Naučni skup o književnosti u doba trans- i posthumanizma

Međunarodni naučni skup „Pitanja književnosti u doba trans- i post-humanizma“ održaće se u organizaciji Instituta za književnost i umetnost u Beogradu od 4. do 6. maja 2022. u prostorijama Dositejeve zadužbine u Beogradu, Kralja Milana 2, u hibridnom formatu, ličnim prisustvom učesnika i uključivanjem preko Zoom platforme, javlja Art-Anima.

Skup je posvećen razmatranju uticaja koji na sadržinu i oblik književnosti i drugih umetnosti ima ideja da je homo sapiens samo prolazna faza u razvoju ljudskog bića. Prema njoj, čovek i čovečanstvo će se u potpunosti ostvariti kroz pojačavanje, proširivanje ili poboljšavanje sopstvenih mogućnosti, odnosno kroz njihovu korenitu promenu. Prevazilazeći samog sebe, spoznajući nove mogućnosti za svoju prirodu, čovek može ostati čovek (više-no-ljudsko) ili se, pak, pretvoriti u nešto sasvim drugo (više-ne-ljudsko).

Učesnici će u svojim izlaganjima pokriti širok raspon tema od istorijata ideje transhumanizma preko bio- i nekropolitika pa do elemenata posthumanizma u savremenim multimedijalnim umetnostima i digitalnim narativima.

Značajan deo izlaganja baviće se delima fantastike, a među govornicima su istaknuti proučvaoci i teoretičari fantastičke književnosti, poput, dr Zorice Đergović Joksimović, dr Dejana Ajdačića, dr Marije Šarović, dr Dragane Bošković, dr Miloša Jocića, kao i dr Bojana Jovića, dr Tijane Tropin, koji su zajedno sa dr Markom Teodorskim urednici ovog skupa.

Međunarodni naučni skup o književnosti u doba trans- i posthumanizma, organizuje se u okviru odeljenja Uporedna istraživanja srpske književnosti i Teorije književnosti i umetnosti Instituta za književnost i umetnost.

PROGRAM

Sreda, 4. maj 2022.

9:15 – 09:30 Otvaranje skupa
9:30 – 10:20 Trans-post-humanizam – istorija, etika, premise I
Predsedava Jasmina Mojsijeva Guševa
Marija Šarović
Transhumanizam. Ikonoborci i ikonobranitelji
Reni Jankova
Imagination and Deviation. The Science Fiction Genre between Knowledge and Divination
Jasmina Mojsijeva Guševa
Posthumanistička etika vo naučnata fantastika

10:20 – 10:30 Diskusija
10:30 – 11:20
Trans-post-humanizam – istorija, etika, premise I
Predsedava Nebojša Lazić
Peter Kosta
Nietzsche on the Value of Constructivism and the Debate about Post-Humanism

Tomislav Brlek
Kvantna fizika i teorija književnosti

Nebojša Lazić
Iza horizonta postmoderne. Odlaganje ili početak kraja

11:20 – 11:40 Diskusija i pauza
11:40 – 12:30
Više (i manje) no ljudski
Predsedava Kristijan Olah
Kenneth Hanshew
Our better selves
Kristijan Olah
Manji od sebe
Nataša Drakulić Kozić
Od Velikog Majstora do robota
12:30 – 12:50 Diskusija i pauza
12:50 – 14:00
Na granicama posthumanizma
Predsedava Vesna Elez
Nikola Miljković
Dva primera dehumanizacije u ruskoj književnosti XX veka. A Platonov i V. Katajev
Vesna Elez
Ko je Valerijev gospodin Test

Ágnes Bálizs
The Issues of Political Censorship. The Case of Science Fiction
Marina Milivojević Mađarov
Posthumanistički motivi u dramama savremenih srpskih autora

14:00 – 15:30 Diskusija i pauza za ručak
15:30 – 16:20
Ekokritika i kraj antropocena
Predsedava Zorica Đergović Joksimović
Zorica Đergović Joksimović
Ekofikcija u doba kapitalocena. Po šumama i gorama transhumanizma

Tatjana Petzer
When Russia Goes Transhuman. Viktor Pelevin’s Anthropoecological Futurography
Jelena Marićević Balać
Ekopoetički aspekti poezije Miroljuba Todorovića
16:20 – 16:30 Diskusija
16:30 – 17:20
Biopolitike i nekropolitike I
Predsedava Aleksandra Žeželj Kocić
Aleksandra Žeželj Kocić
Polifonija biopolitičkih i nekropolitičkih struktura

Andrea Tešanović
Creatures of the Future. The Monstrous Kin of Patricia Piccinini and Frankesteins of Biotechnology

Milan Urošević
Priručnici za samopomoć kao oblik biopolitike. O kreiranju tankog sopstva kao post-političkog čoveka
17:20 – 17:40 Diskusija i pauza
17:40 – 18:45
Biopolitike i nekropolitike II
Predsedava Ana Petković
Ana Petković
Transhumanizam i conditio humana u antičkoj mitskoj tradiciji

Milica Živković
Posthumanizam Vilijama Blejka i Persija Bisa Šelija i njihova kritika antropocentrizma

Elena Nikolaevna Kovtun
Посмертная трансформация личности в интерпретации мастеров фэнтези (на материале российской, инославянской и западной фантастики XX–XXI вв.)

Dejan Ajdačić
O prekidu biološke evolucije čoveka u futurofantastici Jaceka Dukaja
18:45 Diskusija. Kraj prvog dana.

Četvrtak, 5. maj 2022.
9:30 – 10:40
Utopija i distopija
Predsedava Vladimir Gvozden
Vladimir Gvozden
Književnost posle kraja utopije
Snežana Kalinić
Izgubljeno i nađeno u posthumanoj pometnji i mogući lavirinti distopijske književnosti XXI veka

Bojan Jović
Utopljani između pre-, trans- i posthumanizma

Igor Perišić
Utopija transhumanog stanja čitanja muzike benda Red Hot Chilli Peppers kroz prizmu autobiografije
Žive rane Entonija Kidisa
10:40– 10:55 Diskusija
10:55 – 12:00
Trans i post-humanost i magija, ezoterija, okultizam
Predsedava Lidija D. Delić
Lidija D. Delić
Usmeni folklor. Neprepoznata transhumanost

Milena Mazarak
Strah od smrti i veštičarenje
Tijana Jovanović
Esprit es-tu là. Spiritizam i mehanizacija komunikacije u književnosti XIX i XX veka

Slobodan Vladušić
Pekićevo razumevanje posthumanizma

12:00– 12:25 Diskusija i pauza
12:25 – 13:15
Posthumanizam srednjeg veka: čuda i čudovišta
Predsedava Miloš Živković
Miloš Živković
Aspekti bića u Srpskoj Aleksandridi

Mirjana Maksimović
Čudovišta i himere u srednjovekovnoj umetnosti Srbije

Milena Ulčar
Hibridno postojanje u ranom modernom dobu: čudotvornost i animizam

13:15 – 13:30 Diskusija
13:30 – 14:40
Transhumanistički aspekti horor žanra
Predsedava Tanja Rosić Ilić
Tanja Rosić Ilić
Figura vampira: tehnologija, magija i pitanje (čistote) rase

Dejan Milutinović
U planinama – Prokletije

Predrag Todorović
Lavkraftov Nekronomikon. Uticaj na pop kulturu
Miroslav Ćurčić
Konzumiranje životinje, konzumiranje tela: vegani i ljudožderi postapokaliptičnog sveta

14:40 – 15:55 Diskusija i pauza za ručak
15:55 – 16:45
Posthumanističke teme u književnosti za decu i mlade
Predsedava Tijana Tropin
Nikolaй Genov
Reimagining the Past in an Exhausted Future. The Virtual Alternative

Tijana Tropin
Dete je otac robota. Posthumanizam u književnosti za decu

Branka Ognjenović
Posthumanizam u romanu za mlade. Akvamarin Andreasa Ešbaha

16:45 – 17:00 Diskusija
17:00 – 17:55
Poezija i posthumano
Predsedava Milena Vladić Jovanov
Vasilisa Šljivar
Transformacije mrtvog tela u poeziji Genadija Gora

Calina Maria Moldovan
WomanHumanCyborg. A Queer and Posthuman Reading of Franny Choi’s Soft Science
Maša Seničić
Nađena poezija. Hipertekst kao post-humanistički materijal

17:55 Diskusija. Kraj drugog dana.
Petak, 6. maj 2022.
9:30 – 10:40
Tekst/književnost, digitalni narativi i posthumano stanje
Predsedava Marko Teodorski
Maxim Shadurski
Recycling the Human in Kazuo Ishiguro’s Never Let Me Go

Marko Teodorski
Tekst kao post-fizička telesnost. Homer, Den Simons i društvene mreže

Miloš Jocić
Formalne i narativne osobenosti računarski generisane književnosti na Tviteru
Dragana Bošković
Posthumanistička slika sveta Orvelove distopije

10:40 – 11:00 Diskusija
11:00 – 12:10
Multimedijalne umetnosti i savremene umetničke prakse I
Predsedava Kornelija Ičin
Kornelija Ičin
Vakuumski teatar Dragana Živadinova

Marija Grujić
Transhumano kao posthumana humanost: Frankenštajnska metafora identiteta u filmu Bogovi i monstrumi Bila Kondona

Maja Petrović
Mapiranje transhumanističkih i posthumanističkih utopija u savremenim umetničkim praksama

Milena Vladić Jovanov
Vizije vezane za novu stvarnost

12:10 – 12:40 Diskusija i pauza
12:40 – 13:30
Multimedijalne umetnosti i savremene umetničke prakse II
Predsedava Zoja Bojić
Jelena Kusovac
Eskapistička slika sveta Pavla Peperštajna

Zoja Bojić
Pojavni oblici metauniverzuma slikarke Emili Njvarej iz Utopije i njihova značenja

Jovana Nikolić
Prevazilaženje polnosti i evolucija ljudskog duha u simbolističkom slikarstvu

13:30 Diskusija. Kraj skupa i ručak.

Pronađeni Tolkinovi scenariji za radio dramu “Gospodar prstenova”

Kako javljaju ostrvski mediji, otkriveni su davno izgubljeni scenariji prve radio-dramske adaptacije Tolkinovog Gospodara prstenova koju je sredinom 50-ih godina realizovao Radio BBC. Smatrano je da su scenariji uništeni, ali zahvaljujući istraživačkom radu profesora sa Oksfordskog univerziteta Stujarta Lija, ispostavilo se da to nije tačno.

Tekstovi po kojima je snimljena jedina profesionalna dramatizacija Gospodara prstenova tokom Tolkinovog života, pronađeni su u arhivama britanske medijske kuće. Radio-dramsku adaptaciju iz 1955. i 1956. godine potpisao je Terens Tiler, dok je na scenariju radio lično Dž.R.R. Tolkin.

Arhivar Ketrin Mekilvejn tvrdi da Tolkinovi obožavaoci, zahvaljujući ovom otkriću, mogu da posvedoče o načinu na koji je pisac pristupio adaptaciji sopstvenog dela.

„Ne samo da je Tolkin pristao na adaptaciju svoje knjige ubrzo nakon što je objavljena, već je bio voljan da radi sa scenaristima, da skrati tekst i prilagodi balans naracije i dijaloga zahtevima radijskog medija i vremenske ograničenosti“, istakla je Mekinvejl.

Nažalost, budući da Tolkinov serijal tokom 1950-ih godina nije bio popularan kao danas, menadžment BBC-a nije prepoznao važnost adaptacije i nije na korektan način realizovao projekat.

Snimljena su dva serijala od po šest epizoda. Prvi je pokrivao radnju Družine prstena, dok su u drugom bile sažete preostale celine: Dve kule i Povratak kralja. Na Tolkinovo zaprepašćenje, epizode iz drugog serijala skraćene su sa 45 na 30 minuta.

„Ovo pokazuje kako se promenila percepcija Tolkinovih knjiga – sredinom 50-ih godina izostalo je interesovanje za nešto što je sada globalni fenomen, za čiju adaptaciju Amazon sada, navodno, ulaže više od milijardu dolara“, rekao je Stjuart Li. „Ovi scenariji otkrivaju koliko menadžment BBC-a pre 70 godina nije razumeo važnost materijala koje je imao pred sobom“.

Priča o „izgubljenim“ scenarijima prve adaptacije Gospodara prstenova biće detaljno obrađena u novoj knjizi pod naslovom The Great Tales Never End: Essays in Memory of Christopher Tolkien, koja bi u knjižarama trebalo da se pojavi tokom juna 2022. godine.

BEREN I LUTIJENA pred čitaocima u izvrsnom prevodu

Zahvaljujući izdavačkoj kući Publik Praktikum, na srpskom jeziku je po prvi put objavljena knjiga Beren i Lutijena Dž.R.R. Tolkina, javlja Art-Anima. Knjigu je priredio Kristofer Tolkin, a čini je kolekcija rukopisa, među kojima su različite verzije priče „Beren i Lutijena“, čime je priređivač prikazao njihov idejni razvoj tokom vremena.

Ovo, tvrdokoričeno izdanje ukrašeno je radovima proslavljenog ilustratora Alan Lija, dobitnika Oskara za rad na filmskoj trilogiji Gospodar prstenova.

Povest o Berenu i Lutijeni bila je esencijalna tvar u razvoju Silmariliona – knjige mitova i legendi iz Tolkinovog Prvog doba Sveta. Tolkin je priču napisao godinu dana nakon povratka iz Francuske, pred kraj 1916, posle Bitke na Somi.

Osnov povesti, koji nikada nije promenjen, jeste sudbina Berena i Lutijene, koja je zasenila njihovu ljubav: jer Beren je bio smrtan čovek, a Lutijena besmrtna Vilovnjakinja. Njen otac, vilovnjački kralj, protiveći se oštro Berenu, nametnuo mu je nemoguć zadatak koji mora da ispuni pre nego što oženi Lutijenu. U njemu leži srž ove povesti i seže do izvanredno herojskog pokušaja Berena i Lutijene da u sadejstvu poharaju najzlobnije među zlobnim bićima – Melkora, prozvanog Morgot, Crni neprijatelj Silmarila.

Ovom knjigom, Kristofer Tolkin pokušao je da povest o Berenu i Lutijeni istrgne iz opsežnog dela u kojem je ukotvljena; no, ta se priča menjala, naporedo razvijajući nove poveznice unutar jedne obimne istorije. Kako bi pokazao nešto od procesa kojim se ova legenda o Srednjoj zemlji razvijala tokom godina, on je priču ispripovedao očevim rečima, prvo u originalnom obliku, a potom i kroz prozne i stihovne odlomke iz kasnijih verzija, koji oslikavaju kako se to narativ menjao. Prvi put objedinjeni, oni otkrivaju aspekte priče – kako kroz događaje, tako i u pripovedačkoj neposrednosti, kojima se kasnije gubi trag.

U proces pripreme srpskog izdanja Berena i Lutijene bio je uključen i jedan od najažurnijih domaćih proučavalaca Tolkinovog književnog opusa, dr Marko Vasić, koji za sajt Art-Anima.com ističe važnost ovog izdanja.

„Pripovest o Berenu i Lutijeni jedna je od tri Velike pripovesti iz Srednje zemlje i jedna od tri koje je Tolkin napisao u rovu za vreme Velikog rata. Ne radi se ovde o potpuno novom, do sada neobjavljenom delu, već o svojevrsnoj zbirci tekstova, koji su prethodno bili objavljeni u II, III i IV tomu dvanaestotomne Istorije Srednje zemlje a Kristofer Tolkin ih izdvojio tematski, organizovao hronološki, povezao i objasnio. Poznato je, naime, da je obimno, nikada završeno Tolkinovo mitološko delo Silmarilion doživelo nekoliko faza u toku stvaranja, koje je on označio kao: 1. Nacrt 2. Kventa Noldorinva (istorija Noldora) i 3. Kventa Silmarilion (istorija silmarila), što je i jedina, zvanično objavljena verzija. Kristofer je iz pomenutih faza izdvojio sve tri verzije pripovesti o Berenu i Lutijeni, i priložio ih u ovom izdanju, uključujući i fragmente ’Balade o Leitianu’ (što je, zapravo, već pomenuta prva verzija pripovesti, napisana u rovu) koji su, u najužem smislu, vezani za samu tematiku“, ističe Marko Vasić.

Prevođenje tekstova bilo je naročito izazovno jer su neki od njih pisani po uzoru na srednjovekovne zapise, i u originalnom rukopisu odišu drevnošću, pa se pred prevodiocem Vladimirom D. Jankovićem našao veoma zahtevan zadatak, koji je prema Vasićevim rečima izvršen na izuzetan način.

„Vladimir D. Janković prihvatio se nimalo lakog zadatka – da prevede rukopis koji strukturno podseća na srednjovekovne i prepeva dugačku, nedovršenu poemu ’Balada o Leitianu’ pisanu u simetričnom osmercu. Ovo je jedno od najlepše prevedenih Tolkinovih dela, čak se usuđujem da kažem da je tačnije i poetičnije prevedeno nego što je to opravdano hvaljeni Gospodar prstenova“, kaže Vasić.

Uz knjigu Deca Hurinova i Pad Gondolina, Beren i Lutijena je jedna od tri velike priče iz Tolkinovog legendarijuma, koje je Publik Praktikum najavio da će objaviti tokom 2021. godine. Knjiga Deca Hurinova je ranije već publikovana, a treća knjiga, Pad Gondolina, bi trebalo da iz štampe izađe do kraja godine, možda već i tokom novembra.

Netfliksova najpopularnija serija „Stranger Things“ dobija svoje nastavke

“Stranger Things” važi za jednu od najuspešnijih serija na Netfliksu, a uskoro bi mogla da postane čitava franšiza.

Jedan od čelnika ove kuće, Ted Sarandos, gostujući na konferenciji Code Conference na Beverli Hilsu, nagovestio je da bi serija mogla da dobije nekoliko spin-offova.

Rekao je da se u ovom trenutku pregovara o franšizi i nagovestio snimanje srodnih serija. Jedna od producentkinja ovih spin-off serija mogla bi da bude Mili Bobi Braun, koju je proslavila uloga Eleven u ovoj seriji, a koja je nedavno potpisala dugoročni ugovor sa Netfliksom.

Nedavno je saopšteno da su druga i treća sezona serije gledane više od milijardu sati, dok je treću sezonu pogledalo više od 67 miliona naloga.

Četvrta sezona serije će, nakon dugo čekanja, biti objavljena 2022. godine.

Književno veče "Između istorije i fantastike” u Kolarčevoj zadužbini

Književno veče sa temom “Između istorije i fantastike” održaće se (četvrtak, 23. septembra u 18 časova), u Kolarčevoj zadužbini u organizaciji izdavačke kuće “Portalibris”.

O odnosu istorije i fantastike u savremenoj književnosti, o sopstvenoj inspiraciji istorijskim junacima i događajima, i uopšte, o razlozima i potrebama povezivanja stvarne prošlosti i mašte govoriće autor naučnofantastičnog romana “Ravan” Dušan Paučković, autor pseudoistorijskog romana “Uroševe hronike”.

U razgovoru učestvuju i Vladimir Đurđić i Vladimir Kolarić, prozni i dramski pisac. Istovremeno biće predstavljeni novi nastavci dva pomenuta romana. Posetioci će imati prilike da učestvuju u zanimljivoj večeri, postavljaju pitanja o svojim omiljenim junacima i druže se sa piscima i dobiju posvetu.

Muzej ruskih bajki – porodični projekat

U Muzeju ruskih bajki, u Volgogradskoj oblasti, posetioce koji dolaze iz cele Rusije, dočekuju tri heroja ruskih bajki, slavuj kradljivac i troglavi zmaj. Na ideju o otvaranju muzeja došla je Tatjana Pavlova sa članovima svoje porodice, među kojima je i jedan glumac, u kostimu Baba Jage.

“Ono što je napisano u bajci da je Baba Jaga bila otelotvorenje i dobrog i lošeg, ali u najvećoj meri je želela dobro ljudima. Štagod neko rekao, uvek je svima pomagala i to je u priči jasno” , rekao je glumac Oleg Ivanov.

Najveći deo eksponata pripada likovima iz ruskih bajki i starih, slovenskih mitova. Posebna pažnja posvećena je likovima iz voljenih bajki pesnika Aleksandra Puškina.

“Mnogo toga ovde je zasnovano na Puškinovom stilu pisanja ili likovima iz njegovih bajki. Ova glava Svjatogora štiti kraljevstvo odnosno državu. Takođe navodi ljude da ponovo čitaju ruske bajke”, istakla je Tatjana Pavlova, osnivač muzeja.

Sve eksponate u muzeju je Tatjana Pavlova osmislila sa svojim ćerkama i zetovima, od velikih talasa, gradova – tvrđava do mitskih likova. Na jednom mestu je svet bajki u koji morate da poverujete. Posao organizacije svega nije bio težak, uverava Pavlova.

“Ako radite ono što ljudi žele, onda je to i za vas zadovoljstvo, nije bilo bilo kakvih teškoća. Za mene je dobar pokazatelj to da ako je sve dobro i jednostavno, znam da radim pravu stvar. Čim počnu da vam stvari izmiču iz ruku, potražite nešto drugo i bavite se time”, rekla je Tatjana Pavlova.

Muzej u Volgogradskoj oblasti je dobio nagradu za “Najbolji društveni projekat u 2020.godini”, na godišnjem sveruskom takmičenju. Pokrenut je od Ruskog državnog univerziteta uz podršku Ministarstva za ekonomski razvoj i Agencije za strateške inicijative.

U novom Netfliksovom crtaću “Ridley Jones” glavni likovi su gej tate i nebinarna osoba

“Ridley Jones”, novi Netfliksov crtani film namenjen deci predškolskog uzrasta, među glavnim likovima ima i nekoliko LGBT+ junaka.

Crtać prati devojčicu Ridli Džouns koja živi u muzeju, a kojoj se tokom noći pridružuju mitska bića i životinje, uključujući i nebinarnog bizona Freda kojeg oslovljavaju sa “oni/ono”.

Kada devojčica upita ostale članove družine da li je Fred dečak ili devojčica, oni odgovaraju da je ono samo Fred i da nema rod.

U raznim epizodama se pojavljuju i drugi LGBT+ likovi, poput dvojice tata, koji su zapravo mumije. Oni su bračni par i zajedno odgajaju dete.

Gej mumijama glasove pozajmljuju dvojica glumaca koji su homoseksualci – Kris Kolfer i Endru Ranels, dok Fredu glas pozajmljuje nebinarna glumica Ezra Menas.

Od kada se pojavio 15. jula, crtani film se nalazi u trendingu na globalnoj Netfliksovoj listi i među 10 najgledanijih serijala je na ovoj striming platformi.

Ukinuta serija “Cursed”

Netflix je saopštio da posle samo jedne sezone prestaje s snimanjem serije “Cursed”.

Ova fentezi serija, u kojoj je glavnu ulogu tumačila Katrin Langford počela je da se emituje prošlog leta i imala je deset epizoda u prvoj sezoni. Iako gromoglasno najavljivana, očigledno da nije stekla dovoljan broj poklonika da bi “zaslužila” i drugu sezonu, mada je, recimo, na sajtu “Rottentomatoes” imala solidnih 67 odsto po ocenama kritičara i nešto slabijih 53 odsto po mišljenju gledalaca.

Serija je bila zasnovana na istoimenoj knjizi čiji su autori Tom Viler i Frenk Miler.

„Američka horor priča“ ide u množinu!

Svi oni koji su voleli seriju “Američka horor priča”, koje je delo  autora Rajana Marfija, biće zadovoljni najavom da je ovaj scenarista i producent osmislio novu antologijsku horor seriju pod nazivom “Američke horor priče” (American Horror Stories). U pitanju je svojevrstan spin-off, ali i mnogo više od toga.

Za razliku od originalne antologijske serije u kojoj je svaka sezona ima jednu celovitu priču, ovde će svaka epizoda biti potpuno zasebna. Nova serija će imati 16 epizoda od po sat vremena i baviće se horor mitovima, legendama i drugim pričama.

U seriji će glumiti neki glumci koji su se već pojavljivali u nekoj od sezona Američke horor priče, ali i još puno novih, spisak je zaista dug. Nakon prvobitnog jezivog tizera, Marfi je sa fanovima podelio i novi trejler, uz napomenu da „ovo još nije ni pola svega“. Da li to znači da ćemo videti još neka poznata lica u novim ulogama, ostaje da vidimo.

“Američke horor priče” biće premijerno prikazane na servisu Hulu od 15. jula pa sve do Noći veštica. Nova, deseta sezona serija “Američka horor priča” započeće sa prikazivanjem 25. avgusta, sa podnaslovom Double Feature.

7. Festival fantastične književnosti Art-Anima (2. dan)

Ponedeljak, 05. jul 2021.

Vreme	Događaj	Učesnici
18.00	Promocija programa izdavačke kuće „Bedem“	Mladen Milosavljević, Sanja Savić Milosavljević, moderatorka Jovana Dišić
19.15	Tribina: „Fantastika i nauka u delima Ursule LeGvin i Artura Klarka“	Milan Ćirković, Slobodan Bubnjević, Srđa Janković, moderatorka Jelena Nidžović
20.30	Promocija dvoknjižja „Firentinski dublet“ Gorana Skrobonje i Ivana Nešića	Goran Skrobonja, Ivan Nešić, moderatorka Ksenija Prodanović