“Patuljci i vile” u testu za đake četvrtog razreda osnovne škole

Miloš Petković se, pošto je dospeo i u ukrštene reči i u jedan televizijski kviz, sada našao u testu za učenike četvrtog razreda osnovne škole – čak devet pitanja je vezano za njegov serijal “Patuljci i vile”, u testu Čitalića.

Prolece u testu 1

Prolece u testu 2

Prolece u testu 3

Prolece u testu 4

„Zvezdane staze“ predvidele računare, mobilne telefone i tablete

Za internet revoluciju i tehnološke izume koje je prate u velikoj meri je zaslužna mašta pisaca, scenarista i reditelja. U prilog tome ide i činjenica da smo mnoge uređaje koje danas koristimo videli u naučno-fantastičnim filmovima i serijama. Jedna od njih su i „Zvezdane staze“.

Star Trek iPad

Glavni likovi iz serije Zvezdane staze koji putuju svemirskim brodom „Enterprajz“ na istraživačkom zadatku koriste različite uređaje od kojih su mnogi poslužili kao inspiracija naučnicima i pronalazačima tako da su neki od njih postali naša realnost.

Ideja serije je začeta negde 1965. godine, a počela je da se snima 1966. Slobodno se može reći da je Džin Rodenberi koji je bio tvorac Zvezdanih staza zaista bio veliki vizionar.

„Šta je bila ideja? Ideja je bila da se u jedan svemirski brod koji se zvao ‘Enterprajz’ ubaci mikroračunar i plus da se ostvari komunikacija preko malih uređaja, sa tog svemirskog broda na ostale delove planete gde je posada uspela da dođe“, objašnjava profesor Petar Kočović sa Univerziteta „Union-Nikola Tesla“.

Najmanji računar Aj-Bi-Em serije 360, bio je veličine preko 300 kubika.

„Šta su oni uradili? Oni su napravili jedno postolje gde su stavili sijalicu i to je trebalo da bude kao komandni modul i mikroračunar i nazvali su ga ‘Alter’. Gle čuda, Bil Gejts je napravio prvi takav računar koji je nazvao ‘Alter’“, dodaje profesor Kočović.

Među idejama autora Zvezdanih stazaje i mobilni telefon.

„Ono što je on zamislio između ostalog je i sam dizajn jedne čuvene ‘motorole’ koja se otvarala na preklop i bila jako zanimljiva“, navodi Aleksandar Linc Đorđević, direktor Instituta primenjenih nauka.

U seriji, takođe možemo da vidimo i prvi tablet. A od svega što je napravljeno, inženjeri nisu uspeli da urade teleportaciju i nisu napravili uređaj koji se zove „trikorder“.

„’Trikorder’ je uređaj koji koristi kapetan Spok i posada koji uzorke vazduha, metala, nemetala sa planete gde su skupili, u sekundi stave u jednu epruvetu, a uređaj uradi analizu. Iako nije napravljen mi danas imamo neke od elemenata ‘trikordera’. Jedan je koji delimično analizira sastav hrane. U obliku je gedžeta, služi za široku upotrebu, mada postoje i profesionalni uređaji, i postoji uređaj koji služi za analizu vazduha. Susretali smo se u prethodnom periodu sa zagađenjem vazduha tako da on analizira 50 elemenata podeljenih u dve grupe i daje jedinstven parametar koji mi znamo kao AQ indeks“, navodi profesor Petar Kočović.

Takođe, ne treba ni da zaboravimo da su tvorci današnjih „gugl naočara“ i drugih sličnih proizvoda, inspiraciju potražili baš u Zvezdanim stazama.

„Meni se mnogo sviđa ova nova serija Pikar koja ide vezano za Zvezdane staze, najnovija. I oni pokušavaju da idu jedan korak napred. Između ostalog, to su hologramski prikazi svega šta se dešava i da možete da imate tač-skrinove. Sledeći korak je da se ti hologrami koriste, uopšte ne morate da imate ništa nego da se samo te slike koriste i da na osnovu toga dajete komande“, napominje Aleksandar Linc Đorđević.

Preostalo je samo da čekamo da će i neki od izuma iz najnovije sezone uskoro postati deo naše svakodnevice.

Teoretičari zavere pronašli koronavirus u bestseleru Dina Kunca iz 1981. godine

Revnosni ljubitelji horor fantastike otkrili su da je Din Kunc u svom romanu „Oči tame“ (The Eyes of Darkness ) iz 1981. godine nazvao virus ubicu „Vuhan-400“ i tačno predvideo ime i mesto nastanka novog virusa.

stranica iz knjige Dina Kunca

Radnja knjige Oči tame se bavi sudbinom ožalošćene majke koja istražuje tajanstvene okolnosti pod kojima je stradao njen sin. Ono što je privuklo najviše pažnje je činjenica da je Kunc neobični virus ubicu nazvao „Vuhan-400“ što je jasna asocijacija na kineski grad Vuhan iz koga je krenula zaraza novim koronavirusom.

U citiranom pasusu, jedan od likova raspravlja o biološkom ratu i naziva virus „savršenim oružjem“

„Kineski naučnik… koji je emigrirao u Sjedinjene Države, doneo je disk sa podacima o novom kineskom najvažnijem i najsmrtonosnijem biološkom oružju. Nazvali su ga ‘Vuhan-400’ jer je razvijen u njihovim laboratorijama nedaleko od grada Vuhana. ‘Vuhan-400’ je savršeno oružje“, kaže pomenuti lik.

Odeljak koji je uočio Nik Hinton, postao je hit na društvenim mrežama i pokrenuo je novi talas bizarnih teorija zavere o poreklu koronavirusa.

Neki korisnici Tvitera tvrde da je priča jeziva, dok drugi tvrde da je to potpuna slučajnost.

Din Kunc inače veoma plodan američki pisac čiji romani spadaju u žanr trilera i često sadrže elemente horora, fantazije, naučne fantastike, misterije i satire, još uvek se nije oglasio povodom ovog otkrića.

Psiholozi iznenadili izjavom: Horor filmovi su korisni za vas, možete ih puštati čak i deci

Bilo da je Noć veštica na pomolu ili ne, u bilo koje doba godine, horori su popularan žanr filmova. Naravno, ne uživa svako u prizorima strave i užasa, ali kako tvdi Stiv Mekijon, psihoanalitičar, prirodno je da nam horor filmovi budu privlačan izvor zabave.

– Kada vas neko uplaši noseći kostim za Noć veštica, istog trenutka vršite procenu da li je reč o stvarnoj ili lažnoj pretnji. Ukoliko ne postoji stvarna pretnja, smiruju se i fiziološki i psihološki mehanizmi – tvrdi Mekijon za Unilad.

On objašnjava da je suština u tome kako horor filmovi izvrću naš urođeni poriv da se borimo ili bežimo kada smo suočeni sa pretnjom.

Čak i kada vaše telo spozna da ne postoji pretnja, osetićete istinski strah, ali umesto kortizola, hormona stresa, vaš organizam luči dopamin zbog kojeg se dobro osećate. Zato nije neuobičajeno da se neko histerično smeje nakon što bude uplašen – kaže Mekijon.

Veštica izlazi iz ekrana

Iako horor filmovi nisu najprikladniji žanr za malu decu, u jednom trenutku njihovog odrastanja ne bi bilo na odmet prikazati im neki manje zastrašujuć horor film kako bi se upoznali sa osećajem bezazlene uplašenosti.

Trenutak pretrpljenog straha brzo svene, ali od značaja onoga što nas je uplašilo zavisi kakve će posledice strah imati po našu svest. To može biti prilika da se osnažimo, da osetimo zadovoljavajući nalet adrenalina, a, u ekstremnom slučaju, strah može izazvati traumu.

Kako ističe Stiven King, čuveni autor priča strave i užasa, postoje tri vrste straha koje gledaoci horor filmova mogu da iskuse: grozotu, stravu i užas. Strava je prizor nečega natprirodnog, kao na primer ogromnog pauka ili živog mrtvaca. Užas je, pak, suptilniji. Svetla se naglo ugase, a vi u tom mraku čujete nekoga iza sebe. Kada se okrenete, vidite da nema nikoga.

Predmet onoga što vas može zastrašiti varira od osobe do osobe. Šta vas plaši jednostavno zavisi od osobina vaše ličnosti.

Jeza nas spopada kao pokušaj organizma da se prilagodi dvosmislenosti pretnje koju drugi predstavljaju. Po rečima Alfreda Hičkoka:

– Ono što užasava nije glasan tresak, već iščekivanje istog.

Stiv Mekijon smatra da je kratkoročni stres pogodan po nas jer pospešuje naš učinak pri izvršenju nekog zadatka, te da su osobe koje uživaju u horor filmova sklonije ka prihvatanju izazova i uzbuđenja koja bi neko drugi izbegavao.

Ipak, on upozorava da je i ovde potrebno imati meru.

– Nezdravo je biti hronično zastrašen i istresiran. U tom slučaju, visoke doze adrenalina i kortizola mogu proizvesti neravnomerne otkucaje srca i stezanje arterija, što za neke pojedince predstavlja pretnju od srčanog udara.

On smatra da je u redu gledati horor filmove povremeno, jer organizam mora da se oporavi od stresa.

Kako ističe Stjuart Fišof, profesor psihologije sa državnog Univerziteta u Kaliforniji, jedan od glavnih razloga što uživamo u horor filmova jeste potraga za nečim uzbuđujućim. Našem umu, kao i svakom dobrom motoru, povremeno je potreban nadražaj.

Hobiti se “skućili” u Jermeniji

Fanove popularnih Tolkinovih dela verovatno će obradovati informacija da u Jermeniji postoji hotel koji u svemu dočarava postojbinu Hobita. Dvojica Jermena, braća Gulanijan, sagradila su u podnožju planine Kuću Hobita, kompleks hotel u Dilijanu.

Kuca Hobita u Jermeniji

Neki delovi pansiona idu duboko u zemlju. Krovovi su prekriveni zemljom, travom i cvećem. I svih šest kućica je maksimalno udobno, kako i priliči hobitima.

Prenoćište košta između 52 i 83 dolara, što je znatno iznad lokalne prosečne cene. Ali gosti su tu u svako doba godine. Sve je rezervisano do kraja leta.

Čitav projekat je porodični posao. Od nacrta do kontrole izgradnje. Trebalo je rešiti problem krovova, da budu stabilni i vodonepropusni, a da trava na njima ostane zelena. Jedan od tehničkih izazova bio je i postavljanje okruglih vrata tako da lako mogu da se otvore.

Iako se kuće spolja čine malim, visina krova kreće se između dva i dva i po metra. Nameštaj su izradili majstori Dilijana. Pansion je otvorio i nova radna mesta za lokalne stanovnike. Svaka kuća ima 20 kvadratnih metara.

Zabavni park Hari Poter u Tokiju zamenjuje čuveni Tosimaen

Park zasnovan na filmu Hari Poter otvara se na proleće 2023. godine i time će zameniti 94 godine star zabavni park Tosimaen

 Print screen Youtube

Kompanija u čijem je vlasništvu park Tosimaen, Seibu holdings, razmatra opciju postepenog zatvaranja parka, počevši od ove godine, dok istovremeno pregovaraju sa Vorner bros entertejmentom, koji ima autorska prava na franšizu zasnovanu na romanima Dž. K. Rouling, piše japanska agencija Kjodo.

Tosimaen je otvoren 1926. godine i jedan je od najvećih zabavnih parkova u Tokiju sa više od 30 atrakcija. Park poseduje drveni karusel proizveden u Nemačkoj 1907. godine, a donet u park 1971. godine.

Takođe poseduje razne bazene, od kojih je, kako se smatra, prvi i onaj koji je bio prvi u svetu u kome su posetioci uživali na šlaufima u obliku krofni, dugačak 350 metara.

Vlada Tokija planira da kupi 22 hektara zemljišta u okolini, kako bi izgradila sklonište za evakuaciju u slučaju velikih zemljotresa.

Ponovna popularnost Soderbergove „Zaraze“

Film Stivena Soderberga „Zaraza“ iz 2011. godine postao je poslednjih dana jedan od najtraženijih filmova na platformi iTunes.

Scena iz filma "Zaraza"

S obzirom na aktuelnu situaciju sa korona virusom, ne treba daleko tražiti razloge što sve više ljudi gleda ovaj triler o smrtonosnom virusu.

Poslednjih godina pojavilo se nekoliko naslova holivudske kinematografije koji obrađuju temu potencijalne apokalipse izazvane bacilima i bakterijama.

Mikroubice su tako pretile da pokose ceo svet u naslovima „Svetski rat Z“ ili „Pandemija“.

Pa i u ranijim decenijama, naučno-fantastični žanr donosio je filmove poput „Čovek Omega“, „Smrtonosni virus“ ili „12 majmuna“ u kojima je strah širila potencijalna kuga, a ne nuklearno oružje.

Ipak, ne čudi što se od svih pomenutih naslova, trenutno najviše gleda Soderbergova „Zaraza“, budući da film na najdirektniji način govori o trenutnoj opasnosti od korona virusa.

Sve počinje kada Gvinet Paltrou stigne sa čudnom bolešću u Minesotu nakon poslovnog putovanja u Hongkong.

Ona ubrzo umire, a za njom se pojavljuju i druge osobe sličnih simptoma po celom svetu.

Panika počinje da se širi, zatvaraju se karantini, prazne aerodromi. Film govori o žrtvama i onima koji pokušavaju na sve načine da se spasu, o posledicama odluka političara i novinarima koji traže istinu, te o doktorima koji se bore na sve načine da nađu vakcinu i zaustave zarazu.

„Negde u svetu pogrešna svinja je srela pogrešnog slepog miša“, kaže jedna od doktorki, što možda zvuči i previše poznato. Lori Garet, autorka po čijoj knjizi „The Coming Plague“ je film delimično zasnovan, izjavila je da je zaplet „delom fantazija i delom fikcija, ali da je u potpunosti realan“. Iako u filmu igraju sve same filmske zvezde poput Meta Dejmona, Kejt Vinslet, Lorensa Fišberna, Marion Kotijar i DŽada Loua, „Zaraza“ nije ponovnu popularnost stekla zbog njih.