„Normalciˮ u potrazi za Zlatnom skrivalicom

Sport je postao toliko uobičajena stvar u našoj civilizaciji da retko kada pomislimo na to koliko je mašte potrebno da bi se on igrao ili gledao. U trenutku kada igrate ili gledate npr. tenis, loptica postaje magičan predmet, reket legendarno oružje velikih ratnika, a igrači heroji savremenog doba, kojima često pridajemo nadljudske sposobnosti. Da biste delovali kao čarobnjak, morate biti uspešni u nekom sportu, ali zahvaljujući franšizi „Hari Poterˮ, postoji i sport u kom ne morate biti uspešni da biste se osetili kao čarobnjak.

Kvidič

Kvidič je sport koji je izmislila Dž. K. Rouling prilikom pisanja serijala o svom junaku Hariju Poteru. U pitanju je timski sport, u kom se dve ekipe takmiče u osvajanju bodova, i što je najvažnije, u potrazi za malenom letećom loptom ‒ Zlatnom skrivalicom. Kvidič ima svoja pravila, istoriju, kupove, kao i bilo koji savremeni sport, i u tom smislu nije toliko teško primeniti ga u našem svetu. Upravo to je i urađeno 2005. godine u Vermontu, kada su dva studenta pokrenula utakmicu kvidiča na svom fakultetu. Ubrzo se zaigrao širom sveta, te je 2007. g. održano i prvo Svetsko prvenstvo u kvidiču. Sve to naizgled nije ništa neobično, dok se ne prisetimo da se prema knjizi kvidič igra na letećim metlama i sa zamađijanim loptama.

Ovozemaljski kvidič je zadržao metle ‒ ne leteće (mada ni to nije teško zamisliti u skorijoj budućnosti), već obične metle koje igrači moraju da drže među nogama tokom cele utakmice. Replike lopti i obruča kroz koje one treba da prođu donekle su verno napravljene, ali ona najvažnija ‒ Zlatna skrivalica ‒ predstavljala je problem. U svetu Harija Potera, ona je jedva vidljiva okom, što zbog veličine, što zbog brzine kojom leti. Kako bi se njena neuhvatljivost verno prenela i u svet bez magije, odlučeno je da bude zakačena za jednog od igrača, čiji je zadatak da tokom cele igre trči što brže može kako bi utekao igračima koji ga jure. Jedno od najznačajnijih pravila te igre zahteva da timovi moraju biti muško-ženski, po uzoru na knjigu.

Ovozemaljski kvidič

Međunarodna kvidič asocijacija, osnovana 2010. godine, danas ima 18 zemalja članica: pored Severne Amerike i Australije, tu su evropske zemlje, ali i Argentina, Meksiko i Turska. Međutim, kvidič se igra i u mnogim drugim zemljama sveta, koje nisu članice Asocijacije. Trenutno, titulu svetskog prvaka ima reprezentacija Australije.

Advertisements

Ljubitelji fantastike Kostolac: Kako zamišljam apokalipsu? (drugi deo)

Ljubitelji fantstike Kostolac se okupljaju u gradskoj Biblioteci, jednom nedeljno, petkom u 18:30 časova. Danas na programu:

Ljubitelji fantastike Kostolac

Prošle nedelje je tema sastanka bila: Kako zamišljam apokalipsu? Neki su uspeli da tokom tog sastanka završe svoje radove, ostali – nastavljaju danas! Kao pomoć, tu su predložene teze:

  • Šta je doprinelo apokalipsi?
  • Kako svet budućnosti izgleda?
  • Kako sebe vidiš u tom svetu?

Ako vas zanima da pročitate kakve nas to apokalipse sve čekaju – svratite na: https://ljubiteljifantastike.wordpress.com i pročitajte šta su to smislili: Slađan, Miljan, Goran, Renata, Tadija, Nevena…

Najveći Lego komplet ikada: Milenijum falkon iz “Zvezdanih ratova”

Lego je nedavno predstavio novi najveći komplet ikada – Milenijum falkon! Ima čak 7,541 delova što je za oko 1,600 više nego što je imao dosadašnji šampion –  Tadž Mahal.

U kompletu dobijate i sedam prepoznatljivih figurica među kojima su Han Solo, Čubaka, Princeza Leia i C-3PO.

Uputstvo je prava knjiga i trebaće vam najmanje nekoliko nedelja da sve sklopite.

Cena je inače 799 dolara ako vas zanima.

Fantastika među najboljim filmovima 21. veka po mišljenju filmskih kritičara

Svake godine se u filmskoj industriji izdvoji neko ostvarenje koje kritičari proglase najboljim. Popularni sajt za filmske recenzije “Metacritic” objavio je listu filmova koji su u 21. veku najbolje prošli kod kritičara. Ovde smo izdvojili samo filmove sa elementima fantastike:

2001: “The Lord of the Rings: The Fellowship of the Ring”

Ocena kritičara: 92/100
Ocena publike: 9.1/10

2002: “Spirited Away”

Ocena kritičara: 96/100
Ocena publike: 9/10

2003: “The Lord of the Rings: The Return of the King”

Ocena kritičara: 94/100
Ocena publike: 9.1/10

2006: “Pan’s Labyrinth”

Ocena kritičara: 98/100
Ocena publike: 8.7/10

2007: “Ratatouille”

Ocena kritičara: 96/100
Ocena publike: 8.6/10

Čarobna knjiga predstavila novitete za Sajam

Čarobna knjiga je za predstojeći Sajam knjiga u Beogradu pripremila 15 novih naslova, među kojima će se naći dosta toga i za ljubitelje fantastike, naročito ako su zainteresovani za strip. Borislav Pantić, prvi čovek Čarobne knjige, je govorio o tome šta stiže od stranih knjiga i stripova.

Borislav Pantic i Flas Gordon

Pre svega tu je nova Husitska trilogija Andžeja Sapkovskog, koju on smatra svojim životnom delom. Tu, odmah treba reći, ima manje fantastike nego u “Sagi o vešcu”, ali je ipak ima. Prvi tom – “Kula ludaka”, stiže za sam sajam, a time se domaći izdavač i naša zemlja mogu pohvaliti da su retki u svetu koji su pokrili kompletan njegov opus, iako je Sapkovski izuzetno objavljivan u svetu.

Daleko je više noviteta vezanih za strip scenu – tu su dela iz DC izdavačke kuće, koja je Čarobnoj knjizi odobrila pravo na “DC Gold” biblioteku gde će se pojavljivati najznačajniji DC stripovi, a prvi je fascinantni “Smak bezbroj svetova”, pošto je reč o prvom krosoveru jedne velike stripske kuće, sredinom 1980-tih godina.

Nova biblioteka je i “Riznica Bonelli” gde će se objavljivati “strip romani” ili “grafičke novele”, a ovde je to započeto sa “Pionirima nepoznatog” – dinamičnom viktorijanskom avanturom sa elementima SF-a, a sada stiže delo “Na izgubljenoj planeti” gde se svemirski brod sa Zemljanima srušio na površinu planete na samom rubu galaksije.

Takođe stiže i nastavak serijala “Saga”, i to peti i šesti deo, a ovde je reč o najpopularnijem serijalu u svetu, gde je završni sedmi deo upravo izašao u SAD.

Na Sajmu će pažnju ljubiteljima stripa sigurno biti i na delima “Osvetnici: Rat Krijeva i Skrulova” kao i “Dolazak Galaktusa”. Konačno, tu su i tri toma sa Flašom Gordonom, rađenim u formatu kako je originalno bio objavljivan.

Kada je reč o domaćim naslovima koji će biti interesantni fanovima fantastike pre svega tu je reč o delu “Marko Kraljević i zmaj” Petra Meserdžije, a reč je o bogato ilustrovanim novim pesmama o čuvenom junaku. Sam autor, slikar po vokaciji koji se amaterski bavi pisanjem, kaže da kao mali nije bio veliki ljubitelj epskih pesama, ali da kada je otišao iz zemlje, početkom 90-tih godina, tada se okrenuo domaćim bajkama, a pesme o kraljeviću Marku su ga duboko pogađale.

Takođe, tu je i roman Branislava Jankovića “Poslednji cirkus na svetu” gde anđeli, pred poslednju bitku uz oluju koja najavljuje kraj sveta, pričaju najupečatljivije priče iz svog dvomilenijumskog boravka na Zemlji, kojom će probati da objasne ljudski rod.

Buba iz istočne Gruzije je dobila ime po Nilu Gejmenu

Gruzijski naučnici su novootkrivenu vrstu insekata skarabida (Carabidae) nazvali po slavnom piscu romana i stripova Nilu Gejmenu.

Studiju koja detaljno analizira ovo otkriće su objavili Giorgi Čaladze, Levan Kalatozišvili, Zurab Janiašvili i Giorgi Bakuradze na Državnom ekološkom univerzitetu Ilia u gruzijskoj prestonici Tbilisiju.

Grupa naučnika je ovom insektu dala ime Pterostichus neilgaimani, što bi bila podvrsta insekta Aphaonus Reitter. Za ovu novu vrstu se smatra da je toliko retka da su samo dve bube nađene na svetom zemljištu odmah pored sela Kevša u Gruziji, koja je deo kavkaskog regiona Evroazije.  

Noć veštica i "najstrašnije" istorijske lokacije u Engleskoj

Udruženje Ingliš heritidž objavilo je, uoči obeležavanja Noći veštica 31. oktobra, spisak nekoliko najstrašnijih istorijskih lokacija na kojima se pojavljuju duhovi i noću čuju čudni zvuci plača ili histeričnog smeha.

Prema udruženju, najstrašnije mesto je dvorac Bolsover na severozapadu Engleske. Zdanje iz 17. veka sagradjeno je na nekadašnjem groblju i neki ljudi su videli duh žene koja prolazi kroz zidove. Vidjen je i duh dečaka koji drži za ruku posetioca koji nije svestan te situacije.

Strašno mesto je srednjovekovni zamak u Kenilvortu, na severu Engleske gde luta duh dečaka koji se pojavljuje u štali kao i duh jedne žene. Na tom imanju se čuju koraci i oštro škripanje kolevke koja se ljulja.

U Kerisbruku na jugu Engleske se redovno pojavljuje bledo lice Elizabet Rafin, devojčice koja se udavila u bunaru, ili “sive dame”, duha u dugačkom mantilu u pratnji četiri psa.

U dvorcu Pendenis, na jugozapadu, posetioci mogu da čuju vrištanje devojčice koja se davno bacila kroz prozor kuhinje.

Na ruševinama jednog srednjovekovnog manastira na severu Engleske mogu da se osete iznenadni talasi hladnoće ili posetioci osete kako ih neko drži za rame.

Noć veštica je noć uoči praznika Svih svetih prema zapadnohrišćanskoj tradiciji.