Ljubiteljima stripa nije strano ime zrenjaninskog ilustratora Stevana Subića, čiji radovi mogu da se listaju širom sveta. Najnoviji projekat na kom radi je strip o Ridleru, negativcu Betmen-univerzuma, pod perom Pola Dejna, koji tumači ovog lika u poslednjem naslovu o mračnom osvetitelju. Subić govori o ovoj plodnoj saradnji, njegovom kreativnom procesu ali i ko je najbolje glumio Betmena na filmskom platnu.
Svet je zadržao dah kada je Robert Patinson najavljen kao novi Betmen u naslovu koji će režirati Met Rivs. Patinson, kog godinama prati imidž “vampira koji ima kožu sa šljokicama” nakon njegove glavne uloge u franšizi “Twilight”, javnosti se nije činio kao najbolji izbor. Iako se njegov proboj desio u vampirskom tinejdž-filmu, Patinson je od tada zabeležio nekoliko ozbiljnih uloga u kojima je pokušao da spere šljokice svoje do tada najveće uloge, posebno u naslovima “The Lighthouse” i “Good time”. Međutim, oni koji su “odustali” od Patinsona još 2008. izlaskom prvog dela franšize “Twilight” nisu želeli da imaju velika očekivanja od njega u kostimu zaštitnika Gotama, posebno nakon što je poslednji Betmen kog je glumio Ben Aflek, naterao sve da misle da se sa Kristijanom Bejlom, koji je tumačio ovog lika u “Dark Knight” trilogiji, završava istorija velikih filmskih interpretacija Brusa Vejna.
A koliko su samo pogrešili. Kada je filmski život Rivsovog Betmena započeo, u bioskopima širom sveta tražila se karta više. Prljavija, ako je moguće još mračnija i pesimistična priča početaka Betmena uspela je uspešno da razbije “kletvu” Bena Afleka. Iako nije svakome “legao” ovaj napaćeni, bledi emo-Betmen, za ovakvu priču koju je hteo da ispriča Met Rivs, Patinson je bio rođen.
Legendarni negativci pojavili su se u naslovu Meta Rivsa, a glavni pokretač bio je Ridler, kog otelotvoruje talentovani Pol Dejno, poznat po tumačenju kompleksnih likova čitave svoje karijere koje sa velikom pažnjom bira. Upravo Pol Dejno odlučuje da napiše strip o ovom negativcu, a za ilustracije se pobrinuo Stevan Subić, čiji radovi su prosleđeni glumcu, i od tog dana nastaje – magija.
Konan i Tarzan su naslovi koji su Subiću prevedeni već na dosta jezika do sada iako su objavljeni tek nedavno, pre godinu dana, a sami po sebi su arhetipovi u stripu te istorijski gledano i nije toliko česta pojava bila da se oba utvrde u opusu jednog autora, kaže nam Subić.
“Kada se to dogodi te table putuju same od sebe i stižu jako daleko. U mom slučaju, naročito rad na Konanu za najvećeg Evropskog izdavača Glenat, osvojio je poprilične simpatije Evropske publike, mogu reći i svetske te je stigao i do ljudi u vrhu vodecih Američkih izdavača, na prvom mestu meni najdražeg DC Comicsa. Prosledili su neke moje radove Polu i ostalo je već išlo samo od sebe”, navodi on govoreći kako je došlo do ove saradnje.
Dodaje da ne postoje konkursi za naslove ovog kalibra na svetskoj strip sceni. Oni su uglavnom već predviđeni za nekoga ko je u tom trenutku među superstarovima svetskog stripa.
“Praktično je nemoguće da se takva priča probije niže ka nedovoljno afirmisanim umetnicima kroz guste slojeve zainteresovanih autora a pogotovo ako se ona pusti sa najvišeg nivoa kakav je ovaj. Međutim, postoje prekretnice kada se vrh svetske strip scene prestrojava zasićen postojećim i tada dokazani autori bivaju pozvani da istupe sa onime što umeju. DC je neko vreme trazio autora koji bi radio sa Polom, sam Pol je pregledao bezmalo 1000 portfolia u rasponu od godinu dana tražeći odgovarajućeg saradnika za svoj tekst, što mi je i sam rekao. Potraga se okončala kada mu je DC prosledio moj rad i tada su me kontaktirali. Ovakve stvari stasavaju i stvaraju se van šire umetničke javnosti jer nije običan projekat, ogromna je odgovornost iza svega ovoga i cilj nije tiraž već nova paradigma”, navodi nam ovaj ilustrator.
Saradnja sa Dejnom još uvek traje jer su zapravo tek počeli.
“Projekat na kome smo je jedan od najiščekivanijih na tlu Amerike jer je direktno povezan sa novim filmom Betmena, i moja saradnja sa Polom potrajaće još godinu dana. Završavamo prvu knjigu, od šest koliko će ih biti. Saradnja sa Polom, već sada to mogu reći, najplodnija je od svih mojih dosadašnjih od kako se ovom umetnošću bavim. Timski i plodonosan rad ovakvog intenziteta i funkcionalnosti nisam do sada sretao nigde, čak ni slušao o ovome. Neobično smo se dobro uskladili i stvaramo kao da se znamo godinama a ne svega nekoliko meseci. Odnos se zasniva na poštovanju, upotpunjavanju i zreloj zdravoj energiji tima”, kaže Subić.
Za razvoj samog lika, Subić kaže da je Dejno nosilac ovog naslova, najpre jer je maestralno glumacki izneo i izgradio lik koji je danas globalno prepoznatljiv, svojom sjajnom izvedbom je ovekovečio jednog od dva najstarija i najvažnija super negativca u svetu stripova, Ridlera. Napisao je svoje ideje u formi novele, istinski žestoke, odlično napisane, i na početku njihove saradnje taj tekst su dorađivali zajedno, ali kako navodi Subić, ne u osnovama, već u detaljima, na prvom mestu usled postavki i vizuelnog jezika koje je izneo vizualizujući njegov izvanredan scenario u formatu stripa. “Kormilarimo zajedno”, navodi on.
“Upravo zahvaljujući aktivnoj komunikaciji ovaj projekat i živi, privlači ogromnu pažnju svetske javnosti jer obojica dajemo svoje maksimume na ovim tablama koje stvaramo. Komuniciramo vrlo intenzivno, po 2 do 3 puta nedeljno smo na Zoom-u. O svakom detalju promišljamo kao tim i tek nakon što smo obojica zadovoljni tek tada table idu u redakciju DC-a kao gotove i spremne za štampanje. imamo i sjajnog urednika u DC-u, koji je tu kao tehnička podrška i da ponekad kao jedan od najiskusnijih i najvažnijih urednika na tlu USA nam da sugestiju. Sve rešavamo nas dvojica među sobom”, otkriva nam Subić.
U pitanju su dvomesečna izdanja a planirano je da se uradi 6 epizoda u kojima ćemo predstaviti poreklo lika Edvarda Neštona, Ridlera. Sam lik Ridlera se pojavljuje 1948. po prvi i od tada do danas on je uz Džokera taj čuveni Betmenov trio vrha svetskog stripa, a danas i filma.
“Ono što je zaista dragoceno za mene kao autora jeste što se u dugoj tradiciji, bezmalo 80 godina kontinuirnaog publikovanja, tek sada po prvi put ovom čuvenom liku daje prostor za punokrvnu, živu priču o poreklu i svemu što ga je izgradilo u Ridlera. Vremenska odrednica za priču jeste prošlost karaktera, njegovo poreklo i podizanje do onoga što o njemu publika tradicionalno zna svuda gde se zna i za Betmena, a to je ceo svet . Ovakvi naslovi su vrlo retki u svetskom stripu i omiljeni su u publici, te je otuda i moja čast veća što je meni dato u odgovornost da vizualizujem ovako važno mesto u Američkoj pop kulturi”, ističe.
Nakon premijere filma kada je publici predočen koncept, isti onaj koji oni dalje razvijamo u njihovom naslovu kreće konceptualizacija lika Ridlera, a Subić navodi da je za kreativni proces bilo od izuzetne važnosti to što je pogledao film pre početka njihovog projekta.
“S obzirom na to da je priča na kojoj radimo u najužoj vezi sa svetom koji podiže veliki Met Rivs, gledanje filma je bilo itekako zahvalno, silina smelosti, kurpulentnog potencijala, talenta kojim kipi sve u vezi ovog filma poziv je naravno i za mene da pratim taj gabarit. Gledanje je bilo važno. Kasnije sam dobio ekskluzivno i fotografije sa setova, materijale koji nisu u prometu u javnom prostoru, jer kao delu ekipe prosleđeni su mi da bih se podrobnije upoznao sa svetom koji ova genijalna ekipa gradi”, ističe on.
Iako ne sme da otkrije kojim fizičkim atributima će dočarati psihologiju Ridlera, Subić kaže da se strip delimično oslanja na estetiku filma i lik Pola ali na njihov poseban način, te kako postoje ali i ne postoje fizičke razlike između njihovog i Rivsovog Ridlera.
“Ima jer do sada ništa iz filma nije vizualizovano mojim stilom i estetikom, tako da provučeno kroz moje aršine ono ipak izgleda drugačije. Opet, ovo nije rad na samoj adaptaciji već postojećeg filma u strip te nisam imao nikakve zahteve od strane produkcije filma ili bilo koga da ono što radimo mora isključivo da se oslanja na vizual filma. Moje je zadovoljstvo u tome što se ja držim blizu filma ali i dovoljno daleko da Betmenu i Ridleru podarim i neka nova rešenja”, navodi on.
Za samu Rivsovu interpretaciju Betmen-univerzuma kaže da ga je “oduševila”.
“Gledao sam film prvi put tokom turneje koju sam imao u Francuskoj, nedelju dana ranije u odnosu na Evropsku premijeru. Neverovatno iskustvo. Po meni, najbolji film tog žanra u prethodnih par godina. Bez premca”, navodi Subić, dodavši da veruje da bi posle Ridlera uživao i radeći na Džokeru, kao jednom od najboljih negativaca u DC univerzumu.
“Međutim manje jer je već toliko toga rečeno i urađeno sa tim likom”, priznaje umetnik.
Kako je umetnost otvorena ka interpretacijama i gotovo ne postoji jedno uniformno mišljenje o pojedinačnim delima, tako se decenijama raspravlja ko je najbolji Betmen na filmskom platnu. Subić ima i odgovor i na to.
“Poslednji ima sve što meni kao džinovskom fanu Betmana treba. Patinson. Naročito sam oduševljen redizajnom i smelošću da se podstakne najveći heroj i strip ikona ove planete da raste i menja se u saglasnosti sa vremenom u kome smo, ovo je najdublji narativ do sada koji nam je došao za ovog heroja. Betmen koji gleda napred, obraća se novoj publici uz duboko poštovanje dosadašnjih rešenja. Dragulj”, navodi on.
Subić otkriva kako je uopšte došlo do ovog stripa.
“Na snimanju Betmana, na jednom od setova pred kamerama Pol je elaborirao o rešenjima koja su bila fantastična i u tolikoj meri pripremljena da se reditelj, Met Rivs, oduševljeno dosetio i rekao Polu da bi to mogao biti sjajan strip! Već sutradan je DC kontaktirao Pola i podelili su sa njime ogromnu radoznalost oko toga što im je produkcija Vorner Brodersa pomenula. Ovaj strip je sastavni deo onoga što danas prepoznajemo kao genijalni film The Batman. Jedna od 3 najvažnije komponenete ove filmske franšize”, objašnjava Stevan Subić.
POGLED IZ SVEMIRSKOG BRODA 