Tribina Društva ljubitelja fantastike LK: Prezentacija – Almanah Književna fantastika

Promocije četvrtog broja Književne fantastike se zahuktavaju – posle Dom kulture Studentski grad, najnovije druženje je upriličeno u Društvu ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”, u okviru njihovog redovnog tribinskog programa. Ovoga puta o časopisu su govorili predstavnik izdavača Kontrasta – Danilo Lučić, uz moderatorstvo Bojana Butkovića (u poslednji čas zamenio bolesnog Žarka Milićevića) i urednik Dragoljub Igrošanac.

Knjizevna fantastika 4 u LK

Dragoljub Igrošanac je podsetio da je ovo prvi broj Književne fantastike koji se realizuje sa novim izdavačem, ali da je koncept ostao isti, uz jednu izmenu – smanjen je broj priča, ali se išlo na kvalitet, pa je tako objavljena nagrađivana “Papirna menažerija” Kena Lija i najbolji rad sa konkursa koji je raspisan za priče koje bi ušle u Književnu fantastiku, a gde je pobedio Ivan Nešić sa “Glasovi u plastici”.

“Bio sam u žirijima na konkursima u regionu, tu bi od stotinjak pristiglih priča bilo objavljive dve, plus 4-5 na kojima bi trebalo još da se poradi. Na ovom konkursu – gde je za pobednika bila obezbeđena novčana nagrada od 100 evra, bilo je dalekvo više kvalitetnijih radova. Od oko 150 pristiglih priča oko 40 ih je bilo objavljivo u regionalnim zbirkama, a deset ih je bilo izuzetno dobro. Iako je bio dogovor da se objavi samo jedna, morao sam da predložim izdavaču da i njih uzmemo u obzir, tako da je odlučena da se devet priča objavi u zasebnoj zbirci”, rekao je Igrošanac.

Interesantno je da je informacija o nagradi u pojedinim medijma dočekana sa podsmehom (“100 evra, pa šta” – bio je jedan od odgovora koje je Dragoljub dobio kada je poslao informaciju medijima), ali je interesantno znati da je cena kratke priče na zapadu minimum – 50 evra/dolara. Ispod nje se ne ide, u šta su se uverili i ljudi iz Književne fantastike kada su kontaktirali strane pisce i dogovarali saradnju i objavljivanje njihovih kratkih priča.

Danilo Lučić, iz Kontrasta, je potvrdio ono što je Bojan Butković konstatovao – da su zbirke priča nepopularne kod izdavačkih kuća, ali da oni smatraju da je nedopustivo da ljudi koji se bave izdavačkim poslom ne obraćaju pažnju i na kratke priče, pesme, drame…

“Mi smo, donekle, postali i prepoznatljivi po tome što objavljujemo neke forme koje drugi neće. Ne mora sve da se isplati kroz samu prodaju u knjižarama”, naglasio je on i dodao da oni nisu izdavač koji će prevashodnu juriti profit.

Pošto su prepoznati, takođe, kao neko ko posvećuje pažnju Filipu K. Diku, Lučić je najavio da će za Sajam knjiga da objave “Suvišni izveštaj”, dok sledeće godine sledi još šest knjiga proslavljenog SF pisca.

Dragoljub Igrošanac je naglasio da bi časopis kao Književna fantastika trebao da izlazi 3-4 puta godišnje, ali da to sada jednostavno nije moguće – bez pomoći države ili nekog sponzora. Tiraž ovog broja je 500 primeraka, i on će se prodavati sigurno godinama. Novi broj stiže naredne godine, uz novi konkurs za kratku priču, a zbirka sa onih devet priča koje su izabrane za objavljivanje, možda se pojavi do Sajma knjiga, ako ne – onda već u novembru.

Advertisements

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”: Prezentacija: Almanah Književna fantastika

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka u Domu omladine (Tribinska sala na prvom spratu, pored Američkog kutka), od 19.00.  Danas na programu:

LK

Književna fantastika pokrenuta je 2014. godine, kao godišnja publikacija čiji je osnovni cilj predstavljanje preseka aktuelnog stvaralaštva kako na domaćoj tako i na svetskoj sceni fantastike.

Konceptualno, publikacija  predstavlja štampanu refleksiju sajta Art-Anima, pri čemu se u prvi plan ističu segmenti posvećeni proznim delima i esejistici, ali naročita pažnja se pridaje i recepciji aktuelnih dela, intervjuima sa značajnim piscima, preplitanju fantastične književnosti sa drugim umetnostima…

Prva tri izdanja ove publikacije objavljena su u formi almanaha u periodu od 2014. do 2016. godine, a od 2017. godine, kroz saradnju sajta Art-Anima sa Kontrast izdavaštvom, Književna fantastika počinje da se objavljuje u formi časopisa magazinskog tipa.

Ovo prvo magazinsko izdanje Književne fantastike otvara kratko prozno ostvarenje „Papirna menažerija“, koja je američkom piscu kineskog porekla Kenu Liju 2011. godine donela tri najznačajnija svetska priznanja za fantastičnu književnost: Nebulu, Hugo i Svetsku nagradu za fantastiku. Domaću scenu fantastike u ovom broju predstavlja Ivan Nešić, čija je priča „Glasovi u plastici“ proglašena za najbolju na konkursu našeg časopisa, u organizaciji sajta Art-Anima i Kontrast izdavaštva.

Učestvuje: Dragoljub Igrošanac, urednik sajta Art-Anima i Književne fantastike

Tribina Društva ljubitelja fantastike LK: Razgovor – “Nove pačje priče”

Na iznenađenje pojedinaca (a, opet, na radost drugih) na tribinski program Društva ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” stigle su “Pačje priče” – Paja, Raja, Gaja, Vlada i deda Baja, a da oni imaju itekako fanova pokazala je više nego dobra posećenost, s obzirom na aktuelno stanje sa raskopanošću grada, posetom predsednika Turske Erdogana i završnicom fudbalskih kvalifikacija za SP, i mečom Srbija- Gruzija.

O ovom tv-serijalu, ali i o stripovima, razgovarali su Aleksandar Joksimović i Milan Krunić. Na početku im je asistirao i Žarko Milićević, da bi se kasnije pridružio i Jovan Knežević, zahvaljujući više nego dobrom poznavanju tematike.

Pticica ovaj Patkica

“Pačje priče” (The Duck Tales) su crtana tv-serija koja je je rađena od 1987. do 1990. godine, i tu je prikazano preko stotinu epizoda, a sada je ponovo aktuelizovana u novoj verziji, i već je prikazano pet epizoda. Inicijalna serija, kako je istaknuto, je bila gledana u SAD, a zapravo je reč o pokušaju prebacivanja Karl Barksovih stripova koje je radio 1950-tih i 1960-tih godina na “male ekrane”.

Serija je rađena u “children friendly” formatu, a mogle su i da se nađu direktno prebačene komplet strip epizode. No, bilo je malo čudno videti da u prvoj sezoni imamo doživljaje Baje Patka i trojice malih sestrića, dok je Paja bio u vojsci (mornarica, obviously), dok je druga sezona više bila smeštena u Patkogradu, i bilo je primetno da se epizode “svaka za sebe”. U novoj seriji, što se ističe kao plus, je veća povezanost epizoda, zajedničkom pričom, a i sama serija je bliža stripu.

Doduše, tih prvih pet epizoda i nisu baš samo za decu – pre svega zbog tema koje obrađuju, pa je ocenjeno da se tu išlo i na “vraćanje Dizni korenima”, što je bilo povod za dalju diskusiju, u koju se kasnije uključila i publika, da bi se cela tema proširila i malo više na “crtani univerzum”.

Ono što će ljubitelje “pataka” svakako radovati je to što nova serija “Pačjih priča” ima dobre ocene, a u startu je obezbeđena i druga sezona.

Pacje price

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”: Razgovor – “Nove pačje priče”

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka u Domu omladine (Tribinska sala na prvom spratu, pored Američkog kutka), od 19.00.  Danas na programu:

LK

Avanture Diznijevih junaka Paje Patka, njegovih nećaka Raje, Gaje i Vlaje i deda Baje, pratili smo ponajviše u stripu u Politikinom Zabavniku, Mikiju, Mikijevom zabavniku i Mikijevom almanahu, a znatno manje u animiranim filmovima. Originalni crtani serijal Pačjih priča emitovao se od 1987. do 1990. i imao je preko stotinu epizoda, od kojih su neke adaptirani stripovi Karla Barksa. Kod nas je došao posredno, stripskom adaptacijom dugometražnog filma Pačje priče: Blago izgubljene lampe u specijalnom izdanju Mikijevog zabavnika.

Pajini nećaci prelaze da žive kod deda Baje, i zajedno sa njim idu u lov na blago, brane njegov srećni novčić i upadaju u mnoge druge avanture. Uz jednu od najzaraznijih muzičkih numera u špici, poznati junaci u novim avanturama ostvarili su svetski uspeh.

Diznijev TV kanal Disney XD rešio je da taj uspeh ponovi, i najavio ribut serije u 2011. Posao stvaranja nove-serije poveren je Metu Jangbergu (režiser i animator; radio je Transformerse, Ben 10, Mladim Titanima…) i Fransisku Angoneu (pisac, nagrađen Emijem za animiranu seriju Wander Over Yonder), koji su, kažu, odrasli na originalnim Pačjim pričama. Uspeli su da dovedu neka značajna imena da daju glasove likovima, a izdvajamo Dejvida Tenanta (Doctor Who, Broadchurch, Džesika Džouns, Dobra predskazanja,…) kao deda Baju, Denija Pudija (Community) kao Raju, kao i Tonija Anselma, zvaničnog™ glasa Paje Patka.

Serija je nedavno počela da se prikazuje, i vizuelno se oslanja na nasleđe Karla Barksa a  daje naznake da će istraživati porodične tajne prateći “Život i priključenija Baje Patka” Dona Rose, što je spoj kome ne možete da kažete “ne”.

Učestvuju: Milan Krunić i Aleksandar Joksimović

Tribina Društva ljubitelja fantastike LK: Izgubljeni pa Ostavljeni (The Leftovers)

Najnovija tribina Društva ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” bila je posvećena tv-seriji “Ostavljeni” (The Leftovers), o kojoj su govorili Pavle Knežević, Staša Koprivica i Oto Oltvanji.

Ceskanje Ostavljeni

“Reč je o seriji koja je, pre svega, drama, mada ima elemenat fantastike utoliko što nestane dva posto čovečanstva”, napomenuo je na početku Pavle Knežević, dodajući da ono što se dalje dešava neće ni pokušati da da odgovor “kako i zašto” su ti ljudi nestali, već šta se dešava sa onima što su “Ostavljeni”.

Oto Oltvanji je svoj deo priče započeo citiranjem jednog njegovog druga koji je za seriju rekao da bi bolji prevod njenog naslova bio “Izostavljeni”! Ono što se vidi u seriji, naime, pokazuje koliko je nestanak tih 2% ljudi izazvao traume onima koji su ostali.

Serije je rađena po romanu – tačnije, prva sezona je “pokrivena” romanom Toma Perote, a, kako je Staša Koprivica naglasila, ta serija je svojevrsna osveta scenariste i producent Dejmona Lindelofa za “Izgubljene” (koje je on radio), gde je odlučio da ništa ne objašnjava i da se bavi psihologijom ljudi koji su imali veliki gubitak, mada je ponudio više rešenja. Inače, najveći kvalitet same serije je “otvorenost za tumačenje”.

S druge strane Oltvanjija je oduševila “opuštenost” serije i scene koje mogu da traju daleko duže nego što bi se to negde drugde radilo. Jedan opšti zaključak bi bio da je reč o revolucionarnoj seriji, koja ne može tako lako da se spojluje, a da joj je mesto među 20 naj-serija svih vremena.

Obrađivano je, uz učešće publike, i pitanje da li je serija religiozna ili ne, a savet za sve one koji se odluče da je gledaju je da obavezno “prežive” prvih nekoliko epizoda, pošto prava stvar dolazi tek u trećoj epizodi!

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”: Izgubljeni pa Ostavljeni (The Leftovers)

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka u Domu omladine (Tribinska sala na prvom spratu, pored Američkog kutka), od 19.00.  Danas na programu:

LK

Serija Ostavljeni (The Leftovers) je čedo scenariste i producenta Dejmona Lindelofa, koautora planetarnog hita Izgubljeni (Lost). Izgubljeni nastaju na početku televizijskog talasa savremenih misterija, a popularnost serije poklopila se sa širenjem interneta, društvenih mreža i drugih brzih sredstava komunikacije što je izazvalo pravi globalni pokret koji niko nije mogao da predvidi, pa ni Lindelof. Iako Izgubljeni nisu ni izbliza dali zadovoljavajuće odgovore na svoje misterije, Lindelof je ostao u centru pažnje globalne pop-kulturne javnosti.

Ostavljeni su najavljeni na kablovskom kanalu HBO, poznatom po izuzetnim i vanserijskim dramama, ali i potpunom odsustvu cenzure. Kada se saznalo da je u pitanju adaptacija istoimenog romana Toma Perote u kome se govori o svetu nakon što je iz njega misteriozno nestalo dva odsto populacije, svet je polako počeo da “gori” u nestrpljenju. Već od samog početka, međutim, bilo je jasno da su Ostavljeni sasvim drugačija vrsta serije od Izgubljenih. Mračna i turobna drama uopšte se nije bavila misterijom nestanka, već dramom onih koji su ostali. Štaviše, da nije bilo te premise o misterioznom nestanku, ne bi ovde ni moglo da bude govora o bilo kakvim natprirodnim elementima.

Mala, ali jako verna publika serije nagrađena je sa tri sjajne sezone, pogotovo drugom i trećom koje su se u pretrpanom svetu izuzetnih televizijskih dostignuća istakle kao sam vrhunac televizijske umetnosti.
Kako je do toga došlo, šta smo to gledali, da li je serija sve vreme bila verna sebi, da li se desio zaokret, možemo li verovati svojim očima – samo su neka od pitanja i tema koja su se mogla čuti posle završetka Ostavljenih. Probaćemo da odgovorimo na njih ili bar da pokrenemo kvalitetnu diskusiju o seriji koju su mnogi proglasili instant klasikom i jednom od najboljih serija svih vremena.

Učestvuju: pozorišna rediteljka Staša Koprivica, pisac Oto Oltvanji.
Moderator: Pavle Knežević.