I posle 70 godina, Orvelovo delo 1984. i dalje fascinira čitaoce

I posle 70 godina od objavljivanja dela “1984.”, roman britanskog književnika Džordža Orvela i dalje fascinira čitaoce, posebno mlađe generacije, zaljubljenike u antiteze utopije i društvene mreže.

1984_First_Edition_Cover

“Knjiga i dalje šokira učenike… a neki je smatraju fascinantnom”, izjavio je Majkl Kalanan, profesor engleskog jezika u jednom londonskom koledžu, koji je i jedan od organizatora nagrade Orvel za mlade.

Prema njegovim rečima, knjiga koje je objavljena pre 70 godina, zadržala je svoju svežinu.

Roman, koji je napisan 1948. godine, a naslov nastao inverzijom poslednja dva broja, objavljen je 8. juna 1949. godine. Delo opisuje budućnost u kojoj Partija vlada totalitarnom državom pod inkvizitorskim okom “Velikog brata”. Istorija je ponovo napisana jezikom koji sprečava bilo kakvu kritičku misao.

Džordž Orvel, čije je pravo ime bilo Erik Artur Bler (1903-1950) stekao je slavu romanima, među kojima su najpoznatiji “Životinjska farma” i “1984.”.

Ovih 11 knjiga naučne fantastike je predvidelo budućnost

Da li naučna fantastika predviđa budućnost ili samo inspiriše buduća otkrića?

Ovo se pitaju čitaoci nakon čitanja romana koje ćemo navesti, a u kojima su kompjuterski hakeri, veštački udovi i ajpedi – sve su ih izmislili pisci decenijama, a nekad i vekovima, pre nego su ove inovacije zaista stvorene.

„Guliverova putovanja“ Džonatana Svifta (otkriće Marsova dva meseca)

Ova društvena satira iz 1726. godine prati čoveka po imenu Guliver na putovanjima po različtim svetovima poput onog koji je nastanjen malim ljudima ili drugog u kom žive divovi.

Ali kada se Guliver nađe na ostrvu Laputa, plutajućem svetu prepunom naučnika, astronomi primećuju da Mars u svojoj orbiti ima dva meseca. Preko 150 godina kasnije, 1877, otkriveno je da Mars zaista ima dva meseca – Fobos i Deimos.

„Frankenštajn“ Meri Šeli (savremene transplantacije)


Kada je Šelijeva napisala „Frankenštajna“ 1818. godine, nauka je tek počela da istražuje nove oblasti reanimacije mrtvog tkiva putem elektriciteta.

Iako su prvobitne metode bile, da tako kažemo, sirove, otvorile su put za razvoj kasnijih medicinskih otkrića poput transplatacije organa koja je opisana u ovom romanu.

„Dvadeset hiljada milja pod morem“ Žila Verna (električne podmornice)

Žil Vern je poznat kao jedan od najnaprednijih autora devetnaestog veka. Predvideo je mnoge stvari od lunarnih modula do solarnih jedara više od sto godina pre nego što su proizvedeni.

Njegova najpoznatija knjiga je svakako „Dvadeeset hiljada milja pod morem“. Objavljena je 1870. godine, a predvidela je električne podmornice 90 godina pre nego što su zvanično otkrivene.

„Looking Backward“ Edvarda Belamija (kreditne kartice)

Belami je u svom utopijskom romanu naučne fantastike iz 1888. godine imao ideju sličnu kreditnim karticama koje su zapravo počele da se koriste tek 63 godine kasnije.

Nakon što Džulijan Vest zaspi na 113 godina i probudi se u 2000, zatiče svet u kome svi koriste „kreditne“ kartice da kupuju robu. Iako je način na koji Belamijeve kartice funkcionišu sličniji debitnim, reč je svakako o veoma zanimljivom predviđanju.

„The World Set Free“ H. Dž. Velsa (atomska bomba)

Objavljen 1914. godine, ovaj roman ne samo da predviđa nuklearna oružja već je moguće da je i dao ideju za destruktivnu nuklearnu bombu doktoru Leu Zilardu, čoveku koji je prvi podelio atom.

Iako je u Velsovom svetu atomska bomba bila uranijumska ručna granata – poput regularne bombe samo sa više radijacije – nauka koja stoji iza te ideje je bila tri decenije ispred svog vremena.

„Vrli novi svet“ Oldosa Hakslija (tablete za podizanje raspoloženja)

Distopijski roman koji prikazuje šta bi se dogodilo sa svetom kada bi postao kapitalističko društvo zavisno od lekova u kome se daje prednost seksualnim slobodama u odnosu na monogamiju i ljudi su podeljeni u kaste.

U ovom romanu iz 1931. godine, Haksli je predvideo upotrebu tableta za podizanje raspoloženja i reproduktivnu tehnologiju, kao i probleme prenaseljenosti.

„1984“ Džordža Orvela (Veliki brat i masovni nadzor)


Orvelova „1984“ je klasik distopijskih romana koji je odgovoran za koncepte poput Velikog brata, prihvatanje kontradiktornih mišljenja, novojezika i policije istine.

U njemu je opisan distopijski svet četrdesetak godina nakon Drugog svetskog rata, a knjiga se fokusira na teme poput cenzure, propagande i tiranske vladavine u društvu budućnosti. Orvel je takođe predvideo masovno nadgledanje i policijske helikoptere u svom klasiku iz 1949. godine.

„Farenhajt 451“ Reja Bredberija (slušalice)


Bredberi je 1953. godine napisao „Farenhajt 451“ koji govori o tehnološkom društvu u kome su knjige zabranjene i svaka koja je preostala mora biti spaljena.

Njegov distopijski svet je predvideo ravne televizijske ekrane, kao i „školjke“ i „radio naprske“ – prenosive audio uređaje koji se ne razlikuju mnogo od bubica i blutut slušalica.

„2001: Odiseja u svemiru“ Artura Klarka (ajped)


Ova naučnofantastična knjiga iz 1968. godine o vanzemaljskoj civilizaciji koja stvara inteligentan život na Zemlji je prepuna ozbiljnih tema poput nuklernog rata, evolucije i opasnosti od veštačke inteligencije u obliku super računara HAL 9000.

Ali najpreciznije predviđanje u knjizi su elektronske novine tj. „njuzpedi“ koje ljudi čitaju, a deluju veoma slično današnjim ajpedima.

„Autostoperski vodič kroz galaksiju“ Daglasa Adamsa (aplikacije za prevođenje zvuka)

U romanu objavljnom 1979. godine, tajni istraživač za međuzvezdani vodič „Autostoperski vodič kroz galaksiju“ Ford Perfekt upozorava svog prijatelja Artura Denta da će Zemlja biti uništena.

Njih dvojica beže na vanzemaljskom svemirskom brodu i uplovljavaju u bizarnu avanturu kroz univerzum. Jedna od stvari kojima prisustvuju je audio prevođenje u realnom vremenu uz pomoć univerzalnog prevodioca, nešto što je danas, 34 godine kasnije, moguće zahvaljujući aplikacijama.

„Neuromant“ Vilijema Gibsona (virtuelni svet i kompjuterske hakere)

Ovaj futuristički triler iz 1984. godine prati sagorelog hakera i kiber lopova čija mogućnost da se „poveže“ sa virtuelnim svetom mu je vraćena uz pomoć čudotvornog leka.

„Neuromant“ nije samo prvi roman koji je uspeo da osvoji trostruku krunu nagrada za naučnofantastična dela (Hugo, Nebula i Filip K. Dik) i inspirisao serijal „Matriks“, već je i predvideo našu budućnost virtuelnog društva i kompjuterskih hakera.

Povratak distopije: Šta čitati u eri "alternativnih činjenica"

Prvi koraci Donalda Trampa kao predsednika već su pomerili mnoge granice normalnog, ali je novi stanar Avenije Pensilvanija 1600 uticao i na nešto sa čim na prvi pogled nema mnogo veze: prodaju knjiga.

Nekoliko dana nakon što je Trampova savetnica Kelien Konvej izjavila da portparol Bele kuće Šon Spajser nije lagao kada je rekao da je Trampova inauguracija bila najposećenija u istoriji, već je izneo ”alternativne činjenice”, ovaj novi termin za laž vratio je kultni roman “1984” Džordža Orvela na prvo mesto liste najprodavanijih knjiga na Amazonu. Među najtraženijim naslovima u popularnoj onlajn knjižari nalazi se još nekoliko klasika distopijske literature, koji očigledno postaju udžbenici za postčinjenično društvo.

Ukoliko želite da uporedite fikciju i stvarnost ili da procenite živimo li u Okeaniji, Svetskoj Državi ili na nekom trećem mestu, ovih pet klasika distopije mogu za početak da pomognu u razumevanju onoga što se dešava oko nas:

5. “Sluškinjina priča” Margaret Atvud
U Republici Galad, nekadašnjim Sjedinjenim Državama, žene ne mogu da rade i zarađuju novac, već imaju samo ulogu da obavljaju kućne poslove i razmnožavaju se. Neposlušnost se kažnjava vešanjem ili progonom. Postoje služavke kojima je zadatak samo da rađaju, a zatim daju bebe moralno podobnim ženama bez dece. Jedna od njih je Fredovica kroz čiju priču saznajemo kako je nastalo ovakvo društvo.
Margaret Atvud: Sluškinjina priča; Autor: Creative Commons

4. “Put”, Kormak Makarti
Svet je zadesila apokalipsa, a malobrojni ljudi jedina su preostala živa bića na planeti. Teško bolestan otac i sin kreću na višemesečno putovanje kroz opustošenu Ameriku, pokušavajući da živi stignu do mora, mada ne znaju šta ih tamo čeka. Osim gladi, pretnju na putu predstavljaju bande kanibala, protiv kojih imaju samo revolver sa dva metka. Iako sebe vide kao “dobre momke”, dečak primećuje da otac u borbi da prežive postaje surov i amoralan prema ljudima u istoj situaciji, a jedino ljudsko u njemu ostaje ljubav prema sinu. Roman je 2007. osvojio Pulicerovu nagradu.

3. “Farenhajt 451”, Rej Bredberi
U bliskoj budućnosti knjige su ilegalna roba, a “vatrogasci” imaju zadatak da ih u ime opšte sreće spaljuju zajedno sa kućama u kojima su nađene. Gaj Montag obavlja ovaj posao bez preispitivanja, dok njegova žena Mildred dane provodi uz TV. Susret sa mladom i slobodoumnom Klarisom koja mu priča o prošlosti u kojoj se ljudi nisu plašili i gde su svet upoznavali preko knjiga, a ne televizije, menja njegov način razmišljanja. Kada Klarisa nestane, a Mildred pokuša da se ubije, Montag počinje da skriva knjige koje je do tada spaljivao.
Rej Bredberi: Farenhajt 451; Autor: Wikipedia Creative Commons

2. “Vrli novi svet” Oldos Haksli
Sredinom trećeg milenijuma ili 632. godine “posle Forda”, Upravljači su stvorili totalitarnu Svetsku Državu zasnovanu na principima stabilnosti i sreće koja se održava uz sintetičku drogu soma. Bebe se proizvode u laboratorijama, ljudi dele na klase po inteligenciji, porodice više ne postoje, mozak se ispira tokom spavanja, seks je slobodan, a osećanja isključena. Bernard Marks je usamljen u želji da se oslobodi ovog savršenog društva, a prilika za to mu se pruža kada poseti jedan od preostalih Rezervata u kojima žive “divljaci” – ljudi koji se nisu uklopili u novi sistem i još uvek se rađaju i žive na stari način.
Oldos Haksli: Vrli novi svet; Auror: Wikipedia Creative Commons

1. “1984”, Džordž Orvel
Svet je podeljen na tri ogromne države: Okeaniju, Evroaziju i Istaziju koje su u neprestanom ratu. U Okeaniji je rat mir, sloboda ropstvo, a neznanje moć. Veliki brat sve posmatra, iz novogovora su izbačene dvosmislene reči, a policija misli preko sveprisutnih ekrana nadzire građane. Ministarstvo istine plasira laži, prošlost se falsifikuje, svaki stranac je neprijatelj, a dva i dva su pet ako partija tako želi… Novine pišu samo o uspesima vlasti, sportu, zločinima i astrologiji. Vinston Smit radi u ministarstvu istine i čezne za slobodom… ali Veliki brat i to zna.
Džordž Orbel; Autor: Profimedia

Orvelova "1984" ove godine na Brodveju

Nova pozorišna adaptacija antiutopijskog romana “1984” engleskog književnika Džordža Orvela biće izvedena ove godine na njujorškom Brodveju.

Orvelova

Producenti Sonja Fridman i Skot Rudin naveli su da će komad Roberta Ajka i Dankana Mekmilana, nominovan za britansku pozorišnu nagradu “Olivije”, biti izveden u junu u Hadson teatru na Brodveju, ali nisu otkrili kome su poverene glavne uloge.

Roman “1984” objavljen je 1949. godine i opisuje ekstremno totalitarno društvo u kojem su sve istorijske činjenice iskrivljene i stalni nadzor vlasti nad pojedincem.

Interesovanje za to delo u SAD naglo je poraslo posle optužbi američkog predsednika Donalda Trampa da su milioni ljudi na izborima 8. novembra nelegalno glasali i izraza “alternativne činjenice”, kojim je Trampova savetnica Kelijan Konvej nazvala tvrdnje portparola Bele kuće Šona Spajsera da je Trampova inauguracija “najposećenija u istoriji”.

"1984" bestseler posle izjave Trampove savetnice o izborima

Knjiga Džordža Orvela “1984” dospela je na prvo mesto liste bestselera na sajtu za onlajn kupovinu Amazon posle izjave savetnice Donalda Trampa o “alternativnim činjenicama” u vezi s brojem prisutnih na inauguraciji novog američkog predsednika.

Rast prodaje distopijskog romana o društvu u kojem su činjenice iskrivljene i ugušene “novogovorom” zabeležen je posle tvrdnji nove američke administracije da je na Trampovoj inauguraciji bilo mnogo više ljudi nego što su mediji izveštavali, iako se na fotografijama može videti drugačije stanje.

Novi portparol Bele kuće Šon Spajser izjavio je na konferenciji za novinare da je Trampova inauguracija bila najposećenija do sada.

Trampova savetnica Kelijen Konvej je zatim, na pitanje novinara En-Bi-Sija o tim tvrdnjama, rekla da su to “alternativne činjenice”, što je na društvenim mrežama uporedjivano s Orvelovim romanom.

Veću prodaju na Amazonu imale su i knjige Sinklera Luisa o izboru autoritarnog predsednika “To je ovde nemoguće”, kao i knjiga Oldasa Hakslija “Vrli novi svet”, ali i analiza Hane Arent “Poreklo totalitarizma”.

Orvelova “1984” na Štrandu!

Novosadski “Književni klabing” je čitalački klub otvoren za sve ljubitelje knjige. Ideja je da se ljubitelji pisane reči sastanu i da pričaju o knjizi koja je unapred odabrana.

Pedeset peti Klabing održaće se 31. avgusta u 19h. Lokacija je Štrand , mesto sastanka je ulaz najbliži Mostu slobode.


Čita se Orvelov roman “1984” pa eto savršene prilike da svi koji su ga pročitali dođu i da diskutuju u o njemu!

Do sada u klubu su razgovarali i o sledećim naslovima: Jon Ajvide Lindkvist “Pusti pravog da uđe”, Stanislav Lem “Solaris”, Nil Gejmen “Okean na kraju puteljka”, Tomas Ligoti “Nedovršeni posao”, Daglas Adams “Autostoperski vodič kroz galaksiju”, Stiven King “Zelena milja”, Žoze Saramago “Slepilo”, Robert Silverberg “Knjiga lobanja”, Meri Šeli “Frankenštajn”, Artur Klark “2001:Odiseja u svemiru”, Isak Asimov “Golo sunce”, Oldus Haksli “Vrli novi svet”.

Amazon potajno uklonio kopije kultnog Orvelovog romana „1984“

Hiljade ljudi otkrilo je prošle nedelje da je „Amazon“ odstranio elektronsku kopiju kultnog romana Džordža Orvela „1984“ sa njihovih „kindl“ uređaja. Time je ujedno „Amazon“ pokazao koliko će cenzura biti jednostavna u budućnosti.

Samo uklanjanje knjige iz prodavnice učinjeno je iz opravdanog razloga – zaštite autorskih prava. Kompanija “MobileReference”, koja nije posedovala prava na knjige 1984 i Životinjska farma, postavila je knjige u „kindl“ prodavnicu i počela da ih prodaje.

Džordž Orvel

Kada je vlasnik prava saznao, kontaktirao je „Amazon“ i zatražio da se elektronske knjige odstrane iz prodavnice.

Tu dolazi do problema.

Ne samo da je „Amazon“ odlučio da izbaci elektronske knjige iz onlajn prodavnice, već su obrisali i njihove kopije sa korisničkih „kindl“ uređaja.

„Amazonovi“ operateri su pomoću bežične mreže “WhisperNet” tiho obrisali knjige sa korisničkih uređaja i nadoknadili im troškove.

Prirodno, korisnici su bili van sebe od besa. Ukazivali su na ironiju da je „Amazon“ odlučio da tiho obriše kopije romana o totalitarnoj državi čije je najjače oružje propaganda i zabranjivanje slobodnog protoka informacija.

„Rat je mir. Mir je ropstvo. Neznanje je snaga“ - iz romana „1984“

Kada se imaju u vidu takozvani zakoni „prve kupovine“ u SAD i mnogim državama zapadne Evrope, po kojima ljudi nakon što kupe kopiju knjige, makar i od nekoga ko nema prava za distribuciju, tu knjigu neosporno poseduju i mogu da rade sa njom šta god žele, bilo da je pozajme ili prodaju.

Prodavac nema nikakvu mogućnost niti pravo da uzme knjigu od kupca.

„Amazon“ je, nevezano za slučaj Orvelovih romana, čak prošle nedelje tvrdio da nikada neće tražiti knjige koje su povučene iz prodaje.

„’Amazonov’ ugovor sa korisnicima ‘kindla’ ne daje kompaniji pravo da briše knjige nakon što su kupljene. U pravilima piše da korisnici imaju pravo da zadrže stalnu kopiju digitalnog sadržaja“, piše Bred Stoun iz Njujork tajmsa.