Šta gledati posle "The Last of Us"? Deset predloga za fanove SF-a

Serije kao što su “The Last of Us” i “Stranger Things” popularni su u celom svetu, ali postoje i neke manje poznate sci-fi serije koje su vredne pažnje.

Ovo su neke od skorijih zanimljivih naučno-fantastičnih serija koje možete gledati na Netfliksu:

“Alice in Borderland” (2020-)

Naučno-fantastični triler “Alice in Borderland” zasnovan je na istoimenoj mangi Haroa Asa. Serija prati mlade ljude koji se takmiče u opasnim igrama u potpuno napuštenom Tokiju.

Poput “Squid Game”, igrači u “Alice in Borderland” otkrivaju da im životi zavise od uspeha u izazovima s kojima se suočavaju.

Serija je hvaljena kako zbog odlične glume, tako i zbog pametne upotrebe specijalnih efekata i impresivne filmske fotografije.

“Manifest” (2018-2022)

Serija “Manifest” prvi put je prikazana na mreži NBC 2018. godine i mada je dobila dobre ocene, rejting nije nastavio da raste, zbog čega je otkazana posle tri sezone. Međutim, čim se našla na Netfliksu, našla se među najgledanijim na toj platformi.

Serija prati putnike jednog aviona koji sleće na pistu nakon turbulentnog leta, a koji potom otkrivaju da je za sve druge stanovnike planete, sem za njih, već prošlo pet godina.

Dok pokušavaju ponovo da se reintegrišu u društvo, shvataju da su njihovi voljeni nastavili dalje i da život koji su pre kobnog leta imali, više ne postoji.

Prepliću se intrige, drama i naučna fantastika, što sve zajedno ovu seriju čini izuzetno zanimljivom za gledanje.

“Maniac” (2018)

Crna komedija sa Emom Stoun i Džonom Hilom Patrika Somervila prati dvoje stranaca koji se podvrgavaju jednom farmaceutskom eksperimentu.

Reč je o mini seriji sa interesantnim vizualima, koja istražuje kompleksne teme poput mentalne bolesti, ljubavi i stvarnosti kroz vrlo originalan scenario.

“Travelers” (2016-2018)

Zvezda sitkoma “Vil i Grejs” Erik Mekormak igra glavnu ulogu u ovoj naučno-fantastičnoj avanturi u kojoj specijalni tim iz budućnosti stiže u sadašnjost kako bi sprečio jedan događaj koji menja tok istorije.

Oni misiju drže u tajnosti i preuzimaju identitete “običnih ljudi” dok pokušavaju da spasu čovečanstvo užasne sudbine.

Otkriće da su život i međuljudski odnosi u 21. veku podjednako komplikovani kao i zadatak koji je pred njima.

“Dark” (2017 – 2020)

Nemačka serija “Dark” bila je neočekivani hit na Netfliksu. Pored putovanja kroz vreme i zamršene priče o zakonima fizike, u njoj se prepliću natprirodno sa porodičnom dramom i ljubavnom pričom koja prevazilazi granice prostor-vremena.

Iako je upoređuju sa “Stranger Things”, ipak zaslužuje da se posmatra potpuno nezavisno od drugih Netfliksovih projekata.

“Izgubljeni u svemiru” (2018-2021)

Moderna verzija kultne serije smeštena je trideset godina u budućnosti i prati porodicu Robinson koja pokušava da kolonizuje novu planetu.

Međutim, nepredviđeni događaj ih skreće s kursa i Robinsonovi završavaju na nepoznatom mestu, gde se upoznaju sa robotom vanzemaljcem. On neočekivano postaje njihov najbolji saveznik.

“Ljubav, smrt i roboti” (2019-)

Legendarni reditelj Dejvid Finčer i tvorac “Dedpula” Tim Miler potpisuju animiranu antologijsku seriju “Ljubav, smrt i roboti”, koju voli većina ljubitelja naučne fantastike.

Svaku epizodu režirao je drugi reditelj, a ono što ih sve povezuje je tehnologija budućnosti.

Serija koju često nazivaju animiranim “Crnim ogledalom” već je pomerila granice animacije spajajući emotivne ljudske priče sa akcijom, nasiljem, naučnom fantastikom i naravno – robotima.

“The 100” (2014-2020)

Postapokaliptična serija “The 100” prati grupu stotinu mladih delinkvenata, koji se iz svemirskog broda iskrcavaju na sada opustelu Zemlju i pokušavaju da je ponovo nastane.

Suočeni sa opasnostima tog potpuno divljeg sveta, istovremeno se nose sa izazovima uspostavljanja nove zajednice. Međutim, otkrivaju da čovečanstvo ipak nije potpuno zbrisano i da je na svetu ostalo još ljudi.

Prvih nekoliko epizoda ima nešto usporeniji ritam pripovedanja, ali ako seriji date šansu, doći ćete do uzbudljive i dinamične priče o moralu, politici i opstanku.

“The OA” (2016-2019)

Devojka po imenu Preri Džonson neobjašnjivo se pojavljuje nakon što je proglašena nestalom pre sedam godina. Ona na leđima ima čudne ožiljke i vratio joj se vid, iako je u trenutku nestanka bila potpuno slepa.

Preri počinje da sebe smatra anđelom i zajedno sa timom srednjoškolaca i učitelja pokušava da pomogne i drugim nestalim ljudima, ali postoje i oni koji je smatraju vrlo opasnom.

“Black Mirror” (2011-2019)

“Crno ogledalo” je britanska serija koja istražuje uticaj novih medija i tehnologije na život ljudi, kako u sadašnjosti, tako i u bliskoj budućnosti.

Ova antologijska serija Čarlija Brukera dobila je brojne Emi nagrade, a četiri prve sezone dobile su odlične ocene publike i kritike. Iako je kvalitet pete sezone nešto slabiji, serija je uticala na mnoge projekte novijeg datuma.

Bruker je svoju seriju uporedio sa bombonjerom: “U pričama postoji potpis, isti premaz od tamne čokolade — ali punjenje je uvek iznenađenje”.

Ponovo stižu “Knjige krvi”

Izdavačka kuća Orfelin obezbedila je autorska prava za objavljivanje svih Knjiga krvi Klajva Barkera na srpskom jeziku, javlja Art-Anima.

Reč je o šest zbirki priča koje donose trideset proznih ostvarenja, zahvaljujući kojima je Barker sredinom 80-ih godina, na početku svoje spisateljske karijere, proglašen za jednog od najperspektivnijih mladih pisaca horora.

„U pitanju je šest međusobno povezanih zbirki vrhunskih, modernih horor priča koje su, kada su se pojavile 1984-85, donele dotad neviđenu revoluciju u savremeni horor“, na svom blogu je istakao urednik edicija „Poetika strave“ i „Crna mačka“, dr Dejan Ognjanović, koji idejno stoji iza ovog budućeg izdavačkog poduhvata.

„Za razliku od i tada popularnog Stivena Kinga, Barkerov horor u središtu nije imao porodice i ustaljene likove koji teže tzv. normalnosti, čak i kad su od nje daleko (npr. Keri) – već autsajdere, otpadnike, muške i ženske prostitutke, homoseksualce, sitne i krupne kriminalce, zatvorenike, prevarante, lutalice… Njegov je horor bio dah svežine i subverzije, eksplicitan ali i poetičan, fantastičan i zadivljujuće originalan“, objašnjava Ognjanović.

Orfelinove Knjige krvi zamišljene su kao dvotomno izdanje, koje će biti urađeno u prepoznatljivoj opremi kada je novosadska izdavačka kuća u pitanju, sa tvrdim šivenim koricama, forzecima, brojnim ilustracijama i grafičkim dodacima.

A pored priča doneće i značajne tekstualne dodatke kao što su obiman pogovor o značaju Knjiga krvi i Barkerove horor poetike, detaljnu biografiju Klajva Barkera, iscrpnu bibliografiju, filmografiju i druge zanimljive priloge.

Oba toma imaće između 400 i 500 strana. U prvom će se naći priče iz Knjiga krvi 1-3, dok će se u drugom naći priče iz Knjiga krvi 4-6. Biće korišćeni već postojeći prevodi koje potpisuju Aleksandar B. Nedeljković, Aleksandra Petković, Aleksandar Marković i Goran Skrobonja.

Dizajn korica uradiće Ivica Stevanović, dok će uz svaku priču ići po jedna nova, originalna ilustracija raznih proverenih Orfelinovih likovnih saradnika.

Očekuje se da će oba toma Knjiga krvi iz štampe izaći do Beogradskog sajma knjiga u oktobru 2023. godine, a da će pretplata na njih biti raspisana sredinom septembra.  

Preminuo glumac iz „Zvezdanih ratova“ i „Harija Potera“

Glumac Pol Grant preminuo je u 57. godini,.

Tužnu vest je potvrdila njegova porodica, a kako se navodi, glumac je u nedelju isključen sa aparata za održavanje u životu.

On je u bolnicu prevezen u četvrtak kada ga je policija pronašla onesvešćenog ispred stanice Kings Kros, a uzrok je moždani udar.

Grant je iza sebe ostavio suprugu i troje dece, a publika će ga najbolje pamtiti po ulogama u serijalima „Zvezdani ratovi“ i „Hari Poter“.

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”: AI u umetnosti, pre svega u stripu

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka, od 19 sati u Tribinskoj sali, na prvom spratu Doma omladine. Danas na programu:

Napredak veštačke inteligencije (Artificial intelligence – AI) je nešto čiji razvoj pratimo uživo. Osim brojnih primena u raznim poslovnim i sigurnosnim sferama, AI je u 2022. godini napravio krupne korake u polju vizuelne umetnosti.

Digitalne slike koje proizvodi AI su došle dotle da mogu da se proizvode u stilu raznih crtača i izazvale prave male potrese i diskusije o budućnosti industrije. O AI-ju u stripu, autorskim pravima, o tome ima li razloga za strah, budućnosti umetnosti stripa kroz prizmu tehnologije govore Jana Adamović, vodeća domaća strip autorka i ilustratorka mlađe generacije, uz video-prilog Vladimira Popova, koloriste brojnih izdavačkih kuća u inostranstvu.

Džejms Gan će režirati "Superman: Legacy"

Džejms Gan će zvanično režirati novi film Superman: Legacy. Vest je objavio režiser na Tviter profilu.

Do sada je bilo najavljeno da će Gan samo napisati scenario za film, ali sad je potvrđeno da će biti kompletan autor. Ovaj projekat je najavljen u januaru kao deo Piter Safran-ovog preuređenog DC-ija, ali u tom trenutku Gan nije bio siguran da li će režirati ili ne.

Premijera filma je najavljena za 11 jul, 2025. godine. To će biti prvi film realizovan u onome što Safran i Gan nazivaju DC-ijevo prvo poglavlje: “Gods and Monsters”, praćeno Met Rivsovim Betmenom (The Batman Part II) koji će izaći u oktobru 2025.

Ostali filmovi koji se spremaju pored novog Supermena su: “The Authority”, “The Brave and the Bold”, “Supergirl: Woman of Tomorrow”, i “Swamp Thing”.

Prema Vorner Brosovom zvaničnom saopštenju, Superman: Legacy “priča priču o Supermenovom putovanju u kom treba da pomiri kriptonsko nasleđe sa svojim ljudskim osobinama. On je otelotvorenje istine, pravde i američkog sna, vođen ljudskom dobrotom, u svetu koji ljubaznost i dobrotu vidi kao staromodne osobine.”

“On je ‘stara škola’. Dečak sa farme iz Kanzasa koji je veoma idealističan”, rekao je Gan o Supermenu na konferenciji za novinare u januaru.

“Njegova najveća slabost je to što nikada nikoga neće ubiti, i ne želi da povredi ljudske emocije. I sviđa mi se ta vrsta urođene dobrote u Supermenu koja je njegova glavna osobina.”

Novi "Zvezdani ratovi" 2025?

Iako je primat dat serijama “Mandalorijan” i “Andor”, spekuliše se kada bi novi film “Zvezdani ratovi” mogao da ugleda svetlost dana.

Kompanija Dizni kao da je usporila sa filmovima serijala “Zvezdani ratovi”, nakon što su 2019. godine pustili u promet ostvarenje “Uspon Skajvokera”.

Za sada, prednost se daje serijama, kao što su “Mandalorijan” i “Andor”, koje su pobrale pozitivne kritike.

Ipak, stidljivo se pominje i datum kada će novi film iz edicije “Ratova zvezda” ugledati svetlost dana. Kako prenosi NME, u pitanju je decembar 2025. godine.

Međutim, nisu potvrđeni dodatni detalji o njemu, prenosi NME.

Giljermo del Toro snima novu verziju slavnog horora

Reditelj Giljermo del Toro pre nekoliko dana osvojio je Oskara za najbolji animirani film za svoju verziju “Pinokija”, a sada je već započeo realizaciju novog projekta.

Reč je o novoj adaptaciji klasičnog horor romana “Frankenštajn”, autorke Meri Šeli, koji je dosad doživeo nebrojene ekranizacije. Del Toro navodno za “Frankenštajna” priprema i scenario, a u filmu bi trebalo da glume Endru Garfild, Oskar Ajzak i Mija Got.

“Frankenštajn” je jedno od Del Torovih najdražih čudovišta svih vremena, a u dvehiljaditima je razvijao akcionu verziju koja bi vizuelno bila vrlo bliska “Frankenštajnovom” Bernija Vritsona, ilustrovanom prikazu romana koji je objavljen 1983. S obzirom na to da je Del Toro jednom izjavio da ima “nezdravu” opsednutost Frankenštajnom, ovo je očigledno ostvarenje velikog sna.

Film “Frankenštajn” je deo rediteljevog višegodišnjeg ugovora s Netfliksom, a upravo na toj platformi ćemo ga gledati u bližoj budućnosti.

Postapokaliptični roman o Beogradu nakon Beograda

Tokom aprila bi iz štampe trebalo da izađe naučnofantastični postapokaliptični roman Štangla Boška Martinovića. Roman će objaviti Everest Media kao 76. knjigu u ediciji Znak Sagite, javlja Art-Anima.

Boško Martinović je profesionalni prevodilac, ali i svestrani kreativac. U slobodno vreme je posvećen raznim vrstama stvaralaštva, od sviranja i komponovanja instrumentalne muzike do crtanja stripova i pisanja fantastične proze. Romanom Štangla domaćem čitalaštvu se predstavlja kao izrazito talentovani pripovedač.

U godinama nakon neobjašnjivog kataklizmičnog događaja koji je pogodio planetu, jedan oskrnavljeni grad pokušava da se oporavi, a njegovi stanovnici da stanu na noge. Nemaju svi jednako sreće i nisu svi jednako snalažljivi. Roman Štangla je pripovest o preživelom dečaku koji ništa ne ostavlja slučaju i o drugim sudbinama koje se ukrštaju s njegovom. Konačno, to je priča o opstanku, potrazi i pogledu u nepoznato, o Beogradu nakon Beograda i društvu nakon društva.

Boško Martinović (1978) već dvadeset godina radi kao profesionalni prevodilac. Vlasnik je prevodilačke agencije Dobar prevod, a kada mu obaveze to dozvole, bavi se fotografijom, muzikom, crtanjem, stripom, pisanjem… Njegov strip Microcosmos M bio je uvršten na izložbi 100 najuspelijih radova Salona stripa održanog u beogradskom SKC-u 2018. godine. A zanimljivo je da se početkom 90-ih godina prošlog veka, još kao školarac, Martinović oprobao kao spoljni saradnik Sveta kompjutera, u vreme kada je taj časopis predstavljao jedno od najvažnijih izvorišta informacija za sve ljubitelje računara i naprednih tehnologija u tadašnjoj Jugoslaviji.

Kao veliki ljubitelj naučne fantastike ali i prirode, Martinović se u svojim delima neretko bavi ekološkim temama, skrećući pažnju na zabrinjavajući odnos čoveka prema sopstvenoj planeti. Kao prozni pisac čitalaštvu se prvi put predstavio u časopisu Znak Sagite pričom „Mrest“, 2022. godine.

U pripremi nova predstava niškog Pozorišta lutaka „Bajka o Noćurku i Danici“

U niškom Pozorištu lutaka otpočele su probe predstave “Bajka o Noćurku i Danici”, rađene po motivima dečije knjige Miloša Petkovića. Publika će predstavu moći da pogleda u drugoj polovini aprila.

Reditelj predstave Radislav Ćopić kaže da je „Bajka o Noćurku i Danici“ priča o princu i princezi koji, iako su veoma različiti, moraju da sarađuju da bi uspešno savladali prepreke u avanturi koja je pred njima.

Zadržavajući veliki broj čarobnih junaka iz originala, ali i autentični razbokoreni stil pisca, ova dramatizacija zaoštrava odnose iz knjige, ali ne gubi njen duh i izvornu ideju – da sve razlike, odnosno svetlost i tamu, može ujediniti samo ljubav – navodi režiser.

Autorski tim uz Rastislava Ćopića koji pored režije i scenografije sa Milošem Petkovićem potpisuje dramatizaciju i adaptaciju, čine i Dušan Stanković i Dragana Breza koji su zaduženi za kreaciju i izradu lutaka i kostima, Tomislav Nikolić koji će komponovati muziku i Nataša Ilić, lektor.

Uloge tumače Svetlana Mihajlović, Slobodan Miljković, Tatjana Milenković, Dejan Gocić, Toma Bibić, Kristina Ranđelović i Branimir Ranđelović.

SF triler koji spaja budućnost i praistoriju "65" stiže u domaće bioskope

U domaće bioskope 16. marta stiže dugo očekivani naučnofantastični triler “65” čiji scenario i režiju potpisuju Skot Bek i Brajan Vuds, scenaristi postapokaliptičnog horor hita “Tiho mesto” koji je 2018. godine oduševio gledaoce i kritičare. U novom naučno-fantastičnom trileru koji su radili pod nazivom “65”, Adam Drajver glumi pilota svemirskog broda koji nakon sudara sa asteroidom pada na nepoznatu planetu.

Nakon katastrofalne nesreće, pilot Mils (Adam Drajver) ubrzo otkriva da je zapravo sleteo na planetu Zemlju…pre 65 miliona godina. Sada, sa samo jednom šansom za spas, Mils i jedini preživeli član posade, Koa (Arijana Grinblat), moraju da prođu kroz nepoznati teren zaokupljen opasnim praistorijskim stvorenjima u epskoj borbi za opstanak.

Uz iskusi dvojac – Beka i Vudsa, film nosi popularni Adam Drajver, koji je nominovan za dva Oskara, dva Zlatna globusa i četiri Emija, a poznat je po filmovima Marriage Story, BlacKkKlansman, House of Gucci, HBO seriji Girls, a najviše po ulozi Kylo Rena u Star Wars franšizi.

Producent naučno-fantastičnog spektakla je Sam Rajmi (Evil Dead, Spider-man trilogija s Tobijem Megvajerom), direktor fotografije je prekaljeni Salvatore Totino (Bird Box, Spider-Man: Homecoming, The Da Vinci Code, reklame za Jack Daniels, Nike, kao i spotovi za Springsteena i Radiohead). Na muzici u filmu “65” je radio Kris Bejkon (Men in Black: International, kao i serije Motel Bates i Wednesday). Uz dvojicu kreatora i renomiranog glavnog glumca, najveći adut filma su specijalni i vizualni efekti kojima su realistično dočarali praistorijsku Zemlju i zastrašujuće dinosauruse, ali i futurističke gedžete i oružja.

Vizualne efekte (VFX) nadgledao je nagrađivani Kris Harvi (Superman Returns, TRON: Legacy, Fast & Furious 6, Journey to the Center of the Earth, Zero Dark Thirty, Chappie), a specijalne efekte (SFX) nadgledao je impresivni Mark Houker (Spider Man 2, Fast & Furious 2, Godzilla, Terminator: Genisys, Pirati s Kariba 2, Fabelmanovi).