledeće godine donose niz fenomenalnih priča i romana Radmila Anđelkovića, Bobana Kneževića, Zorana Jakšića, Dragana R. Filipovića, Gorana Skrobonje i drugih, smeštenih prostorno i duhovno u srpsku kulturu.

Iako je konstantno prisutan u periodici i antologijama, do sada nismo imali priliku da držimo njegovu samostalnu knjigu u rukama, što je kosmička nepravda prema autoru tek nedavno ispravljena. Kao prva knjiga u ediciji „Posle milijon godina“ izdavačka kuća „Everest medija“ Bobana Kneževića objavljuje izbor preko trideset Lazovićevih priča pod sudbinskim naslovom „Sokolar“, podeljene u tematske odeljke: Staze kojima niko ne ide (alternativna istorija), Sokolar (mač i magija), Ćutljiva sestra sna (moderni mitovi i bajke), Profili haosa (kiberpank). Priče su propraćene obimnim tekstom Zorana Stefanovića „Pukovnik koji vlada žanrovima“.

Od kriznih godina sa kraja prošlog veka i urušavanja dostupnih žanrovskih kiosk-izdanja postalo je logistički jako teško ispratiti (naučno)fantastičnu scenu koja se prenela u slabo dostupna izdanja, fanzine i književne časopise. Zbog toga se desio paradoks, da je jedan od boljih, nagrađivanijih, stalno prisutnih autora novijoj publici nedostupan i nepoznat. Ova knjiga je prilika da ljubitelji domaće fantastike najzad popune jednu bitnu rupu na svojim policama i da se upoznaju sa svojim novim omiljenim piscem. Kad je pročitate i budete tražili još, uskoro ćete i naći: u pripremi je reizdanje Lazovićevog romana „Hrim, ratnik“, kao i više stripskih adaptacija.

Učestvuju: Vladimir Lazović, Boban Knežević, Zoran Stefanović