Betmenov rodni grad postoji, a proslavilo ga je "ludilo" meštana

Mesto po imenu Gotam zaista postoji. Nalazi se u engleskoj grofoviji Notingamšir, ima 1.600 stanovnika i zaista je poslužio kao inspiracija za lik čuvenog superheroja iz stripova i filmova o čoveku slepom mišu.

Printscreen YouTube

To seoce postalo je, međutim, čuveno i po legendi prema kojoj su njegovi žitelji odglumili masovno kolektivno ludilo. I to sa dobrim razlogom.

U 13. veku engleski kralj Jovan bez Zemlje želeo je da izgradi kraljevski put koji će prolaziti kroz selo, a koji bi i sam lično koristio. Izgradnja takvog puta bi, međutim, značila i velike takse za sve ostale koji bi ga koristili, čime bi žitelji Gotama bili ponajviše pogođeni.

Meštani su se zato organizovali i odlučili da svi odglume kolektivno ludilo, koje je u to vreme smatrano za zaraznu bolest. Računali su da će to uplašiti kralja i da će on odustati od izgradnje skupog puta.
Njihovo navodno ludilo podrazumevalo je aktivnosti kao što su davljenje jegulje, kotrljanje sira nizbrdo i sakrivanje ogrevnog drveta od sunca.

U 19. veku pisac Vašington Irving je, u jednom svom spisu, Njujork nazivao modernim Gotamom. U njegovu čast, jedan od tvoraca Betmena Bil Finger rodnom gradu svog superheroja dao je ime Gotam.

Iznad Los Anđelesa će sijati Betmenov znak

Iznad Los Anđelesa će zasjati Betmenov znak, u čast pokojnog Adama Vesta, prvog Betmena koji se iz stripa preselio na male ekrane.

Adam Vest kao Betmen (Foto: YouTube Screenshot)

“Bet-signal” obasjaće nebo iznad Gradske većnice Los Anđelesa.

Adam Vest umro je u 89. godini posle kratke borbe s leukemijom.

Igrao je Brusa Vejna u hit seriji šezdesetih. Kad se serija završila, igrao je u gotovo 50 filmova uključujući “Drop Dead Gorgeous”, “An American Vampire Story” i “Nevada Smith”, ali nije ostvarivao zapažene uloge.

Umro Adam Vest, prvi filmski Betmen

Američki glumac Adam Vest, najpoznatiji po glavnoj ulozi u prvim ekranizovanim verzijama priča o Betmenu, koje su emitovane tokom šezdesetih godina prošlog veka, umro je u 89. godini.

Vest je preminuo u Los Anđelesu posle kraće borbe sa leukemijom, saopštio je portparol porodice.

Vest je rođen 1928. godine u državi Vašington, a karijeru je započeo na Havajima 50-ih godina prošlog veka, preneo je BBC.

Igrao je u skoro 200 filmova i serija, a bavio se i pozajmljivanjem glasa crtanim junacima.

Tribina: "Svi naši šišmiši: Betmen u Srbalja"

Program Centra za umetnost stripa
Učestvuju urednici i kritičari, uz goste iznenađenja. Moderator: Zoran Stefanović.
Danas u 17.00, u Domu omladine – glavni hol, na programu: Betmen

U 21. veku publika u Srbiji i regionu dobila je najvažnije stripove o Betmenu u izvanrednom knjiškom obliku.

Vreme je za rekapitulaciju i opšti prilaz liku koji je najbolje odslikao duh 20. veka, ali i za neke ekskluzivne uvide koji srpske umetnike povezuju sa Šišmišem.

Novi Betmeni
Biblioteka srpskih prevoda Betmena je već dvocifrena. Tako je izdavačka kuća „Beli put“ donela u knjiškom obliku Povratak mračnog viteza, kultnu priču koja je redefinisala Betmena, a čiji je glavni autor Frenk Miler, uz Klausa Džensona i Lin Varli, u prevodu Marka Vojnovića. Objavljen je i nastavak Odmazda mračnog viteza Milera, Varlijeve i Toda Klajna u prevodu Ivana Jovanovića.

Izdavač „Finiks Pres“ („Phoenix Press“) objavio je takođe kultne priče Ubistveni vic Alana Mura i Brajana Bolanda u prevodu Gorana Zečevića, zatim Godina prva Frenka Milera, Dejvida Macukelija i Ričmonda Luisa, u prevodu Dragane Lukač Zečević, kao i Gotika Granta Morisona i Klausa Džensona u prevodu Ane-Marije Zaklan i Dragane Lukač Zečević.

Izdavač „Darkvud“ („Darkwood“) je na srpskom objavio najviše, čak osam knjiga Čoveka-šišmiša, od toga tri toma kratkih priča najvećih svetskih stvaralaca — „Crno i belo“, čiji je prevodilac Mirko Jakovljević. Tu su i Vampir čiji su autori Dag Menč, Keli Džouns , Džon Biti, Malkolm Džouns III, Les Doršajd i Gregori Rajt, prevodilac Draško Roganović, a pisac eseja Borislav Stanojević. Objavljeni su i Duga noć veštica, čiji su tvorci Džef Leb, Tim Sejl i Bob Kejn, a prevodilac M. Jakovljević; zatim Kult koji su stvorili Džim Starlin, Berni Rajtson i Bil Rej u prevodu Vladimira Ćuka; kao i Ludnica Arkam: ozbiljna kuća na ozbiljnoj zemlji istaknuti rad Granta Morisona i Dejva Mekina, takođe u prevodu V. Ćuka.
Betmen se pojavljivao i uz Helboja u izdanju „Sistem komiksa“, a u 2017. najavljene su i nove priče Lige pravde u izdanju „Čarobne knjige“.

O Betmenu
Betmen ili Čovek-Šišmiš je lik iz stripova i jedan od najpoznatijih izmišljenih likova današnjice. Prvi put je objavljen u maju 1939. u Detektivskim stripovima (Detective Comics). Njegov alter-ego je Brus Vejn, multimilioner-industrijalac i jedan od najuticajnijih ljudi grada Gotama. U ranim godinama serijal su crtali Bob Kejn i razni pomagači, a jedan od glavnih scenarista bio je Bil Finger. Priča o Betmenu počinje kada Brus Vejn, od majke Marte i oca Tomasa, kao osmogodišnji dečak postaje siroče. Od 1943. godine do danas snimljeno je i desetine filmskih, televizijskih, animiranih i radijskih adaptacija ovog stripa. U filmskim verzijama su Betmena, između ostalih, glumili i Majkl Kiton, Val Kilmer, Džordž Kluni a u poslednjoj verziji Kristijan Bejl.

Čak šest filmova o Betmenu planirano za 2019.

Popularni superheroj Betmen proslaviće 2019. godine svoj 80. rođendan, a studio Vorner Braders, koji poseduje prava za ekranizaciju stripova o “mračnom vitezu”, sprema nesvakidašnju filmsku proslavu ovog jubileja, tako što će te godine objaviti čak šest filmova čija se radnja odvija u tzv. Betmenovom univerzumu.

Prema navodima sa Reddita, “Betmen godinu” će na Dan zaljubljenih otvoriti “Gotham City Sirens” čiji je centralni lik Harli Kvin, omiljena antiheroina iz “Odreda otpisanih”, za kraj maja je najavljena premijera filma o Nightwingu, još jednom superheroju iz tzv. “Betmenove familije”.

Film “Batgirl” u bioskope stiže u avgustu, dok je za novembar planirana premijera igranog filma “The Batman” Metjua Rivsa sa Benom Aflekom u naslovnoj ulozi.

I to nije sve, pored četiri igrana filma, 2019. će biti objavljena i dva animirana filma o Betmenu, uključujući i adaptaciju jedne od najpopularnijih serija stripova “Batman: The Long Halloweeen”.

Šta još treba ubiti posle "Terminatora"?

Studio Paramaunt je odlučio da ugasi filmsku franšizu “Terminator”, a iako se fanovi nadaju da će je oživeti Džejms Kameron kad uspe da vrati prava 2019. godine, verovatno je najbolje za sve da se posle dva odlična dela i tri veoma loša naprosto stane. Britanski “Gardijan” smatra da bi isti tretman trebalo primeniti na još nekoliko filmskih serijala.

Foto: Getty Images

“Osmi putnik” (Alien)

Ridli Skot je uprkos godinama ovih dana pun mladalačke energije i novih holivudskih ideja – željan je “ributovanja” svega i svačega. Britanski maestro je započeo celu priču davne 1979. godine, Kameron je znalački nastavio sjajnim i mnogo žustrijim nastavkom, da bi Dejvid Finčer zatim ukočio sve i napravio mračniji i veoma osporavani treći deo.

Ništa bolje nije prošlo ni “Vaskrsnuće” koje potpisuje Žan-Pjer Žene. Skot se nedavno vratio na kormilo kada je lansirao “Prometej”, ali taj film naprosto nisu svi mogli da prihvate. Sada se mnogi plaše da će isto proći i “Kovenant”.

Pirati sa Kariba (Pirates of the Caribbean)

“Pirati” su jedna od najmoćnijih “novih” filmski franšiza, zahvaljujući Džoniju Depu, humoru, živopisnim likovima, sjajnim efektima i ugovoru sa kompanijom Lego. Ipak, ako se govori iskreno, od prvog dela kvalitet konstantno opada, a sve ima svoj rok. Ljudi sa digitronima u Holivudu imaju jasan cilj sa petim nastavkom koji bi trebalo uskoro da se pojavi u bioskopima, ali bi bilo dobro da to bude još koja milijarda na računu i kraj.

Transformersi

“Kada govorimo o nejasnim stvarima, mogu tačno da definišem trenutak kada mi je ova frašiza postala dosadna. Posle sat vremena prvog filma, kada su se svi motori, eksplozije i lupanje stopili u belu buku, koja me je sasvim lepo uspavala. Od tada su izašla još četiri filma, ili pet, ili sedam ili osam. Možda samo puste neki od starih delova i niko ne primeti. Kako god, dosta je”, navodi “Gardijan”.

Betmen

Mnogi se pitaju koliki je rok trajanja pomame za superherojskim filmovima. Marvel radi dobar posao, ali “Gardijan” sugeriše da DC nema toliko sreće i da Ben Aflek nije više toliko zagrejan za celu priču. List ocenjuje da je “Betmen protiv Supermena” bio loš, da je “Suicide Squad” bio sramotan i da “Justice League” neće biti mnogo bolji. “Hajde da svaki sledeći film o Betmenu samo bacimo u kantu, a da ostavimo da Lego radi taj posao”, piše “Gardijan”.

Džejms Bond

“Imam sjajnu ideju ko bi mogao da bude novi Džejms Bond. Niko”, zaključuje tekst kritičar “Gardijana”.