Miomir Petrović gost Aprilskih susreta

U toku ovogodišnjih Aprilskih susreta: Let the Sunshine In, 3. aprila u 20.15h u Maloj sali SKC-a, predavač na Institutu za umetničku igru, redovni profesor Miomir Petrović predstaviće svoj novi, četrnaesti roman „Black Light“ (Laguna, 2018, širi izbor za NINovu nagradu i nagradu Zlatni suncokret za 2018).

miomir-petrovic

Na ovoj neuobičajenoj prezentaciji Petrovićeve najnovije proze u tome će mu pomoći performerke i izvođači Andrea Dobrić i Nina Pantović, studentkinje IUI.

Novi metafizički i metapolitički triler virtuoznog pripovedača Miomira Petrovića („Kuća od soli“, „Miris mraka“, „Lisičje ludilo“) „Blacklight“ je roman o mogućoj budućnosti Evrope i regiona, distopijska vizija jednog novog i drugačijeg Beograda, nove i drugačije viđene istorije ali i svojevrsni priručnik za duhovnu neposlušnost, fizičku mobilnost i nepokoravanje.

“Black Light” večeras u Aranđelovcu

U okviru proslave velikog jubileja – 150 godina od otvaranja prvog čitališta u Aranđelovcu, Narodna biblioteka „Sveti Sava“ organizuje promociju knjige „Black Light“ (Crno svetlo) – Miomira Petrovića.

Black Light i pisac

„Black Light“ ili „Crno svetlo“ predstavlja metafizički triler i neka je vrsta nastavka literarnog promišljanja koje se moglo osetiti u ranijim Petrovićevim delima. Ovo je roman o mogućoj budućnosti Evrope i regiona, distopijska vizija jednog novog Beograda, nove i drugačije viđene istorije, ali je i svojevrsni priručnik za duhovnu neposlušnost, fizičku mobilnost i nepokoravanje. Petrović već treći put piše futurističku priču o strahu za budućnost Evrope. Ovom prilikom govori o tome kako je nastalo delo o apokaliptičnoj budućnosti Evrope.

Predstavljanje knjige „Black Light“ – Miomira Petrovića je u četvrtak, 21. marta 2019. godine u 19 časova u čitaonici Biblioteke.

Black Light – roman o budućnosti koja postaje sadašnjost!

Knjižara Delfi je bila domaćin promocije novog romana Miomira Petrovića “Black Light” – njegovog 21. proznog dela. Ovaj pisac i dramaturg se, međutim, u njemu oprobao u SF žanru i to sa temom antiutopije. O delu su razgovarali Jasmina Radojičić, urednica u Laguni, Oto Oltvanji, pisac, Boris Labudović, savetnik za usmeravanje komunikacija, i sam autor.

Black Light

Jasmina Radojičić je, prvo, predstavila autora i ukratko rekla šta čitaoce može očekivati u romanu “Black Light” – apokaliptičnoj viziji Beograda, koja započinje misteroznim ubistvom. Pomenula je i nešto što je Oto Oltvanji izjavio – da bi voleo da vidi tv-seriju po ovoj knjizi, pa je prvo pozvala njega da kaže nešto više o Petrovićevom delu.

Oto je otkrio da je imao dogovor sa Miomirom da dođe na promociju i da govori samo ako mu se svidi roman – dobio ga je na čitanje dok je još bio u rukopisu. Tako da nije posebno bilo potrebno pojašnjavati šta njegovo prisustvo ovde zapravo znači.

“Povoljni utisci su bili već posle prvih nekoliko pročitanih strana. Videlo se da to piše rasterećeni autor – što dosta znači”, kaže Oltvanji i dodaje da knjiga ne krije da je “čisti SF”.

“Mi živimo u nekoj vrsti SF-a, pa je toga logično da se autori i njemu okrenu. Naravno, knjiga može da se čita i van žanra”, dodao je Oto, napomenuvši da nije zadatak pisaca SF da “predvide budućnost, nego da je spreče”.

“Geopolitičke, tehnološke i druge promene su dovele do toga da i pisci realističnog pravca krenu da pišu SF. Oni koji su svojevremeno bili ‘ispred’ budućnosti – kao Vilijem Gibson, sadašnjost je zapravo stigla i prestigla, pa sada tako njegova dela ‘kaskaju’ nekoliko godina za onim što se u stvarnosti dešava”, kaže Oltvanji.

Inače, on nije želeo da govori o imenima koja bi bila zgodna za rad na tv-seriji, ali je primetio da su domaće serije sve bolje i bolje, tako da ekranizacija “Black Light-a” zapravo i ne deluje tako nemoguća.

Boris Labudović je ishvalio Petrovićevo pisanje, napomenuvši da on ne podcenjuje svoju publiku i da u njegovom delu neće biti ničega patetičnog ili štosa radi štosa. “On ovde piše o vremenu demokrizije, koja je zapravo sadašnjost”, zaključio je on istakavši da ne veruje da je reč o SF delu.

Samom autoru je urednica postavila pitanje o tome kakva je recepcija dela, a on je rekao da upravo to sada “osluškuje” i da ima onih koji su malo zbunjeni samim delom, ali da zapravo dobija reakciju koju je očekivao.

“Ovaj roman je provokativan, sa kraćim rečenicama. Namerno tako pisan. Inače, ja sam zapravo hteo da napravim operu!”, iznenadio je okupljene pisac, i potom potanko objasnio kako je svojevremeno dobio savet za pisanje libreta opere.

“Black Light je roman o budućnosti koja postaje sadašnjost. To je istorijski roman koji će se desiti”, dodao je autor objašnjavajući ono što se dešava u njemu.

Miomir Petrovic

Promocija romana "Black Light" Miomira Petrovića

Black Light poster

„Budućnost iz romana Miomira Petrovića desiće se prekosutra, što znači da je verovatno kasno da se spreči, ali čitanjem makar možemo na nju da se pripremimo. I usput da uživamo u briljantno osmišljenoj i vođenoj priči, koja počinje kao košmarna futuristička rašomonijada, a s vremenom se pretvara u nešto još uzbudljivije, oštro i svoje. Jedva čekam da se po Black Lightu jednog dana snimi TV serija.“ Oto Oltvanji

Novi roman Miomira Petrovića „Black Light“ od danas u prodaji

Miomir Petrović nam u svom novom romanu „Black Light“ donosi priču o mogućoj budućnosti Evrope i regiona, distopijsku viziju jednog novog i drugačijeg Beograda, nove i drugačije viđene istorije, ali i svojevrsni priručnik za otpor, akciju i nepokoravanje.

Black Light omot

„Black Light“ je neka vrsta stilskog nastavka literarnog promišljanja koje se moglo osetiti u nekim Petrovićevim ranijim romanima. „Treći put sam odlučio na napišem futurističku, distopijsku priču o strahu za budućnost Evrope ili, pre, o apokaliptičnoj budućnosti Evrope. Ovog puta priča je smeštena u mikrokosmos jednog beogradskog kvarta“, rekao je Petrović povodom novog romana.

Ne računajući brojne flešbekove sa ratišta koji se pojavljuju u narativnom tkivu ovog romana, čitava priča se u hronotopskom smislu razvija na maloj pjaceti u centru grada, između Bulevara Despota Stefana, Drinčićeve ulice, Gundulićevog venca i Carigradske ulice. „Dakle, u ne tako dalekoj budućnosti, nakon neslavno ugašene svetske revolucije protiv korporativizma i globalizacije, jedan veteran pobunjeničkog ’Oslobodilačkog fronta’ po kazni je vraćen u svoj rodni, sada apokaliptični Beograd, razdvojen od svoje porodice i nekadašnjeg života. On, Lasica, što je njegovo gerilsko ime iz ratne prošlosti bivši je fizičar, stručnjak za ultraljubičastu (crnu) svetlost kome je zabranjen dalji naučni rad, bivši čovek koji deli sudbinu ostalih poraženih pobunjenika.“

Beograd je u toj budućnosti svojevrsna Vavilonska kula po kojoj gamižu milioni emigranata svih rasa i vera i u kome red sprovodi nekoliko milicija i vojnih jedinica Poretka. Grad je podeljen na kvartove među kojima nema prave komunikacije, Evropa je rasparčana u kantone. Tim Novim srednjevekovljem upravlja centralizovana svetska vlada. Više praktično nema rada i proizvodnje, ljudi su pre izdržavana lica nego građanstvo, stanovništvo većeg dela sveta živi život sličan logoraškom, tu i tamo se snalazeći u iskonskoj potrebi da osujeti represivnu globalnu vlast i pronađe rupe u represivnim zakonima.

„Mislim da je ’Black light’ roman o mogućoj budućnosti Evrope i regiona, distopijska vizija jednog novog i drugačijeg Beograda, nove i drugačije viđene istorije, ali i svojevrsni priručnik za duhovnu neposlušnost, fizičku mobilnost i nepokoravanje. Moj kolega, pisac Oto Oltvanji, napisao je povodom ovog romana da će se budućnost iz ovog romana desiti prekosutra, što znači da je verovatno kasno da se ona spreči, ali čitanjem makar možemo na nju da se pripremimo“, rekao je Petrović.