Jedna baronica je bila inspiracija za glavnu junakinju Snežane (i sedam patuljaka)

U muzeju u Bambergu izložena nadgrobna ploča plemkinje čiji se detalji iz života umnogome podudaraju sa bajkom uz koju su generacije dece odrasle. Reč je o “Snežani i sedam patuljaka”, koja je kao Diznijev crtani film iz 1937. postao svetski hit.

 

Snežana i sedam patuljaka

Nekada davno, muzej u šarmantnom nemačkom gradiću dobio je davno izgubljenu nadgrobnu ploču.

Na toj ploči stajalo je ime Marija Sofija fon Ertal, baronica koja je, kako se veruje, poslužila braći Grim kao inspiracija za bajku Snežana i sedam patuljaka.

Njena nadgrobna ploča je obnovljena i izložena u muzeju u Bambergu u južnoj Nemačkoj. Poklonila ju je porodica koja ju je pronašla.

Direktor muzeja kaže da je Sofijin život poslužio kao osnova za Snežanu.

Baronica je odrasla u dvorcu u mesto Lor na Majni, oko 100 kilometara zapadno od Bamberga u Bavarskoj. Preminula je 1796. godine.

  • Crkveni zvaničnik Norbert Jung ispred nadgrobne ploče

„Njena životna priča bila je malo poznata do početka 19. veka”, kaže za BBC Holger Kempkens, direktor muzeja.

Bajka o Snežani, koju su napisali Jakob i Vilhelm Grim, objavljena je 1812. Svetsku slavu stekla je zahvaljujući crtanom filmu Volta Diznija iz 1937. godine.

Ipak, bilo je još dosta adaptacija.

„Braća Grim su pisala knjige na osnovu priča lokalnog stanovništva”, naveo je Kempkens.

„Postoje određeni nagoveštaji, ali ne možemo da sigurnošću da tvrdimo, da je po Sofijinom liku nastala Snežana. Danas kada pravite film o istorijskoj ličnosti, imate i element fikcije. Čini mi se da je i ovde to slučaj. Istorijska osnova postoji, a izmišljeni su neki elementi.

Bajka o Snežani sadrži neke opštepoznate elemente:

  • pokvarenu i ljubomornu maćehu koja kuje zaveru da ubije Snežanu
  • čarobno ogledalo koje odgovara sa „Snežana” kada maćeha pita: „Ogledalce, ogledalce moje, kaži mi na svetu, najlepši ko je?”
  • otrovna jabuka koju je spremila maćeha
  • sedam patuljaka koji brinu o Snežani i rade u rudniku
  • princa koji pronalazi snežanu u staklenom kovčegu i zatim je spašava

Braća Grim su dugo živela blizu mesta Hanau, koje je udaljeno 50 kilometara od Lora na Majni

Tokom 1980-tih lokalni istoričar Karlhajnc Bartels istraživao je da li između Sofijinog života i bajke postoje sličnosti.

Sofijin otac, plemić Filip Kristof fon Ertal, ponovo se oženio nakon smrti prve supruge. Sofijina maćeha važila je za dominantnu ženu koja favorizuje rođene ćerke.

Lor je bio poznat po proizvodnji predmeta od stakla i ogledala. Sofijin otac bio je vlasnik fabrike ogledala, a u muzeju u tom gradu ponosno je istaknuto jedno od njih.

U bajci se pominje i strašna šuma. Blizu Lora postoji šuma koja je u to vreme poznata po opasnim divljim životinjama, kao i pljačkašima koji su vrebali.

Snežana je trčala preko sedam gora pre nego što je došla do kolibe u kojoj žive patuljci. Oni su radili u rudniku. Nedaleko od Lora zaista je postojao rudnik.

Patuljci i/ili deca su u to vreme zaista radili u rudniku i nosili su zaštitne ogrtače.

Neki značajni delovi bajke očigledno nisu nastali na osnovu detalja iz Sofijinog života – stakleni kovčeg, otrovna jabuka i princ spasilac.

Sofijin život nije imao srećan završetak kao u bajci – oslepela je u mladosti, a umrla je neudata u manastiru, u 71. godini.

Kempkens je rekao da mermerna nadgrobna ploča ima gornji sloj krede koji krije inskripciju, pa je potrebno postupati sa oprezom.

„Ovde počiva plemenita heroina hrišćanstva, posle pobede vere spremna na preobraženje i uskrsnuće”.

Poruka je značajna i zbog činjenice da u vreme kada je Sofija živela, žene obično nisu imale nadgrobne spomenike i ploče.

Sofijina je dugo stajala u staroj crkvi u Bambergu koja je potom srušena, kaže Kempkens.

Nakon toga ploča je bila postavljena na zidu bolnice koju je osnovao Sofijin brat. Kada je na tom mestu, tokom 1970-tih, izgrađena nova klinika, ploča je skinuta, a čuvala ju je jedna lokalna porodica koja ju je kasnije poklonila muzeju.

Advertisements

U rimejku Kingovog "Groblja kućnih ljubicama" glume mačke iz prihvatilišta

Kultni horor “Groblje kućnih ljubimaca” iz 1989. godine, rađen po romanu Stivena Kinga, dobio je rimejk. Talas trenda ponovnog oživljavanja filmova s kraja XX veka zapljusnuo je i stranice Kingove knjige, a sam film (kao i mnogi drugi takve vrste) na Rotten Tomatoes dobio je srednju ocenu stručne kritike i još nižu ocenu publike. Ali ono što je pojedinima ostalo kao glavni utisak jesu mačke kao glumci. Samo upozoravamo: tekst nije za ljude slabašnog srca, jer cuteness overload!

Tako se jedna korisnica Twittera oglasila povodom oduševljenja “maskama” tih mačaka. Ona je u nastavku tvita pojasnila da su sve mačke nakon snimanja udomljene i da se za vreme snimanja filma vodilo računa o njima, tačnije jedna osoba je bila zadužena za njihovu brigu, higijenu i to da ne budu pod velikim svetlosnim opterećenjem, kao i gužvom.

Tonic from Pet Cemetary

Ulogu Winston “Church” Churchilla je dobilo nekoliko mačaka i one su sve bile izdresirane za nekoliko radnji, poput komandovanja, zurenja ili brzog trčanja. Tri mačke imaju svoj Instagram nalog i na pragu su toga da postanu influenseri. JD, Tonic i Leo su bile najveće zvezde snimanja.

Preko 5 mačaka je usvojeno iz različitih prihvatilišta i organizacija koje se bave zaštitom životinja. Sa njima se radilo više od 2 meseca na učenju, odnosno dresuri. A morali su da provedu i određeno vreme u stolici za makeup – razbarušen i besmrtan izgled je postignut (lolčić).

Nažalost, mačak Leo je umro nakon snimanja filma, od mačjeg arterijskog tromboembolizma koji je čest među njegovom rasom Mejn Kun. Njegov odgajivač je na Instagramu napisao sledeće: “Sa dubokom tugom saopštavam da je Leo umro. Zauvek će nedostajati svojoj ljudskoj i mačjoj porodici. Neka njegova zvezda uvek sjajno sija!”

Australijska muva dobila ime po zlikovcu iz „Igre prestola”

Imenovanje novootkrivenih biljnih i životinjskih vrsta, pored toga što je zahtevan i ozbiljan, jedan je od najzabavnijih poslova za naučnike koji se bave taksonomijom.

„Paramonovius noćni kralj“

Imenovanje biodiverziteta je neophodno jer bez naučnog naziva biljne i životinjske vrste su nevidljive nauci i očuvanju. Australijski naučnici tvrde da su uspeli da imenuju samo četvrtinu od pola miliona različitih vrsta.

„Naučnici u Australiji godišnje imenuju oko 1.000 novih vrsta. Prema sadašnjoj stopi, biće potrebno još 350 godina kako bismo znali šta sve postoji“, naglašava entomolog dr Brajan Lesar, iz Nacionalnog istraživačkog tima Australije u Kanberi.

Prilikom opisa i imenovanja novootkrivenih vrsta postoje pravila i konvencije koje se moraju poštovati. Imena ne bi trebalo da budu uvredljiva ili pogrdna, i ne mogu se davati lična imena. Naučno ime je jedinstveno za svaku vrstu. Sastoji se od imena roda, koje je na prvom mestu i naziva vrste.

„Ksuankun Li, koji je obradio i imenovao ovu muvu kao ‘Paramonovius noćni kralj’, je doktorant na Nacionalnom institutu i veliki obožavalac serije Igra prestola, što dokazuje da se inspiracija za nova imena vrsta mogu tražiti svuda“, objašnjava dr Lesar.

„Paramonovius noćni kralj“ dobio je ime zato što se pojavljuje zimi, ima krunu od dlaka i ostale insekte pretvara u „zombije“, kažu istraživači. Dugačak je oko jednog centimetra i može se naći tokom zime u maloj oblasti na zapadu Australije.

Ženke polažu jaja na druge insekte, koja kada se izlegu izjedaju insekta domaćina iznutra, pretvarajući ga u zombija, poput Nočnog kralja iz serije Igra prestola.

„Ako ste ovo već videli u nekom naučnofantastičnom filmu ili seriji, velika je verovatnoća da se to prvo desilo u prirodi”, dodao je dr Lesar.

„Paramonovius no’ni kralj“ pripada grupi muva koje liče na pčele. Naučnici veruju da su se tako razvile kako bi se odbranile od ptica koje znaju da pčele mogu da ubodu.

Ko je koliko zaradio od Igre prestola?

Igra prestola se nedavno završila. A sada znamo i ko je koliko zaradio. Bright Side piše da je HBO zbog serije inkasirao oko 8 milijardi dolara, a autor knjiga George Martin oko 65 miliona dolara.

Evo i zarada glumaca:

glumci Igre prestola

15. Nathalie Emmanuel (Missandei) – milion dolara

14. Alfie Allen (Theon Greyjoy) – 2 miliona dolara

13. Conleth Hill (Varys) – 2 miliona dolara

12. Gwendoline Christie (Brienne of Tarth) – 3 miliona dolara

11. Iain Glen (Jorah Mormont) – 3 miliona dolara

10. Isaac Hempstead Wright (Bran Stark) – 4 miliona dolara

9. Sophie Turner (Sansa Stark) – 6 miliona dolara

8. Maisie Williams (Arya Stark) – 6 miliona dolara

7. Natalie Dormer (Margaery Tyrell) – 6 miliona dolara

6. Rory McCann (Sandor Clegane) – 6 miliona dolara

5. Lena Headey (Cersei Lannister) – 9 miliona dolara

4. Kit Harington (Jon Snow) – 12 miliona dolara

3. Emilia Clarke (Daenerys Targaryen) – 13 miliona dolara

2. Peter Dinklage (Tyrion Lannister) – 15 miliona dolara

1. Nikolaj Coster-Waldau (Jaime Lannister) – 16 miliona dolara

Ženski likovi “ćutljiviji” od svojih muških kolega u “Igri prestola”

Iako se najpopularnija serija na svetu “Igra prestola” završila prošle nedelje, debate o njenom uticaju na društvo i kulturu ne prestaju. Jedna od najčešćih diskusija među fanovima bilo je o prikazu ženskih likova u ovom epskom spektaklu.

Dok se gledaoci spore oko toga da li je Deneris Targerijan otala bez prestola zato što je kao žena suviše “emotivno nestabilna da podnese moć”, istraživačka kompanija “Ceretai” objavila je podatak da ženski likovi u “Igri prestola” govore tri puta manje od muških.

junaci Igre prestola

Tokom osam sezona serije, muški govor je zauzeo 75 posto vremena potrošenog na dijaloge i monologe. Vreme ženskog govora je variralo po sezonama – zauzimao je četvrtinu vremena u prvoj sezoni, da bi do završnice blago porastao do sedme. Iako su se u poslednjoj sezoni ženski likovi našli u sedištu radnje, njihov glas se u njoj najmanje čuo.

Istraživači su očekivali ovakve rezultate, jer je 30 posto govornog vremena prosek koji se daje ženama na velikim i malim ekranima.

Iznenađenje nije bilo ni da je najviše rečenica u seriji, čak 1.300, izgovorio jedan od omiljenih likova Tirion Lanister, što je 32 posto više od “najbrbljivije” junakinje Sersi Lanister.

Fanovi serije “Igra prestola” uništili Hadrijanov zid star 2000 godina

Jedna od najvažnijih istorijskih znamenitosti na svetu, Hadrijanov zid, oštećen je zahvaljujući turistima i fanovima Gejmotrona (Game of Thrones / Igra prestola) koji su na njemu slikali selfije – šta bi drugo.

Bilo da je u pitanju cveće, poput polja lala u Holandiji, vrednih na stotine hiljada evra, ili arheološka nalazišta stara hiljadama godina, turistima su – što samo potvrđuje stav da između turista i putnika postoji suštinska razlika – najvažniji selfiji. Kao još jedna posledica toga, pojedini delovi 117 kilometara dugog zida koji britansko ostrvo na dva dela, urušeni su nakon što su se njegovi posetioci uporno peli po njemu, tražeći idealnu poziciju za fotografiju, uprkos tome što se okolo nalaze jasni znaci upozorenja da se to ne radi.

Hadrijanov zid star je 2.000 godina i predstavlja najveću rimsku arheološku zaostavštinu, zbog čega je, između ostalog, 1987. godine uvršćen na UNESKO listu svetske baštine.

Po naređenju cara Hadrijana, ovaj zid je građen punih 10 godina, i nije prvi put da se urušava, ali je to do sada bilo zbog nestabilnog terena na kom je podignut.

Međutim, zbog činjenice da je više puta prijavljivano da se turisti penju po zidu kako bi ovekoviečili svoju posetu zidu, lokalni fotograf Pit Savin (53) tvrdi da je do urušavanja zida došlo nakon niza godina ponavljanja nedopustivog ponašanja turista.

– Godinama unazad fotografišem zid i često se na mojim slikama vide siluete ljudi koji okolo uslikavaju selfije, a oštećenje koje sam primetio u nedelju je bilo veće od svih dosadašnjih. Bio sam šokiran. Izgleda da je selfi važniji od samog zida koji nesvesno uništavaju, kaže Pit.

On napominje da je slična oštećenja viđao na različitim delovima zida.

– Jednom prilikom sam se grupi turista obratio i zamolio ih da siđu sa zida, jer penjanje ugrožava i njihovu bezbednost, posebno na odronjenim delovima, priča Pit, objašnjavajući da je deo zida koji se pre par dana urušio zgodan za fotografisanje turista, budući da se nalazi nedaleko od parkinga.

Zid je na nekim mestima visok i po osam metara, što govori o tome koliko bi bilo opasno pasti odatle, posebno u slučaju dece.

Hadrijanov zid

Iako tamošnji Zavod za zaštitu spomenika od istorijskog i kulturnog značaja stalno upozorava turiste da se ne penju na zid, mnogi misle da rešenje nisu znaci zabrane već edukacija.

U to ime je pokrenut projekat koji bi posetiocima trebalo da približi načine na koje mogu da pomognu da se Hadrijanov zid sačuva.

– Turisti treba da se kreću pored zida, po Hadrijanovom putu, koji za to i postoji, kao i njegovoj okolini, a ne samom zidu, jer će samo na taj način u ovom spomeniku moći da uživaju i buduće generacije, napominje portparol Zavoda.

Inače, Hadrijanov zid je poslužio i piscu Džordžu Martinu kao inspiracija za Zid u njegovom serijalu “Pesma leda i vatre”, po kom je snimljena serija Igra prestola odnosno popularni Gejmotron.

40 pitanja na koja fanovi žele odgovor nakon poslednje epizode „Igre prestola“

Svi još uvek procesuiraju u svojoj glavi šta se zapravo desilo u poslednjoj epizodi serije „Igra prestola“. Džon Snou, koji je iritantno bio „slep kod očiju“ poslednjih nekoliko epizoda, konačno je progledao i video Deninu pravu stranu. Međutim, ni ta scena „nije zablistala“.

Arja je krenula na avanturu iz snova, Drogon je odleteo sa „svojom majkom“ i niko ne zna gde je. Sansa je kraljica Severa, a Bren (da, Bren!) je kralj ostalih 6 kraljevstva. A gvozdeni presto više ne postoji…

Moglo je da bude i gore, ali je moglo da bude i daleko bolje. Dok razmišljate o tome zašto, kako i zbog čega, evo nekoliko najvećih pitanja koja lebde u vazduhu bez odgovora:

scena iz Igre prestola

1. Da li je Kraljeva luka bukvalno prazna, bez ljudi?
2. Zašto lice Džejmija i Sersei Lanister izgleda manje-više normalno kada je na njih pala tona cigli?
3. Da li to sneg pada u Kraljevoj luci ili pepeo?
4. Gde je otišao Arjin beli konj?
5. Kako je moguće da su Sersei i Džejmi toliko pri vrhu u gomili cigli?
6. I da, zlatna ruka samo tako viri – zgodno, zar ne?
7. Utvrđenje je toliko oštećeno da je tavanica pala i ubila Lanistere, ali Tirion je mogao normalno da dođe do njih?
8. Kako Deni ima toliko vojnika i ljud? I zašto su Dotraki još uvek živi?
9. Ako je Džon bio najveća pretnja Deni, zašto mu je ona verovala i bila intimna sa njim?
10. Da li ovo znači da Targerijani više ne postoje, s obzirom na to da Džon neće imati dece?
11. Zašto Drogon nije ubio Džona?
12. Gde je Drogon odneo Deni?
13. Da li je Džon ubio Deni? Nije bilo tela na mestu zločina – kako su svi saznali da ju je on ubio?
14. Da li je Sansa nezadovoljna zato što je predloženo da Bren bude kralj umesto nje?
15. Koja je poenta da Sever bude izdvojeno kraljevstvo, kada ostalim kraljevstvima vlada njen brat?
16. Zašto uopšte postoji Noćna straža?
17. I jedine žene sa kojima je Džon spavao su divljanka i masovni ubica, za koju se ispostavilo da je njegova tetka?
18. Šta je zapadno od Vesterosa?
19. Zašto to niko nije istražio do sada? Imaju brodove.
20. Da li je Arja sada Kristofer Kolumbo?
21. Zašto Arja nije iskoristila veštine koje je naučila od Čoveka bez lica?
22. Da li je Azor Ahai proročanstvo laž?
23. Da li je proročanstvo da će doći princ/princeza koji/a je obećan/a laž?
24. Da li su sva proročanstva laž?
25. Da li je Džon sada kralj „preko zida“ (King beyond the wall)?
26. Šta radi Bren sada? Gleda u ptice dok svi ostali vladaju i donose odluke u njegovo ime?
27. Zašto je „Night king“ toliko puta u prošlosti dolazio po Brena?
28. Koliko je od svega ovoga Bren mogao da vidi da će se desiti?
29. Kakva je ovo vrsta uređenja? Oligarhija?
30. Ko garantuje da ovi ljudi neće podleći korupciji, pokvarenosti, bezobrazluku kao i svi prošli?
31. Ako Bren ima moć da vidi sve što njegovi podanici rade, zar neće u nekom trenutku pasti u iskušenje da zloupotrebi svoju moć?
32. Bren nije želeo da vlada ni Zimovrelom, zašto sada hoće da vlada?
33. Ako Bren nađe Drogona, da li će da mu dozvoli da živi?
34. Ko je zapravo Bron – nikada nismo saznali? Koje su njegove kvalifikacije da bude „Master of Coin“?
35. Gde će sada živeti Dotraki? U Vesterosu?
36. Kada je Podrik postao vitez?
37. Zašto Brijen nije otišla sa Sansom kojoj se zaklela na večnu službu, nego je ostala sa Brenom?
38. Da li poslednje scene impliciraju da je Tirijon zapravo pravi kralj, a Bren samo figura?
39. Šta se dešava sa gradovima koje je Deni slobodila na Istoku?
40. Zar nikada nećemo saznati priču o Deci iz šume?