Sada veštačka inteligencija piše bajke… a čovečanstvo je osuđeno na propast

Ako ste pomislili da scenarije za sve letnje filmske hitove pišu roboti, onespokojiće vas činjenica da takva budućnost nije daleko od nas.

Softverska kompanija „Kalm“ ujedinila se sa tehničkim timom „Botnik“ studija i napisala novu bajku braće Grim, koristeći u potpunosti veštačku inteligenciju. Upotrebivši podatke iz postojećih bajki nemačkih autora i služeći se tehnologijom za predviđanje teksta (uz nekoliko ljudi pisaca koji su spojili delove teksta), grupa u „Botniku“ je stvorila „Princezu i lisicu“, priču o „lisici koja može da govori, uz čiju pomoć siromašni mlinarev sin spašava prelepu princezu od braka sa užasnim princem koga ne voli“.

„Učinili smo za braću Grim, ono što je ‘Park iz doba Jure’ uradio za dinosauruse“, rekao je, u saopštenju za štampu, Majkl Ekton Smit, jedan od osnivača kompanije „Kalm“. „Uz pomoć moderne tehnologije, vratili smo ih iz mrtvih.“ ( Možda se ovde treba podsetiti da se „Park iz doba Jure“ nije završio baš najbolje.)
ilustracija bajke

Međutim, verovatno je primerenije poređenje sa kratkom pričom Roalda Dala iz 1953. godine, pod nazivom „Veliki automatski gramatizator“, u kojoj pronalazač shvata da su gramatička pravila ustaljena poput onih u matematici, i ubacivši u program određene informacije, pravi mašinu koja može da za 15 minuta izbaci roman dostojan Nobelove nagrade. Priča se završava tako što su pisci širom sveta primorani da onima koji kontrolišu mašinu, daju dozvolu za korišćenje njihovih imena. Ali u toj priči, autori potpišu ugovore i za „izdavanje“ svojih imena dobiju novčanu nadoknadu. S druge strane, braća Grim su javno vlasništvo. Odavno mrtvi, nisu u mogućnosti da traže obeštećenje od startap kompanija koje nameravaju da njihove priče prokuvaju i iscede, a prerađevinu koja ostane označe njihovim imenom.

Navod iz saopštenja za štampu: „Nazvali smo je ‘Izgubljena bajka braće Grim’,“ kaže Aleks Tju, jedan od osnivača kompanije„ Kalm“ i tvoraca aplikacije koju je Epl proglasio za najbolju u 2017. godini. Prema njihovom vebsajtu „Princeza i lisica“ je „prva nova bajka braće Grim u poslednjih 200 godina“.

U slovenačkim šumama bajke postaju stvarnost

Uz vijugavu stazu kroz šumu postavljeno je više od 60 scena iz bajki, narodnih priča i filmova za decu.
bajke u slovenačkim šumama
Slušajući  Gorana Kneževića, pomišljamo da je njegov deda  i sam bio lik iz neke bajke.

Ljubazan direktor škole dobio je posao u siromašnom seoskom području u istočnoj Sloveniji. Jože Brilej je napravio školu, toliko posebnu da su deca molila da prisustvuju nastavi. Njegov rad je bio veoma cenjen, pa mu je dodeljeno najviše priznanje za prosvetne radnike u Sloveniji: dovoljno novca da izgradi kolibu u blizini potočića koji žubori. Svaki slobodan trenutak direktor i njegova porodica su koristili da pobegnu u kolibu gde su uživali u miru i druženju, uživajući u flori i fauni okolnih šuma.

Međutim, njihov mir nije bio dugog veka: pijani prolaznik vraćajući se noću kući sa pijace počeo je da sumnja da su svetla u kolibi upalile veštice. Kako su se glasine o natprirodnim dešavanjima širile, Brilej je odlučio da svoju kolibu razmontira i premesti je još dublje u šumu, što dalje od radoznalih očiju.

Ali onda je pomislio: zašto da glasine ne postanu istinite? Koristeći ostatke materijala za gradnju i otpatke Brilej je napravio vešticu, sa neizbežnim špicastim šeširom i smestio je među drvećem u blizini  šumske staze. Strah meštana pretvorio se u oduševljenje, a on je počeo da dodaje nove začarane figure, puneći šumu likovima i scenama iz omiljenih bajki – sve je pravio sam, svojim rukama.

Nije prošlo mnogo, i njegov šumski raj privukao je posetioce iz dalekih zemalja – a njegovi bivši učenici su počeli da dovode svoju decu u njegovo svetilište mašte i genijalnosti.
bajke u slovenačkim šumama 2
Koliko god neverovatno delovala, začarana padina je i te kako stvarna. Brilej je kolibu sagradio – prvu verziju kolibe 1967. godine, a 1990. je otvorio za javnost. Aktivno je učestvovao u njenom radu do svoje smrti 2015. u 91. godini. „Veštičja koliba“ („Koča pri Čarovnici“ na slovenačkom) se nalazi na originalnom mestu i do nje se stiže istom vijugavom šumskom stazom duž koje su postavljene Brilejeve kreacije – čitav kompleks nosi naziv Zemlja bajki i mašte („Dežela Pravljic in Domišljije“). U godinama koje su usledile nakon što je stvorio svoju prvu dobru vešticu, park je postajao mali, ali neizbežan deo turističke ponude slovenačke Podčetrtek oblasti.

Od ulaska Slovenije u Evropsku uniju 2004. godine, turizam se ubrzano razvijao. Odlična početna tačka za turizam je upravo u Podčetrtek oblasti, koja je rano počela da ulaže u prirodne izvore tople vode, kaže Janez Bogotaj, slovenački etnolog. Nadaleko čuvene lekovite vode ove oblasti su 1966. postale svima dostupne zahvaljujući kompleksu Terma Olimija i njihovom prvom bazenu od drveta, a danas je ova banja jedna od najpopularnijih u Sloveniji.

Turizam je u ovoj oblasti zabeležio rast, a samim tim, veća je i posećenost „Veštičje kolibe“: Knežević procenjuje da privlači i do 10.000 posetilaca godišnje.
bajke u slovenačkim šumama 3
Usred leta, ovu atrakciju je teško primetiti sa glavnog puta, zbog malog jedva vidljivog putokaza sa točkom koji pokreće voda sa potoka i jednom od Brilejevih originalnih veštica, sa metlom i šalom koji uvek viori na vetru. Put vodi kamenim stepeništem do kolibe koja je pretvorena u muzej pod nazivom „Kako se nekad živelo“ u kome je prikazan život na selu u Sloveniji iz vremena kad je Brilej bio dete. Koliba ima i prodavnicu suvenira: lutke veštica vise sa plafona, zemljane posude pune olovaka sa veštičjim glavama na vrhu.
Izvan muzeja se nalazi park, šumska staza uz koju je postavljeno više od 60 scena iz bajki, narodnih priča i slovenačkih filmova za decu. Za posetioce iz inostranstva, mešavina poznatog i stranog može biti izuzetno uzbudljiva. Tu je i svima prepoznatljiva predstava Snežane i patuljaka koji veselo sviraju i pevaju. Nedaleko odatle nalazi se minijaturna brvnara iz koje svetluca vilinsko svetlo kojim prostor obasjava Uspavana Zvezdica (Zvezdica Zaspanka) kose boje lana, omiljena junakinja iz slovenačke bajke. Zvukovi i promene položaja lutaka aktivirani pokretom, ovim postavkama daju poseban element iznenađenja. Mnoge od njih, poput „Flašefona“, ručno pravljenog instrumenta od staklenih flaša, pozivaju posetioca da se poigra sa njima.
bajke u slovenačkim šumama 4
Veliki deo privlačnosti ovog parka je u tome što je u potpunosti ručno rađen. Svaki  znak, građevina, ili stvorenje izgledaju autentično; ništa ne izgleda novo. To je u velikoj meri bilo iz nužde.
„Pre trideset godina nisu postojale radnje u kojima ste mogli da kupite materijal, drvo, plastiku… zato je moj deda sve pravio od otpadnog materijala… iz starih kuća, sa starih mašina za veš“, kaže Knežević.

Slovenačko tržište se od tad promenilo. Od 2004. mnogo je lakše doći do modernih materijala i sredstava za podsticanje razvoja turizma koje finansira E.U, kaže Knežević, ali on i njegova porodica nastavljaju da rade po starom, reciklirajući materijale, uglavnom iz prirode. Ako bi radili drugačije, to bi značilo da su se odrekli vizije njegovog dede, smatra Knežević.

Kada je radio na podizanju osnovne škole Podčetrtek, Brilej je zamišljao mesto gde će deca od sedme do petnaeste godine sticati znanja i veštine vodeći minijaturne verzije stvarnih institucija. Škola je imala pekaru, banku, baštu, pčelinjak i radio stanicu – sve su vodili učenici za učenike u cilju učenja o održivosti i očuvanju. „Veštičja koliba“– bujni svet mašte očigledno izgrađen rukom, uglavnom od ostataka i otpadaka, takođe, podstiče samodovoljnost i poštovanje prema životnoj sredini kod svojih posetilaca.
bajke u slovenačkim šumama 5
„Smisao naše bajkovite zemlje jeste u tome da pravimo stvari od korišćenih materijala i da to radimo sami, a ne da pozovemo neku firmu da to uradi umesto nas“, kaže Knežević. „I to je jedan od načina da se deca obrazuju.“

Mnogi od posetilaca parka koji se stalno vraćaju, prvi put su park posetili ubrzo nakon što se Slovenija odvojila od Jugoslavije. Knežević, koji je u to vreme bio dete, smatra da se dečja mašta promenila od tada. U to vreme, kaže, video igrice i televizijski crtani filmovi nisu bili toliko dostupni, pa su se deca mnogo više igrala napolju; samim tim, dečje fantazije su imale mnogo više veze sa prirodom. Pored toga, roditelji su imali kraće radno vreme i više vremena da čitaju svojoj deci. Danas je mnogo manje vremena za sve to.
Irena Mrak i Irma Potočnik Slavič, geografi sa Univerziteta u Ljubljani, se slažu: Slovenci danas rade mnogo više nego što su radili pre nego što se tržište ove zemlje uključilo u globalne tokove. Iako se Slovenci smatraju „nacijom koja voli da živi u skladu sa prirodom“, duži radni dan podrazumeva da imaju manje vremena za boravak u prirodi, a susreti sa prirodom kojima je ranije cilj bio spokoj, danas za cilj imaju efikasnost.

„Kada se roditelji sa svojom decom vraćaju u park i lutaju vijugavim putićima, oživljava se nešto od stare Slovenije“, kaže Knežević. I ono čega se roditelji možda ne sete, ispriča sam park umesto njih: svaka sitnica i ručno oslikan znak stoji ponosno kao primer pravljenja novog od starog. Ovo mesto, takođe, šalje poruku o odgovornosti i važnosti da se sačuvaju stvorenja iz fantazije, kao i šuma koja je njihov dom.
bajke u slovenačkim šumama 6
Kao što su to činili decenijama, Brilejevi potomci se i dalje sastaju u kolibi vikendima i za vreme praznika da bi izvršili neophodne popravke. Kada je lepo vreme, muškarci popravljaju ostarele građevine i električne instalacije, dok žene popravljaju lutke. U zimskom periodu, okupljaju se da prave ručno rađene suvenire koje prodaju u prodavnici u parku.

Pre nekoliko godina, Knežević je napustio posao u pivnici u Srbiji i vratio se u Podčetrtek da bi preuzeo posao vođenja parka, koji obavlja sa svojom ženom, vaspitačicom u vrtiću, njihove dve „male veštice“ i drugim članovima šire porodice. Nikada se nije pokajao; održavanje ovog mesta vernim onome što je bila originalna zamisao njegovog dede je ono što održava sam park, njegovu porodicu i njega samog.

„Nekada davno, ljudi su se smejali mom dedi: ‘Zašto direktor osnovne škole pravi lutke po šumi?’ Sada vidim zašto mu je to bilo toliko važno“, kaže Knežević. „Nikada se nisam vratio kući loše raspoložen, tužan ili ljut. Najbolji nači oslobađanja od stresa je rad u šumi, kojim ostvarujete zamisli iz svoje mašte. Šta god da poželite, tamo možete da napravite.“

Likovi iz bajki u novom ruhu

U Srećnoj galeriji SKC-a u toku je izložba “Među svetovima svet II,” Marije Jevtić. Galerija koja neguje crtež, ilustraciju i strip predstavila je više od 30 radova stvorenih u tradicionalnoj i modernoj tehnici.

“Među svetovima svet” je stih pesme Vaska Pope “San belutka” koji Mariju Jevtić prati kroz crtež, slikarstvo, dizajn, scenografiju i kostim. Ovom postavkom, likovima iz Grimovih bajki, mitologije, proračunatoj Crvenkapi i nevaljaloj Princezi na zrnu graška, daje nove osobine.

 

“Ono što sam drugačije uradila je ono što sam unela, svoj pristup sam osavremenila prepoznatljivim karakterima iz bajki, pre svega ženskim karakterima sam potcrtala neke njihove osobine za koje mislim da ih imaju”, objašnjava autorka Marija Jevtić. 

Bazično, olovka je Marijino sredstvo za rad, a dajući mitološkim likovima novo ruho, ne beži od savremenih medija.

“U ovom slučaju to je crtež koji je osnova, crtež olovkom bazični i digitalno slikarstvo koje se radi u računaru u računskom programu koji tretiram kao savremeni medij. Potpuno na isti način kao što slikate bojom i četkom, tako se slika u fotošopu ili u nekom drugom programu. Na taj način ja sam spojila to tradicionalno i moderno kako i kroz temu radova i kroz njihovu realizaciju”, kaže Jevtićeva. 

Bajkovite scenografije, kostimi i grafički dizajn u mnogim pozorištima Mariji Jevtić donele su i veliki broj nagrada i priznanja.

10 najmračnijih i uznemirujućih tumačenja bajki

Sa svojim fantastičnim pričama o vešticama i vilama, goblinima i vilenjacima, hrabrim prinčevima i njihovim zlim protivnicima, narodne priče i bajke su oduvek činile korpus tradicionalnog pripovedanja za decu. Bajke su pokretači naše mašte koji nam dozvoljavaju da sanjamo i maštamo. Ovaj tekst će vam otkriti pomalo zlokobnu poleđinu 10 najpoznatijih bajki.

„Lepotica i zver‟

Kao jedna od bajki o tome kako ljubav sve pobeđuje, autorke Žan-Mari Leprens de Belmon postala je klasik koji se izvodi kao opera, postoji i u obliku filmskog ostvarenja i  pesme. Originalna priča nije tako optimistična niti smešna kao kasnije verzije. U originalnoj verziji Bela je kćerka propalog trgovca, i nema ekscentričnog posuđa koje igra i peva a najvažnije je da spletke Belinih sestara dovode do smrti Zveri, a ne Gaskon koji je Diznijeva izmišljotina. Dalje, iako se De Belmonina priča završava srećno tako što Belina ljubav razbije i kletvu smrti i kletvu ružnoće, mnoge verzije ne podržavaju ovakav srećan kraj i umesto toga za kraj radije opisuju Belu kako tuguje nad Zveri.

„Princ žabac‟
Adaptirana u priču pod nazivom „Princeza i žabac‟ 2009. godine, originalna priča braće Grim je, nažalost, mnogo manje sentimentalna i romantična nego ova moderna adaptacija. Iako savremena verzija tvrdi da su čini skinute poljupcem princeze, u originalnoj verziji je prinčevu metamorfozu izazavala reakcija razmažene princeze koja je gadnu i jezivu žabu jako tresnula o zid. U nekim drugim verzijama priče, umesto da je poljubi ili udari njome o zid, princeza nerado dozvoljava žabi da prenoći na njenom jastuku, a to je po svoj prilici bilo dovoljno da se čini razbiju.

„Ivica i Marica‟

Mada u suštini predstavlja strašnu priču o kanibalizmu i zlostavljanju dece, koja ipak ima srećan kraj po protagoniste, ova priča braće Grim ima i elemente uzbudljive avanture za decu sa kućama napravljenim od slatkiša, guskama koje govore i skrivenim blagom. Svi događaji u priči – činjenica da čovek napušta sopstevnu decu na zapovest svoje manipulantne žene, detalji Ivičinog i Maričinog zatočeništva kod veštice tokom kojeg Marica koristi kost prethodne žrtve kako bi prevarila vešticu da se Ivica i navodi je na zaključak da se on nije dovoljno ugojio, i trenutak kada Marica gurne lopatom vešticu u rernu i živu je skuva –podjednako su uzmemirujući ali i utešni. Neki od ovih događaja se još uvek javljaju u prečišćenim verzijama, dok su neki jezivi detalji bekstva dece iz veštičine kuće od slatkiša radije izbačeni.

„Mala sirena“
Ova bajka sa istoimenim ženskim likom koji je postao obeležje Danske (u vidu statue), originalno je potekla od Hansa Kristijana Andersena, i jedna je od najtragičnijih u panteonu svih bajki. Za razliku od mnogih verzija koje su naklonjene deci, i u kojima Mala sirena traga za svojom srećom i pronalazi je, u originalnj verziji ona niti nalazi besmrtnost za kojom žudi niti uspeva da pridobije prinčevu ljubav. Takođe, nasuprot nekim drugim verzijama sa još tragičnijim događajima, „Mala sirena‟ prikazuje nagradu  proisteklu iz samopožrtvovanja, pošto radije bira da postane morska pena, nego da ubije čoveka kome je poklonila svoju ljubav. I srceparajuća i dirljiva, „Mala sirena‟ predstavlja kompleksno istraživanje po pitanju društvenih klasa i izneverenih očekivanja.

„Pepeljuga‟

Ova arhetipska priča o nepravdi je više puta obrađivana u raznim filmovima i književnim delima, a čak se koristi i u psihološkoj terminologiji. Iako je kraj isti u svakoj varijanti priče, postojanje staklene cipelice je više greška usmene interpretacije: u ranijim verzijama cipelice su bile napravljene od veveričjeg krzna. Kada je princ tragao za svojom dragom, prema braći Grim, gotovo da su ga zavarale sestre (obe su sekle delove svojih stopala kako bi obule ciplice), pa je tek uz pomoć rajskih golubica otkrio da im stopala krvare. Nakon toga, a sve u duhu crnohumorne komedije, neke verzije završavaju se tako što golubice iskopaju oči sestrama, a naravoučenije je da zlo treba primereno kazniti.

„Mačak u čizmama‟
Iako se smatra najomiljenom mačkom od svih koje se javljaju u raznim pričama, Mačak u čizmama je još više poznat po svom britkom umu i čizmama koje nosi, nego po pričama u kojima se javlja kao glavni lik. Iako je predstavljen kao antropomorfna mačka koja je ljubitelj kožne obuće, Mačak je zapravo oličenje lukavosti, domišljatosti i brzog uma, koji svojim prevarama, šarmom i snalažljivošću, obezbeđuje za svog gospodara slavu i bogatstvo, kao i princezu za ženu, zamak i nebrojena bogatstva kako bi mogli da žive u izobilju do kraja života. Iako je veseo, ima optimističan pogled na svet i bori se za nadmoć, ima izvesne makijavelističke bezočnosti u postupcima domišljate mačke, pa se čini da podržava izraz „cilj opravdava sredstva‟ iako sredstva nisu uvek baš najsrećnije odabrana.

„Uspavana lepotica“

Već dovoljno besmislena i bizarna sama po sebi, i mnoge verzije ove priče imaju srećan kraj tako što čini budu razbijene poljupcem iskrene ljubavi. Verzija Šarla Peroa nudi još jedan bizaran dodatak u kojem je prinčeva majka ljudožderka koja jede malu decu, i kako su Uspavana lepotica i njena deca jedva uspela umaći zloj sudbini da budu skuvani i pojedeni zahvaljujući ranijem povratku njenog muža i velikom trudu posluge. Najstrašnija verzija priče je ona u kojoj princ, opčinjen njenom lepotom, siluje princezu dok ona spava, i ona se budi tek u trenutku kada rađa blizance, dok je princ već odavno negde nestao, potpuno zaboravivši na Uspavanu lepoticu.

„Zlatokosa (Rapanzel)‟
Nemačka bajka koja je izvor mnogih fascinacija (i parodija), a izraz: „Rapanzel, Rapanzel, spusti mi svoju kosu‟ jedan je od onih koji se najviše pamte. Srećni par mora da prođe kroz mnogo više iskušenja nego što se na početku čini, jer njih dvoje budu zajedno tek nakon što rasrđena veštica progna u nedođiju Rapanzel, trudnu i samu, a princ oslepi nakon pada sa kule u trnovit grm. I pored svega ovoga, ima onih koji priči ne daju čak ni srećan kraj; u ovim verzijama, Rapanzel je prognana i trudna, a na kraju ostaje sama i zaboravljena jer princ nema nameru da je oženi. Pretpostavlja se da je pouka bajke biti na oprezu od opasnosti zavođenja.

„Crvenkapa‟
Priča o Crvenkapi je imala toliko obrada da je teško razlučiti koja je najranija verzija ove bajke. Najprečišćenije verzije koriste vuka kao alegoriju za opasnost razgovora sa nepoznatim ljudima, nekoliko mračnijih verzija otkrivaju nasilnu i destruktivnu prirodu ispod finog sloja nevinosti. Jedna verzija nagoveštava da su vuk i baka jedna te ista osoba, druga prikazuje Crvenkapu kako je ljubazno dozvolila vuku da pojede baku pre nego što ga ubije, a sve kako bi se dokopala bakine imovine. Najstrašnija je ona verzija koja prikazuje takvo zverstvo u kojem Crvenkapa koristi svoje telo da se spase od smrti, konzumirajući ljubav sa vukom u istoj postelji gde je njena baka ubijena.

„Snežana“

Poznata je i kao prva bajka koju je Dizni rešio da oživi, a nevinost i šarm likova koji su godinama ostali u sećanju mnoge dece i odraslih, traju i danas naročito zbog pevljivih pesmica i smešnih ludorija koje prave patuljci. Jedna, blago rečeno neprijatna verzija priče, nudi potpuno drugačiji pogled, sa aluzijama na nekrofiliju princa, kao i na seksualnu degradaciju sirote Snežane koju su potčinili patuljci. Druga opskurna verzija nagoveštava da je kralj, Snežanin otac, bio toliko zaljubljen u svoju kćerku da ga je obuzela neka nezdrava opsesija i da je zato naterao svoju kćerku da napusti dvorac (i ode pravo u kandže sedam patuljaka).

Bajke (ipak) razvijaju inteligenciju

Ako želite da vam dete bude inteligentno, čitajte mu bajke. A, ako želite da bude jako inteligentno, čitajte mu još bajki – govorio je Albert Ajnštajn.

Međutim, one su nedavno uzrokovale polemiku među univerzitetskim profesorima. Ričard Donkins sa Oksforda tvrdi da su bajke štetne za obrazovanje, jer mališanima usađuje pogrešnu ideju o natprirodnom.

– Postoji veoma zanimljiv razlog zašto princ ne može da se pretvori u žabu – statistički je neverovatno – oštro je prokomentarisao profesor Donkins.

Ipak, profesorka Ivon Keli reagovala je na njegov stav, objasnivši da baš taj magični sadržaj utiče na razvoj imaginacije kod najmlađih, dok je Dominik Vajs sa engleskog Instituta za obrazovanje istakao da bajke pomažu deci da savladaju čitanje i bolje razumeju svet.

Posle niza osuda i kritika, Donkins je promenio stav i napisao da su one zaista korisne za razvoj kritičkog mišljenja, jer uče klince da zauzimaju stav. Iako, dodao je, u mnogim pričama dominira natprirodno, ako se uspostavi ravnoteža, biće korisne za decu i njihovu inteligenciju.

"Noć sa Andersenom" u Biblioteci grada

U Dečjem odeljenju “Rastko” Biblioteke grada Beograda 1. aprila (od 18-22) biće organizovana manifestacija “Noć sa Andersenom”, pod pokroviteljstvom Ambasade Češke u Srbiji.

U Češkoj se 1. aprila, u susret Međunarodnom danu dečje knjige, već 16 godina organizuje manifestacija “Noć sa Andersenom”. Radi se o projektu, koji je nastao u češkom gradu Uherske Hradište, gde su dve maštovite bibliotekarke došle na ideju da motivišu decu da više čitaju.

Sada su u taj projekat uključene sve škole i biblioteke širom Češke, ali i biblioteke u Slovačkoj, Poljskoj, Sloveniji, Ukrajini, Španiji, Velikoj Britaniji, Danskoj, Nemačkoj, SAD.

U Srbiji je ta manifestacija prvi put organizovana prošle godine u Češkom selu u Južnom Banatu.

Ove godine domaćin će biti Dečje odeljenje “Rastko” na Vračaru, a bibliotekari su uz pomoć službenika Amabasade Češke pripremili program koji obuhvata predstavljanje knjiga iz češke književnosti za decu, čitanje bajki, nekoliko vrlo zanimljivih igara, kvizova.

Program je namenjen učenicima nižih razreda osnovne škole, stoji u saopštenju Biblioteke grada Beograda.

Nagradni konkurs – Moj omiljeni lik iz bajke

Od 22. septembra počinje prvi nagradni konkurs sajta Bajke za najbolji dečji crtež na temu: MOJ OMILJENI LIK IZ BAJKE. Konkurs će trajati 3 meseca, zaključno sa 22. decembrom 2015, kako bi pobednik dobio lepu nagradu baš pred Novu godinu!

SNB-Istocnik

Primljeni radovi će biti objavljeni na posebnoj stranici sajta (NAGRADNI KONKURS), onako kako pristižu, a po zavrsetku takmičenja tročlana komisija će proglasiti najbolji rad, koji će biti nagrađen fantastičnom knjigom “SRPSKE NARODNE BAJKE“, koju je priredio Milorad Đurić, a izdao “Istočnik”, sponzor sajta i prijatelj dece.

Svako dete može poslati najviše 3 rada na zadatu temu. Sve tehnike su dozvoljene: drvene bojice, flomasteri, voštane bojice, vodene bojice, tempere, tuš, obicna ili hemijska olovka, kolaž… sve što želite! Elektronski radovi ne ulaze u konkurenciju.

Vaše radove šaljite ili donesite na adresu:

Zoran Simić, Bul. M. Pupina 197/10, 11070 Novi Beograd

ZA KONKURS: MOJ OMILJENI LIK IZ BAJK