„Uzvišenost“ Darka Tuševljakovića u prodaji od 19. oktobra

U Laguninu ediciju „Eklipsa“ stiže roman „Uzvišenost“ Darka Tuševljakovića.


Darko Tuševljaković na briljantan način dotiče teme koje opsedaju današnjeg čoveka – prirodu i kvalitet komunikacije i odnosa među ljudima, kao i krhke granice između stvarnosti i fantazije. U originalnom i potresnom romanu „Uzvišenost“, koji zauzima posebno, visoko mesto u savremenoj srpskoj književnosti, lične drame prepliću se s onom globalnom, dok obični ljudi traže svoje mesto i ulogu u svetskim događajima koji nepovratno menjaju svakodnevicu. Sve je tako slično životu koji poznajemo, ali je i potpuno drugačije…
Junakinja živi sa dementnom majkom, a otac joj je bio pisac kultnog romana. Ali kreće talas samoubistava u Beogradu, pojavljuje se kult Sunčevo pleme koje glorifikuje roman njenog oca, a svi su opčinjeni aplikacijom Kindred koja odabire tvog savršenog para. Uzvišeni žive u posebnim zgradama u koje niko nema pristup. Stvarnost se polako osipa i slede neverovatni događaji napisani kristalnim stilom vrhunskog poznavaoca srpskog jezika.

„Roman ’Uzvišenost’ se stilski i tematski prirodno nadovezuje na moj dosadašnji rad, ali se nadam da vrši i blagi iskorak u stranu i unapred“, rekao nam je pisac povodom izlaska knjige. „To je roman smešten u neodređeno sutra, zato što je jedino tako moguće osvrnuti se preko ramena ka sadašnjosti i sagledati je sa kakvim-takvim odmakom. Danas je apsolutno sve moguće i nijedna vest nas ne može iznenaditi. Kako, onda, da razvijemo kritički odnos prema bilo čemu? Možda tako što ćemo, makar u književnosti, istupiti korak napred…“

Darko naglašava da junakinja „Uzvišenosti“ može biti bilo ko iz naše okoline, komšinica, koleginica, školska drugarica – neko koga znamo, ali sa kim se iz nekog razloga ne družimo previše.

„Ona ima svoje demone, ali mnoge ćete lako prepoznati i u sebi. Živi u okruženju koje takođe poznajete, iako još ne postoji. Ono sadrži sve što i naš svet, ali je tamo još intenzivnije i iskrivljenije, i njen je zadatak da se izbori sa time. Progoni je sećanje na prerano otišlog oca, pisca uništenog sopstvenim literarnim glasom, muči je život sa dementnom majkom, s kojom nikad nije bila dovoljno bliska, iskušava je svet koji se iz korena menja, potpuno zaluđen novim tehnološkim izumom… Stvarnost u njoj i oko nje se lomi i ona nema izbora osim da se suoči sa prošlošću i sadašnjošću, a posledično i budućnošću, kako bi preživela i spasla sebe i svoje bližnje. I nije jedina u tome – uzvišenost, kako je opisana u knjizi, predstavlja novu, napredniju fazu u evoluciji čoveka, ali ona nije obezbeđena za sve. A to ko će preći na drugu stranu barijere zvane Kindred, a ko ostati ovde, gde sunce našeg neba ne greje kao što je grejalo nekad – na to pitanje razni ljudi nude razne odgovore. Što stvara globalni šum u kom je teško razaznati onu pravu, spasonosnu melodiju. Ako je uopšte ima.“

Roman „Uzvišenost“ obraća se svima.

„Mislim da u širokim potezima i na mikroplanu opisuje stanje u kom se nalazimo, ne tako što svakodnevicu secira iznutra, već tako što stvarnost izmešta u svet nekoliko stepeni iskrenut u odnosu na ovaj. Zamisao mi je bila da ono čemu svakog dana svedočimo provučem kroz jedinstven filter koji neće zamutiti vid, već ga izmeniti i možda proširiti, te time omogućiti neko novo čitanje i tumačenje sadašnjosti.“

“Dina” sa odličnim ocenama na Rotten Tomatoes

Film “Dina” je već ocenjen Rotten Tomatoes i reakcije su sjajne.

scena iz filma Dina

Denis Vilnev je adaptirao legendarnu SF knjigu Frenka Herberta i konačno je film posle mnogo odlaganja stigao u bioskope (a i na internet). Tako su se i na Rotten Tomatoes skupile ocene kritičara.

Film je vrlo brzo skupio 103 recenzije, a 92 recenzije su pozitivne. To je bilo dovoljno da film ima ukupnu ocenu od 89.

Inače, ovo je samo prvi deo “Dina” sage, pošto je u filmu obrađen samo deo priče. Inicijalni plan su bila dva filma ali možda se snimi i trilogija.

Nakon seksualne orijentacije, Supermen menja i kultni moto

Supermenov kultni moto: “Istina, pravda i američki način” prvi put će biti zvanično promenjen u – “Istina, pravda i bolje sutra”, najavio je u subotu Džim Li, izdavač i kreativni direktor DC komiksa.

scena iz Supermen stripa

“Kako bismo bolje predstavili priče i odali počast Supermenovom neverovatnom nasleđu od preko 80 godina izgradnje boljeg sveta, Supermenov moto se razvija”, rekao je Li.

“Supermen je dugo bio simbol nade koja inspiriše ljude, i upravo taj optimizam i nada ga pokreću zajedno sa novom izjavom o misiji.”

Ovo nije prvi put da noviji stripovi uređuju deo “na američki način” .

U prvom izdanju “Superman: Son of Kal-El”, u kome sin Luis Lejn i Klarka Kenta, Džon, kao novi Supermen, navodi da se zalaže za iiIstinu, pravdu i bolji svet”.

Najnovija izjava izdavača uspostavlja značajniju promenu klasične kritalice povezane sa Supermenom Klarka Kenta.

Iako fanovi možda povezuju izraz “američki način” sa stripovima, on zapravo datira od Supermenovog prelaska na radio četrdesetih i televiziju pedesetih.

Kao što je Erik Lundegard napisao u “Njujork tajmsu”, kada je radijska emisija debitovala tokom Drugog svetskog rata: “Svi smo se borili za američki način. Zašto ne bi i Supermen?”

Ali decenijama nakon toga, režiseri filmova su se poigravali sa upotrebom fraze.

U filmu “Superman Returns”, urednik “Dejli planeta” Peri Vajt, nakon Supermenovog dugog odsustva, upitao je: “Da li se on i dalje zalaže za istinu, pravdu i sve te stvari?”

U skorije vreme, film “Man of Steel”, iz 2013. godine, prikazao je Supermena u napetom odnosu sa američkom vladom, koji se oprezno približava pojmu vanzemaljskog posetioca sa izuzetnim ovlašćenjima, pitajući kako se neko može biti siguran da neće delovati protiv interesa zemlje.

“Odrastao sam u Kanzasu, generale”, kaže Supermen, koga glumi Henri Kavil. “Ja sam Amerikanac do srži.”

Otvoreno prvo Bijenale fantastike

Prvo Bijenale fantastike u Srbiji, festival umetnosti nadrealnog, magičnog, vanpojavnog i metafizičkog, otvoreno je u Zadužbini Ilije M. Kolarca. Na izložbi su predstavljeni radovi 36 umetnika koje je odabrao stručni žiri u sastavu: dr um. Katarina Zarić, profesor Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, Dejan Đorić, likovni kritičar, i Vojislav Jovanović, direktor Moderne galerije u Valjevu.

Na otvaranju bijenala nastupio je gudački kvartet „Mistik čelo”, a zatim se publici obratila Mirela Pudar, direktorka Galerije ’73, objasnivši šta je to fantastika.

izloženi radovi

Tokom trajanja manifestacije u Maloj sali biće organizovano nekoliko tribina: „Veče sa dr Oliverom Tomićem, istoričarom umetnosti”, „Upoznajte kolekcionare”, „Naslednici grupe Mediala” i „Veče sa dobitnicima nagrada Bijenala fantastike”.

Manifestacija će biti svečano zatvorena 31. oktobra u 13 časova u Kolarčevoj zadužbini.

Svetska premijera sedme sezone „Fear the Walking Dead“ 18. oktobra

Originalna AMC-ova serija koju obožavaju ljubitelji horora širom sveta Fear the Walking Dead vraća se na male ekrane novom, sedmom sezonom! Svetska premijera očekuje se 18. oktobra u terminu od 03.00h sa reprizom istog dana u 22.00h po našem vremenu na AMC kanalu.

scena iz serije

U eksplozivnom finalu šeste sezone Morgan (Leni Džejms) i Strand (Kolman Domingo) nisu uspeli da spreče Tedija (Džon Glover) da detonira bojeve glave širom Teksasa.

Početak 7. sezone Fear the Walking Dead od ovog oktobra na AMC kanalu prati Morganovu grupu rasutu po predelima Teksasa dok pokušavaju da prežive nuklearne posledice koje su doneli Tedi i njegovi sledbenici. U međuvremenu, Morgan Džons i Viktor Strand sukobljavaju se oko svojih filozofija.

Oni koji su preživeli Tedijev nuklearni „kraj” saznaće ko su zaista i od čega su zapravo sazdani u ovom novom „Početku”… čak i kada to podrazumeva veliku cenu koju moraju da plate oni koje su nekada smatrali svojom porodicom.

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” (ONLINE): “SF U SFRJ: Mnogo više nego što biste pomislili”

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka, od 19 sati u Tribinskoj sali, na prvom spratu Doma omladine.

Zbog aktuelnih mera za sprečavanje širenje pandemije korona virusa – današnji sastanak se održava online! Budite od 19.00 na Fejskub kanalu LK-a: https://www.facebook.com/events/551758875931616

LK Društvo ljubitelja fantastike

Šta se moglo čitati od naučne fantastike u SFRJ? Više nego što mislite!

naslovnica Kosmoplova

U ex-YU produkcija roto-romana je bila ogromna, postojao je veliki broj časopisa raznih tematika koji su objavljivali i NF priče, što je kulminiralo specijalizovanim izdanjima (Kospomplov, Galaksija), a NF se nalazila i u programima izdavačkih kuća u edicijama za decu, omladinu i odrasle. Nema nikog upućenijeg da nam predstavi obim prisutnosti naučne fantastike u štampi od autora bibliografije naučne fantastike Bobana Kneževića i Miodraga Milovanovića. Moderator: Žarko Milićević

Bibliografija NF.

Tribina je virtuelna na YouTube kanalu Društva.

Izašao novi trejler za “Betmena”

Warner Bros je predstavio trejler za film “Betmen”, u kojem glavnu ulogu tumači Robert Patinson, a koji je snimljen pod rediteljskom palicom Meta Rivsa.

scena iz filma

Nova najava prikazuje mračnu, sumornu i nasilnu verziju Betmena te prvi put čujemo Patinsonov glas koji govori o signalu šišmiša.

“Strah je oružje. Kad svetlost udari u nebo, to nije samo poziv. To je upozorenje”, kaže on u trejleru koji je pogledan više od deset miliona puta.

Osim Patinsona, u trejleru možemo videti i Zoe Kravic i Kolina Farela.

“Betmen” će u bioskopima biti premijerno prikazan 4. marta 2022. godine.

Odbili Robina Vilijamsa za ulogu u Hariju Poteru: "Sve je britansko"

Robin Vilijams je želeo da igra Remusa Lupina u franšizi o Hariju Poteru, tvrdi reditelj Kris Kolumbus.

Robin Vilijams

Koumbus je govorio za “Total Film”, povodom obeležavanja 20 godina od “Harija Potera i Kamena mudrosti”. Prva filmska adaptacija knjiga o Hariju Poteru objavljena je 16. novembra 2001. godine u Britaniji i SAD.

Kolumbus je rekao da je Vilijams izrazio interesovanje za ulogu Lupina, koji je predstavljen u filmu “Hari Poter i zatvorenik iz Askabana”, u trećem delu knjige i serijala filmova.

Međutim, “cilj” je bio da u franšizi “nema američkih glumaca”, objasnio je Kolumbo – što znači da Vilijams, rodom iz Čikaga, Ilinois, nije bio kvalifikovan.

“Razgovarao sam sa Robinom Vilijamsom. Bilo mi je jako teško da kažem: ‘Sve je to britansko. Ne mogu ništa da učinim'”, rekao je reditelj.

Uloga Lupina na kraju je pripala engleskom glumcu Dejvidu Tjulisu, koji se pridružio franšizi 2004. godine i ponovio tu ulogu do izlaska filma “Hari Poter i relikvije smrti- drugi deo”, 2011. godine.

Od 14. oktobra u bioskope stiže blokbaster – „Venom 2“

Nakon više od godinu dana odlaganja, dugoočekivani nastavak Venoma kompanije Sony Pictures sa podnaslovom Let There Be Carnage konačno stiže 14. oktobra na bioskopska platna širom Srbije!

scena iz Venoma

Tom Hardi se vraća kao istraživački novinar Edi Brok, koji je sada najbolji prijatelj i cimer vanzemaljskog parazita koji mu omogućava da bude „smrtonosni zaštitnik” San Franciska.

Nakon događaja iz poslednjeg filma, Edi i Venom predstavljaju „čudni par” čija veza je napeta do krajnje tačke pucanja. Venom je i dalje gladan ljudskog mesa, dok mu Edi ne dozvoljava da jede bilo koga; dopušteno mu je da konzumira samo loše momke.

Druga lica koja se vraćaju su Mišel Vilijams kao Eni (Edijeva bivša devojka) i Rid Skot kao doktor Den Luis (Enin verenik). Vudi Harelson, koji je imao kratko pojavljivanje na kraju prvog Venoma, ovog puta pored Toma ima glavnu ulogu, kao Kletus Kesedi, neobuzdani ubica osuđen na smrt.

Međutim, šta se dešava kada osuđeni serijski ubica dobije svog sopstvenog simbiota po imenu Karnidž (Carnage), krvoločnijeg od svog domaćina?

Režiju ambicioznijog nastavka potpisuje Endi Serkis, čovek koji se proslavio ulogom Goluma iz trilogije Gospodar prstenova, a koji je prethodno režirao blokbastere Breathe i Mowgli.