Ovih 11 knjiga naučne fantastike je predvidelo budućnost

Da li naučna fantastika predviđa budućnost ili samo inspiriše buduća otkrića?

Ovo se pitaju čitaoci nakon čitanja romana koje ćemo navesti, a u kojima su kompjuterski hakeri, veštački udovi i ajpedi – sve su ih izmislili pisci decenijama, a nekad i vekovima, pre nego su ove inovacije zaista stvorene.

„Guliverova putovanja“ Džonatana Svifta (otkriće Marsova dva meseca)

Ova društvena satira iz 1726. godine prati čoveka po imenu Guliver na putovanjima po različtim svetovima poput onog koji je nastanjen malim ljudima ili drugog u kom žive divovi.

Ali kada se Guliver nađe na ostrvu Laputa, plutajućem svetu prepunom naučnika, astronomi primećuju da Mars u svojoj orbiti ima dva meseca. Preko 150 godina kasnije, 1877, otkriveno je da Mars zaista ima dva meseca – Fobos i Deimos.

„Frankenštajn“ Meri Šeli (savremene transplantacije)


Kada je Šelijeva napisala „Frankenštajna“ 1818. godine, nauka je tek počela da istražuje nove oblasti reanimacije mrtvog tkiva putem elektriciteta.

Iako su prvobitne metode bile, da tako kažemo, sirove, otvorile su put za razvoj kasnijih medicinskih otkrića poput transplatacije organa koja je opisana u ovom romanu.

„Dvadeset hiljada milja pod morem“ Žila Verna (električne podmornice)

Žil Vern je poznat kao jedan od najnaprednijih autora devetnaestog veka. Predvideo je mnoge stvari od lunarnih modula do solarnih jedara više od sto godina pre nego što su proizvedeni.

Njegova najpoznatija knjiga je svakako „Dvadeeset hiljada milja pod morem“. Objavljena je 1870. godine, a predvidela je električne podmornice 90 godina pre nego što su zvanično otkrivene.

„Looking Backward“ Edvarda Belamija (kreditne kartice)

Belami je u svom utopijskom romanu naučne fantastike iz 1888. godine imao ideju sličnu kreditnim karticama koje su zapravo počele da se koriste tek 63 godine kasnije.

Nakon što Džulijan Vest zaspi na 113 godina i probudi se u 2000, zatiče svet u kome svi koriste „kreditne“ kartice da kupuju robu. Iako je način na koji Belamijeve kartice funkcionišu sličniji debitnim, reč je svakako o veoma zanimljivom predviđanju.

„The World Set Free“ H. Dž. Velsa (atomska bomba)

Objavljen 1914. godine, ovaj roman ne samo da predviđa nuklearna oružja već je moguće da je i dao ideju za destruktivnu nuklearnu bombu doktoru Leu Zilardu, čoveku koji je prvi podelio atom.

Iako je u Velsovom svetu atomska bomba bila uranijumska ručna granata – poput regularne bombe samo sa više radijacije – nauka koja stoji iza te ideje je bila tri decenije ispred svog vremena.

„Vrli novi svet“ Oldosa Hakslija (tablete za podizanje raspoloženja)

Distopijski roman koji prikazuje šta bi se dogodilo sa svetom kada bi postao kapitalističko društvo zavisno od lekova u kome se daje prednost seksualnim slobodama u odnosu na monogamiju i ljudi su podeljeni u kaste.

U ovom romanu iz 1931. godine, Haksli je predvideo upotrebu tableta za podizanje raspoloženja i reproduktivnu tehnologiju, kao i probleme prenaseljenosti.

„1984“ Džordža Orvela (Veliki brat i masovni nadzor)


Orvelova „1984“ je klasik distopijskih romana koji je odgovoran za koncepte poput Velikog brata, prihvatanje kontradiktornih mišljenja, novojezika i policije istine.

U njemu je opisan distopijski svet četrdesetak godina nakon Drugog svetskog rata, a knjiga se fokusira na teme poput cenzure, propagande i tiranske vladavine u društvu budućnosti. Orvel je takođe predvideo masovno nadgledanje i policijske helikoptere u svom klasiku iz 1949. godine.

„Farenhajt 451“ Reja Bredberija (slušalice)


Bredberi je 1953. godine napisao „Farenhajt 451“ koji govori o tehnološkom društvu u kome su knjige zabranjene i svaka koja je preostala mora biti spaljena.

Njegov distopijski svet je predvideo ravne televizijske ekrane, kao i „školjke“ i „radio naprske“ – prenosive audio uređaje koji se ne razlikuju mnogo od bubica i blutut slušalica.

„2001: Odiseja u svemiru“ Artura Klarka (ajped)


Ova naučnofantastična knjiga iz 1968. godine o vanzemaljskoj civilizaciji koja stvara inteligentan život na Zemlji je prepuna ozbiljnih tema poput nuklernog rata, evolucije i opasnosti od veštačke inteligencije u obliku super računara HAL 9000.

Ali najpreciznije predviđanje u knjizi su elektronske novine tj. „njuzpedi“ koje ljudi čitaju, a deluju veoma slično današnjim ajpedima.

„Autostoperski vodič kroz galaksiju“ Daglasa Adamsa (aplikacije za prevođenje zvuka)

U romanu objavljnom 1979. godine, tajni istraživač za međuzvezdani vodič „Autostoperski vodič kroz galaksiju“ Ford Perfekt upozorava svog prijatelja Artura Denta da će Zemlja biti uništena.

Njih dvojica beže na vanzemaljskom svemirskom brodu i uplovljavaju u bizarnu avanturu kroz univerzum. Jedna od stvari kojima prisustvuju je audio prevođenje u realnom vremenu uz pomoć univerzalnog prevodioca, nešto što je danas, 34 godine kasnije, moguće zahvaljujući aplikacijama.

„Neuromant“ Vilijema Gibsona (virtuelni svet i kompjuterske hakere)

Ovaj futuristički triler iz 1984. godine prati sagorelog hakera i kiber lopova čija mogućnost da se „poveže“ sa virtuelnim svetom mu je vraćena uz pomoć čudotvornog leka.

„Neuromant“ nije samo prvi roman koji je uspeo da osvoji trostruku krunu nagrada za naučnofantastična dela (Hugo, Nebula i Filip K. Dik) i inspirisao serijal „Matriks“, već je i predvideo našu budućnost virtuelnog društva i kompjuterskih hakera.

Advertisements

Deset romana naučne fantastike koje bi svaki fan trebalo da pročita

Žanr spekulativne fikcije, poznatiji kao naučna fantastika, postoji u različitim formama već vekovima, ali tokom poslednjih stotinak godina postao je veoma drugačiji i popularan oblik književnosti. Velike su šanse da ćete prepoznati neku od tehnologija koje je ovaj žanr inspirisao ili reč koji su skovali autori ovakvih knjiga čak i ako niste nikada pročitali roman naučne fantastike.

Sa toliko knjiga naučne fantastike koje su u ponudi, a ima ih na hiljade, pred čitaocima stoji širok spektar dela koja govore o različitim temama, a neka od njih su svojevremeno bila zabranjena za distribuciju. Ova lista ne predstavlja izbor deset najboljih već smo za vas probrali dela od kojih je najbolje početi ukoliko niste do sada čitali fantastiku, ili ukoliko ste fan, ovih deset morate imati na svojoj polici.

Vremeplov

„Vremeplov“
Koncept putovanja kroz vreme postoji odavno, ali se pre „Vremeplova“ najčešće vezivao za magijske svetove. Legenda naučne fantastike H. Dž. Vels je definitivno tvorac i koncepta i samog termina za mašinu koja fizički lomi mesto i vreme kako bi osobu prebacila u drugi vremenski period.
Napisana sa društvenim i političkim metaforama koje kod nekih ljudi mogu izazvati nelagodu, priča govori o neimenovanom putniku kroz vreme koji odlazi u daleku budućnost. Zemlja se nalazi na ivici solarnog uništenja i društvo je podeljeno u dve grupe: mirne i jednostavne Eloije, i nasilne, životinjske Morloke. Ova knjiga je izvor brojnih oruđa koja su kasnije korišćena u naučnoj fantastici, a među kojima su umiruće Sunce i zaraćene klase ljudi.

Rat svetova

„Rat svetova“
Sa pričom o Velsovom uticaju na savremenu naučnu fantastiku se ne može preterati. Kao što je kodirao putovanje kroz vreme, tako je i začeo priče o invaziji vanzemaljaca u „Ratu svetova“. U ovom romanu, koji je blagi komentar na britanski kolonijalizam, neimenovani narator mora da preživi dok vanzemaljci uništavaju Englesku.

Savremeni čitalac će sigurno naći mnoge poznate naučnofantastične momente u ovoj knjizi: tehnološki superiornija armija vanzemaljaca, ljudi koje koriste kao stoku, robotski brodovi koji hodaju i borbeni ljudski otpor. Ova knjiga je mnogo puta adaptirana, a među njima je verovatno najpoznatiji radio prenos iz 1938. godine kada je tekst čitao Orson Vels.

Ja, robot

„Ja, robot“
Isak Asimov je praotac Tri zakona robotike koji će zauvek povezivati robotiku sa problemima morala. Ova tri zakona su razvijena u njegovim kratkim pričama iz zbirke „Ja, robot“ objavljene 1950. godine. Pojavljuju se u različitim oblicima kroz mnoge priče, a konačno su definisani u „Runaround“, napetoj priči u kojoj konflikt među zakonima stvara potencijalno smrtonosnu konfuziju u robotovom pozitronskom mozgu.

Pitanje da li se ovi zakoni zaista mogu primeniti u domenu veštačke inteligencije je jedno od onih o kojima se može raspravljati, ali sama činjenica da se nalaze u naučnom diskursu je svedočanstvo trajne snage Asimovljevih dela. On je jedan od pisaca koji su robote odvojili od frankenštajnovskih korena i stvorili od njih složena, sofisticirana (i potencijalno stvarna) bića kakvim ih smatramo danas.

„2001: Odiseja u svemiru“
2001

Ako ste ikada imali i prolazno interesovanje za filmove, sigurno ste videli Kjubrikovu „2001: Odiseju u svemiru“. Ipak, možda niste svesni činjenice da postoji i roman koji je napisao jedinstveni Artur Č. Klark. Knjiga je veoma slična priči u filmu, ali ima sopstveni šarm i zbog toga je preporučujemo svakom obožavaocu naučne fantastike.

Za razliku od ostalih romana na ovoj listi, „2001“ je pisana istovremeno sa istoimenim filmom. Ipak, za razliku od filma koji je delo Kjubrikove umetnosti, knjiga je ozbiljno naučna ili je bar blizu toga. Takođe, ona mnogo jasnije objašnjava radnju filma, posebno delove u vezi sa monolitima i njihovim odnosom sa čovečanstvom.

Da li androidi sanjaju elektronske ovce

„Da li androidi sanjaju elektronske ovce“
Ovo veliko promišljanje Filipa K. Dika na temu veštačkih života mora biti uključeno na listu ako ni zbog čega drugog, a ono zato što je inspirisalo klasik naučnofantastičnih filmova „Blejd raner“. Ipak, ako uporedite ova dva dela, otkrićete da je roman dovoljno drugačiji od filma tako da se može vrednovati zasebno.
Knjiga manje govori o mehanici elektronskih oblika života (uključujući i elektronske ovce iz naslova), a više o identitetu i emocijama, i pitanju da li nešto što je stvoreno može imati isti značaj kao i nešto prirodno.

Autostoperski vodič kroz galaksiju

„Autostoperski vodič kroz galaksiju“
Radio-drama Daglasa Adamsa koja je pretvorena u roman je potpuno ludilo, i zato je treba pročitati u celini. Zaista predstavlja nešto što treba iskusiti, a ne opisivati. Nije ovde toliko reč o romanu koliko o zbirci priča koje su povezane u jednu veliku zajednicu.

Ovu knjigu je najlakše čitati ako joj pristupite kao humorističkoj dekonstrukciji žanra naučne fantastike umesto kao o primeru romana iz ovog žanra. Priča o poslednjim danima Artura Denta na Zemlji i svemu što se dešava posle više se čita kao apsurdna umetnost nego kao književnost. Ako ništa drugo, zabavna je kao nijedna od knjiga na ovoj listi i zaslužuje da bude pročitana.

Neuromant

„Neuromant“
U romanu Vilijama Gibsona „Neuromant“, ljudski umovi su sposobni da se povezuju sa Matriksom, ogromnom sajber mrežom koja će čitaocima delovati poznato. Čejs, glavni junak, ne može da se poveže sa Matriksom zbog prethodnih prekršaja. Kada mu misteriozni nindža ponudi da mu pomogne da povrati svoju sposobnost ukoliko za njega odradi hakerski posao, on prihvata predlog i počinje ova maglovita avantura.

Ovo je jedna od knjiga koja je ostavila dubok trag na žanr naučne fantastike. Neki čak i spekulišu da je ideja o Matriksu poslužila kao osnovni nacrt savremenog interneta, bar u metaforičkom smislu, ako ne u striktno tehničkom. Osim toga je prepuna sjajnih opisnih fraza uključujući i genijalnu prvu rečenicu.

Enderova igra

„Enderova igra“
Prvobitno napisan kao kratka priča, ovaj roman Orsona Skota Karda predstavlja analizu sivih zona ljudskih konflikata. Čovečanstvo je u velikom ratu sa insektoidnom venzemaljskom rasom i upušta se u treniranje nadarene dece da od malena postanu nemilosrdni, pragmatični vojnici koji će biti sposobni da zauvek zaustave vanzemaljce. Šestogodišnji Ender Vigin je izabran da trenira u školi i postane stručnjak.
Iako je uvrnuti kraj romana otkriven odmah nakon objavljivanja, i dalje je vredan čitanja. Knjiga je postigla impresivnu stvar – njene teme o moralu i manipulaciji funkcionišu uprkos tome što znate šta se događa.

Snow Crash

„Snow Crash“
U ovom romanu Nila Stivensona ljudi komuniciraju sa „Metaverzumom“, novom generacijom interneta kojoj čovek pristupa putem virtualne realnosti. Tehnologija koja se koristi će većinu podsetiti na „Oculus rift“. Misteriozni virus „Snow crash“ počinje da se uvlači u mozgove korisnika Metaverzuma što nagoni glavnog junaka Hiroa da pokuša da ga pobedi. Osnovu priče, između ostalog, čini sumerska mitologija.
Ako ste ikada koristili izraz „avatar“ da opišete onlajn personu, upotrebili ste izraz koji potiče iz ovog romana. Ako ste ikada koristili Google Earth ili Second life, upotrebili ste nešto što je inspirisano romanom „Snow crash“. Neizmeran je uticaj koji je ova knjiga imala na tehnologiju novog milenijuma.

Prvi igrač na potezu

„Prvi igrač na potezu“
Mnogo novije delo od ostalih nabrojanih na listi, „Prvi igrač na potezu“ je nostalgično putovanje koliko i roman. Glavni junak je Vejd Vots, tinejdžer opsednut MMO-om koji je, uglavnom, zamenio komunikaciju u digitalnoj eri. Vejd se upušta u potragu za skrivenim blagom unutar igrice, a za to mu je potrebno obimno znanje iz jedne ezoterične oblasti: pop kulture osamdesetih godina prošlog veka.

„Prvi igrač na potezu“ je jedan od onih romana koji su prepuni referenci. Ako imate i najmanje interesovanje za video igrice osamdesetih, sigurno ste već pročitali ovu knjigu. Za one koji još uvek nisu, znajte da je ovo zanimljiva analiza starih i retro tehnologija, i odraz poštovanja koje neki ljudi imaju prema tim vremenima.

Ilon Mask je veliki ljubitelj naučne fantastike

Izvršni direktor “Tesle”, “SpaceX” i drugih tehnoloških kompanija Ilon Mask, nekako pronalazi i vremena da čita. On navodi da mu je čitanje knjiga mnogo pomoglo da postigne uspeh. Na njegovom spisku od 11 knjiga koje biste morali, po njegovom savetu, da pročitate, našli su se i sledeći naslovi dobro poznati fanovima naučne i epske fantastike:

Dok je odrastao u Južnoj Africi, maleni Mask je imao nadimak, Maskrat. Usamljen, čitao je mnogo fantazije i naučne fantastike. Tu se našao i “Gospodar prstenova” Dž. R. R. Tolkina.

Ilon Mask

– Heroji iz knjiga koje sam čitao… uvek su osećali obavezu da spasu svet – rekao je Njujorkeru.

“Autostoperski vodič kroz galaksiju”, Daglasa Adamsa, Mask je pročitao kao tinejdžer i bila je presudna u njegovom načinu razmišljanja. Kada je u februaru lansirao Tesla Roadster, u prvom planu su bile reči “Ne paničite”, što je moto koji je krasio neka rana izdanja romana. Kada su ga pitali koji je njegov omiljeni svemirksi brod iz naučne fantastike, odgovorio je da je reč baš o ovom delu.

“Zadužbina” trilogija Isaka Asimova deo je njegovog interesovanja za fantaziju i naučnu fantastiku.

“The Moon Is a Harsh Mistress”, Roberta Hajnnlajna, Mask ovu knjigu smatra autorovim najboljim delom.

Stiže novi "Autostoperski vodič kroz galaksiju"!

Zgrabite peškire, dragi frudovi! Desiće se nešto veoma huptno – stiže nam novi “Autostoperski vodič kroz galaksiju”!

Daglas Adams

Četvrti program radija BBC naručio je novu radio dramu baziranu na kultnom romanu Daglasa Adamsa, najvećeg fruda i vlasnika peškira koji je ikad hodio Zemljom!

Radio drama bazirana je na noveli “And Another Thing”.

Originalni “Autostoperski vodič kroz galaksiju” pojavio se baš kao radio drama na BBC-u 1978. godine, a Adams ju je kasnije pretočio u knjigu s istim nazivom.

Nova serija bazirana je na noveli koju je Eoin Kolfer napisao na osnovu materijala koji su pronađeni nakon Adamsove smrti 2001. godine. Serija od šest delova biće emitovana u maju naredne godine i sadržaće neke od materijala koji do sada nisu objavljivani.

Autostoperski vodič kroz galaksiju

Poslednja serija emitovana na Adamsovom “Vodiču” bila je “Uglavnom bezopasni”, 2005. godine.

Kako prenosi Britanski vodič za komediju, produkcija je još u ranoj fazi, ali režiser Dirk Mags je izjavio da će teret novog vodiča pasti na pleća originalne ekipe koju su činili Sajmon Džons kao Artur Dent, Mark Ving-Dejvi kao Zaphod Biblbroks i Džeg Mekgiven kao Ford Prefekt, sa Sandrom Dikinson, koja je učestovala u originalnoj TV adaptaciji, u ulozi Trilijan.

U to ime, nazdravimo jednim grgolj blasterom!