Alisa, Zlatokosa i drugi junaci na sceni niškog Lutkarskog

Dirljivu bajku braće Grim o odrastanju, želji za slobodom, upoznavanju sveta i ljubavi – Zlatokosu niški lutkari igraće u nedelju od 11:30. Na repertoaru su sledeće nedlje i Legenda o mesečevoj princezi, Vuk koji je ispao iz knjige i Alisa u zemlji čuda.

Zlatokosa

Oni koji još nisu gledali Zlatokosu u izvođenu Pozorišta lutaka imaće priliku da vude duhovitu, poletnu lutkarsku igra koja, kažu u niškom lutkarskom teatru, podseća decu na osnovne ljudske vrednosti i ujedno pruža beskrajnu radost pozorišnog doživljaja. Uloge tumače Nataša Ristić, Davorin Dinić, Mladen Milojković i Jelena Đorđević koja je i režirala predstavu.

U sredu 16. oktobra od 18 sati mališani će moći da pogledaju i Legendu o mesečevoj princezi koja govori o tome kako nastaju planine iz velike ljubavi. Predstava je rađena po tekstu Gorane Balančević, dok režiju potpisuje David Alić.

To je priča o dvoje mladih čija je iskrena ljubav odolela svim zlim silama koje su htele da je sputaju i kao takva ušla u legendu. Po japanskoj mitologiji tako je nastala najveća i najlepša planina u Japanu – Fudži – kažu u Pozorištu.

Dan kasnije, u četvrtak 17. oktobra, takođe od 18 sati, na repertoaru je takođe noviji komad Vuk koji je ispao iz knjige, dok će u nedelju 20. oktobra od 11:30 mališani moći da pogledaju čuvenu Alisu u zemlji čuda.

Među najčitanijih knjigama u svetskim bibliotekama su “Alisa u Zemlji čuda” i “Frankenštajn”

Organizacija Online Computer Library Center (OCLC), sa sedištem u Ohaju, objavila je popis 100 najčitanijih knjiga, a podaci su prikupljeni u više od 18 hiljada biblioteka širom sveta.

biblioteka

Kako prenosi T portal, na prvom mestu je borac protiv vetrenjača, romantični vitez od Manče, Don Kihot, glavni junak Servantesovog istoimenog romana. Prate ga Kerolova “Alisa u Zemlji čuda”, Tvenove “Pustolovine Haklberi Fina” i “Pustolovine Toma Sojera”, Stivensonovo “Ostrvo s blagom”, “Gordost i predrasude” Džejn Ostin, “Orkanski visovi” Emili Bronte i “Džejn Ejr” Šarlote Bronte.

‘Naravno da su na popisu najčitanijih knjiga klasici’, kaže Skip Pričard, predsednik organizacije OCLC koja. ‘To odražava prevladavajuća kulturološka gledišta. Bibliotekari su toga svesni i traže načine da očuvaju i one zanemarene, manjinske i marginalizirane perspektive’, pojasnio je.

Među autorkama na popisu najčitanijih 100 knjiga je Lujza Mej Alkot s ‘Malim ženama’ i Meri Šeli s “Frankenštajnom”, Harper Li s ‘Ubiti pticu rugalicu’, Lusi Mod Montgomeri sa “Eni i Zelenih zabata” ali i Džoan Rouling sa serijalom o Hariju Poteru.

Na popisu su, naravno, i Dikensonove knjige od kojih je najčitanija ‘Božićna priča’. ‘Zločin i kazna’ ruskog klasika Fjodora Mihajloviča Dostojevskog na 22. je mestu, ‘Rat i mir’ Lava Tolstoja na 28, a ‘Ana Karenjina’ na 38. Od ostalih dobro poznatih klasika najpopularniji je ‘Mobi Dik’ Hermana Melvillea. Tu su i’Guliverova putovanja’ Džonatana Svifta na 11. mestu.

Čitaoci izabrali najbolje knjige koje su ikada pročitali

Američki sajt “Buk bab” (bookbub.com), koji se svakoga dana bavi predstavljanjem tri do četiri nove knjige koje nudi na prodaju, pozvao je svoje čitaoce i kupce da im pošalju naslove knjige koju smatraju najboljom koju su ikada pročitali.

Treba imati u vidu da je to anglo-saksonski sajt i da se na listi najboljih nalaze samo one koje se mogu čitati na engleskom jeziku.

knjigeLav

Kada je reč o delima iz oblasti fantastike tek na osmom mestu je jedno takvo delo – knjiga za tinejdžere “Lav, veštica i ormar” C. S Luisa.

Među knjiigama koje su zauzele mesto od 11 do 20 su između ostalih “Drakula” Brema Stokera,  “Farenhajt 451” Reja Bredberija i “Alisa u zemlji čuda” Luisa Kerola.

Premijera komada "Alisa u zemlji čuda" u pirotskom Narodnom pozorištu

Glumci pirotskog Narodnog pozorišta premijerno su odigrali predstavu “Alisa u zemlji čuda” po tekstu Luisa Kerola a u režiji mladog reditelja iz Pirota Davida Alića.

U ulozi Alise nastupila je mlada glumica Kristina Tomić koja gostuje u ovom teatru.

– Alisa me naučila da moram da ostanem dete, da svi mi moramo da ostanemo dete u duši kako bismo pobedili svoje neke strahove kao što je Alisa pobedila svoje strahove na kraju- kaže Tomićeva.
Glumac Aleksandar Aleksić, po prvim reakcijama publike, smatra da se predstava dopala publici.
– Bilo je reakcija što mi je vrlo drago. Premijera je, napeto nam je još uvek. Mislim da će sve to da slegne još kao po običaju kad se malo uigramo tako da sam ja zadovoljan – kaže Aleksić.

Reditelj David Alić nije krio zadovoljstvo kako je reagovala pirotska pozorišna publika.

– Mislim da je, čitajući roman, jako teško naći poruku ovog komada. Ono što smo mi hteli da izvučemo je više poruka roditeljima o tome kako ne treba deci zarobljavati maštu jer ako se jednom detetu oduzme mašta, šta mu preostaje za dalje? Sve što pruža neograničenu slobodu je izazov, ali u toj sslobodi je, valjda, i neki vaš pečat. Najveći izazov je bio da se uplovi u tu maštu – kaže Alić.

U predstavi još igraju Aleksandar Radulović, Aleksandra Stojanović, Natalija Geleban, Danijela Ivanović, Milan Nakov, Maja Jocić i studentkinja četvrte glume iz Pirota Danica Stanković.

Kostime za predstavu radila je Milica Grbić Komazec a scenografiju je radila zajedno sa rediteljem Alićem.

"Alisa u zemlji čuda" u koreografiji Aleksandra Ilića

Aleksandar Ilić, prvi solista baleta Narodnog pozorišta u Beogradu, koreograf i profesor Instituta za umetničku igru, imaće danas premijeru savremene plesne predstave “Alisa u zemlji čuda” na sceni Baleta Narodnog pozorišta Sarajevo.

Ilić potpisuje koreografiju, a predstavu će izvesti ansambl Baleta Narodnog pozorišta Sarajevo.

“Odlučujući se da u govor tela pretočim začudnu avanturu sna u koju je Luis Kerol svojom romantičnom maštom poveo Alisu, intuitivno sam naslutio riznicu mudrosti iskazanu zagonetkama, koje gospodare svekolikim bivstvovanjem svega živog na plavom šaru naše planete”, rekao je Ilić o predstavi koju je napravio s Baletom Narodnog pozorišta u Sarajevu.

“Vešti manipulant koji iza zastora skriven povlači konce i vešto ih mrsi u vođenju i zavođenju igre sna u kojoj Zec, Vojvotkinja, Kuvarica, Kraljica, Lažna kornjača, a pre svega mudra Alisa, uz pomoć zlatnog ključa koji je čas prevelik, čas premaleni, a neprestano nedohvatljiv, čeznu da otvore vratnice čarobnog vrta. Divna neverovatna bajka, naizgled”, dodaje Ilić.

Ipak primećuje da “kada veliki majstor manipulacije razmrsi konce postaje jasno da ništa nije slučajno i izmišljeno već je odenuto u drugo životno ruho s namerom ne samo da zabavi nego i poruči: tražite hrabro, uporno i neprestano zapitano i naći ćete svoj zlatni ključ za čudesni vrt života i maštajte, to je snaga večne mladosti”.
To su, kako kaže, neki od razloga da se upusti u rizičan poduhvat prevođenja, koreografskim jezikom i igrom tela, te bajke za decu i odrasle koji su u sebi sačuvali dečiju radoznalost i verovanje da je sve moguće ako je želja jaka.

“Luis Kerol je čudesnom moći svoje mašte, humorom, izvrnutom naopačke logikom postavio jednačinu: da li je dva plus dva uvek i nepobitno četiri. Kao profesor matematike i logike, kao rasni pisac, zna da ni u šta ne treba sumnjati nepogovorno, jer u matematičkoj teoriji dva plus dva ne moraju uvek biti četiri, kao što se dve paralelne prave susreću i seku negde u beskraju”, rekao je Ilić.

Koreograf i igrač poručuje: Verujte i snovi i java nekad i negde se susreću i spajaju. Verujte u snove, maštajte, a pre svega živite, to je skrivena ideja ove igrarije za decu i odrasle”.

Uprava Baleta Narodnog pozorišta Sarajevo je pozvala Ilića da radi ovaj balet posle uspešne saradnje na operi “Don Đovani”.
Belma Čečo Bakrač, v.d. umetničkog direktora Baleta NPS, poverila je rad na novoj plesnoj predstavi upravo Iliću jer neguju strategiju razvoja savremenog plesa, uz davanje šanse mladim koreografima.

“S obzirom da je regija kojoj pripadamo mala u svakom smislu, a umetnici naše profesije u toj regiji su gotovo raritet, da bismo ojačali, sačuvali našu branšu, negovali novu publiku, moramo se povezivati, jačati i širiti glas o tome da i na našim prostorima ima izvrsnih autora, nadarenih ljudi, spremih da se uhvate u koštac sa problemom globalizacije, koji je doneo mnoge dobre stvari, ali i uprostio teatrasko izvođenje. Svi akteri predstave oberučke su se prihvatili posla , iako je reč o potpuno novom plesnom stilu, veruju u uspešnost cele produkcije”,objasnila je Bakrač.

Asistent koreografa je Katarina Stojković, muziku potpisuje Darja Janošević, kostime Melisa Musić i Neira Sinanbašić, scenografiju Vedran Hrustanović.

Alisu igra solistkinja Tamara Ljubičić.

"Alisa u zemlji čuda" u koreografiji Aleksandra Ilića

Prvi solista baleta Narodnog pozorišta u Beogradu, koreograf i profesor Instituta za savremenu igru Aleksandar Ilić počeo je rad na savremenoj plesnoj predstavi “Alisa u zemlji čuda” u Baletu Narodnog pozorišta Sarajevo na poziv uprave te kuće.

“Odlučujući se da u govor tela pretočim začudnu avanturu sna u koju je Luis Kerol svojom romantičnom maštom poveo Alisu, intuitivno sam naslutio riznicu mudrosti iskazanu zagonetkama – zagonetkama koje gospodare svekolikim bivstvovanjem svega živog na plavom šaru naše planete”, kaže Ilić o predstavi koju priprema.

On ističe da se upustio u rizičan poduhvat prevodjenja, koreografskim jezikom i igrom tela, tog “najmoćnijeg instrumenta simfonije života” – bajku za decu i odrasle koji su u sebi sačuvali dečiju radoznalost i verovanje da je sve moguće ako je želja jaka.

“Vešti manipulant koji iza zastora skriven povlači konce i vešto ih mrsi u vodjenju i zavođenju igre sna u kojoj Zec, Vojvotkinja, Kuvarica, Kraljica, Lažna kornjača, a pre svega mudra Alisa, uz pomoć zlatnog ključa koji je čas prevelik, čas premaleni, a neprestano nedohvatljiv, čeznu da otvore vratnice čarobnog vrta”, navodi Ilić.

On primećuje da “kada veliki majstor manipulacije razmrsi konce postaje jasno da ništa nije slučajno i izmišljeno već je odenuto u drugo životno ruho s namerom ne samo da zabavi nego i poruči: Tražite hrabro, uporno i neprestano zapitano i naći ćete svoj zlatni ključ za čudesni vrt života i maštajte, to je snaga večne mladosti”, naglasio je koreograf.

Ilić poručuje “verujte u snove, maštajte, a pre svega živite, to je skrivena ideja ove igrarije za decu i odrasle”.
Asistent koreografa je Katarina Stojković, muziku potpisuje Darija Janošević, kostime Melisa Musić i Neira Sinanbašić, a scenografiju Vedran Hrustanović.

Premijera baleta je planirana za 30. maj.

"Alisa u zemlji čuda " II deo na poklon

Danas, 25. jula, drugi nastavak knjige „Alisa u zemlji čuda“.  Uz dnevnu novinu Blic.

Alisa u zemlji čuda je roman iz 1865. koji je napisao engleski pisac Čarls Latvidž Dodžson pod pseudonimom Luis Kerol. Knjiga govori o devojčici po imenu Alisa koja nakon što propadne kroz zečju rupu dospeva u svet mašte u kome žive neobična stvorenja. Priča se poigrava s logikom na način koji joj je obezbedio dugotrajnu popularnost kako kod dece, tako i kod odraslih. Knjiga se smatra jednim od najkarakterističnijih predstavnika žanra fantastike.

Luis Kerol, pravo ime Čarls Latvidž Dodžson bio je jedan od najčitanijih engleskih pisaca, a takođe i matematičar, logičar, anglikanski sveštenik i amaterski fotograf. Njegova najpoznatija i najpopularnija dela su romani „Alisa u zemlji čuda“ i njen nastavak „Alisa s one strane ogledala“.

Kako su tumačili “Alisu”

Da biste se zaista osetili kao Alisa koja propada kroz zečju rupu, dovoljno je da na internetu potražite podatke o skrivenim porukama u čuvenoj knjizi Luisa Kerola.

Foto: Gettyimages

Fantastična priča o čarobnim kolačima, tajnim vratima, nasmejanim mačkama i “ludim” kraljicama, štampa se neprekidno otkako je prvi put objavljena.

Tokom poslednjeg jednog i po veka, inspirisala je filmove, slike, balete i kompjuterske igre. Postoji čak i neurološki sindrom nazvan po “Alisi u zemlji čuda”. Ipak, najplodonosniji “sporedni proizvod” ove knjige su kritike, prikazi, analize i slični radovi onih koji su želeli svetu da razjasne značenje ove neobične priče.

Život knjige počeo je skromno. Za početak je služila kao zabava za 10-godišnju Alis Lidel i njene sestre koje su se dosađivale na obalama Temze s Čarlsom Dodžsonom. Devojčici se priča toliko dopala da je ubedila Dodžsona da je objavi, što je on i učinio pod pseudonimom Luis Kerol.

Alis Lidel (Foto: Gettyimages)

Alis je bila ćerka dekana “Christ Church”, oksfordskog koledža na kom je Dodžson predavao matematiku, ali nije bila jedina devojčica s kojom se sprijateljio. Za um 21. veka postoji nešto duboko uznemirujuće u ovom scenariju. Iako nema dokaza da se išta nedolično događalo u Dodžsonovom životu, teško je zamisliti vremešnog čoveka kako uživa u igri s devojčicama, koje mu potom poziraju za fotografije, često oskudno odevene, a da ne posumnjate u njegov moral i psihičko zdravlje.

Ipak, u doba kada se rađala psihoanalitika, “Alisa u zemlji čuda” delovala je mnogo manje nevino.
Preispitivanjem teksta, kritičari su u to doba pronalazili mnoštvo “ginekoloških” metafora, pa su tako svako stavljanje ključa u bravu tumačili kao simbol koitusa, a opis gusenice smatrali su gotovo falusoidnim.

Kasnija čitanja Alisino putovanje tumačila su manje seksualno, ali svakako metaforično – kao priču o odrastanju devojčice i prolasku kroz pubertet. Tako se heroina oseća nelagodno u svom telu, koje prolazi kroz niz ekstremnih promena, njeno samopouzdanje je destabilizovano, a identitet nesiguran. Ona prkosi autoritetima i želi da razume razloge svih odluka, igara koje ljudi igraju, pa čak i smrti.

Čuveni stručnjak za književnost Vilijam Empson naročito se zaneo, proglasivši da je Alisa “otac u trenutku kad pada kroz rupu, fetus na dnu, a može se roditi samo ako postane majka i proizvede sopstvenu amnionsku tečnost” (misleći na scenu u kojoj Alisa suzama ispuni dvoranu i zatim se smanji, kako bi prošla kroz mali tajni prolaz).

Neki su mislili da je Kerol jednostavno halucinirao pod uticajem nekih narkotika.

Naime, jedan od njegovih omiljenih pisaca Tomas de Kvinsi napisao je čuvene “Ispovesti jednog uživaoca opijuma”, ali nema konkretnih dokaza da je i sam eksperimentisao s drogama.

Ipak, takve asocijacije opstaju, pa čak i u savremenim filmovima, knjigama, muzici…

Nisu ni sva tumačenja usmerena samo na seks i droge. Neki knjigu vide kao političku alegoriju. Kada Alisa padne kroz zečju rupu, završava na čudnom mestu kojim vlada hirovita kraljica, a to mnogi vide kao dokaz da Dodžson nije bio oduševljen vladavinom kraljice Viktorije.

Razumevanje čudnih teorija koje su različite generacije mislilaca imale u pokušaju da dokuče “stvarno” značenje “Alise u zemlji čuda”, zapravo je razumevanje promena društvenih okolnosti, koje mogu radikalno uticati na samo tumačenje teksta. Naravno, to je ujedno i dokaz da je reč o svevremenom delu, koje svaka epoha može čitati iz svog ugla.

Iako je Dodžson bio logičar, “Zemlja čuda” je mesto nelogičnih pravila. Možda je krajnja poruka ove maštovite knjige: svet je ludo mesto na kom će vaša očekivanja često biti izneverena.

Možda je od tumačenja “Alise” bolje da jednostavno uživate u knjizi.

Stiže nova "Alisa" u bioskope

Nastavak odličnog filma “Alisa u zemlji čuda” stiže danas u domaće bioskope. Beogradska premijera će biti u 19 sati u Cineplexx-u Ušće.

"Alisa iza ogledala"

“Alisa iza ogledala” ponovo ujedinjuje ekipu iz svetskog hita koji je postao fenomen 2010, a koju čine Džoni Dep, En Hatavej, Mia Vasikovska, Met Lukas i Helena Bonam Karter. Ovog puta, priključuju im se i novi likovi koje igraju Ris Ajfans i Saša Baron Koen. Takođe, vraćaju se i Alen Rikman, Stiven Fraj, Majkl Šin, Timoti Spal, Barbara Vindzor, Pol Vajthaus i Met Vogel.

Povratak u Zemlju čuda: Džoni Dep ponovo u ulozi Ludog Šeširdžije

Prošlo je pet godina od kako se glumac našao u ulozi Ludog Šeširdžije u bajkovitom filmu “Alisa u zemlji čuda”. Na oduševljenje fanova snima se nastavak, “Alisa iza ogledala”, u kome će slavni glumac reprizirati ulogu.

Kompanija Dizni je objavila trejler novog Tima Bartona “Alisa iza ogledala”, nastavka filma “Alisa u zemlji čuda” iz 2010. godine.

Studio je ovaj prvi “psihodelični” uvid u film objavio u četvrtak, a fanovi su mogli da vide Miju Vasikovsku koja se u ulozi Alise vraća da ispriča nastavak priče.

Osim Mie, i ostali glumci su u svojim povratničkim ulogama, Džoni Dep kao Ludi Šeširdžija, Helena Bonam Karter kao Crvena kraljica i En Hatavej kao Bela kraljica.

Alisa se vraća da spasi Šeširdžiju od vremena, odnosno njegove personifikacije, kojeg igra Saša Baron Koen.

Film će se u bioskopima pojaviti u maju 2016. godine.