BEREN I LUTIJENA pred čitaocima u izvrsnom prevodu

Zahvaljujući izdavačkoj kući Publik Praktikum, na srpskom jeziku je po prvi put objavljena knjiga Beren i Lutijena Dž.R.R. Tolkina, javlja Art-Anima. Knjigu je priredio Kristofer Tolkin, a čini je kolekcija rukopisa, među kojima su različite verzije priče „Beren i Lutijena“, čime je priređivač prikazao njihov idejni razvoj tokom vremena.

Ovo, tvrdokoričeno izdanje ukrašeno je radovima proslavljenog ilustratora Alan Lija, dobitnika Oskara za rad na filmskoj trilogiji Gospodar prstenova.

Beren i Lutijena - Tolkin

Povest o Berenu i Lutijeni bila je esencijalna tvar u razvoju Silmariliona – knjige mitova i legendi iz Tolkinovog Prvog doba Sveta. Tolkin je priču napisao godinu dana nakon povratka iz Francuske, pred kraj 1916, posle Bitke na Somi.

Osnov povesti, koji nikada nije promenjen, jeste sudbina Berena i Lutijene, koja je zasenila njihovu ljubav: jer Beren je bio smrtan čovek, a Lutijena besmrtna Vilovnjakinja. Njen otac, vilovnjački kralj, protiveći se oštro Berenu, nametnuo mu je nemoguć zadatak koji mora da ispuni pre nego što oženi Lutijenu. U njemu leži srž ove povesti i seže do izvanredno herojskog pokušaja Berena i Lutijene da u sadejstvu poharaju najzlobnije među zlobnim bićima – Melkora, prozvanog Morgot, Crni neprijatelj Silmarila.

Ovom knjigom, Kristofer Tolkin pokušao je da povest o Berenu i Lutijeni istrgne iz opsežnog dela u kojem je ukotvljena; no, ta se priča menjala, naporedo razvijajući nove poveznice unutar jedne obimne istorije. Kako bi pokazao nešto od procesa kojim se ova legenda o Srednjoj zemlji razvijala tokom godina, on je priču ispripovedao očevim rečima, prvo u originalnom obliku, a potom i kroz prozne i stihovne odlomke iz kasnijih verzija, koji oslikavaju kako se to narativ menjao. Prvi put objedinjeni, oni otkrivaju aspekte priče – kako kroz događaje, tako i u pripovedačkoj neposrednosti, kojima se kasnije gubi trag.

U proces pripreme srpskog izdanja Berena i Lutijene bio je uključen i jedan od najažurnijih domaćih proučavalaca Tolkinovog književnog opusa, dr Marko Vasić, koji za sajt Art-Anima.com ističe važnost ovog izdanja.

„Pripovest o Berenu i Lutijeni jedna je od tri Velike pripovesti iz Srednje zemlje i jedna od tri koje je Tolkin napisao u rovu za vreme Velikog rata. Ne radi se ovde o potpuno novom, do sada neobjavljenom delu, već o svojevrsnoj zbirci tekstova, koji su prethodno bili objavljeni u II, III i IV tomu dvanaestotomne Istorije Srednje zemlje a Kristofer Tolkin ih izdvojio tematski, organizovao hronološki, povezao i objasnio. Poznato je, naime, da je obimno, nikada završeno Tolkinovo mitološko delo Silmarilion doživelo nekoliko faza u toku stvaranja, koje je on označio kao: 1. Nacrt 2. Kventa Noldorinva (istorija Noldora) i 3. Kventa Silmarilion (istorija silmarila), što je i jedina, zvanično objavljena verzija. Kristofer je iz pomenutih faza izdvojio sve tri verzije pripovesti o Berenu i Lutijeni, i priložio ih u ovom izdanju, uključujući i fragmente ’Balade o Leitianu’ (što je, zapravo, već pomenuta prva verzija pripovesti, napisana u rovu) koji su, u najužem smislu, vezani za samu tematiku“, ističe Marko Vasić.

Prevođenje tekstova bilo je naročito izazovno jer su neki od njih pisani po uzoru na srednjovekovne zapise, i u originalnom rukopisu odišu drevnošću, pa se pred prevodiocem Vladimirom D. Jankovićem našao veoma zahtevan zadatak, koji je prema Vasićevim rečima izvršen na izuzetan način.

„Vladimir D. Janković prihvatio se nimalo lakog zadatka – da prevede rukopis koji strukturno podseća na srednjovekovne i prepeva dugačku, nedovršenu poemu ’Balada o Leitianu’ pisanu u simetričnom osmercu. Ovo je jedno od najlepše prevedenih Tolkinovih dela, čak se usuđujem da kažem da je tačnije i poetičnije prevedeno nego što je to opravdano hvaljeni Gospodar prstenova“, kaže Vasić.

Uz knjigu Deca Hurinova i Pad Gondolina, Beren i Lutijena je jedna od tri velike priče iz Tolkinovog legendarijuma, koje je Publik Praktikum najavio da će objaviti tokom 2021. godine. Knjiga Deca Hurinova je ranije već publikovana, a treća knjiga, Pad Gondolina, bi trebalo da iz štampe izađe do kraja godine, možda već i tokom novembra.

Književno veče "Između istorije i fantastike” u Kolarčevoj zadužbini

Književno veče sa temom “Između istorije i fantastike” održaće se (četvrtak, 23. septembra u 18 časova), u Kolarčevoj zadužbini u organizaciji izdavačke kuće “Portalibris”.

PORTALIBRIS www.portalibris.rs

O odnosu istorije i fantastike u savremenoj književnosti, o sopstvenoj inspiraciji istorijskim junacima i događajima, i uopšte, o razlozima i potrebama povezivanja stvarne prošlosti i mašte govoriće autor naučnofantastičnog romana “Ravan” Dušan Paučković, autor pseudoistorijskog romana “Uroševe hronike”.

U razgovoru učestvuju i Vladimir Đurđić i Vladimir Kolarić, prozni i dramski pisac. Istovremeno biće predstavljeni novi nastavci dva pomenuta romana. Posetioci će imati prilike da učestvuju u zanimljivoj večeri, postavljaju pitanja o svojim omiljenim junacima i druže se sa piscima i dobiju posvetu.

Muzej ruskih bajki – porodični projekat

U Muzeju ruskih bajki, u Volgogradskoj oblasti, posetioce koji dolaze iz cele Rusije, dočekuju tri heroja ruskih bajki, slavuj kradljivac i troglavi zmaj. Na ideju o otvaranju muzeja došla je Tatjana Pavlova sa članovima svoje porodice, među kojima je i jedan glumac, u kostimu Baba Jage.

Muzej ruskih bajki - oživljavanje ruskog folklora

“Ono što je napisano u bajci da je Baba Jaga bila otelotvorenje i dobrog i lošeg, ali u najvećoj meri je želela dobro ljudima. Štagod neko rekao, uvek je svima pomagala i to je u priči jasno” , rekao je glumac Oleg Ivanov.

Najveći deo eksponata pripada likovima iz ruskih bajki i starih, slovenskih mitova. Posebna pažnja posvećena je likovima iz voljenih bajki pesnika Aleksandra Puškina.

“Mnogo toga ovde je zasnovano na Puškinovom stilu pisanja ili likovima iz njegovih bajki. Ova glava Svjatogora štiti kraljevstvo odnosno državu. Takođe navodi ljude da ponovo čitaju ruske bajke”, istakla je Tatjana Pavlova, osnivač muzeja.

Sve eksponate u muzeju je Tatjana Pavlova osmislila sa svojim ćerkama i zetovima, od velikih talasa, gradova – tvrđava do mitskih likova. Na jednom mestu je svet bajki u koji morate da poverujete. Posao organizacije svega nije bio težak, uverava Pavlova.

“Ako radite ono što ljudi žele, onda je to i za vas zadovoljstvo, nije bilo bilo kakvih teškoća. Za mene je dobar pokazatelj to da ako je sve dobro i jednostavno, znam da radim pravu stvar. Čim počnu da vam stvari izmiču iz ruku, potražite nešto drugo i bavite se time”, rekla je Tatjana Pavlova.

Muzej u Volgogradskoj oblasti je dobio nagradu za “Najbolji društveni projekat u 2020.godini”, na godišnjem sveruskom takmičenju. Pokrenut je od Ruskog državnog univerziteta uz podršku Ministarstva za ekonomski razvoj i Agencije za strateške inicijative.

U novom Netfliksovom crtaću “Ridley Jones” glavni likovi su gej tate i nebinarna osoba

“Ridley Jones”, novi Netfliksov crtani film namenjen deci predškolskog uzrasta, među glavnim likovima ima i nekoliko LGBT+ junaka.

detalj iz filma Ridley Jones

Crtać prati devojčicu Ridli Džouns koja živi u muzeju, a kojoj se tokom noći pridružuju mitska bića i životinje, uključujući i nebinarnog bizona Freda kojeg oslovljavaju sa “oni/ono”.

Kada devojčica upita ostale članove družine da li je Fred dečak ili devojčica, oni odgovaraju da je ono samo Fred i da nema rod.

U raznim epizodama se pojavljuju i drugi LGBT+ likovi, poput dvojice tata, koji su zapravo mumije. Oni su bračni par i zajedno odgajaju dete.

Gej mumijama glasove pozajmljuju dvojica glumaca koji su homoseksualci – Kris Kolfer i Endru Ranels, dok Fredu glas pozajmljuje nebinarna glumica Ezra Menas.

Od kada se pojavio 15. jula, crtani film se nalazi u trendingu na globalnoj Netfliksovoj listi i među 10 najgledanijih serijala je na ovoj striming platformi.

Ukinuta serija “Cursed”

Netflix je saopštio da posle samo jedne sezone prestaje s snimanjem serije “Cursed”.

scena iz serije

Ova fentezi serija, u kojoj je glavnu ulogu tumačila Katrin Langford počela je da se emituje prošlog leta i imala je deset epizoda u prvoj sezoni. Iako gromoglasno najavljivana, očigledno da nije stekla dovoljan broj poklonika da bi “zaslužila” i drugu sezonu, mada je, recimo, na sajtu “Rottentomatoes” imala solidnih 67 odsto po ocenama kritičara i nešto slabijih 53 odsto po mišljenju gledalaca.

Serija je bila zasnovana na istoimenoj knjizi čiji su autori Tom Viler i Frenk Miler.

„Američka horor priča“ ide u množinu!

Svi oni koji su voleli seriju “Američka horor priča”, koje je delo  autora Rajana Marfija, biće zadovoljni najavom da je ovaj scenarista i producent osmislio novu antologijsku horor seriju pod nazivom “Američke horor priče” (American Horror Stories). U pitanju je svojevrstan spin-off, ali i mnogo više od toga.

American Horror Stories najava

Za razliku od originalne antologijske serije u kojoj je svaka sezona ima jednu celovitu priču, ovde će svaka epizoda biti potpuno zasebna. Nova serija će imati 16 epizoda od po sat vremena i baviće se horor mitovima, legendama i drugim pričama.

U seriji će glumiti neki glumci koji su se već pojavljivali u nekoj od sezona Američke horor priče, ali i još puno novih, spisak je zaista dug. Nakon prvobitnog jezivog tizera, Marfi je sa fanovima podelio i novi trejler, uz napomenu da „ovo još nije ni pola svega“. Da li to znači da ćemo videti još neka poznata lica u novim ulogama, ostaje da vidimo.

“Američke horor priče” biće premijerno prikazane na servisu Hulu od 15. jula pa sve do Noći veštica. Nova, deseta sezona serija “Američka horor priča” započeće sa prikazivanjem 25. avgusta, sa podnaslovom Double Feature.

7. Festival fantastične književnosti Art-Anima (2. dan)

Ponedeljak, 05. jul 2021.

VremeDogađajUčesnici
18.00Promocija programa izdavačke kuće „Bedem“Mladen Milosavljević, Sanja Savić Milosavljević, moderatorka Jovana Dišić
19.15Tribina: „Fantastika i nauka u delima Ursule LeGvin i Artura Klarka“Milan Ćirković, Slobodan Bubnjević, Srđa Janković, moderatorka Jelena Nidžović
20.30Promocija dvoknjižja „Firentinski dublet“ Gorana Skrobonje i Ivana NešićaGoran Skrobonja, Ivan Nešić, moderatorka Ksenija Prodanović
logo ArtAnima 2021

7. Festival fantastične književnosti Art-Anima (1. dan)

Nedelja, 04. jul 2021.

VremeDogađajUčesnici
18.00Promocija romana „Prokletije“ Dejana OgnjanovićaDejan Ognjanović, Ana Marija Grbić, Igor Stanojević
19.30Predstavljanje romana „Kad se vratim“ Mladena JakovljevićaMladen Jakovljević, Vladislava Gordić Petković, moderator Dragoljub Igrošanac
20.45Predstavljanje 7. broja časopisa „Književna fantastika“Ljiljana Gavrilović, Adrijan Sarajlija, Marko Vasić, Nebojša Petković, Mladen Jakovljević, Dragoljub Igrošanac
logo ArtAnima 2021

Festival fantastike 4. i 5. jula u Beogradu

Sedmi festival fantastične književnosti “Art – Anima” zakazan je za 4. i 5. jul od 18 sati u beogradskom “Poletu”, a najavljeni su razgovori sa više od 20 pisaca, urednika i izdavača.

plakat festivala

Reč je o manifestaciji koja prepoznaje i promoviše fantastiku ne samo kao umetničko sredstvo i tekstualnu strategiju modernog književnog stvaralaštva, već i kao svojevrsnu mapu stvarnosti koja nas okružuje i onih u kojima bismo mogli da se nađemo, navode organizatori.

Među učesnicima dvodnevnog festivala su Goran Skrobonja, Vladislava Gordić Petković, Ljiljana Gavrilović, Dejan Ognjanović, Mladen Jakovljević, Ivan Nešić, Adrijan Sarajlija, Mladen Milosavljević, Ana Marija Grbić…

U fokusu je stvaralaštvo domaćih pisaca, a jedna od tema je i preplitanje nauke i fantastike i delima Ursule Le Gvin i Artura Klarka, o čemu će na tribini govoriti promoteri nauke Srđa Janković, Milan Ćirković i Slobodan Bubnjević.

Roman Dejana Ognjanovića „Prokletije“ premijerno će biti predstavljen prvog dana festivala, a u završnici drugog dana i duologija „Firentinski dublet“ Gorana Skrobonje i Ivana Nešića.

10 najboljih knjiga Stivena Kinga: Jedan od mogućih izbora!

Stiven King je prve priče objavio je još krajem šezdesetih, debitovao je romanom “Keri” 1974. godine, a od tada je objavio više od 60 knjiga. Vremenom je stekao epitet najvećeg majstora horora, ali je odavno napustio okvire žanra i piše i trilere, i krimiće, i fantastiku, i serijale “natopljene” magijskim realizmom… Da li su najpopularnije knjige nekog pisca ujedno i njegove najbolje pitanje je starije od knjižara, ali bi se moglo reći da kod Stivena Kinga to ide “ruku pod ruku”.

„Radio sam to iz čistog uživanja u tome. A ako to možete da radite uživajući, onda to možete da radite zauvek“, navodi King u memoarskoj knjizi „O pisanju“. Da li su svih njegovih šezdesetak knjiga pojednako uspele? Nisu. Ali tačno je i da se iz prave male biblioteke naslova sa njegovim potpisom na koricama mogu probrati vrhunska dela. Novinarka „Biznis insajdera“ Katerin Fjoriljo na „Gudridsu“ se suočila sa podatkom da su korisnici ove platforme posvećene knjigama i čitanju Kingove knjige ocenjivali više od 15 miliona puta i da su napisali više od 630.000 prikaza. Da bi izdvojila njegove najbolje i najpopularnije knjige među čitaocima, držala se naslova koji su najviše puta dobile maksimalnih pet zvezdica.

ISIJAVANJE

Teško da bi moglo biti iznenađenje to što je najpopularnija knjiga Stivena Kinga ujedno i njegov prvi bestseler: „Isijavanje“, klasični horor roman iz 1977. godine, prenet je i na veliko platno u režiji Stenlija Kjubrika sa Džekom Nikolsonom u glavnoj ulozi (King je, inače, smatrao da je film promašio suštinu knjige).

Stiven King

„Isijavanje“ je napeta (paranormalna) priča o Džeku Torensu, koji počinje novi posao kao domar u hotelu, nadajući se da će moći da provodi više vremena sa svojom porodicom i više vremena pišući. Međutim, van sezone, jeziva snežna oluja zarobljava Džeka u hotelu, a zlokobne stvari počinju da se dešavaju. Ova knjiga o ukletoj kući ne prestaje da zastrašuje čitaoce već skoro pola veka. Samo na platformi „Gudrids“ ju je više od 130.000 čitalaca ocenilo sa maksimalnih pet zvezdica.

TO

U Deriju, u Mejnu, sedmoro tinejdžera otkrili su užas koji su nazvali „To“, a često preuzima oblik klovna Penivajza. Nakon što su odrasli i svako je postao uspešan u onome čemu se posvetio, jedan od njih pozvao je da se vrate da bi zajedno jednom zauvek zaustavili tog stvora.

Stiven King

Stiven King pripoveda u paralelnom narativnom toku, prateći priče iz 1958. i 1985. i jezive opise da bi razvio jedinstvene likove i istražio teme koje daleko premašuju okvire klasičnog horora kao žanra.

UPORIŠTE

Radnja u knjizi počinje dan nakon što je 99 odsto stanovništva na Zemlji ubio virus koji je greškom oslobođen. Malobrojne preživele razdiru čudni snovi i borba između dve struje u društvu.

Stiven King

Na više od 1.100 stranica, King u ovom remek-delu kombinuje klasične elemente iz priča o natprirodnom i fantastike i stvara postapokaliptičku distopiju, pričajući ujedno o preživljavanju, religiji i moralnosti, piše Katerin Fjoriljo.

MIZERI

Nakon što proslavi izlazak novog romana, Pol Šeldon doživi saobraćajnu nesreću u Stenovitim planinama, a spasava ga En Vilks, njegova najveća obožavateljka. Dok neguje Pola, pošto je slomio obe noge, ona ga primorava da napiše novi roman, besna jer je pisac „ubio“ njenog omiljenog lika.

Stiven King

Opsednuta, En drži Pola kao taoca u ovoj priči o mučenju, psihološkoj manipulaciji i zavisnosti. Ovo je horor roman pun krvi i grozota, sa višedimenzionalnim negativcem, jaka i slikovita priča o borbi između žrtve i onoga ko ju je zarobio.

22/11/63

U romanu sa putovanjem kroz vreme priča prati Džejka Epinga, profesora u srednjoj školi kome je predstavljen portal u 1958. godinu i on treba da ode u prošlost da bi sprečio atentat na Džona Kenedija.

Stiven King

Džejk dobija novi identitet, testira pravila putovanja kroz vreme i otkriva šta bi moglo da ga sačeka u sadašnjosti ako uspe u svojoj misiji. Sa jako malo (ako i imalo) horora u ovom romanu, nazvanom po datumu kada je Kenedi ubijen, pred ljubiteljima Kingovih knjiga je uzbudljiva istorijska priča, jedna od onih „šta bi bilo kad bi bilo“ da su se događaji odigrali drugačije.

MRAČNA KULA: REVOLVERAŠ

Ovo je prvi nastavak iz naširoko popularnog serijala „Mračna kula“ koji je vremenom narastao na osam knjiga i jednu kratku priču.

Stiven King

Roland od Gileada je poslednji pripadnik viteškog reda Poslednjih Revolveraša. Kroz mešavinu mračne fantastike, horora i motiva iz vesterna, priča prati Rolanda u njegovom pohodu na Mračnu kulu, u kojoj je sadržano sve što postoji. Na svom putu, zagonetni usamljenik traga za svojim arhineprijateljem, sprijateljuje se sa likovima koje sreće usput, upoznaje privlačnu, misterioznu ženu… Dodatno uzbuđenje za Kingove redovne čitaoce su aluzije na njegove druge knjige.

KERI

Prvi roman koji je Stiven King objavio govori o Keri Vajt, tinejdžerki sa telekinetičkim moćima sposobnom da pokreće objekte snagom svojih misli.

Stiven King

Pošto je zlostavljana celog života, jedan posebno traumatičan dan pokreće osvetnički niz koji kulminira čuvenom zastrašujućom scenom sa proslave mature. Ovaj moderni horor klasik (takođe i kultni film sa Sisi Spejsik u naslovnoj ulozi) istovremeno je i snažno štivo protiv zlostavljanja.

GROBLJE KUĆNIH LJUBIMACA

U ruralnom Mejnu, živopisna porodica useljava se u savršeni dom da bi tamo živela jednostavan i srećan život, ali tamo otkriva da ceo gradić pohode užasi, a da je izvor svih tih zala obližnje groblje za kućne ljubimce.

Stiven King

Ovo je horor koji postepeno obuzima čitaoca, jedan je od onih koji manje prikazuju tragove krvi, a više se nižu uznemirujući detalje od kakvih se čitaocima ježi koža da bi na kraju čitaoci ostali zaplašeni na način na koji to samo King ume da izvede.

ZELENA MILJA

„Zelena milja“ je serijal u okviru kog je objavljivan tom po tom od 1996. naovamo, a svaki je odmah stizao na listu bestselera „Njujork tajmsa“.

Stiven King

Sažet u jednu knjigu, „Zelena milja“ prati Pola Edžkomba, čuvara u zatvoru sa osuđenicima koji čekaju trenutak kada će zakoračiti „zelenom miljom“ na putu ka električnoj stolici i pogubljenju. Iako je Pol video skoro sve, njegova iskustva sa zatvorenikom Džonom Kofijem ne liče ni na jedno pre. Džon je čudan zatvorenik, osuđen za izopačeni zločin uprkos tome što je utvrđeno da mu je svest na nivou deteta. Ovo je roman koji tera na razmišljanje i izaziva emocije, uverljiva priča kakva sadrži šokantne detalje i prepoznatljiv Kingov stil.

SALEMOVO

„Salemovo“ je drugi roman koji je Stiven King objavio. Priča govori o piscu Benu Mirsu koji se vraća u grad gde je odrastao da bi se suočio sa zlom kom je jednom uspeo da umakne.

Stiven King

U ovoj jedinstvenoj pripovesti o vampirima više je horora nego u većini Kingovih drugih knjiga, a inspirisana je klasičnim vampirskim pričama i filmovima. King piše neverovatne horore o malih gradovima, pa se ni ova knjiga ne razlikuje, predstavljajući u njoj mirno mesto sa tajnama o zlostavljanju, nasilju i ubistvu ispod površine takve slike.

Na listi Kingovih najboljih naslova po ocenama čitalaca na platformi „Gudrids“ posle prvih 10 slede njegove knjige „O pisanju“, drugi deo serijala Mračna kula pod nazivom „Crtež na drvetu“ (kod nas pod naslovom „Tri tarot karte“), „Godišnja doba“ (sa četiri priče, od kojih je najpoznatija „Rita Hejvort i bekstvo iz Šošenka“, po kojoj je snimljen film), „Pod kupolom“, pa „Pustare“ (treći deo serijala „Mračna kula“), „Gospodin Mercedes“, „Čarobnjak i staklo“ (četvrti nastavak „Mračne kule“), „Doktor Slip“ i „Mračna kula“ (završni deo serijala).