Tribina Društva ljubitelja fantastike LK: The Toys That Made Us – Mali uvod u kolekcionarstvo igračaka i figura

TV-serija “The Toys That Made Us” je bila povod za najnoviju tribinu Društva ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” koja je tako poslužila da se na jednom mestu okupe ljudi koji se i dalje bave svojim omiljenim igračkama i figuricama. Uz moderatora Miljana Tanića o svojim omiljenim igračkama su pričali Bojan Marković, Nikola Todorović i Predrag Dimitrijević.

Miljan Tanić je, na samom početku, napomenuo da su prikazane samo četiri epizode ove serije koja se bavi čuvenim franšizama igračaka – u prvoj sezoni već su se videle priče o “Star Wars”, Barbiki, Hi-Menu i Dži-Aj Džou. Ostaje nam da sačekamo “Lego”, “Hello Kitty”, Transformerse i “Star Trek”.

Za prisutne ove serija je definitivno “simpatična” i “vraća u detinjstvo” a donosi i pregršt interesantnih informacija – mada prevashodno za one koji nisu vatreni kolekcionari i ozbiljnije pratili pojavljivanje ovih igračaka i figurica na tržištu. Interesantno je da serija istresa i “gomilu prljavog veša”, što ne treba da čudi jer je reč o industriji vrednoj milijarde dolara. Gledaoci su u prilici i da vide sve (sem Lukasa) kreatore ovih čuvenih proizvoda, ali je jedna od zamerki bila što “Lego” epizoda još nije objavljena iako je reč o najstarijem proizvodu (ali, pošto nije američki…).

Nikola Todorović smatra da je logično što su se tvorci serije “fokusirali na 80-te koje su sada u žiži interesovanja i vuku svu nostalgiju”, a upravo je tu i razgovor skliznuo na temu kada su se te igračke pojavile na domaćem tržištu. Sećanja na to su raznorazna, ali čini se da su se takve igračke prvobitno pojavljivale po čuvenim “komisionima”, pa bi sporadično stizale u robne kuće. Naravno, bili su tu čak i šverceri koji su se bavili svime za čime je postojala potražnja – pa čak i ako je reč o igračkama, podsetio je Predrag Dimitrijević.

Bojan Markoviće je odveo priču u dodatno egzotične vode prisećanjem na figurice Mastersa koje su u tadašnju Jugoslaviju stigle iz Indije, a interesantna je priča i o Transformersima iz Meksika, dodatno bojenim pošto je originalna boja sadržala olovo, što nije bilo prihvatljivo za Evropu, pa je udaran novi “prihvatljivi” sloj.

Kasnije, tokom razgovora, čuli smo da su čak neke od ovih igračaka bar pakovane, ako ne i pravljene na ovim prostorima. Za domaće klince one su katastrofalno izgledale, ali sada postižu veliku cenu kod kolekcionara širom sveta!

Advertisements

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”: The Toys That Made Us – Mali uvod u kolekcionarstvo igračaka i figura

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka u Domu omladine (Tribinska sala na prvom spratu, pored Američkog kutka), od 19.00.  Danas na programu:

Serija “The Toys That Made Us” je već samom najavom zaintrigirala mnoge naše kolekcionare igračaka i figurica – ovom hobiju se retko poklanja pažnja, a kamoli srazmerno intezitetu sakupljačke strasti. Tako smo u prvoj sezoni mogli da naučimo nešto novo o franšizama Star Wars, He-Man, Barbie i G.I. Joe, dok su za drugu sezonu najavljene priče o LEGO, Transformers, Hello Kitty i Star Trek.

Komentari na sam serijal su oprečni — neupućenima je možda previše, a upućenima nedovoljno detaljno i široko — ali zato su tu domaće kolekcionarske snage da dopune i pojasne ono što su tvorci propustili ili omašili.

Moderator: Miljan Tanić
Gosti: Nikola Todorović, Predrag Dimitrijević (Peđa Figure), Bojan Marković

Fantastika prepuna religijskih motiva

Najnovija tribina u serijalu “Religija u istoriji i savremenom društvu”, koje se održavaju u Domu omladine, bila je posvećena religijskim motivima u fantastici. O njima su govorili magistar Sergej Beuk, urednik programa u DOB-u, magistar Jovan Blagojević, teolog iz Biblijskog kulturnog centra, i pisac Jovan Ristić.

Sergej Beuk je, u uvodnoj reči, rekao da neće biti priče o “Matriksu” i “Zvezdanim ratovima” jer se o njima govorilo na ranijim tribinama, a on se potom posvetio “Ridikovim hronikama” kao uvodu u temu – kultu koji se javlja u tim filmovima i koji je prilično netipičan jer nema stvaraoca, već je ta religija okrenuta jednom čoveku. “Kao da je reč o spoju krstaša i konkvistadora”, ocenio je Beuk uz napomenu da je njihova obećana zemlja “podsvemir” ka kojem teže ali ga ne dosežu.

Jovan Ristić se pozabavio sa religijskim motivima koji se sreću u filmovima i knjigama “Planeta majmuna”, “Hiperion”, “Sanjaju li androidi električne ovce”/”Blade Runner”, “Prometej” i “Kovenant”. Prvo smo tako, slušali detaljnu priču o “majmunskom mesiji” i činjenici da su nauka i religija stopljeni u “Planeti majmuna” ali da se u nastavcima uvodi odnos tvorca i njegove tvorevine.

Ristić je, pre priče o prednastavcima “Osmog putnika”, pričao malo i o temi koji izuzetno poznaje – jednoj od nesnimljenoj verziji trećeg dela “Aliena” sa kaluđerima u drvenom svemirskom brodu na koji sleće Ripli sa čudovištom u sebi.

“Hiperion” i njegovi nastavci su bili dobar primer “vaskrsavanja” kako religije – tako i pojedinaca. Na samom početku priče religija je gotovo nestala ali pronalazak kruciforme će je oživeti, a naročito kada taj svet budućnosti bude u raspadu gde će povezivanje između nastanjenih svetova omogućavati upravo taj parazit u obliku krsta koji omogućava uskrsnuće. To nije jedini relgijiski motiv u ovom serijalu, ali je svakako najupečatljiviji.

Kod “Sanjaju li androidi Blade Runner-a” istaknuta je razlika između knjige i filma, jer je u knjizi mnogo više data priča o mercenizmu i verovanju kao povezivanju ljudi, čak i ako je ono u šta veruju lažno, dok je film apostrofirao odnos tvorevine i tvorca, a dobio je pohvale od brojnih konhervativnih i religijskih krugova. Ta tema je prisutno i u “Prometeju” i “Kovenantu” s tim što u tom poslednjem filmu imamo luciferovskog androida koji pravi svoje čudovište.

Jovan Blagojević je relgiijske motive prezentovao iz sveta epske fantastike. Pošto je EF u suštini mit, prosto je nemoguće izbeći vezu religije i fantastike. U novijoj epskoj fantastici i sami začetnici su bili duboko religiozni – Dž.R.R. Tolkin i K.S. Luis, pa tako ne čudi što, recimo, u “Narniji” imamo temu i žrtvovanja i vaskrsenja (Lav Arslan), a sama inicijacijska smrt je česta i kod drugih pisaca – dovoljno je setiti se kako Gandalf Sivi postaje Gandalf Beli.

Interesantno je i stvaranje sveta koje Tolkin u “Silmarilionu” vidi kroz pevanje, što se ponavlja i kod “Narnije” ali i Dejvida Edingsa i “Belgarijade” gde imamo motiv “reči” koja je izvor života, dok je motiv zla u disharmoniji pevanja i način poništenja dobrog. Blagojević je jedini koji se dotakao i domaće fantastike – novih autora koji uglavnom idu na priču o paganskom, mada kod Nebojše Petkovića u “Poslednjem gradu” upravo ostaci religije, u postapokaliptičnoj budućnosti, će biti most povezivanja između zavađenih paganskih klanova.

U večerašnju diskusiju se potom uključio i prof. dr Aleksandar B. Nedeljković, koji je apostrofirao gde bi se moglo govoriti o naučnom pristupu religiji – i iz kojih nauka, kao i da je za pisce svakako lakše da iskoriste “nenaučnog boga” koji omogućava više drame. Svoj doprinos je dao i Svetislav Filipović, predsednik Udruženja fanova naučne fantastike SCI&FI koji je skrenuo pažnju na još neke bitne knjige ali i i serije gde je tema religije itekako zastupljena – od “Rečnog sveta” H.L. Farmera, “Kantikuluma za Lajbovica” Voltera Milera, pa do aktuelne tv-serije “Sluškinjine priče”, nastale po istoimenom delu Margaret Etvud.

Tribina: Religijski motivi u fantastici

Danas u 19 sati, u Tribinskoj sali beogradskog Doma omladine, održaće se, u sklopu ciklusa tribina “Religija u istoriji i savremenom društvu”, tribina sa temom “Religijski motivi u fantastici”.

Govore: ma Jovan Blagojević, teolog, Biblijski kulturni centar; Jovan Ristić, pisac; ma Sergej Beuk, urednik programa u Domu omladine Beograda

Organizacija: Biblijski kulturni centar u saradnji sa Domom omladine Beograda

Fantastika, epska i naučna, predstavlja jedan od veoma značajnih fenomana savremenog društva, kulture i umetnosti.

Ratovi zvezda i Igra prestola plemene pažnju miliona ljudi danas, ali na s vraćaju i unatrag ka rodozačetnicima savremene fantastike među kojima značajno mesto zauzimaju Dž. Tolkin, K. S. Luis idr. Ne treba se, međutim tu zaustaviti. Savremena fantastika je neizostavno povezana sa drevnim mitološkim predanjima i više od toga. Prva dela književne fantastike zapravo i jesu bili mitovi i docnije apokaliptički spisi. Nije čuno, stoga, što i savremena fantastika, poput drevnih mitova, obiluje religijskim i uopšteno metafizičkim temama. Pokušaćemo da osvetlimo neke.

Tribina Društva ljubitelja fantastike LK: Annihilation

Izgleda da fanovi SF-a definitivno ne prate najnovije filmove koji su, iz nekog razloga, zaobišli bioskope, pa je tako na najnovijoj tribini Društva ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” posvećenoj filmu “Annihilation” bilo samo petoro zainteresovanih za ono šta su o ovom ostvarenju imali da kažu Pavle Knežević, Miljan Tanić i Saša Banović (iz Jugoslovenske kinoteke, koji je u LK dolazio 80-tih godina).

Sama priča o filmu “Annihilation” je interesantna pošto je reč o dugo (tri godine) očekivanom novom delu reditelja Aleksa Garlanda (koji je mnoge oduševio sa filmom “Ex Machina”), urađenog na osnovu književnog predloška Džefa Vandermera – prvog dela u književnoj trilogiji.

Kako je istaknuto film je imao bioskopski život samo u SAD, Kanadi i Kini, i potom je prodat Netfliksu, tako da ga publika u ostatku sveta nije videla na velikom ekranu, što je svakako šteta jer film ima šta da pokaže kako na vizuelnom, tako i na audio planu.

No, test-skrininzi su pokazali da je ovo isuviše “pametan” film pa je on završio kako je završio (Netfliks je platio pola produkcionog budžeta), mada za učesnike tribine to nije bilo dovoljno validno objašnjenje – možda je film problematičan za američku publiku, ali bi svakako u drugim delovima sveta bilo onih koji bi platili da gledaju nešto za šta je potrebno uključiti i mozak, i ne očekivati da se u startu dobiju svih odgovori.

To ne znači da se svim učesnicima tribine film i svideo – bilo je dosta zamerki na nemotivisanost likova, ne postojanje logike vezano za određene delove radnje, ali s druge strane je istaknuto da “Annihilation” puca na osećaj nelagode i da zapravo postavlja pitanje “šta zapravo znači biti čovek” i da nastavlja da istražuje šta sve može da se desi kada čovek dođe u dodir sa vanzemaljcima.

Odmah treba napomenuti da film i knjiga imaju razlika, ali i da ne treba očekivati nastavke novih filmova. Tako je rečeno da je prva knjiga totalno hermetična, apsolutno se ništa ne zna i da je zapravo atmosfera jako bitna – što je Garland i pokušao da prenese, ali i da objašnjavanja počinju kasnije, ali da u startu nedostaje jedan jako bitan lik (mada u knjigama on kasnije ima svoj veliki značaj) tako da je izgleda najbolje rešenje dati filmu šansu, ali i pročitati “Southern Reach” Vandermirovu trilogiju.

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”: Annihilation

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka u Domu omladine (Tribinska sala na prvom spratu, pored Američkog kutka), od 19.00.  Danas na programu:

Drugo rediteljsko ostvarenje Aleksa Garlanda bilo je željno iščekivano. Ne samo zbog sjajnog debitantskog ostvarenja “Ex Machina”, već i zbog književnog predloška, dela cenjenog Džefa Vandermera. Produkciju su pratili problemi, da bi posle dodatnog snimanja i probnih projekcija film ostao na ograničenoj bioskopskoj distribuciji u Severnoj Americi, dok je u Evropi otišao pravo na Netfliks.

Kritika je uglavnom hvalila film, a publika uglavnom – jok. Koliko je film uspeo u svojoj nameri i šta mu je namera uopšte bila? Da li se na ovo sveo filozofski, introspektivni, psihološki film danas? Da li je predložak dobro iskorišćen? Probaćemo da odgovorimo na sva ova pitanja, ali i mnoga druga. Dođite da razgovaramo o “Anajalejšnu”.

Moderator: Pavle Knežević

Tribina Društva ljubitelja fantastike LK: Fantastična čitaonica # 56: "Strava u ulici kuge" Mirne Zakić

Najnovija Fantastična čitaonica Društva ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” bila je posvećena domaćem delu – “Strava u ulici kuge” Mirne Zakić, pa je zato i poseta bila veća. Ipak, delo koje je objavljeno 2006. godine ipak nije imalo još veću posetu kakvu obično imaju dela koja su bilo prevedena na srpski, bilo ona koja su izvorno pisana na maternjem jeziku.

Generalna ocena je da je zapravo šteta što autorka (preselila se u SAD i prestala da piše – bar fantastiku na srpskom), nije nastavila da proširuje “Stravu u ulici kuge” – netipičan domaći urban fantasy, koji ima sve prerogative za nastavke. Naime, ocena je da bi spisateljica postala daleko “ispisanija” što bi sigurno doprinelo većem kvalitetu knjiga.

Početak “Strave” je za one koji su ga čitali bio priično neobećavajući – nalik srednjoškolskom sastavu. Među zamerkama je i ta da je reč o generičkom UF-u, da nema kohezivne radnje, čudan stil prepun prideva, ali je ipak “vukodlačica detektivka” imala dobrih momenata i za domaću pondu predstavlja nešto novo, iako sličnih premera ima u svetu.

Na samo 140 stranica autorka je uspela da potrpa dosta toga i napravi jedan interesantan eksperiment, kojem je definitivno trebao urednik kako bi se sredio zaplet. Ocenjeno je da dosta mesta nagoveštavaju kao da je autorka imala ideju da dalje razvija priču, ali se na kraju to nije desilo. Jedino ukoliko nije nastavila da piše i objavljuje kao fanfikšn negde na engleskom, što, za sada, nije poznato.