Fantastika prepuna religijskih motiva

Najnovija tribina u serijalu “Religija u istoriji i savremenom društvu”, koje se održavaju u Domu omladine, bila je posvećena religijskim motivima u fantastici. O njima su govorili magistar Sergej Beuk, urednik programa u DOB-u, magistar Jovan Blagojević, teolog iz Biblijskog kulturnog centra, i pisac Jovan Ristić.

Religijski motivi u fantastici

Sergej Beuk je, u uvodnoj reči, rekao da neće biti priče o “Matriksu” i “Zvezdanim ratovima” jer se o njima govorilo na ranijim tribinama, a on se potom posvetio “Ridikovim hronikama” kao uvodu u temu – kultu koji se javlja u tim filmovima i koji je prilično netipičan jer nema stvaraoca, već je ta religija okrenuta jednom čoveku. “Kao da je reč o spoju krstaša i konkvistadora”, ocenio je Beuk uz napomenu da je njihova obećana zemlja “podsvemir” ka kojem teže ali ga ne dosežu.

Jovan Ristić se pozabavio sa religijskim motivima koji se sreću u filmovima i knjigama “Planeta majmuna”, “Hiperion”, “Sanjaju li androidi električne ovce”/”Blade Runner”, “Prometej” i “Kovenant”. Prvo smo tako, slušali detaljnu priču o “majmunskom mesiji” i činjenici da su nauka i religija stopljeni u “Planeti majmuna” ali da se u nastavcima uvodi odnos tvorca i njegove tvorevine.

Ristić je, pre priče o prednastavcima “Osmog putnika”, pričao malo i o temi koji izuzetno poznaje – jednoj od nesnimljenoj verziji trećeg dela “Aliena” sa kaluđerima u drvenom svemirskom brodu na koji sleće Ripli sa čudovištom u sebi.

“Hiperion” i njegovi nastavci su bili dobar primer “vaskrsavanja” kako religije – tako i pojedinaca. Na samom početku priče religija je gotovo nestala ali pronalazak kruciforme će je oživeti, a naročito kada taj svet budućnosti bude u raspadu gde će povezivanje između nastanjenih svetova omogućavati upravo taj parazit u obliku krsta koji omogućava uskrsnuće. To nije jedini relgijiski motiv u ovom serijalu, ali je svakako najupečatljiviji.

Kod “Sanjaju li androidi Blade Runner-a” istaknuta je razlika između knjige i filma, jer je u knjizi mnogo više data priča o mercenizmu i verovanju kao povezivanju ljudi, čak i ako je ono u šta veruju lažno, dok je film apostrofirao odnos tvorevine i tvorca, a dobio je pohvale od brojnih konhervativnih i religijskih krugova. Ta tema je prisutno i u “Prometeju” i “Kovenantu” s tim što u tom poslednjem filmu imamo luciferovskog androida koji pravi svoje čudovište.

Jovan Blagojević je relgiijske motive prezentovao iz sveta epske fantastike. Pošto je EF u suštini mit, prosto je nemoguće izbeći vezu religije i fantastike. U novijoj epskoj fantastici i sami začetnici su bili duboko religiozni – Dž.R.R. Tolkin i K.S. Luis, pa tako ne čudi što, recimo, u “Narniji” imamo temu i žrtvovanja i vaskrsenja (Lav Arslan), a sama inicijacijska smrt je česta i kod drugih pisaca – dovoljno je setiti se kako Gandalf Sivi postaje Gandalf Beli.

Interesantno je i stvaranje sveta koje Tolkin u “Silmarilionu” vidi kroz pevanje, što se ponavlja i kod “Narnije” ali i Dejvida Edingsa i “Belgarijade” gde imamo motiv “reči” koja je izvor života, dok je motiv zla u disharmoniji pevanja i način poništenja dobrog. Blagojević je jedini koji se dotakao i domaće fantastike – novih autora koji uglavnom idu na priču o paganskom, mada kod Nebojše Petkovića u “Poslednjem gradu” upravo ostaci religije, u postapokaliptičnoj budućnosti, će biti most povezivanja između zavađenih paganskih klanova.

Aleksandar B. Nedeljković proučavalac naučne fantastike

U večerašnju diskusiju se potom uključio i prof. dr Aleksandar B. Nedeljković, koji je apostrofirao gde bi se moglo govoriti o naučnom pristupu religiji – i iz kojih nauka, kao i da je za pisce svakako lakše da iskoriste “nenaučnog boga” koji omogućava više drame. Svoj doprinos je dao i Svetislav Filipović, predsednik Udruženja fanova naučne fantastike SCI&FI koji je skrenuo pažnju na još neke bitne knjige ali i i serije gde je tema religije itekako zastupljena – od “Rečnog sveta” H.L. Farmera, “Kantikuluma za Lajbovica” Voltera Milera, pa do aktuelne tv-serije “Sluškinjine priče”, nastale po istoimenom delu Margaret Etvud.

Advertisements

Ciklus filmova "Apokaliptičke slutnje XXI veka" u CK13 (3. dan)

Omladinski centar CK13 prikazaće ciklus filmova “Apokaliptičke slutnje XXI veka”, od 20. do 22. februara.

Kao integralni deo događaja, posle filmskih projekcija biće održano predavanje, svakog dana ciklusa od 20h.

Filmovi se prikazuju u terminima od 18 časova. Ulaz je besplatan.

Program po danima:

Sreda, 22. februar

18h Blade Runner (The Final Cut, 2008)

Režija: Ridley Scott

Scenario: Hampton Fancher i Pavid Peoples po motivima priče Philipa K. Dicka

Uloge: Harrison Ford, Rutger Hauer, Sean Young, Edward James Olmos

Blade Runner je jedan od najuticajnijih i najvoljenijih SF filmova u istoriji svetske kinematografije. Film predstavlja izvanrendno uspelo prožimanje ideja kultnog SF pisca Filipa K. Dika, detektivske fikcije i noar stila četrdesetih i pedestih godina XX veka u jedinstvenu, distopijsku sajberpank viziju bliske budućnosti.

“The Final Cut” verzija filma iz 2008. realizuje viziju Ridli Skota bolje nego svih šest (!) prethodnih, jednoglasno je mišljenje filmske kritike.

20h – Predavanje sa diskusjom “Od postmoderne do posthumanizma” (Boris Malinović)

Novi “Blade Runner” će koristiti starinske efekte

Nastavak kultnog SF filma “Blade Runner” stiže 6. oktobra ove godine.

A režiser Denis Vilnev kaže da se neće previše uzdati na moderne animacije i specijalne efekte. 
Nasuprot aktuelnim trendovima, on će koristiti praktične efekte.

“Mogu na prstima jedne ruke da nabrojim koliko puta sam video zeleni ekran tokom svih ovih meseci snimanja. Biće specijalnih efekata naravno, ali najviše toga je zaista bilo u kameri”, kaže Vilnev i dodaje da mrzi zelene ekrane. Vilnev je režirao i ovogodišnji SF hit “Arrival”.

Otkriveni zaplet i trejler za nastavak “Blejd Ranera”

Dugoočekivani nastavak “Blejd Ranera” biće prikazan tek sledeće godine, ali sada je objavljen prvi trejler, kao i sinopsis filma.

Foto: YouTube Screenshot

“Trideset godina nakon događaja iz prvog dela, novi blejd raner, policajac K (Rajan Gosling) otkriva davno skrivenu tajnu koja bi mogla da ono što je ostalo od društva pretvori u haos. K kreće u potragu za Rikom Dekardom (Harison Ford), bivšim blejd ranerom koji je nestao pre 30 godina”, stoji u zvaničnom sinopsisu.
Reditelj Deni Vilnev kaže da u filmu neće potvrditi da li je Dekard zapravo replikant ili ljudsko biće.

“Pre svega, nemoguće je da ovaj film bude na nivou originala”, priznao je Vilnev.

“To je Ridli Skot. To je remek-delo. To je jedan od najboljih naučno-fantastičnih filmova i jedan od najboljih filmova uopšte u poslednjih 50 godina”.

Ipak, nada se da će mu dati poseban život.

“Ono što me sada užasava je činjenica da ja ‘Blejd Raner’ činim svojim”.

Premijera je zakazana za 6. oktobar sledeće godine.

Potvrđeno: Harison Ford u "Istrebljivaču 2"

Harison Ford se i zvanično vraća kao Rik Dekard u nastavku “Istrebljivač” (Blade Runner), kojeg treba da režira Denis Viljnev. Originalni film je 1982. godine režirao Ridli Skot, a on će producirati nastavak, i biti angažovan na pisanju scenarija. Snimanje je zakazano za leto 2016. godine.

Ideju za “Istrebljivača” su imali Skot i Hempton Fenčer (koscenarista), dok je glavni čovek za pisanje scenarija bio Majkl Grin. Nastavak će se dešavati nekoliko decenija nakon originala i, prema Skotu, Harison Ford će imati malu ali bitnu ulogu u trećem delu filma.

U brojnim glasanjima “Istrebljivač” je proglašavan najboljim SF filmom svih vremena. U njegovoj osnovi je Filip K. Dikov roman “Da li androidi sanjaju električne ovce”.