Ponedeljak, 05. jul 2021.
| Vreme | Događaj | Učesnici |
|---|---|---|
| 18.00 | Promocija programa izdavačke kuće „Bedem“ | Mladen Milosavljević, Sanja Savić Milosavljević, moderatorka Jovana Dišić |
| 19.15 | Tribina: „Fantastika i nauka u delima Ursule LeGvin i Artura Klarka“ | Milan Ćirković, Slobodan Bubnjević, Srđa Janković, moderatorka Jelena Nidžović |
| 20.30 | Promocija dvoknjižja „Firentinski dublet“ Gorana Skrobonje i Ivana Nešića | Goran Skrobonja, Ivan Nešić, moderatorka Ksenija Prodanović |
Nedelja, 04. jul 2021.
| Vreme | Događaj | Učesnici |
|---|---|---|
| 18.00 | Promocija romana „Prokletije“ Dejana Ognjanovića | Dejan Ognjanović, Ana Marija Grbić, Igor Stanojević |
| 19.30 | Predstavljanje romana „Kad se vratim“ Mladena Jakovljevića | Mladen Jakovljević, Vladislava Gordić Petković, moderator Dragoljub Igrošanac |
| 20.45 | Predstavljanje 7. broja časopisa „Književna fantastika“ | Ljiljana Gavrilović, Adrijan Sarajlija, Marko Vasić, Nebojša Petković, Mladen Jakovljević, Dragoljub Igrošanac |
Sedmi festival fantastične književnosti “Art – Anima” zakazan je za 4. i 5. jul od 18 sati u beogradskom “Poletu”, a najavljeni su razgovori sa više od 20 pisaca, urednika i izdavača.
Reč je o manifestaciji koja prepoznaje i promoviše fantastiku ne samo kao umetničko sredstvo i tekstualnu strategiju modernog književnog stvaralaštva, već i kao svojevrsnu mapu stvarnosti koja nas okružuje i onih u kojima bismo mogli da se nađemo, navode organizatori.
Među učesnicima dvodnevnog festivala su Goran Skrobonja, Vladislava Gordić Petković, Ljiljana Gavrilović, Dejan Ognjanović, Mladen Jakovljević, Ivan Nešić, Adrijan Sarajlija, Mladen Milosavljević, Ana Marija Grbić…
U fokusu je stvaralaštvo domaćih pisaca, a jedna od tema je i preplitanje nauke i fantastike i delima Ursule Le Gvin i Artura Klarka, o čemu će na tribini govoriti promoteri nauke Srđa Janković, Milan Ćirković i Slobodan Bubnjević.
Roman Dejana Ognjanovića „Prokletije“ premijerno će biti predstavljen prvog dana festivala, a u završnici drugog dana i duologija „Firentinski dublet“ Gorana Skrobonje i Ivana Nešića.
Stiven King je prve priče objavio je još krajem šezdesetih, debitovao je romanom “Keri” 1974. godine, a od tada je objavio više od 60 knjiga. Vremenom je stekao epitet najvećeg majstora horora, ali je odavno napustio okvire žanra i piše i trilere, i krimiće, i fantastiku, i serijale “natopljene” magijskim realizmom… Da li su najpopularnije knjige nekog pisca ujedno i njegove najbolje pitanje je starije od knjižara, ali bi se moglo reći da kod Stivena Kinga to ide “ruku pod ruku”.
„Radio sam to iz čistog uživanja u tome. A ako to možete da radite uživajući, onda to možete da radite zauvek“, navodi King u memoarskoj knjizi „O pisanju“. Da li su svih njegovih šezdesetak knjiga pojednako uspele? Nisu. Ali tačno je i da se iz prave male biblioteke naslova sa njegovim potpisom na koricama mogu probrati vrhunska dela. Novinarka „Biznis insajdera“ Katerin Fjoriljo na „Gudridsu“ se suočila sa podatkom da su korisnici ove platforme posvećene knjigama i čitanju Kingove knjige ocenjivali više od 15 miliona puta i da su napisali više od 630.000 prikaza. Da bi izdvojila njegove najbolje i najpopularnije knjige među čitaocima, držala se naslova koji su najviše puta dobile maksimalnih pet zvezdica.
ISIJAVANJE
Teško da bi moglo biti iznenađenje to što je najpopularnija knjiga Stivena Kinga ujedno i njegov prvi bestseler: „Isijavanje“, klasični horor roman iz 1977. godine, prenet je i na veliko platno u režiji Stenlija Kjubrika sa Džekom Nikolsonom u glavnoj ulozi (King je, inače, smatrao da je film promašio suštinu knjige).
„Isijavanje“ je napeta (paranormalna) priča o Džeku Torensu, koji počinje novi posao kao domar u hotelu, nadajući se da će moći da provodi više vremena sa svojom porodicom i više vremena pišući. Međutim, van sezone, jeziva snežna oluja zarobljava Džeka u hotelu, a zlokobne stvari počinju da se dešavaju. Ova knjiga o ukletoj kući ne prestaje da zastrašuje čitaoce već skoro pola veka. Samo na platformi „Gudrids“ ju je više od 130.000 čitalaca ocenilo sa maksimalnih pet zvezdica.
TO
U Deriju, u Mejnu, sedmoro tinejdžera otkrili su užas koji su nazvali „To“, a često preuzima oblik klovna Penivajza. Nakon što su odrasli i svako je postao uspešan u onome čemu se posvetio, jedan od njih pozvao je da se vrate da bi zajedno jednom zauvek zaustavili tog stvora.
Stiven King pripoveda u paralelnom narativnom toku, prateći priče iz 1958. i 1985. i jezive opise da bi razvio jedinstvene likove i istražio teme koje daleko premašuju okvire klasičnog horora kao žanra.
UPORIŠTE
Radnja u knjizi počinje dan nakon što je 99 odsto stanovništva na Zemlji ubio virus koji je greškom oslobođen. Malobrojne preživele razdiru čudni snovi i borba između dve struje u društvu.
Na više od 1.100 stranica, King u ovom remek-delu kombinuje klasične elemente iz priča o natprirodnom i fantastike i stvara postapokaliptičku distopiju, pričajući ujedno o preživljavanju, religiji i moralnosti, piše Katerin Fjoriljo.
MIZERI
Nakon što proslavi izlazak novog romana, Pol Šeldon doživi saobraćajnu nesreću u Stenovitim planinama, a spasava ga En Vilks, njegova najveća obožavateljka. Dok neguje Pola, pošto je slomio obe noge, ona ga primorava da napiše novi roman, besna jer je pisac „ubio“ njenog omiljenog lika.
Opsednuta, En drži Pola kao taoca u ovoj priči o mučenju, psihološkoj manipulaciji i zavisnosti. Ovo je horor roman pun krvi i grozota, sa višedimenzionalnim negativcem, jaka i slikovita priča o borbi između žrtve i onoga ko ju je zarobio.
22/11/63
U romanu sa putovanjem kroz vreme priča prati Džejka Epinga, profesora u srednjoj školi kome je predstavljen portal u 1958. godinu i on treba da ode u prošlost da bi sprečio atentat na Džona Kenedija.
Džejk dobija novi identitet, testira pravila putovanja kroz vreme i otkriva šta bi moglo da ga sačeka u sadašnjosti ako uspe u svojoj misiji. Sa jako malo (ako i imalo) horora u ovom romanu, nazvanom po datumu kada je Kenedi ubijen, pred ljubiteljima Kingovih knjiga je uzbudljiva istorijska priča, jedna od onih „šta bi bilo kad bi bilo“ da su se događaji odigrali drugačije.
MRAČNA KULA: REVOLVERAŠ
Ovo je prvi nastavak iz naširoko popularnog serijala „Mračna kula“ koji je vremenom narastao na osam knjiga i jednu kratku priču.
Roland od Gileada je poslednji pripadnik viteškog reda Poslednjih Revolveraša. Kroz mešavinu mračne fantastike, horora i motiva iz vesterna, priča prati Rolanda u njegovom pohodu na Mračnu kulu, u kojoj je sadržano sve što postoji. Na svom putu, zagonetni usamljenik traga za svojim arhineprijateljem, sprijateljuje se sa likovima koje sreće usput, upoznaje privlačnu, misterioznu ženu… Dodatno uzbuđenje za Kingove redovne čitaoce su aluzije na njegove druge knjige.
KERI
Prvi roman koji je Stiven King objavio govori o Keri Vajt, tinejdžerki sa telekinetičkim moćima sposobnom da pokreće objekte snagom svojih misli.
Pošto je zlostavljana celog života, jedan posebno traumatičan dan pokreće osvetnički niz koji kulminira čuvenom zastrašujućom scenom sa proslave mature. Ovaj moderni horor klasik (takođe i kultni film sa Sisi Spejsik u naslovnoj ulozi) istovremeno je i snažno štivo protiv zlostavljanja.
GROBLJE KUĆNIH LJUBIMACA
U ruralnom Mejnu, živopisna porodica useljava se u savršeni dom da bi tamo živela jednostavan i srećan život, ali tamo otkriva da ceo gradić pohode užasi, a da je izvor svih tih zala obližnje groblje za kućne ljubimce.
Ovo je horor koji postepeno obuzima čitaoca, jedan je od onih koji manje prikazuju tragove krvi, a više se nižu uznemirujući detalje od kakvih se čitaocima ježi koža da bi na kraju čitaoci ostali zaplašeni na način na koji to samo King ume da izvede.
ZELENA MILJA
„Zelena milja“ je serijal u okviru kog je objavljivan tom po tom od 1996. naovamo, a svaki je odmah stizao na listu bestselera „Njujork tajmsa“.
Sažet u jednu knjigu, „Zelena milja“ prati Pola Edžkomba, čuvara u zatvoru sa osuđenicima koji čekaju trenutak kada će zakoračiti „zelenom miljom“ na putu ka električnoj stolici i pogubljenju. Iako je Pol video skoro sve, njegova iskustva sa zatvorenikom Džonom Kofijem ne liče ni na jedno pre. Džon je čudan zatvorenik, osuđen za izopačeni zločin uprkos tome što je utvrđeno da mu je svest na nivou deteta. Ovo je roman koji tera na razmišljanje i izaziva emocije, uverljiva priča kakva sadrži šokantne detalje i prepoznatljiv Kingov stil.
SALEMOVO
„Salemovo“ je drugi roman koji je Stiven King objavio. Priča govori o piscu Benu Mirsu koji se vraća u grad gde je odrastao da bi se suočio sa zlom kom je jednom uspeo da umakne.
U ovoj jedinstvenoj pripovesti o vampirima više je horora nego u većini Kingovih drugih knjiga, a inspirisana je klasičnim vampirskim pričama i filmovima. King piše neverovatne horore o malih gradovima, pa se ni ova knjiga ne razlikuje, predstavljajući u njoj mirno mesto sa tajnama o zlostavljanju, nasilju i ubistvu ispod površine takve slike.
Na listi Kingovih najboljih naslova po ocenama čitalaca na platformi „Gudrids“ posle prvih 10 slede njegove knjige „O pisanju“, drugi deo serijala Mračna kula pod nazivom „Crtež na drvetu“ (kod nas pod naslovom „Tri tarot karte“), „Godišnja doba“ (sa četiri priče, od kojih je najpoznatija „Rita Hejvort i bekstvo iz Šošenka“, po kojoj je snimljen film), „Pod kupolom“, pa „Pustare“ (treći deo serijala „Mračna kula“), „Gospodin Mercedes“, „Čarobnjak i staklo“ (četvrti nastavak „Mračne kule“), „Doktor Slip“ i „Mračna kula“ (završni deo serijala).
Dugo očekivana nova adaptacija naučno-fantastičnog filma “Dina” Denisa Vilneva doživeće svoju svetsku premijeru na Filmskom festivalu u Veneciji u septembru.
Festival je najavio da će visokobudžetski spektakl u kom glumi Timoti Šalameu i Zendaja imati svetsku premijeru u Veneciji u kategoriji van konkurencije 3. septembra.
Dugo očekivana nova adaptacija naučno-fantastičnog filma “Dina” Denisa Vilneva doživeće svoju svetsku premijeru na Filmskom festivalu u Veneciji u septembru.
Festival je najavio da će visokobudžetski spektakl u kom glumi Timoti Šalameu i Zendaja imati svetsku premijeru u Veneciji u kategoriji van konkurencije 3. septembra.
Film je adaptiran po glavnom bestseleru naučne fantastike Franka Herberta o mladom Polu Atreidesu (Šalame), potomku plemenite Kuće Atreida koji je zadužen za nadzor jalove pustinjske planete Arakis, poznate i kao Dine.
Vilnev je poslednji put bio u Veneciji sa nekonvencionalnom naučno-fantastičnom naslovom “Dolazak” 2016. godine.
U ovom naslovu glume i Rebeka Ferguson, Oskar Ajzek, Džoš Broulin, Džejson Momoa, Havijer Bardem, i drugi.
Jedno od ključnih dela savremene epske fantastike, Tolkinov roman Hobit, zahvaljujući Publik Praktikumu doživeo je novo izdanje na srpskom jeziku, a u prevodu Danka Ješića, javlja Art-Anima.
Veličanstvena i neodoljiva avantura ispunjena neizvesnošću i suptilnim humorom, koja govori o predusretljivom i mirnom hobitu, gospodinu Bilbu Baginsu i njegovom nevoljnom udelu u vratolomnoj potrazi za zmajevim zlatom u društvu čarobnjaka Gandalfa i skupine patuljaka, već gotovo 85 godina predstavlja omiljeno štivo generacija čitalaca širom sveta.
Bilbo Bagins je prvi hobit iz Okruga koji je postao slavan, i svojim delima utro put svom narodu za čuveni poduhvat Družine Prstena. Veliki čarobnjak Gandalf predložio ga je kao saputnika Torinu i Patuljcima u velikoj avanturi preotimanja blaga od Zmaja – Šmauga Veličanstvenog – zbog Bilbovih izuzetnih sposobnosti i provalničkih veština, kao i umešnosti u opasnosti, koju po njegovom izgledu možda niko ne bi ni naslutio…
Isprva krajnje nesklon pustolovini, Bilbo okleva i nerado kreće na tegoban put ka Samotnoj planini, i ne sluteći šta će mu se sve desiti na tom putu, da će susresti turobno stvorenje Goluma, da će i ne hoteći doći do magičnog prstena koji će pokrenuti čitav lanac velikih događaja, i da će uspeti svojim lukavstvom da se izbavi iz naizgled pogubnih prilika…
Ovo izdanje Hobita rađeno je u broširanom povezu, a iz Publik Praktikuma stižu najave da će uskoro domaćim čitaocima biti ponuđeno i tvrdokoričeno izdanje.
Netflix je saopštio da je kontroverzno ostvarenje Zeka Snajdera “Army of the Dead” do sada videlo 72 miliona domaćinstava, što je apsolutni rekord po gledanosti.
Premijera ovog filma bila pre samo četiri nedelje.
Ovaj enobični film govori o grupi plaćenika koji u Las Vegasu nameravaju da izvedu najveći ikad pokušanu pljačku, i to dok je u toku zombi-apokalipsa.
Glavne uloge tumače Dejv Botista, Ela Purnel, Omari Hardvik, Ana de la Reguera, Teo Rosi, Matijas Švejghefer i drugi.
Ovakav uspeh naterao je čelnike da već razmišljaju o snimanju nastavka, a i sam Snajder je raspoložen da se prihvati tog posla.
Takođe, u “procesu proizvodnje” je i nekoliko filmova iz tkz “Army of Dead univerzuma”, pa tako Švejghefer reprizira svoju ulogu Ludviga Ditera u filmu “Army of Thieves”. Priča ovog filma smeštena je pre događaja iz “Army of the Dead”, tokom ranih dana zombi-kataklizme. Reditelj ovog filma biće baš Švejghefer.
Izdavačka kuća Čarobna knjiga pokrenula je novu biblioteku u kojoj će se ubuduće naći specijalna, ilustrovana izdanja odabranih knjiga fantastike, a čast da pomenutu biblioteku otvori dobila je zbirka Poslednja želja poljskog pisca Andžeja Sapkovskog, javlja Art-Anima.
Uvodna knjiga u planetarno popularni serijal epske fantastike „Saga o vešcu“ tako dobija kolekcionarsko, tvrdokoričeno izdanje bogato ilustrovano maestralnim radovima nagrađivanog grafičkog dizajnera i ilustratora Alehandra Kolučija.
Poslednja želja je zbirka pripovedaka nastalih prepričavanjem nekih od najpoznatijih poljskih narodnih bajki, koje su izmenjene do granice neprepoznatljivosti i začinjene elementima strave i užasa. Zbirka predstavlja prvu od sedam knjiga „Sage o vešcu“, koju čini još jedna kolekcija pripovedaka i pet romana. Knjigu je sa poljskog prevela Vesna Milutinović-Đurić.
Kroz pripovetke zastupljene u Poslednjoj želji čitalac upoznaje Geralta, naočitog lovca bele kose i prodornog pogleda, nadaleko čuvenog zbog svog cinizma i nepoštovanja autoriteta. Geralt je veštac koji svoje moći jača korišćenjem eliksira i redovnim vežbanjem. Briljantan je borac i nemilosrdan atentator, ali svakako ne običan ubica. Strogo se pridržavajući kodeksa veštaca koji mu zabranjuje ubijanje razumnih bića i zahteva strogu neutralnost u političkim sukobima, Geralt uništava samo čudovišta i to samo ona koja predstavljaju pretnju za ljudski rod. Ali nije sve što izgleda čudovišno zlo i nije sve što se čini poštenim dobro…
„Saga o vešcu“ je postala bestseler ne samo u autorovoj rodnoj Poljskoj već i širom sveta. Prevedena je na brojne svetske jezike, a po njoj je napravljena čuvena kompjuterska igrica The Witcher i snimljena TV serija čija druga sezona na Netflix stiže do kraja 2021. godine.
Izdavačka kuća Tanesi objavila je zbirku Fantastične i horor priče jednog od najznačajnijih pisaca ruske i svetske književnosti Nikolaja Gogolja, javlja Art-Anima.
Pripovesti su razvrstane u dve glavne celine. Prvu čine pripovetke iz dvotomne zbirke Večeri u seocetu kraj Dikanjke nastale u periodu od 1829. do 1832. godine, kojima je Gogolj stekao prve značajnije književne uspehe: „Soročinski sajam“, „Veče uoči Ivanjdana“, „Majska noć ili utopljenica“, „Izgubljeno pismo“, „Badnje veče“, „Strašna osveta“, „Ivan Fjodorovič Šponjka i njegova teta“ i „Začarano mesto“.
Drugu celinu čini poznata novela „Vij“ iz 1835. godine, prema kojoj je 1990. godine u režiji Đorđa Kadijevića snimljen kultni srpski horor film Sveto mesto. Prevod priča sa ruskog jezika uradile su Jelica Drenovac i Jelka Spaić Matijašević.
Iako je romanom Mrtve duše (1842) stekao epitet jednog od vodećih ruskih realista, Gogolj svoje književno stvaralaštvo započinje unutar okvira romantičarskog pokreta, stvarajući niz pripovedaka u kojima preovladava fantastika ponikla na folklornom i usmenom predanju, prvenstveno bajkama.
Kao i u folkloru, nosioci zla u Gogoljevim pričama su fantastične ličnosti – đavoli, veštice, rusalke itd. Fantastika proističe iz predstava samog naroda i njegovog naivnog verovanja u natprirodna bića, ali ona je i karakterističan elemenat umetničkog postupka kojim se pojačava komičnost slike.
Belinski je primetio da se u Gogoljevim pripovetkama fantastično i realno tako divno slažu da „obrazuju konkretnu poetsku stvarnost u kojoj čovek teško razaznaje šta je istina a šta legenda, ali hteo -ne hteo, sve prihvata kao istinu”.
U pripovetkama zastupljenim u zbirci Fantastične i horor priče lako se uočavaju tragovi uticaja ukrajinskog i ruskog folklora. Tako predanje o đavolu koji, isteran iz pakla, pronalazi blago („Soročinski sajam“) potiče iz narodnih legendi i priča.
Motiv o paprati koja uoči Ivanjdana cveta plamenim cvetom („Veče uoči Ivanjdana“) prisutan je i u narodnim predanjima. U Izgubljenom pismu iskorišćen je folklorni motiv o muzikantu i đavolu, a u „Strašnoj osveti“ narodna legenda o „velikom grešniku”.
Za mnoge Gogoljeve ličnosti mogu se naći prototipovi u ukrajinskom folkloru. Mnogi epigrafi preuzeti su iz ukrajinskih narodnih pesama. Dok u noveli „Vij“, u kojoj dominiraju natprirodni motivi, (kada se stara veštica pretvara u mladu lepoticu itd), za koju Gogolj tvrdi da predstavlja doslovnu transformaciju narodne legende izaziva sumnju, jer nijedan proizvod narodnog folklora – navode neki od istraživača Gogoljevog stvaralaštva – sadržinski ne podseća na pripovetku „Vij“, koja je klasična horor priča.
Nikolaj Gogolj (1809-1852) bio je začetnik ruskog modernog realizma. Njegov književni opus sastoji se od pripovetki, romana i komedija. U svojim delima je pokazivao duboko razumevanje i poštovanje za ljude, mentalitet, istoriju i kulturu Ukrajine i Rusije. Uticao je na brojne svetske pisce poput Nabokova, Dostojevskog, Kafke… Među njegova najznačajnija dela svrstavaju se: Večeri u seocetu kraj Dikanjke, Mirgorod (1835), Peterburške priče (1842), Mrtve duše (1834), Šinjel (1842), Portret (1835) i drame Revizor (1836) i Ženidba (1842).
Film “Nevidljivi čovek” s Elizabet Mos u glavnoj ulozi, već se pokazao se kao veliki hit. Premašio je svačija očekivanja, a tokom svog prvog vikenda prikazivanja u bioskopima, već je zaradio 50 miliona dolara širom sveta.
Osim publike, oduševljeni su i kritičari. Na čuvenoj stranici Rotten Tomatoes, na kojoj se ocenjuju filmovi i serije, “Nevidljivi čovek” (Invisible Man), trenutno ima 90 posto preporuke, što je iznenađujuće visoka ocena za film strave i užasa.
Tek što je izašao u bioskopima 27. februara, već je uspeo sedmostruko povratiti dobit, s obzirom na veoma mali budžet od 7 miliona dolara koliko je u njega uloženo.
Kao nadahnuće za film poslužila je knjiga “Nevidljivi čovek”, engleskog majstora naučne fantastike – književnika H.Dž. Velsa.
Elizabet Mos igra ulogu Sesilije Kas, žene koju zlostavlja bivši dečko. On lažira svoju smrt, a pošto je postao nevidljiv, počinje da je progoni, pa je Sesilija primorana da se istovremeno bori za svoj život, ali i da i ostalima dokaže da ne gubi razum.
Film je režirao Li Vanel, poznat i po tome što je napisao scenario za horor klasik iz 2000-ih „Saw“.
POGLED IZ SVEMIRSKOG BRODA 