"Slomio sam se dok sam čitao scenario za kraj ‘Igre prestola’"

Popularni glumac Kit Harington priznao je da je zaplakao dok je čitao scenario za poslednju epizodu serije “Igre prestola”.

Foto: Gettyimages

Harington, koji u seriji tumači lik Džona Snoua, rekao je da “zna sve” u vezi sa time kako će se popularna serija završiti.

“Plakao sam na kraju. Morate imati u vidu da, posle osam godina, nikome do te serije nije stalo više od nas glumaca”, rekao je 30-godišnji glumac.

“Reč je o instituciji starijoj od bilo koje institucije kojoj sam pripadao do sada; školi, dramskoj sekciji u školi, bilo čemu”, dodao je.

Harington je priznao da se oneraspoloži kad god se seti toga da će se serija uskoro završiti.

“Biće vrlo čudno oprostiti se od svih. Ne samo da smo svi mi vezani za naše kolege i seriju – mnogim ljudima širom sveta ‘Igra prestola’ je tokom ovih godina prirasla za srce”, objasnio je.
Ipak, glumac s nestrpljenjem očekuje nove projekte.

“To će biti vrlo oslobađajuće iskustvo – biću slobodan godinu dana. Tačno je da se svaka sezone ‘Igre prestola’ snimala po šest meseci, ali za to vreme bi takođe počelo snimanje svakog projekta u kojem sam želeo da učestvujem”, rekao je.

“Toliko je stvari koje ne možete da uradite… S nestrpljenjem iščekujem kraj, osam godina je prilično dug period. Ne bi želeo da traje duže. Imam mnogo drugih planova, želeo bih da se oprobam i u producentskim vodama”, zaključio je Harington.

Advertisements

Glumci "Igre prestola" ne dobijaju scenario, već im diktiraju tekst

Glumačka ekipa popularne serije “Igra prestola” suočena je na snimanju poslednje, osme sezone sa do sada nevidjenim merama zaštite scenarija – glumcima se u svakoj sceni diktira tekst koji treba da izgovore, red po red, preko takozvanih bubica.

Foto: Gettyimages

Glumac Nikolaj Koster-Valdau koji u seriji tumači lik Džejmija Lenistera opisao je u skandinavskoj zabavnoj emisiji “Skavlan” izuzetno čvrste mere korišćene tokom snimanja prethodnih sezona kako bi se detalji priče držali u strogoj tajnosti, i naveo da glumci nikada ne vide scenario, prenosi Asošiejted pres.
On je dodao da producenti ne žele ništa da prepuste slučaju kada je reč o čuvanju scenarija daleko od očiju javnosti.

Televizija HBO koja emituje “Igru prestola letos je bila žrtva više hakerskih napada, povezanih s objavljivanjem epizoda serije na internetu pre njihove premijere.

Serija “Igra prestola” dobila je brojne nagrade, a zasnovana je na romanima Džordža R. R. Martina iz serijala “Pesma leda i vatre”.

HBO još nije objavio kada će osma sezona biti emitovana.

Tribina Društva ljubitelja fantastike LK: Razgovor – “Nove pačje priče”

Na iznenađenje pojedinaca (a, opet, na radost drugih) na tribinski program Društva ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” stigle su “Pačje priče” – Paja, Raja, Gaja, Vlada i deda Baja, a da oni imaju itekako fanova pokazala je više nego dobra posećenost, s obzirom na aktuelno stanje sa raskopanošću grada, posetom predsednika Turske Erdogana i završnicom fudbalskih kvalifikacija za SP, i mečom Srbija- Gruzija.

O ovom tv-serijalu, ali i o stripovima, razgovarali su Aleksandar Joksimović i Milan Krunić. Na početku im je asistirao i Žarko Milićević, da bi se kasnije pridružio i Jovan Knežević, zahvaljujući više nego dobrom poznavanju tematike.

Pticica ovaj Patkica

“Pačje priče” (The Duck Tales) su crtana tv-serija koja je je rađena od 1987. do 1990. godine, i tu je prikazano preko stotinu epizoda, a sada je ponovo aktuelizovana u novoj verziji, i već je prikazano pet epizoda. Inicijalna serija, kako je istaknuto, je bila gledana u SAD, a zapravo je reč o pokušaju prebacivanja Karl Barksovih stripova koje je radio 1950-tih i 1960-tih godina na “male ekrane”.

Serija je rađena u “children friendly” formatu, a mogle su i da se nađu direktno prebačene komplet strip epizode. No, bilo je malo čudno videti da u prvoj sezoni imamo doživljaje Baje Patka i trojice malih sestrića, dok je Paja bio u vojsci (mornarica, obviously), dok je druga sezona više bila smeštena u Patkogradu, i bilo je primetno da se epizode “svaka za sebe”. U novoj seriji, što se ističe kao plus, je veća povezanost epizoda, zajedničkom pričom, a i sama serija je bliža stripu.

Doduše, tih prvih pet epizoda i nisu baš samo za decu – pre svega zbog tema koje obrađuju, pa je ocenjeno da se tu išlo i na “vraćanje Dizni korenima”, što je bilo povod za dalju diskusiju, u koju se kasnije uključila i publika, da bi se cela tema proširila i malo više na “crtani univerzum”.

Ono što će ljubitelje “pataka” svakako radovati je to što nova serija “Pačjih priča” ima dobre ocene, a u startu je obezbeđena i druga sezona.

Pacje price

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”: Razgovor – “Nove pačje priče”

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka u Domu omladine (Tribinska sala na prvom spratu, pored Američkog kutka), od 19.00.  Danas na programu:

LK

Avanture Diznijevih junaka Paje Patka, njegovih nećaka Raje, Gaje i Vlaje i deda Baje, pratili smo ponajviše u stripu u Politikinom Zabavniku, Mikiju, Mikijevom zabavniku i Mikijevom almanahu, a znatno manje u animiranim filmovima. Originalni crtani serijal Pačjih priča emitovao se od 1987. do 1990. i imao je preko stotinu epizoda, od kojih su neke adaptirani stripovi Karla Barksa. Kod nas je došao posredno, stripskom adaptacijom dugometražnog filma Pačje priče: Blago izgubljene lampe u specijalnom izdanju Mikijevog zabavnika.

Pajini nećaci prelaze da žive kod deda Baje, i zajedno sa njim idu u lov na blago, brane njegov srećni novčić i upadaju u mnoge druge avanture. Uz jednu od najzaraznijih muzičkih numera u špici, poznati junaci u novim avanturama ostvarili su svetski uspeh.

Diznijev TV kanal Disney XD rešio je da taj uspeh ponovi, i najavio ribut serije u 2011. Posao stvaranja nove-serije poveren je Metu Jangbergu (režiser i animator; radio je Transformerse, Ben 10, Mladim Titanima…) i Fransisku Angoneu (pisac, nagrađen Emijem za animiranu seriju Wander Over Yonder), koji su, kažu, odrasli na originalnim Pačjim pričama. Uspeli su da dovedu neka značajna imena da daju glasove likovima, a izdvajamo Dejvida Tenanta (Doctor Who, Broadchurch, Džesika Džouns, Dobra predskazanja,…) kao deda Baju, Denija Pudija (Community) kao Raju, kao i Tonija Anselma, zvaničnog™ glasa Paje Patka.

Serija je nedavno počela da se prikazuje, i vizuelno se oslanja na nasleđe Karla Barksa a  daje naznake da će istraživati porodične tajne prateći “Život i priključenija Baje Patka” Dona Rose, što je spoj kome ne možete da kažete “ne”.

Učestvuju: Milan Krunić i Aleksandar Joksimović

Završetak “Igre prestola” tek 2019. godine?

Snimanje osme sezone popularne serije “Igra prestola” trebalo bi da bude završeno tek početkom leta 2018. godine, prenosi Independent. To znači da će proći još mnogo vremena pre nego što ljubitelji serije dočekaju razrešenje svih događaja.

Foto: Youtube screenshot

Sa samo šest epizoda, poslednja sezona “Igre prestola” mogla bi da bude najkraća, ali će njena produkcija svakako biti najduža, što znači da nove epizode neće biti prikazane u skorije vreme.

“Epizode će definitivno biti duže, a snimanje bi trebalo da bude gotovo do početka leta”, izjavio je glumac Lijam Kaningam koji tumači lik Davosa Sivorta.

“Sve do poslednje sezone, imali smo šest meseci na raspolaganju da snimimo 10 epizoda, a ovaj put nas čeka mnogo više posla za tih šest epizoda”, dodao je.

S obzirom na svu digitalnu obradu koja će uslediti nakon snimanja, premijera osme sezone “Igre prestola” će najverovatnije biti pomerena za 2019. godinu.

Uprkos pritisku fanova, HBO navodi da ne želi da žuri i time dovede u pitanje kvalitet epizoda.

“Serija postaje sve veća, samim tim i sve komplikovanija, a mi moramo da slušamo producente. Bilo bi lepo kada bismo mogli da snimimo jednu sezonu godišnje, ali to ne mora uvek da bude slučaj”, izjavio je predsednik programa HBO-a Kejsi Blojs.

Ipak, nije sve tako crno. Magazin Varajeti potvrdio je krajem septembra da je u planu snimanje pretpriče “Igre prestola”.

Iako se detalji još strogo čuvaju u tajnosti, Džordž Martin, autor serijala “Pesme leda i vatre” po kojem je snimljena serija, jasno je istakao da se u pretpriči neće pojaviti nijedan glavni lik “Igre prestola”.

On je takođe negirao glasine da će radnja biti usmerena na ser Dankana Visokog ili Egona Targarjena, ili da će tema biti Robertova pobuna.

Tribina Društva ljubitelja fantastike LK: Izgubljeni pa Ostavljeni (The Leftovers)

Najnovija tribina Društva ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” bila je posvećena tv-seriji “Ostavljeni” (The Leftovers), o kojoj su govorili Pavle Knežević, Staša Koprivica i Oto Oltvanji.

Ceskanje Ostavljeni

“Reč je o seriji koja je, pre svega, drama, mada ima elemenat fantastike utoliko što nestane dva posto čovečanstva”, napomenuo je na početku Pavle Knežević, dodajući da ono što se dalje dešava neće ni pokušati da da odgovor “kako i zašto” su ti ljudi nestali, već šta se dešava sa onima što su “Ostavljeni”.

Oto Oltvanji je svoj deo priče započeo citiranjem jednog njegovog druga koji je za seriju rekao da bi bolji prevod njenog naslova bio “Izostavljeni”! Ono što se vidi u seriji, naime, pokazuje koliko je nestanak tih 2% ljudi izazvao traume onima koji su ostali.

Serije je rađena po romanu – tačnije, prva sezona je “pokrivena” romanom Toma Perote, a, kako je Staša Koprivica naglasila, ta serija je svojevrsna osveta scenariste i producent Dejmona Lindelofa za “Izgubljene” (koje je on radio), gde je odlučio da ništa ne objašnjava i da se bavi psihologijom ljudi koji su imali veliki gubitak, mada je ponudio više rešenja. Inače, najveći kvalitet same serije je “otvorenost za tumačenje”.

S druge strane Oltvanjija je oduševila “opuštenost” serije i scene koje mogu da traju daleko duže nego što bi se to negde drugde radilo. Jedan opšti zaključak bi bio da je reč o revolucionarnoj seriji, koja ne može tako lako da se spojluje, a da joj je mesto među 20 naj-serija svih vremena.

Obrađivano je, uz učešće publike, i pitanje da li je serija religiozna ili ne, a savet za sve one koji se odluče da je gledaju je da obavezno “prežive” prvih nekoliko epizoda, pošto prava stvar dolazi tek u trećoj epizodi!