Policija na mukama zbog Harija Potera!

Britanska policija upozorila je danas ljubitelje serijala o Hariju Poteru da ne dovode sebe u opasnost šetnjom po aktivnoj železničkoj pruzi na kojoj je snimljeno putovanje do zamka iz filmova o dečaku čarobnjaku.

Policija je saopštila da je povećan broj ljudi koji šinama hodaju do vijadukta Glenfinan u škotskom Hajlendsu, preko koga je u nekoliko filmova prelazio voz “Hogvorts ekspres”.

Narednik Kevin Lorens rekao je da se mnogi turisti voze jakobitskim parnim vozom preko viktorijanskog mosta a neki napuštaju voz i vraćaju se duž šina zbog fotografisanja.

On je rekao da bi “voleo sve da podseti da su samo obično normalci i da ako šetaju prugom i udari ih voz posledice mogu biti veoma ozbiljne i verovatno smrtonosne”.

Prokletstvo “Moćnih rendžera”

Priča glumačke ekipe iz hit serije koja je svoju najveću popularnost imala devedesetih godina, Moćni rendžeri”, kao da je prokleta.

Glumci koji se pojavljuju u čuvenoj seriji doživeli su tužne sudbine, mnogi životi su se rano ugasili, a neki su postali i veoma opasni po okolinu.

Naime, Thuy Trang koja je glumila Trini ili žutu Moćnu rendžerku poginula je sa samo 27 godina u saobraćajnoj nesreći. Richard Genelle koji je glumio simpatičnog bucka Ernija, umro je od srčanog udara.

Foto: Printskrin

Robert L. Manahan koji je glumio Zordona takođe je umro od srčanog udara, Mchiko Soga koja je glumila Ritu Repulsu umrla je od raka pankreasa, Peta Rutter koja je glumila belu rendžerku, umrla je od tumora na mozgu, a Edward Albert koji je glumio oca crvenog rendžera umro je od raka pluća.

Foto: Printskrin

I to nije sve. Bob Papenbrook koji je davao glas nizu likova u seriji umro je od posledica hronične bolesti pluća, a upala pluća je dokrajčila i profesora Phenomenusa.

Idemo dalje. Erik Frank koji je glumio Davida Trueharta umro je sa samo 29 godina od “neodređene bolesti”, Ricard Rabago koji je glumio majstora Leeja umro je “prirodnom smrću”, a Maurice Mendoza koji je kratko glumio Richieja umro je u 39. godini i takođe nije poznato od čega.

Foto: Printskrin

Nisu bili sigurni ni oni u manjim ulogama. Alissa Ann Smego koja je kratko tumačila Shawnu, izvršila je samoubistvo, a Skylar Deleon koji se kao dete pojavio u jednoj manjoj ulozi odrastao je i postao psihopata koji je ubio bračni bar pretvarajući se da želi da kupi njihovu jahtu. Zavezao ih je za sidro i bacio u more. Kasnije je priznao još jedno ubistvo i osuđen je na smrt. Ubilačke nagone imao je Ricardo Medina Jr. (pojavio se u 40 epizoda kao Cole Evans) koji je ubio svog cimera mačem, tvrdeći da je to učinio u samoodbrani.

Nova vrsta dinosaurusa nazvana po čudovištu iz filma Isterivači duhova

Naučnici u Torontu su novootkrivenog dinosaurusa nazvali “zul krerivastejtor” po čudovištu iz filma “Isterivači duhova” iz 1984.


Kraljevski muzej Ontarija saopštio je da je kostur dinosaurusa dobio prošle godine.

Zul je čudovište psećeg izgleda koje u filmu teroriše likove koje igraju Sigurni Viver i Rik Moranis, a naučnici su to ime za dinosaurusa odabrali zbog detalja na glavi, pre svega kratke i okrugle njuške i rogova iznad očiju.

Skelet dinosaurusa je otkopan u stenama kod reke Džudit u Montani.

Naučnici su rekli da je to jedan od najbolje očuvanih ankilosaurusa ikad pronađenih, s celom lobanjom i vrhom repa kojim je životinja udarala a preostalo je i mekog tkiva.

Dart Vejder je živ i zdrav i radi kao tehničar u Tenesiju

Dart Vejder nije umro u nastavku Ratova zvezda Povratak Džedaja, on je dobro i živi u Tenesiju. Naime, 39-godišnjak po imenu Dart Vejder Vilijamson nosi ime poznatog lika filmske sage još od davne 1978, godinu dana nakon što je prikazan prvi deo originalne triologije Ratova zvezda.

„Kada sam se rodio, mama je želela da me nazove Džunior, po mom ocu. Međutim, moj otac koji je bio veliki ljubitelj Ratova zvezda i lika Darta Vejdera, pomislio je kako bi to bilo jedno opako ime za sina“, objasnio je Dart Vejder, prenosi Si-En-En.

S obzirom na to da je njegova majka bila pod dejstvom anestezije nakon porođaja, jednostavno se složila s njim i rekla: „Može, super“.

Nedugo nakon toga, kada je Dart Vejder Vilijamson već upisan u knjigu rođenih, majka se pokajala. Vilijamson, međutim, nikada nije koristio to što nosi ime jednog od najvećih negativaca u istoriji.

Ja sam Dart Vejder i mogu to i da dokažem

Kaže da njegove kćerke često „prevrću očima“ kada ga neko poredi s likom iz filma.

Jednom ga je zaustavila policija zbog brze vožnje i policajac nije želeo da mu napiše kaznu jer je bio oduševljen njegovim imenom.

„Neki ljudi me zaustavljaju, traže autograme i žele da se fotografišu sa mnom“, priča Vilijamson.

Najveći apsurd je to što ovaj Dart Vejder uopšte i ne voli Ratove zvezda, a Dart Vejder nije njegov najdraži lik iz filma, već je to Boba Fet.

U Peruu su ludi za "Ratovima zvezda", toliko da se 1.500 ljudi zove po glavnim junacima

Obi-Van Kenobi je rođen u Peruu gde je matična služba objavila da 1.459 ljudi nosi imena likova iz serije filmova “Ratovi zvezda”.

Ratovi zvezda u Peruu

Najpopularnije ime je Leja, kako se zove princeza otelotvorena na platnu u interpretaciji glumice Keri Fišer: 533 Peruanki nosi baš to ime, objavio je Državni registar matične službe prošle noći, povodom 40. godišnjice prvog filma “Ratovi zvezda” iz 1977. godine.

Sve same princeze Leje i Han Soloi

Među ostalim najpopularnijih imenima su Han (Solo), koga je igrao Harison Ford do sedme epizode. To ime nosi 365 Peruanaca, a sledi ime Orson “u čast” Orsona Kalana Krenika, “direktora vojnog istraživačkog odeljenja”, zaduženog za izgradnju “Crne zvezde”. To ime je dobilo 210 dece.

Još 198 dece se zove Luk, po “džedajskom vitezu” Luku Skajvokeru, jednom od glavnih junaka sage, koga igra Mark Hamil. Ni robot “R2D2” nije zaboravljen, te je 20 dece u Peruu s tim imenom.

Zlikovci iz filmske serije su imali manje uspeha u dospevanju u matične knjige Perua.

Potrošio 30.000 dolara da postane vilenjak

Luis Padron iz Buenos Ajresa opsednut je vilenjacima, vilama i drugim fantastičnim herojima poželeo je da izgleda kao oni i odlučio je da uradi nekoliko operacija.

U početku je samo izbelio kosu i kožu, i na to trošio oko 5.000 dolara kako bi izgledao kao vilenjak. Posle je odlučio da uradi plastične operacije kao bi izgledao kao njegovi idoli.

Printscreen/Instagram

Potrošio je više 30.000 dolara za operacije, uključujući i liposukciju, operaciju nosa, uklonio je sve dlake sa tela. Čak je i promenio boju očiju.

“Ljudi, naravno, često bulje u mene, ali baš me briga jer ja sam vilenjak”, rekao je.

Pre operacija, Luis je bio tamnije puti i izgledao je kao normalan dečak.

Filmskom gigantu preti kazna od skoro milijardu dolara, osim ako ne dokaže da duhovi postoje!

Nije retkost da se filmski studiji suočavaju s tužbama zbog kršenja autorskih prava, ali se retko događa da zbog toga moraju da dokazuju da postoje duhovi i veštice. Ukoliko u tome ne uspeju u aktuelnom sudskom sporu, kompaniji “Vorner bros” preti kazna od 900 miliona dolara.

Lorejn Voren

Tužitelj je američki pisac Džerald Britl, koji je 1980. napisao knjigu pod naslovom “The Demonologist”. Roman govori o životu bračnog para Eda i Lorejn Voren, koji se posvetio lovu na pomenute duhove i veštice. Oni su 1952. osnovali “Udruženje Nove Engleske za paranormalna istraživanja” i okultni muzej, proučavali kuće koje su navodno poseli duhovi i napisali nekoliko knjiga o paranormalnim fenomenima.

Vorenovi su postali poznati u SAD i zbog toga je Britl 1978. potpisao ugovor s njima, kojim je stekao ekskluzivna prava na njihovu životnu priču i njihove slučajeve. Svi drugi koji žele da obrađuju ovu temu u knjigama i filmovima zbog toga moraju da traže njegovu saglasnost.

Studio “Verner bros” je to zanemario kada je u bioskopima počelo prikazivanje horor filma “The Conjuring” (Prizivanje zla), kaže Britl. Pri tom autori filma ne kriju šta im je poslužilo kao inspiracija. Podnaslov, naime, glasi: “Prema istinitim pričama Eda i Lorejn Voren”.

Vorner Bros

Film je ostvario veliki uspeh i sa budžetom od 20 miliona dolara doneo je zaradu od 320 miliona dolara. Usledio je nastavak “The Conjuring 2” (takođe 320 miliona dolara), a prošle godine i “Anabel” (256 miliona dolara). Sveukupno je “Vorner bros” ostvario zaradu od 900 miliona dolara, uz skromne proizvodne troškove od oko 66,5 miliona dolara.

Britl je rešio da dođe do tog novca i velike su šanse da će dobiti barem deo.

Kada je poslao studiju opomenu neposredno pred premijeru nastavka 2016, “Vorner bros” se pravdao da film nije zasnovan na Britlovoj knjizi, već na “istorijskim činjenicama”. Autor sada traži da to dokažu na sudu. Dok je 1980. još verovao da su Vorenovi zaista doživeli priče iz “The Demonologist”, sada smatra da su one plod njihove mašte.

– Nema istorijskih činjenica koje dokazuju da je u kući na farmi “Peron” (poprište radnje filma) ikada živela ijedna veštica, da se obesila u bašti, niti da je bilo posednutih, satanističkih rituala i žrtvovanja dece – kaže Britlov advokat Patrik S. Hernri II.

"Prizivanje zla 2"

U tom slučaju, priče iz Britlove knjige spadale bi u domen autorskih prava i “Vorner bros” bio bi u obavezi da traži od autora dozvolu za snimanje filma. Filmski studio je, umesto toga, još 1997. potpisao novi ugovor s Vorenovima. Ed Voren je preminuo 2006, a njegova udovica Lorejn je nedavno proslavila 90. rođendan.

Da bi Britlova tužba bila uspešna, on mora da dokaže da je “Vorner bros” svesno prekršio njegova autorska prava, dakle, da je znao da knjiga postoji, što će verovatno biti najlakši deo pravnog spora.

Reditelj Džejms Van je, naime, još 2011, dakle, pre nego što je scenario napisan, tvitovao:

– U životu sam pročitao i gledao svakakve jezive priče, ali je “The Demonogist” najjezivija knjiga koju sam ikada pročitao.